ПАДЕЖИ ПИТАЊА НА КОЈА ПРЕДЛОЗИ УЗ ПАДЕЖЕ

ДОБИЈАМО ПАДЕЖНЕ
ОБЛИКЕ
НОМИНАТИВ КО? ШТА? (ради) Нема предлога, независан је
Никола тренира фудбал. падеж и врши функцију
субјекта у реченици!
ГЕНИТИВ КОГА? (бића) ЧЕГА? (неживо) Зависни падеж. Предлози уз
ЧИЈИ? генитив: ИЗ, ОД, ДО, ЗБОГ,
ИЗА, ИСПРЕД.
ЗНАЧЕЊА ГЕНИТИВА
Означава припадност – коме
нешто припада или чије је
нашто! Такав генитив се зове
ПРИСВОЈНИ (ПОСЕСИВНИ)
генитив: Позајмио сам патике
мога брата.
Означава део нечега – неке
количине или неког дела! Тада
се назива ДЕОНИ
(ПАРТИТИВНИ) генитив : Парче
колача је на столу.
ДАТИВ КОМЕ? (бића) ЧЕМУ? (ствари) Зависни падеж, основно
значење датива је НАМЕНА
(када нешо дајем или кажем) и
УСМЕРЕНОСТ (ка коме или
према коме идем).
ЗНАЧЕЊЕ НАМЕНЕ – има када
се употребљава уз глаголе
давања: дати, предати,
поклонити... и уз глаголе
говорења: рећи, говорити,
причати...
Марко је рекао Милану да је
тренинг отказан.
Тренер је играчима дао десет
минута паузр.

ЗНАЧЕЊЕ УСМЕРЕНОСТИ –
тада се употребљава са
предлозима КА (К) и ПРЕМА.
Тада датив означава правац
кретања. Глаголи кретања:
ићи, кренути, окренути се...

Ишао сам ка кући када је

почека киша.
Кренуо сам према школској
сали док је дувао ветар.
АКУЗАТИВ КОГА? (бића) ШТА? (предмете) Предлози уз акузатив су: У, НА ,
ЗА, КРОЗ, МЕЂУ, ПРЕД!
Најчешћа функција (служба)
акузатива је: функција објекта.
Никола је добио лопту. –
акузатив, служба објекта.

Када акузатив има службу

правог објекта тада именица у
акузативу има значење:
предмет радње.
Н. Славко
Г. СЛАВКА Када предлог стоји уз акузтив
Д. СЛАВКУ тада он има функцију одредбе
А. СЛАВКА за место завршетка кретање,
времена и начина и тада је
његово значење место
завршетка радње!

Мама је љутито ушла у кућу.

Кроз прозор сам гледао како
залази сунце.

РАЗЛИКА ГЕНИТИВА И
АКУЗАТИВА
Видим Славка.
1. Прво поставимо
питање КОГА видим?
СЛАВКА, акузатив.
2. Уместо именице Славко
употребимо неку
именицу женског рода:
Сања.
Видим Сању/Славка –
акузатив
У генитиву би именица
Сања гласила Сање,
што не може у
примеру: Видим Сање!