СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Компресори
КОМПРЕСОРИ

1. УВОД

Компресори су радне машине или уређаји који компримирају неки гас или пару на виши
притисак, односно гасовима или парама повисују енергетску вредност.

Примена компримираног ваздуха и других гасова или пара у савременој производњи и

животу уопште,навешћемо неке најважније примјене.
Компримирани вздух се употребљава као преносник енергије потребне за извршење
механичких радних задатака, а уз то се често употребљавао и његов садржај кисеоника да би
се омогућиле одређене хемијске реакције. Ваздух под притиском употребљава се за погон
пнеуматских чекића, бушилица и осталих алата, пнеуматски транспорт растреситих
материјала, пнеуматски транспорт капљевина и других плинова, мијешање и распршивање
влажности, мијешање и довођење кисеоника биолошким суспензијама, филтрирање под
притиском или вакуумом, погон високих пећи за производњу сировог жељеза, погон
металуршких пећи у производњи челика и обојених метала, пуњење кесеоника и дизање
потонулих бродова, вентилацију рудничких простора и уређаја, погон гасних турбина и
авионских млазних мотора, убацивање ваздуха по Јоуле - Тхомсон-овом пригушном ефекту.
Уз ваздух и остали компримирани гас и паре веома су важни у модерној процесној и
процесно хемијској производњи. Повишени притисак, нпр., повећава способност укапавања
да апсорбираје гасове. Повишени притисак и температура гаса омогућује и убрзавају
одвијање њихових међусобних хемијских реакција.
У техници хлађења компримирање пара радних материјала расхладним компресорима
омогућује рад лијевих кружних процеса и остваривање хлађења испод спољне температуре,
све до екстремно ниских температура. Лијеви кружни процеси у подручју температура изнад
спољне - огрјевни процеси или процеси дизалице топлине омогућују да се расположива
топлотна енергија из околине компримирањем паре радне материјли процеса диже на већи
енергетски ниво, на вишу температуру, и тако служи за гријање уз размерно врло мали
утрошак енергије.
У процесној техници компримирање различитих гасова и пара користи се код пуњења и
транспорта компримираних гасова у челичним боцама и резервоарима, компримирања
гасова при транспорту гасним далеководима, укапавање и раздвајање гасне смеше, синтезе
метанола (CO+ 2 H 2=CH 3 OH ) под притиском нпр. од 850 бара уз примјену катализатора,
синтеза амонијака ( N 2 +6 H 2=2 NH 3 ) под притиском око 1000 бара уз примену
катализатора, производња етилена, хлора и натријум-хлорида у производњи модерних
пластичних маса, каталитичко хидрирање угљене прашине и масти при притисцима
200−700 бара и температурама 400−450° C , нпр. при производњи синтетичног бензина,
компримирање угљиководика у нафтној производњи, крековања у рафинацији нафте,
компримирање радних материјала у суставима расхладних уређаја, компримирање CO 2 у
прехрамбеној индустрији, пиварству и производњи газираних напитака, те производњи
крутог CO 2 (сухог леда) итд.

1.1. ПОДЈЕЛА ПО НАЧИНУ РАДА

По начину рада разликујемо запреминске и компресоре грађене на струјном

(динамичком) принципу рада.

Запремински се принцип рада састоји у томе да се помоћу конструкцијских

елемената оствари у компресору такав простор који осигурава смањење запремине
гаса или паре на путу од улаза до излаза из компресора. На запреминском принципу
рада граде се штапни (компресори с осцилирајућим штапом) и ротирајући (називају
се још и компресори с ротирајућим штаповима, а ту спадају ламелни, с
ексцентричним ротором, вијчани и компресори са завојницом - „scroll“).

1
КОМПРЕСОРИ

На струјном (динамичком) принципу рада граде се турбокомпресори и млазна

пумпа. Гас се компримира на динамичком струјном принципу, при чему се
користимо силама и појавама које се јављају код убрзавања и успоравања гасне
струје.
Према начину вођења гасне струје турбокомпресори се изводе као радијални и
аксијални.

Млазни компресори такођер спадају у компресоре који раде на струјном принципу

рада.

Сл. 1.1. Подела компресора према начину рада

1.2. ПОДЈЕЛА ПО ИЗГРАДЊИ КУЋИШТА

Врло честа подјела компресора, посебно оних који се користе у техници хлађења је
на тзв. отворене, полухерметичке и херметичке изградње, звисно о начину уградње
погонског мотора. Код отвореног компресора погонски мотор је одвојен од
компресора, хлађен ваздухом, а компресор треба имати бртвеницу вратила, како би
се спријечио излаз радне материје из компресора. Код херметичких и
полухерметичких компресора електромотор и компресор уграђују се у исто
забртвљено кућиште, а намотаји електромотора хлађени су струјом радне материје
која улази у компресор. Због доброг хлађења електромотори су мањи него ли је то
случај с моторима отворених компресора. Код полухерметичког компресора
кућиште је затворено прирубницом која се може раставити за потребе сервиса, док је
код херметичких компресора кућиште заварено.

2
КОМПРЕСОРИ

Сл. 1.2. Отворена изградња расхладног компресора

Сл. 1.3. Полухерметичка изградња расхладног компресора

Сл. 1.4. Херметичка изградња расхладног компресора

3
КОМПРЕСОРИ

1.3. ПОДЈЕЛА ПО НАБАВЦИ

По набавци компресори грубо се могу подијелити на мале (до 10 m 3 /min), средње

(10 до 100 m3 /min) и велике (изнад 100 m3 /min). Набавка се, уколико то није друкчије
речено, односи на стање гаса на усисном прикључку.

1.4. ПОДЈЕЛА ПО РАДНИМ ПРИТИСЦИМА

У зависности од коначног притиска за који је компресор грађен, могу се

разликовати:

 вакуум пумпее које служе за транспорт гасова и пара из простора у којима

влада подпритисак
 дуваљке за коначне притиске до 3 бар, чија је намјена нпр. за испирање код
двотактних мотора, допремање ваздуха за високе пећи и сл.
 нископртисни компресори за коначне притиске који се крећу у приближним
границама од 3 до 12 бар (пнеуматски алати, аутоматска регулација,
расхладни уређаји и сл.).
 средњепритисни компресори за коначне притиске који се крећу у
приближним границама од 10 до 150 бар (хемијска и нафтна индустрија,
покретање разних механизама и уређаја и сл.).
 високопритисни компресори за коначне притиске се крећу у приближним
границама од 200 до 2500 бар (хемијска индустрија - синтеза гасова под
притиском, пуњење боца са сабијеним гасовима и сл.).

1.5. ГРАНИЦЕ ПРИМЈЕНЕ

Штапни компресори граде се и примјењују и онда када је потребан компресијски

обим с обзиром на добављену количину гаса велик, а турбокомпресори, онда када је
потребно добављати врло велике количине гаса уз релативно мали компресијски
обим. На Сл. 1.5. приказане су приближне границе подручја рада за стапне, ламелне
и вијчане компресоре, те радијалне и аксијалне турбокомпресоре.

Сл. 1.5. Смеша и притисак код примјене стапних, ламелних, вијчаних и

турбокомпресора

4
КОМПРЕСОРИ

На ординати је нанесен постизајни притисак Р [бар], а на апсциси смеша компресора

V [m3/s]. Око границе између подручја примјене штапних компресора с
осцилирајућим штапом и турбокомпресора налазе се подручја рада ламелних и
вијчаних компресора. Приказана подручја рада односе се на компресоре једнократне
и вишекратне компресије.

2. ТЕРМОДИНАМИЧКЕ ОСНОВЕ КОМПРЕСИЈЕ

2.1. ПРОМЕНЕ СТАЊА И РАД КОМПРЕСИЈЕ

Процес компресора може приказати у p,v-дијаграму као процес који се одвија између
два стална притиска р1 и р2. Стални притисци могу се одржати за случај бесконачно
великих резервоара.
Код компресора с осцилирајућим штапом се кретањем штапа унутар цилиндра од
ГМТ ка ДМТ усисава гас из простора у којем влада стални притисак р 1 (промјена а-
1), затим се кретањем штапа од ДМТ ка ГМТ гас компримира (промјена 1-2) и
истискује (промјена 2-б) у простор у којем влада стални притисак р2. У сљедећем
окретају вратила ове се појаве понављају, па их се називамо теоретским циклусом
компресора. То није кружни процес у термодинамичком смислу, већ се овим
називом жели истакнути цикличност појава. Разматрања која су овдје приказана на
примеру штапног компресора односе се и на вијчане, ламелне и турбокомпресоре,
само што се код њих процеси усисавања, истискивања и компресије одвијају
истовремено, док се код компресора с осцилирајућим штапом ти процеси одвијају у
одвојеним временским интервалима.

Сл. 2.1. p, V дијаграм процеса и шематски приказ цилиндра једноступног штапног

компресора

5
КОМПРЕСОРИ

Овако предочен процес је идеалан процес. Занемарен је штетни простор и његов

утјецај, није узета у обзир тромост вентила и стварна брзина њихова отварања. Кад
се усвоји политропска промјена стања, занемарена је и промјена топлоте између гаса
и стијенке цилиндра.

За транспорт и компресију гаса потребно је утрошити рад, који у случају штапног

компресора обавља нека периодично промјењива сила F која дјелује на површину
штапа А савладавајући променљиви притисак гаса у цилиндру р , па вриједи

F= Аp

Како је рад продукт силе и пута, тј.

W =Fx ,

за неки елементарни помак штапа x=ds вреди

dW =Fds= Apds

Како је продукт Ads једнак промени запремине цилиндра dV за помак d s , вреди

dW = pdV

Интеграцијом се из горњег израза добија

V2

W =∫ pdV
V1

Овај је рад у p ,V −¿дијаграму на слици 2.1. приказан површином а-1-2-б-а и

представља рад процеса између два стална притиска (технички рад).

Да би се одредила законитост промене притиска у цилиндру током једног циклуса

компресије користи се једначина стања

pV =МRТ

или њен диференцијални облик

pdV +Vdp=МRdТ + RTdМ

Такође је за одређивање рада током једног циклуса потребно користити једначину

промјене стања, која за политропску промјену стања гласи

pV n=const .

Код изотермске промене стања вриеди n=1, код изентропске промене стања вреди
n=κ.

Рад усисавања

6
КОМПРЕСОРИ

Приликом усисавања гаса у цилиндар у складу с процесом приказаним на сл. 2.1.

мењају се запремина и маса гаса у цилиндру, док су притисак и температура стални,
тј dТ =0 и dp=0 .

Диференцијални облик једначине стања је тада

p1 dV =R1 dV

V2

а када се горњи израз уврсти у израз за рад W =∫ pdV добије се

V1

V1 M1

W u =∫ p 1 dV =R T 1 ∫ dM
Va Ma

Код идеалног је компресора на почетку усисавања маса гаса у цилиндру M 1=0, а

запремаин цилиндра је такође V 1=0 , па вреди

W u =RT 1 M 1

а кад се узме у обзир једначина стања pV =MRT , може се горњи израз писати у
облику

W u =p 1 V 1

Рад истискивања

За рад истискивања вреди аналогно

Vb Mb

W i =∫ p 2 dV =RT 2 ∫ dM =−RT 2 M 2
V2 M2
па следи као и раније

W i =−p 2 V 2

Рад компресије

Диференцијални облик једначине политропске промене стања гласи

npV n−1 dV +V n dp=0

Дељењем с V n−1 добија се

npdV =Vdp

Уврштењем у једначину стања (диференцијални облик) уз d M =0 (јер су вентили

затворени и маса гаса у цилиндру се не мијења), добиjа се

pdV −npdV =MRdT

7
КОМПРЕСОРИ

Сређивањем следи

odV −npdV =MRdT

и даље

MR
pdV = dT
1−n

Како је за политропску промену стања најчешће n>1 (топлота се одводи од гаса)

пише се

−MR
pdV = dT
n−1

Тада је рад политропе

2
−MR
W p= ∫ dT
n−1 1

Интеграцијом следи

T2
W p=
−MR
n−1
( T 1−T 2 )=
−MR
n−1
T1
T1 (
−1 )
Како су обично код компресора познати притисци p1 на усису и p2 у питисном воду,
уврштењем једначине за промену температуре код политропске промене стања
n−1
T2 p
T1 ( )
= 2
p1
n

добиjа се

n−1
− p1V 1 p2
W p=
n−1 [( ) ]
p1
n
−1

Код компресије гаса или паре од притиска p1 (стање 1) и p2 (стање 2) промена стања
може бити:

изотермска

8
КОМПРЕСОРИ

(приликом компресије радној се материји одводи топлота тако да је T =const ). За

изотерму је n=1, па карактеристична једначина гласи

pV =MRT =const

а након диференцирања добива се диференцијални облик (уз

P=const , M =const , T =const)

pdV =−Vdp

Из горњег израза и једначине стања следи

dp
pdV =−MRT
p

па је рад изотермске компресије

V2 p2
dp p
W iz =∫ pdV =−MRT ∫ =−MRT ln 2
V1 p1
p p1

изентропска

S=const ; измењена топлота q=0 ; а обим температуре на крају и прије компресије

добиjа се из
k −1
T2 p
T1 ( )
= 2
p1
k

Рад изентропске компресије је, аналоган изразу за рад политропске компресије

k−k
− p1 V 1 p2
W is =
n−1 [( ) ]
p1
k
−1

политропска

s ≠ const; измијењена топлота q=c n ∆ T може бити већа или мања од 0; а обим
T2 p2 n−1 n−k
температуре на крају и прије компресије добија се из
T1
=
p1
n
( )
; c n=c v
n−1
. Као

што је раније речено, рад за политропску компресију је

n−1
− p1V 1 p2
W p=
n−1 [( ) ]
p1
n
−1

На слици 2.2. приказане су одговарајуће промјене стања у р , v−¿дијаграму.

Очигледно је да је рад за изотермску компресију најмањи, а рад за изентропску

9
КОМПРЕСОРИ

кмпресију највећи, што је и логично јер се код изотермске компресије одвођењем

топлоте додатмно смањује запремина гаса у цилиндру, па је и потребан рад за
компресију мањи. Код изентропске компресије нема одвођења топлине, па је
потребан већи рад.

Сл. 2.2. Изотермска, изентропска и политропска компресија s 1<n<κ у p , v−¿

дијаграму

Укупни рад утрошен при једном циклусу идеалног компресора (сл. 2.1.) добија се
збиром радова усисавања, компресије и истискивања

W +W u+ W iz/ p /is +W i

Како су радови компресије и истискивања по усвојеној конвенцији негативног

предзнака (троши се рад) а рад усисавања позитивног, сума радова може се одредити
као негативна вриједност површине између криве промјене стања и осе притиска
p2

W tehn =−∫ Vdp

p1

С диференцијалним обликом једначине политропе pdV =Vdp , следи

V2

W tehn =n∫ pdV =nW p

V1

Технички рад и одведена топлина при политропској компресији

n−1 n−1
p2 p2
W pol ,tehn =
−n
pV
n−1 1 1 [( ) ]
p1
n
−1 =
−n
n−1 [( ) ]
RT1
p1
n
−1

Q=c n ( T 2−T 1 )

10
КОМПРЕСОРИ

n−k
c n=c v
n−1

T ≠ konst

Технички рад и одведена топлота при изентропској компресији

аналогно претходном изразу, следи

k−1 k−1
p p2
W is ,tehn =
k
k −1 [( ) ]
p1 V 1 2
p1
k
−1 =
k
k −1
R T1
[( ) ]
p1
k
−1

Q=0

T ≠ konst

Технички рад и одведена топлота при изотермској компресији

За изотерму је n=1

p2 p2
W iz , tehn =W iz = p1 V 1 ln ( )
p1
=RT 1 ln
p1 ( )
Q=W iz ; T =konst

Често се у литератури негативни предзнак испред горњих израза изоставља,

подразумијевајући да се за компресију увијек троши рад.

Процес компресије у T , s−¿дијаграму

Изотермска компресија 1−2iz

Рад по 1 kg радне материје (идеални гас) је l=T (s2−s 1) .

Рад је предочен површином a−1−2iz −b−a на слици 2.3.

11
КОМПРЕСОРИ

Сл. 2.3. Изотермска компресија у T , s−¿дијаграму

Изентропска компресија 1−2is

Рад по 1 kg радне материје је l=h2is −h1

Рад је предочен површином a−1−2is −2iz −b−a на слици 2.4.

Сл. 2.4. Изентропска компресија у T , s−¿ дијаграму

12
КОМПРЕСОРИ

Политропска компресија 1−2 pol

Код политропске компресије вриједи 1<n< κ . Што је одведена топлота при

компресији веће, линија промене стања при компресији биће положиенија, а
температура на крају компресије нижа.
Рад по 1 kg радне материје је l=h2 pol−h1 . Рад је предочен површином
a−1−2 pol −2iz −b−a

Сл. 2.5. Политропска компресија s 1< p <κ у T , s−¿дијаграму

Политропска компресија 1−2 pol

Кад се приликом компресије још доводи топлота, вриједи n> κ. Рад за политропску
компресију биће већи него за изентропску, а температура на крају компресије виша.
Рад по 1 kg радне материје је l=h2 pol −h1 . Рад је предочен површином
a−1−2 pol −2is −2iz −b−a на слици 2.6.

Сл. 2.6. Политропска компресија s n>κ у T , s−¿дијаграму

13
КОМПРЕСОРИ

Политропска компресија 1−2

У стварном компресору одвија се размена топлоте са стијенком цилиндра која је у

почетку више температуре па се гасу доводи топлота (n> κ) а на крају компресије
ниже температуре од гаса, па се гасу одводи топлота (1<n< κ) . Рад по 1 kg радне
материје је l=h2−h1. Рад је предочен површином a−1−2−2iz −b−aна слици 2.7.

Сл. 2.7. Политропска компресија са променљивом n у T , s-дијаграму

2.2. ВИШЕКРАТНА КОМПРЕСИЈА

14
КОМПРЕСОРИ

Порастом компресијског oбима x= p2 / p1, расте при изентропској и политропској

компресији коначна температура компримираног гаса T 2 . Уколико ова температура
прекорачи дозвољену температуру (ограничење температуре је због опасности од
промјене својстава уља за подмазивање), треба примијенити вишекратну компресију.
Вишеступањски компресори имају хладњак паре или гаса након сваког ступња
компресије. Код вишекратне је компресије коначна температура T 2 знатно нижа него
је то код једностепене.

Вишекратна компресија даје уштеду на раду, и што компресор има више ступњева,
то је приближење изотермној компресији веће (под условом да се гас или пара
охладе на почетну температуру иза сваког ступња).

Повећање компресијског обима утиче на смањење ступња смеше (утјецај λ 1и λ 3).

Код вишеступног компресора ступањ набабке λ већи него код једноступног који би
радили између два притиска.

Сл. 2.8. Двоступна (двократна) компресија

Гас се у хладњаку иза првог ступња охлади на температуру T 1. Хлађење на T 1 иза

другог ступња не утиче на процес компресије, па није ни потребно осим код
посебних захтева на стање гаса на улазу у резервоар.

За компресију гаса од p1 до p3 примењена је двостепена компресија. За одабирање

притиска у појединим ступњевима поставља се критеријум максималне уштеде на
раду.

15
КОМПРЕСОРИ

Ако је

L=L I + LII

односно

n−1 n−1
p2 p3
L=
n
pV
n−1 1 1 [( ) ]
p1
n
−1 +
n
n−1
P2 V 2
[( ) ]
p2
n
−1 ,

и уз

p1 V 1=p 2 V 2=RT 1

долази се до израза за рад

n−1 n−1
p2 p
L=
n
n−1
RT 1
[( ) ( ) ]
p1
n
+ 3
p2
n
−2

Из горњег се израза види да за константне p1 и p3 вреди

L=L ( p2 ) .

Деривацијом овог израза по варијабли p2 и изједначењем с нулом долази се до

закључка да ће минимални рад бити утрошен кад је

p 2 p3
= .
p 1 p2

У овом ће случају, усвоји ли се да се експонент политропе не мења (n=konst ), бити

и рад у сваком ступњу једнак, а такође и повишење температуре у сваком ступњу
бити једнако.

16
КОМПРЕСОРИ

Уштеда на раду код вишекратне компресије

Сл. 2.9. Двократна компресија у p ,V −¿ дијаграму

1−2is , Ist – једностепена изентропска компресија

1−2−¿двостепена изентропска компресија с хлађењем паре иза првог ступња на
почетну температуру
Δl is −¿ уштеда на раду

Сл. 2.10. Трократна компресија у p ,V −¿ дијаграму

1−2is , Ist – једностепена изентропска компресија

1−2−¿тростепена изентропска компресија с хлађењем паре иза првог и другог
ступња на почетну температуру
Δl is −¿ уштеда на раду

17
КОМПРЕСОРИ

Сл. 2.11. Двократна изентропска компресија с хлађењем паре иза првог ступња на
почетну температуру, приказана у T , s−¿ дијаграму

Сл. 2.12. Трократна изентропска компресија с хлађењем паре иза првог ступња на
почетну температуру, приказана у T , s−¿ дијаграму

18
КОМПРЕСОРИ

Сл. 2.13. Двократна изентропска компресија с хлађењем паре иза првог ступња на
почетну температуру, приказана у T , s−¿ дијаграму

Уштеда на раду при двократној компресији (политропској)

Компресија је између притиска p1 и p3 . Потребно је одредити уштеду на раду у

случају да се умјесто једностепене примијени двостепена компресија.

Ако је компресија између p1 и p3 једнократна, вреди

n−1
p3
L1 =
n
P V
n−1 1 1 [( ) ]
p1
n
−1

Ако је компресија између p1 и p3 двократна, рад се добија као сума радова

компресије у првом и у другом ступњу, па вреди

L2=L I + LII ,

односно

n−1 n−1
p2 p3
L2 =
n
PV
n−1 1 1 [( ) ]
p1
n
−1 +
n
PV
n−1 2 2 [( ) ]
p2
n
−1

Како је p1 V 1=p 2 V 2=RT 1, а обими притиска су одабрани тако да се оствари

максимална уштеда на раду

19
КОМПРЕСОРИ

p 2 p3
=
p 1 p2

долази се до израза за рад

n−1
p2
L2=2
n
n−1
P1 V 1
p1 [( ) ] n
−1

Као што је већ речено, одабран је притисак p2 тако да је:

p 2 p3
=
p 1 p2

p2
Множењем горње једначине с добија се
p1

p 2 p3 p2
= ·
p 1 p2 p1

p2 2 p 3 p2 p3
( )
p1
= =
p 2 p1 p1
и

1
p2 p3
=
p1 p1 ( ) 2

Уврштењем горњег израза у израз за L2 добија се

1 n−1
p3
L2=2
n
n−1
P1 V 1
p1 [( ) ] 2n
−1

Одузимањем L2 од L1 добија се уштеда на раду

n−1 1 n−1
L1−L2=
n
PV
n−1 1 1 {[( p3
p1 ) n
] [ ( ) ]}
−1 −2
p3
p1
2n
−1

20
КОМПРЕСОРИ

Код развоја наведених израза узето је да је коначни притисак једног ступња

компресије једнак почетном притиску следећег ступња. То у стварности није могуће,
јер се код расхладних уређаја јавља се пад притиска у вентилима и хладњацима паре.

Ако је p N+1 коначни притисак а p1 почетни притисак и N број ступњева компресије,

а обим компресије у једном ступњу

p 2 p3 p 4 pN +1
x= = = =⋯= ,
p 1 p2 p3 pN

онда је

p N +1 p2 p3 p 4 p
= ⋯= N+ 1 =x n
p1 p1 p2 p3 pN

и одатле је

p N +1
x=
√
n

pN

p 2 2 p3
Нпр. за двократну је компресију x=
p1
=
√ p1

Помножимо ли претходну једначину с p1 , добиjамо

p 3 p21 2
p2=
p1 √
2
=√ p3 p1

Због пада притиска, притисак на излазу из претходног ступња разликује се од

улазног притиска у слиједећи ступањ. Означимо ли с p '2 притисак на излазу из првог
ступња, а с p2 притисак на улазу у други ступањ, при чему је p ' 2 > p2, компресијски
обим је за први ступањ

' p2
x= , док је
p1

p2
x=
p1

p '2 p2
Означимо ли с k = , и помножимо израз за x ' с добија се
p2 p2

21
КОМПРЕСОРИ

' p'2 p2 p '2 p2

x= = =kx .
p1 p2 p 2 p1

Ако се узме да је k у свим ступњевима исти, тада је

p N +1
x ' =k
√
n

p1

За средње компресиjски обим може се узети да је пад притисак око 10 %, тј. k =1,1.

За пример на слици 3.15. је N=2 , p1=1 ¯¿ а p N+1 =p 3=30 ¯¿. Усвојено је k =1,1.

p 2 p3 2 p 3 2 30
Компресиски је обим x= = =
p 1 p2 √ √
p1
=
1
=5,477.

x ' =kx=1,1 · 5,477=6,02

p2=xp 1=5,477 ·1=5,477 ¯¿

p'2=x ' p1 =6,02· 1=6,02 ¯¿

p3=xp 2=5,477 ·5,477=30 ¿¯

p'3=x ' p2 =6,027 ·5,477=33 ¯¿

Сл. 2.14. Двократна компресија с падом притиска у хладњацима

Минимални је број ступњева ограничен дозвољеном температуром која се не сме

прекорачити. како је већ раније речено, та се температура креће око ϑ2 >135−140° C .

p
Обично када је x= > 8−10, требамо употребити двостепену компресију.
p0

22
КОМПРЕСОРИ

23