/ '---

. ,
$PASOJE DRAPIC. dip!. ini.
..

' ZA MASINSKE TEHNltKE SKOLE

 SPASOJE DRAPIC

MASINSKI ELEMENT!
MEHANICKI PRENOSNICI

, \

, I \y,"-
Co
, ,/
(I,
)
B IBLIOTEKA PRIRUCNIKA ZA TEHNICKE SKOtE

Izdanjc:
Spasoje Drnpic, dipl. ini.

MASlNSKI ELEMENTI
MEHANICKI PRENOSNICI
za m a~ in ske tehnitkc §kole

Urcdnik ed icij c:
DOKA DIMITRlJEVIC, dip!. in~.

Srrut na rccenzija:
MILORAD T. MAKSIMOVIC, dip!. inz.
SRBOLJUB KRSTIC, dip!. inz.

l zdavac:
TEHNICKA KNJ IGA, izda vacko
podu7.ccc, Zagreb) Jurisiccva 10

Za izdavata odgovara:
KUZMAN RA2NJEV IC, dip!. im.

Glavni urcdnik:
ZVON IMIR VISTRICKA

T ehniclti urcdnik :
STOJAN CAN IC

St.mp.: BIROGRAFlKA, Subotica

Spasoje Drapic, dip!. inz.

MASINSKI ELEMENTI

MEHANICKI PRENOSNICI
za masinske tehnicke skole

TE l-IN I L: KA KN Il GA
ZAGREB, I
SADRZAJ

1. PRENOSNI CI
1.1. Podela prenosnika i njihove glavne knrakteristike ........... .. . ... . .. . ...... . I
1.2. Mehanicki prenosnici .. . .. . ............. . ... .. .. . . .. . . .• . .. . ... . . ....... . 2
1.3. Podaci potrcbni za proraeun prenosnika .... . .. .. .. . • ........... .........•.. 2
1.3.1. Prcnosni odnos .. . ..... . ..... .. ...... .. ..... .. .. ........ . .. .. . ... . .... . 3
1.3.2. Obimna sila . . . .... ... ... .. . .. .... .. . . ... . . .. . . .. . .. .. . . . . ... ........ . 3
1.3.3 . Snaga .. . ......... . .. . . .. . . ..•.. .. .......•..•..•..•..•.. . ..•..•.. • ..•. 3
1.3.4. Stepen korisnog dejstva (1)) ..........• .. ......•.. •..•. . •.. • ..•. .•..•..... 4

2. KINEMATIKA ZUPCASTIH PRENOSNlKA

2. 1. Opsti pojmovi, definicijc i podcla .. .... . .. . ................. .. . . .......... . 5
2.2. Zupci zupcanika ........ . .. . ...................... . .. . . . ... . ...... . .... . 8
2.3. Osnovni zakon sprezanja zubaca, oblici profi la .... . .. . ......... .. .... . . . .. . . II
2.3. 1. Osnovni zakon sprezanja zubaca .. . ............. • .... . ......... .. . . . .. ... . II
2.3.2. Oblici profila zubaca . . .. . . ... . . .. . . . .......... . .. . ......... . . .. .... . ... . 13
2.4. Cilindricni cvolventni zuptanici ........ . ..... .. . . .. . .. . ..... . ... . .... . . . . 13
2.4.1. Standardni profil .. . ....... ........... . .... . .... . ...... ... .. . . .. . . . . .. . 13
2.4.2. Podela cilindricnih zupenstih parova ....•..•.. •.... . _ .. .. . . . .. . .. .. ..... . 14
2.4.3. Osnovna zuptasta letva . .. .. . .... . .. . ......... . .............• . . . ...... . .. 15
2.4.4. Precnici podeonih krugov. (do) ....... .... ..... . • . .•. . • . . • .. . .. . . .. ... . . . 16
2.4.5. Precnici kinematski h krugov. (d) .. . ..•. .• .............. • . . • . .. .. • . . •. . . . .. 18
2.4.6. Precnici podnoznih krugova (d,) .....•..•........•.. . .•.. ...•.. • .. • .. • . . . . 19
2.4.7. Precnici temenih krugova (dk ) . • • . . . . • .. • .. • ..• . .• . . . .. ~ .. . . . . . . . • . . •• . . • . 19
2.4.8 . Precnici osnovnih krugova (db) .. ... . . . ...........•.. . ... .. • .. • . . • .. • .. • .. • 19
2.4.9. Konstrukcija evolvente ......................... . .. . . .. ........ . .. . . ... . . 19
2.4.10. Polarna jednatina evolvente . .. . ............. . ....... .. . . ... , . . .... . ... , .. 19
2.5. Aktivna duzin.a dodirnicc, dodirni luk profila i stepen sprezanja . ...... . ..... .. . 21
2.6. Preklapanje (interferenca) bokova zubaca .. , .......... , ............. . ' , , . . . 24
2.7. Kontrola zuptanika, grd ke, tolerancije i zazod ....... , .. , .. , . . .. . . . , .. , . . , . . 27
2.7.1. Mera preko zubaca (W) ... . .. . .. . .. .. . .. .........•.. • ..•..• . . . .. . .. . .. . .. 27
2.7.2. Merni broi zubaca (zw) ... . .. ........ . ............ . . .... . . . . . . . ......... . 29
2.7.3. Kruf ni zazor (j ) ..... .. . .. .. . ..... . . . ... . ...... .. ........... . .. . . ...... . 29
2.7.4. Bocni zazor Un) ................. . . .. .. . .. . ........•..•..•..•..•..• . .• . . 31
2.7.5. T olerancije cilindricnih evolventnih zupcanika ......... . ................... . 31
2.7.6. Kontrola zupCanika sprezanjcm ... , . . , .. , .. , . . , . . , ........ ........ . ..... . 32
2.7.7. Kontrola nagiba bocnih linija ......... . . . .. .. ... , ....... _ .... _. ..... . .. . . 33
2.8. Izrada i obrada cilindricnih evolvctnih zupcanika sa pravim i kosim zupcima .. _ . 36
2.9. Konstruktivni obIici cilindricnih zupcnnika ........... _.. _ .. _ .. __ . __ .. . . , . _ 41

3. KONI CNI ZUPCANICI

3.1. Kinematski i dopunski konusi, os novna zupcastn ploca i del a . _..• _. • _.• , ... . . _ 44
3.2. Gcometrij ske mere konicnih zupcanika .. . _ . . _ ... _ .. _ ........... . . _...... . . 49

4. HIPERBOLOIDNI ZUPCASTI PAROVI

4.1. G lavne karakteristike i podela .... , . ...... . . ......... . .. . . . . _. . ......... . . 53
4.2. Pu1nsti parovi ........... _ . . .... . _ ....... . . ........ .. . . .......... . ..... . 54
4.3. Konstruktivni oblici puzastih pnrova ..... .. . _ .. ... .. .. , . ... __ ......... _. . . 60

5. CVRST OCA ZUPCASTIH PRENOSN IKA

5. I. Opterecenje zupCanika ...... . .... . .. . ...... . . • .. •. .• ..•.... .. ..•..• . . .. . 62
5.1.1. Spolja§nja opterecenj a kod zupeanik•.. ... . . . . ... . . . . .. .. •. . .... • .• . . .. . . . . 62
5.1.2. Unutra§nje dinamicke sile kod zupcanika . . _ . . . _• .. • ... __ . . _. ... . . _. . .. . .. . 64
5.1.3. Fakto r raspodele opterccenja . , . _ ... _ .... _. . . . . .. . . ... . . .. _• ..•. . ...... .. 66

v
 CVTstOCa bokova cilindritnih zupcJ.nika sn prnvim zupcima . ............. . . . .. . 69
5.2. 74
5.3. CvrstoCa bokova cilindrilnih zllplanika sa kosim zupcimn " ........... . . .... .
5.4. CvrstoCn bokova koni~nih zupcanika sa pravim i 1ucnim zupcima .....•.. • . .. •. 76
5.5. CvrstoCn bokov. pufastih parov•........... . .......... .. ... . ... . . • . . • ...• . 79

6. CVRSTOGA PODNOZJA ZUPCANIKA

6. l. Naponi u zupci ma cilindri l nih zupcanika sa prnvim zupcima ... , .... . .... . ... . 83
6.2. Naponi u podn oi ju zupca ke d cilindricn.ih zupt anika sa kos im zupcirna ....... . 85
6.3 . Naponi u podnozju zupca koni cnog zupC':nnika . ... . ... . ... . ........ . ..... .. . 86
6.4. Naponi u podnozj u zupca pUZastog zupcnnika ... . .... . .................... . 86

7. SILE NA ZUPCU ZUPCANIKA I SEMA OPTEREGEN] A VRAT ILA

7. l. Cilindricni zupcanici sa pravim zupcimn . .. . .. ...... .. , ......... ........... . 88
7.2. Cilindricni zupennici sa kosim zupcima .... ... . .... . . . . ... . ... . .. . ...... .. . 88
7.3. Koni~ni z u p ~a nici sa pravim zupcirna ...... . ............. . . . .. . . . . . .. .. . .. . 92
7.4. Pufasti parovi ... .......... . .... . ....... . ........ .. . .. ...... ... . . . ... . . . 93

8. PRENOS LANCEM
8.!. Osobine zglobnih lanaca .. . . .... . . . . .. .. . . . . . . . .. . ... ..... . . .. . .. . ... . 97
8.2. unac .......... . . ........ . . . .. ..... . ......... .... . .... . ... .. . ...... . . 98
8.2. !' Valjkasti zglob ni lanci ....... .... ...•..... . . . .. .. . . ... . . . . . . .. ... .. .. . .. 99
8.2.2. Spojni t lanci ...... .. ... ........ . . .. . .. . ... . . . ..... . ... . . ..... .. ...... . 102
8.2.3. Ozna&vanje valjkastih lanaca . .... ... . ... . ............... • ...... . ... . . .. . 102
8.3. Proral:un prenosa lancern ................. ... .. ......... . . .. . ..... . .. .. . . 103
8.4. Lan&nici ....... . ...... . ....... . . .. . . .... .. ... .. .. .. . .... .. .. ....... . . . 107

9. KA ISNI PRENOSNICI
9.!. Princip rada, oblici kaga i vrste prenosa ... ............... .. .... .... . ..... . . 109
9.2. Osobine prenosa kaBem u odnosu na zu p ~as te prenosnike ..... . . . . . . . .... ... . 110
9.3. Materi; al, dimenz ije i na~in sastav ljanja kai seva ........... ... ... . ........... . 1I I
9.3.!. PI;osnati kaHevi ...... ....... .... ............. . ....... ... . ....... .. . ... . III
9.3 .2. T rapezni kaisevi .. . ........................... .. . ... . ... . .. .... . . . .. . .. . 11 2
9.4. Kai ~ nici ......... .... .... . • ... • ..•... • •...............•. . •...•. . .•.... 11 4
9.5. Kinematske vcHeine ........ . . . . . . . . . . . .. ... . . .. . . . . .... . . . .. ... .. . . . . . . 116
9.6. Geomctriiskc vclicinc ..... . . . . .... . . . .. ... .... . . . . . .. . . .. . .. . . . . . . .. . . . . . 116
9.6.1. Pretn ici kaB nika ... . ...... .. . . . .. .. . ...... . ... .. . . . ... . ... . .......... . 11 6
9.6.2. Obvoj ni ug.o (~) ... ............... .. .• . .. •. . . . . .. .. .. . . . . . . . .• . ..• . . . • I 17
9.6.3. Duzina kai ~ a kod otvorcnog prcnosnika ....... . ....... . ..... ... ....... . .. . . I 17
9.7. Zatczanje kai ~ a .... .. ..... ... ......... . •.. .•. . .•. ..•..... . ........ • .... 117
9.8. S ilc u kaisll ........ . .......... .. .... . .... . . . ..... . .. .. ... . .. . . ...... . 118
9.9. Opterccenjc vratila ... .. ........... . ...................... .... ...•....... 120
9. 10. Naponi u kaisu ...... .. ..... .. . . . .. . . . . . . .. .. . . . .. . . •... .. . . .. .. .. .. .. . 121
9.1 !' D imenzionisan;e ka i ~a ... .... • ......•.... • ... • ... • ...•. . .• .. • ..... ..• ... 121
9.1 2. Vek kai! •.. . . .............. . . .. .•..•...• . ..•• .. . • ... • . ... . .•. .. •...• . . . 124

10. FRIKCION I PRENOSNICI

10.1. Princip rada i podcla frikc ionih prenosnika . .......... ... . . . . .. .. . . ......... . 127
10.2. Osobine frikcionih prcnos nika . . .... ........ ... . ... . . . . ... . ............. . . 128
10.3. M~te~ija~i za frik~i?nc pre nos nike ......... . .. . ......... . . .. . . ... . . . . .... . 129
10.4. FnkclOOI prenosOIc l za stalan prenosn i o dnos ....... . ... . . . .. . ...... ... . . . 130
10.4. 1.Cili!ldritni frikcioni prcnosnic i .............. . . .. .. ..... . ..... ... .... . . . : 130
10.4.2. OilJcbljeni frikcioni prcnosnici .. ... . ...... .. ........ . ..... ...... . ... ... . J31
10.4.3. Svrs.toc~ ci.l in~ri ~nih frikci?':1 ih tockova sa ravnim dodirnim povriinama ....... . 132
10.5. KOOl~m fnkclOOI prellosOIcl . .. . . 134
Geomctri;skc mere ............. ...... . ...... ... . . ..... . ... . . ...... .. . . . .
10. 5.1. S·l . . .. .. ..... . . . ..... .. .... . ........... .. • ... 136
10.5.2. leu prcnosOIku ..... .. . . .. . 136
10.5.3. CvrstoCa koni ~nih frikc ionih to~k~\;a' . : : : : : : : : : : : ..................... .. . . .. 136
10.6. Frikcioni prenosnici zn promcnljiv prenosni odnos (~;rij~~~;i)' . : : : : :: : : :: : ::: : : 137

VI
PREDGOVOR

Knjiga je napisana po programu masinskih elemenata sa konstrukcijama za

III razred srednjih masinskih tehnickih skola SR Srbije.
Materija u knjizi predstavlja u osnovi predavanja koja je autor driao 1969/70.
skolske godine u SMTS "Petar Drapsin" u Beogradu.
Odstupanje od program a izvrseno je u slucajevima kada je bilo neophodno
prosiriti i produbiti pojmove, kako bi bili potpuno definisani i upotrebliivi
za prakticnu primenu.
Velik broj tabela, slika, sema i izradenih primera olaksace ucenicima razume-
vanje materije i izradu domaCih zadataka u III razredu i skolskih konstrill..tivnih
vezbi u IV razredu.
Jedinice mera, tcrminologija, simboli, kinematske veliCine, konstruktivni
oblici, tabele i drugi podaci u saglasnosti su sa vaZecim JU S - standardima.

U Beogradu, marta 1971. godine

AUlOY

VIt
I . PRENOSNICI

1.1. PODELA PRENOSNIKA I NJIHOVE GLAVNE

KARAKTERISTIKE

Prenosnicima nazivamo masine za prenos snage od pogonske ka radnoj

masini.
Potreba za prenosnicima proizilazi iz sledeCih razloga:
a) Broj obrtaja radne masine cesto se razlikuje od broja ob rtaja standardnih
pogonskih masina (elektromotori, motori sa unutrasnjim sagorevanjem i dr.).
b) Standardne pogonske masine ob ieno se konstruisu za odredeni broj
obrtaja, dok radne masine usled promene rezima rada zahtevaju razliCite brojeve
obrtaja u toku rada (motorno vozilo, masina alatka , pogon dizanja i dr.).
c) L:esto jedna pogonska masina pokrece vise radnih masina za razlicitim
brojem obrtaja.
d) Pogonska masina pri manjem broju obrtaja imala bi vece dimenzije za
istu snagu; zato se pogonske m asine izraduju sa relativno velikim brojem obrtaja,
kako bi imale sto manje dimenzije i tezinu, a time i nizu cenu kostanja .

11
POGONSKA
MASINA
SPO~'NICA PRENOSNIK SPOf~/CA
RADNA
MA 5 INA
II
Slika 1. t. Polozaj prcnosnika

Prenosnici mogu biti mehallichi, hidraulieki, pneumarski i elektrieni.

Mehanieki prenosnici mogu biti sa konstantnom ugaonom brzinom (red uk-
tori a rede i multiplikatori) iIi sa promenjivom ugaonom brzinom (varijatori).
U grupu opsti h masinskih elemenata spadaju mehanicki prenosnici sa kon-
stantnom ugaonom brzinom, i to pre svega on i prenosnici koji smanjuju (redukuju)
ugaonu brzinu pogonske mas ine.
Dalj a razmatranja odnosice sc na ovu gru pu prenosnika.

I M a~ ! n s kl Cle m enti
I
1.2. MEHANICKI PRENOSNlCI

Ovi p renosni ci mogu se pode1iti na

- pJ'CI/OSIlike sa ozubljel/jem ,'
a) sa ' nc posrcdnim za hvatanj c m zubaca (zupcasti i i puzasti prc nos nici) ;
b) sa posrednim zahvutanj cm zubaca (prcnos lanccm i zupea stim kaisc m),

- prenosllike lrC1ljem :
a) sa ncpos rcd nim dod irom (frikcio ni tockovi) ;
b) sa posrcd nim dod iro m (ka isni ci i k:li si).
p,.el/oSllici sa oZl/b/jel/jem rade na taj naCi n sto zupci pogonskog zupcanika
zahvataju zupce gonjenog zupcanika i p redaju im obrtni moment.
Ovi prenosnici upotrebljava ju se kad se t razi tacan prenosni od nos u toku
rada. ZupCosti p renosni ci p rimenjuju se za manj a osna rastojanj a pogonskog i
gonj enog clementH, a lancani za veen rastojanja.
D obra osobina prenosni b sa ozubljenjem je u tome sto su malih d imenzija
a obezbeduju. dug i sigllI'an rad. Nedostatak im je pojava buke p ri radu i velika
cena koStanja. Bub p ri radu moze se otkloniti preciznom izradom zupcanika.
p,.ellosl1ici ,,.el/jem rade na ra j naCin sto se na dodiru elemenata za prenos
stva ra otpor trenj a, koji omogucuje p re nosenje obrtnog momenta. Otpor trenja
ostvaruje se pritiskom frikcionih tockova jedan 0 drugi , odnosno zatezanj em kaisa
kod prenosa kaisem i kaisnicima.
N edostatak prenosnika sa trenjem je u tome sto je potrebno vrlo veliko
prethodno opterecenje elemenata za prenos da bi isti uspeiino prenosili obrrno
kretanje.
Drugi principijelno jos veci nedostatak prenosnika trenjem sasto;i se u tome
sto dolazi do klizanj a na radnim povrsinama clemenata za p renos, a to dovodi
do promene prenosnog odnosa u toku rada i gubitka snage.
Prenosnici trenj em p rimenjuju se u slub ju kad nij e pot reb no obezbed iti
tacan prenosni odnos, i to: frikcioni tockovi Z 3 manj a osna rastojanj a i kaisni za veea.

J .3. PODACI POTREBNI ZA PRORACUN PRENOSNlKA

Pri proracunu prenosnika polazi se od poznatih podataka 0 radnoj i pogon-

skoj masini.
testo je poznata snaga P (KW), (K S) iii (K pmjs); moment uvijanja na gonje-
nom vratilu M il (Kpm); broj obrta (min - I) gonjenog vratila II, i pogonskog vratila " I ;
osno rastojanje izmcdu pogonskog i gonjenog vratila i rezim rada prenosnika (sto
zavisi od vrste pogonske mas ine i rezima rada radne masine).
.. . Ovako zadati podaci daju vise reiienja, odnosno mogucnost primene razli-
emh prenosnlka . Uporedivanjem karakteristika pojedinih prenosnika, kao sto su :
dimenz i ~ e) rczina, cena kostanja, radni vek i dr. odlucujemo se za najpovoijniji
prenosmk.
Oblast p rimene pojedi nih prcnosnika menja se sa razvojem tehnike i tehno-
log.ije, pa ipak na bazi d osadasnjeg iskusrva mogu se dati osnovne karakteristi ke,
a time 1 smernlcc; za pnmenu pojedinih mehanickih prenosnika, s obzirom na p re-
nosm od nos, oblmnu brzll1u, snagu 1 stepen korisnog dejsrva.

2
1.3.1. Prenosni odnos (i)

Prenosni odnos je odnos ugaonih brzina pogonskog i gonjenog vratila, odnosno

odnos brojeva obrta pogonskog i gonjenog elementa za prenos

(Kod visestepenih prenosnika i = i,' i, ' i, ... in.)

Najveti prenosni odnos u jednom stepenu prenosa moze se postl CI preno-
snikom sa ozublj enj em. Prenosni odnos kod zupcanika i = I ... 5, izuzetno do 20.
Kod prenosa lancem i= I ... 8 (15).
Puzasti prenosni ei omogueuju postizanje i = 5 .. . 80 (200) .
. Kod kaisnih prenosnika najveti prenosni odnos moguee je postiti ako je
prenos klinastim (trapeznim) kaiSem i= I ... 8 ( 15).
Ako je prenos pljosnatirri kaisem ; = I ... 5 (10) za ukrsten prenos, a
i = I ... 5 za otvoren prenos.
Frikeionim tockovima moguce je postiCi ; = 1 ... 5 ( 10).
Treba istaCi da je bolje propisati visestepeni prenosnik za prenosne odnose koji
su veti od 3 . .. 5, jer to dovodi to smanjene ukupne tezine i gabaritinih mera.

1.3.2. Obimna brzina

Kod zupcastih p renosnika podrucje dozvolj ene brzine tesno je povezano sa
kvalitetom izrade zupcanika. Za kvalitet izrade IT7 V ';lom/s za prove zupee i
V .; 15 m/s za kose zupee. Pri fi nijim kvalitetima izrade, bira juci vee; broj zubaca
i primenjujuei savremenu tehnologiju izrade zupcan ika, podrucje obimne brzine
za primenu zupcanika visestruko se poveeava. Puzasti prenosniei primenjuju se
za V .;20 m/s.
Prellos ial1celll nije pogodan za velike brzine i velike brojeve obrtaja, (pojava
buke pri radu, smanj enje veka i brza pojava netacnog prenosnog odnosa).Zato,
ako je to konstruktivno celishodno, treba prenos laneem da dode kao poslednj i
kod visestrukog prenosnika. Najveee dozvoljene brzine dostizu Vm. , .;30 m/s.
Ka;sl/; prel/os pogodan je za velike brzine pa se primenjuje u prvom stepenu
prenosa i uopste pri velikom broju obrta.
Pri prenosu plj osnatim kaisem najpovoljnije brzine su V = 10 .. . 25 mis,
V max = 50 m/s.
Pri prenosu trapeznim kaisem dozvoljene brzine su jos veee.
Fr;kciol/i p"e,/Os pogodan je za velike ob imne brzine v max = 25 m/s.
1.3. 3. Snaga
Zupcaw' prel10sllici pod jed nako su pogodni kako za male snage tako i za
one najvete koje dostizu vise desetin a hilj ada KS.
Pllil/; prel/os pogodan je za snage do najviSc hiljadu KS. Pri poveeanim
snagama veti su gubiei a sa njima i kol icina toplote koju treba odvesti .
Prel/os [aI/celli pogodan je i za vclike snage do 5000 K s; u tom sluca ju pri-
menjuju se dvoredni i troredni lanei.

I' 3
 Ka;sll; primos obicno se primenjuje za male i srednje snage obicno do 100 KS .
trapeznih kaisa obicno prelazi 1
kaisa i gabaritne mere.
°-
K aisni prenos moze se primeniti i za znatno vece snage, ali u tom slucaju broj
sto je nepovoljno s obzirom na iskoriscenje

Frikcioni primos primenjuje se za male snage zbog velikih gubitaka, netacnosti

u prenosnom odnosu, relativno vecih dimenzij a i opterecenja vratila i lezista.
Ipak se u nekim slucajevima frikcioni prenos upotreblj ava za snage i do 200 KS
(frikcione prese i sl.).

1.3.4. Stepen korisnog dejstva prenosnika (-~)

Stepen korisnog dejstva je odnos izlazne snage prema ulaznoj snazi (odn.
odoos dobijenog i ulozenog rada)

(posto je Mu = 71620 ~ [Kpcm) , ovde je P [Ks], n (min- I) to je ~

pa Je ~
M'i'l )
""[uul'i
Zupcasti prenosnici imaju najveci stepen korisnog dejstva '1 = 0,995 ... 0,97,
sto zavisi od step en a tacnosti izrade, ali i broja zubaca, veka, nacina podmazivanja,
obimne brzine i oblika profila zubaca.
Stepen korisnog dejstva kod drugih prenosnika iznosi:
- za prenos lancem '1 = 0,99 . .. 0,97
- za prenos trapeznim kaisem '1 = 0,96
- za prenos pljosnatim kaisem '1 = 0,98 ... 0,95
- za prenos puZem '1 = 0,90 ... 0,75
- za prenos frikcionim tockovima '1=0,9 5 .. . 0,70.
Uocljiva je velika razlika u stepenu korisnog dejstva zupcastih puzastih
prenosnika.

4
2. KINEMATIKA ZUPCASTIH PRENOSNIKA

2.1. opSn POJMOVI, DEFINICIJE I PODELA

ZlIpcaSli par cine dva nazubljena elementa - zupcanika, ciji zu pei medu-
sobnim naizmenicnim dodirivanjcm prervaraju jedno kruzno kreranje u drugo,
iii kruzno kreranjc u pravolinijsko i obrnuro . Prervaranje jednog kreranja u drugo
moguce je pod uslovom da je medusobni polozaj osa zupcanika ncpromcnljiv,
a odnos ugaonih brzina, odnosno ugaone i translarorne brzine da se menja po
unapred datom zakonu.
Spreg11llli z lIpCallici su zupcaniei koj i p ri padaju jednom zupcastom pa ru.
Spregnuri zupcanik sa vecom ugaonom brzinom odnosno manjim b rojem zubaea
naziva se " mali zupcanik". Spregnuti zupca nik sa manjom ugaonom brzinom
odnosno veCim brojem zubaca naziva se "veliki zupcanik" .
Oznake koje se budu odnosile na " mali zupcanik" imate indeks " I", a one
koje se budu odnosilc na veliki zupcanik ,,2".
Zupcanik koji prenosi kretanje n aziva se pogollski z lIpcallik , a zupcanik na
koji se prenosi krcranje - gOl1jmi zlIpcallik.
Killemalska osa je rrenurna osa relarivnog kreranja jcdnog zupca nika u adnosu
na drugi.
Polozaj kinemarske ose u od nosu na ose spregnurih zupeanika odreden je
mcdusobnim polozajem osa, odnosom ugaonih brzina i njihovim smcrovima (v ideri
slike 2. 1. i 2.2. ).
Kinemalske poursine su povrsine kojc opisuje kinemarska osa pri relarivnom
kreranju jednog zupcanika u od nosu na drugi. Kinemarske povrsine spregnutih
zupcanika dodiruju se du;; kinemarske ose. Kincmarske povrsi ne zu pcasrih pa rava
sa ncpromcnjivim odnosom brzina su roracionc povrsine, odnosno roracione povr-
sine i ravan (videti slikc 2. 1. i 2.2. ).
Killemalske lillij. su presccnc linijc kincmatskih povrsina i odredenih pogod-
nih poY rsina, zavisno od li pa z upcasrog para. Kinematskc lin ije zupeastih parova
sa nepromenjivim odnosom bn:ina su krugovi, od nosno krug i pravn li nija (slucaj
ravnog zupcasrog para).

5
 Killelllalski pol jc racka na kincmatskoj osi u kojoj sc dodiru jc par kincmat-
skih linija sprcgnutih zupcanib .
Podcla zupcasti h pm'ova zasni va sc na obliku njihovih kincmmskih povrs ina
koje mogu biti cilindri cnc, koni cnc i hi pcrboloid nc. Kod cilindri cnih zupcanika
kincmnrskc povrsine su cilindricnc pov rsinc, a osc roraci ja s u para lclne. Cilindricni
zupeanici mogu b iti sprcgnuti kao:
- spoljasni cilinclricni par (5 1. 2. 1a) ;
unutrasnji cilindricni pa r (sl. 2.1 b)
- ravan cilin dricni par (s l. 2. 1c).

Ki~malski
krugovi

--.,
.- f--
Kinema Iska /
----- tJ

~-c
osa
~
- fi-:.-
Kif1(~ma Is ki ~ Kinemalski Kinemo lski
cilindrt krugovi cilindri
a. b.

Kin ~malski cilindar

r,"'t~\4~L.Kinemalski krug
r -f-;,I-J,L-- . _ K
_i,!_em_o!s_k_a_oso_
Kmmis ka ravan
Kinemalska prova

c.

Slika 2. 1, Cilindricni zupta nici

6
 Kod konicnih zup':anika kinematske povrsine su konicne pov r~ ine, a ose
rotacija se seku. Koni':ni zupcanici mogu biti spregnuti bo:
- spolja~ni koni':ni par (sl. 2.2a);
- unutra~ nj i koni':ni par (sl. 2.2b)
- ravan koni':ni par (sl. 2.2c).

Kint~matski krugovi ....a ~

a\"'! ?"
,
~\(\..&--'
'

Kinematski krugovi

Kinematski konusi Kinematski kOfXIsi

a. b.

~I
-'
"I"
EV)
",0
c:
~'

z Kinematski konus

Kim'matski krugovi

Kinematska ravan

c.
Slika 2.2. Koni cni zupcanici

Kod hiperboloidnih zupcanika kinematske povr~ine su hiperboloidne povr-

~ ine
sa grlom na mestu najkraceg rastojanja, jer se ose rotacij" mimoi laze (sl. 2.3.).
Prenosni odnos (i) spregnutih zupcan ika je odnos vece ugaone brzine (WI)
prema man joj ugaonoj brzini (w, ) :

Radni prenosni odnos (I') spregnuti h zupcanika je od nos ugaoni h brzina

pogonskog prema ugaonoj brzini gonjenog zpcanika:
., ugaona brzina pogonskog zupcanika
I
ugaona brzin" gonjenog zupcanika

7
 Kin~[nalska. ~

Kint~malski hiperboloidi
d-'---?

,~.
/~

~'?
, c>'"
~.fc>
~p

~
Slika 2.3 . Hipcrboloicini zupcanici

Ako je i ' > I, zupcasti par vrsi redukciju - smanjuje ugaonu br,dnu.
Ako je i' < I, zupcasti par vrsi mulitiplikaciju - poveeava ugaonu brzinu.
Siller .-oraClje kod zupcanika je deslli ako se poklapa sa smerom skazaljke
na Casovniku, a levi ako se ne poklapa sa smerom skazaljke na casovniku .
OSI10 rasiojallje predstavlja najmanje udebljenje osa spregnutih zupcanika
(sl. 2.1. i 2.2).
OSlli IIgao je ugao izmedu projekcij e osa spregnutih zupca nika na ravan
paralelu obema osama (s l. 2.1. 2.2).

2.2. ZUPCI ZUPCANIKA

Zupei zupcanika su ispupcenj a na wpcaniku pomocu kojih se prenosi kre-

tanje sa jednog zupcanika na drugi.
Prostor izmedu dva zupca jednog zupcanika naziva se lIIedllzlIblje. Povrsina
koja ogranicava zupee po visini naziva se lelllena pov..silla. Povrsina (sl. 2.4) koja
ogranicava meduzublja po dubini naziva se podlloZlla povrfilla.
Povrsine koje ogran icavaju zupee po duzini nazivaju se oeone povrsille. Razliku-
jemo prednju i zadnju ceonu povrsinu. Povrsina wpea izmedu temene i podnozne
povrsine naziva se bok zlIPca
Na boku zupea razlikuj emo korisni deo bob i prelazni deo boka zupea.
Aktivni deo boka wpea je deo boka zupea na kome se vrS i dodirivanje sa
spregnutim bokom.
Kod zupea razlikuj emo glavu i nogu.
Glava Z UPCQ je deo zupea izmedu kinematske temene povrsine.

8
 Bok glav.
Bok nag. romona povdina
Boena linlJa

Glava zupca

toona DovdJna Podnoina povdina Kinem alska povdina

( prednjaJ

THT1~na povrsma
K;n~matska povrSina Bok zupca
· I ( d..nl)
Bak g av.
80k nag.

Noga zupca
Glava zupca Boena linija
.
C~ona
,.
povrsmQ
(prodnja J
S lika 2.4. Zupci zupcanik:t

Korisni d~o
boka zupca

Aklivni d.o
bokazupca

Pr ~ la zni d~o PocJnozna

ba ka z up ca povdina
S lika. 2.5. Korisn i i prcluzn i nco bob zupcn

9
 a b
Slika 2.6. Profil zubaca: 3, profi t zubaca cilind r i~ n og zupCall ika; b. profili zubaca
konicni h zupcanika
<'., .
(/~o'/'Jli!.
Ir" I.
~
""-o'i/ "":g~"It1
" ~"6,~. . .:;a'''~9''"1/h.
-"17

- -+- -
' - -'-
,
-(
/ /

10
 Naga zlIpca je deo zupea izmcdu killcmatske i pod noznc povr~inc .
Prafil ZIIPca dobija se presekom zupea sa pogod no odabranom povrsinom.
Kod eilindricnih zupean ika profi l wpea dobija se presekom wpea bilo kojom ravni
upravno na osu zupcanika. Profil zubaea konicnog zupcanika dobija se presekom
zubaea i omotaca bilo koje lopte sa sedistem u presecnoj tacki osa, sl. 2.6.
Presecna linija boka wpea i kinemmske povrsine naziva se baclla limja zlIpca .
Analogno boku zupea, kod profila wpea razlikujemo temeljni , podnozni i ki ne-
matski krug i kincmatski (trenutni ) pol. Ovo nam omogucuje da pri proucavanju
bokova zubaea opcriScmo sa profi lom i bocnom linijom zupea koji potpuno od re-
duju bok zupea zupcanika (sl. 2.7).
Linij a koju opisuje tacka dodira pa ra sp regnuti h profi la zubaea u odnosu na
koordinatni sistem vezan za ose zupcastog para - naziva sc dodimica proJila z llbaca.
Normala na spregnUle profile zubaea u bilo kojoj tacki dodira aktivnih deloya
profila zubaea - naziva se lIapadlla lillija profila z llbaca (aktivni deo profi la zupea
je onaj deo korisnog profi la wpea koji se moze koristiti kao aktivni deo profila).

2.3. OSNOVNI ZAKON SPREZAl'lJA ZUBACA, OBLICI PROFlLA,

STANDARDNI PROFlL

2.3. 1. Osnovni zakon sprezanja zubaca

Na s1. 2.8. prikazan je zahvat dva zupea spregnutih zupcanika u nekoj tre-
nutnoj tacki dodira profi la A. U svakoj trenutnoj tacki dodira moze se povuCi
zajednicka tangenta i zajednicka normala (koja prcdstadja napadnu lini ju profila
zupea i koja prolazi kroz tren utni pol).

101

Napadna limja
profilo zupca

(I

, Kif)(>ma /ski
t ~lci
(' /

- - -- - -"'---
S lib 2.8. Z3kol1 sprczilnja z ubnca zup b nib.

II
 Obimne brzine spregnutih zupcanika u trenutnoj tacki dodira upravne su
na odgovarajuce potege R, i R , i iznose :

w, w, ( I/sek) - ugaone brzine spregnutih zupcanika.

Obimne brzine mozemo razloziti na komponente u pravcu tangente v"
1 V: t i u pravcu normale V\n i V~O.
Komponente obimnih brzina u pravcu zajednicke normale moraju biti jednake

Dokaz :
I. Ako bi V," bila veea od V,'" dolazilo bi do prodiranja zupca pogonskog
zupcanika u zubac gonjenog zupcanika, sto nije dozvoljeno;
2.· Nemoguee je da brzina v'" bude veea od v'" jer pogonski zupcanik saop-
stava obrmo kretanje gonj enom zupcanilnl.
Ako se komponente obimnih brl ina u pravcu normale izraze preko ugaonih
brzina zupcanika (w ,) i (w,) dobice se:

Posto je V I!I = V:!II) to se maze napisati jednaCina:

RI ·cos a' W I= 1'z 'cos a' W ?,

odnosno
-W I = -r"- =Consl.
W2 1'1

Jed na(:ina 1'1' WI = 1'2' w:! pokazuje da su obi mne brzine spregnutih zupca-
nika u tacki C jednake. To znaci da su u trenutnoj racki dodi ra jednake i kompo-
ocote brzina u pravcu tangentc, a to opet znaCi da ncma relativnog kli zanja u
tacki C. Zakljucak je da tacka C predstavlj a trenumi pol, a da odgovaraj uci polu-
poluprecnici r, i r, predstavljaju kinematske krugove koji se kotrljaju jedan po
drugom bez klizanja.
Osnovni zakon sp rezanja zubaca glasi :
Zajednicka Ilorma ta llQ profile zubaca II [remalloj w cki dodira mora prolazili
kroz lremilni pol C.
Trenumi pol C moze menj ati svo j polozaj prema centrima obrtanja 0 , i 0,
ali uvek tako da njegova rastojanj a od ovih tacaka odgovaraju tren utnom odnosu
ugaonih brz ina spregnutih zupcanika . U slucaju konstantnog prenosnog odnosa,
tacka C je nepomicna u odnosu na ose obrtanj a.
R azlika komponentnih brzina u pravcu tangente p redstavlja brzi nu k1izanja:

Brzina klizanja jednaka je nuli u trenutnom polu . Ukoliko se trenutna tacka

dodira udaljava od trenutnog pola, brzina k1izanju postaje sve veea. Najveea brzina
klizanja je u trenutku dodi ra na tcmenu i na pod nozju zupca . Postojanje klizanja
na bokovima zubaca dovodi do h abanja bokova, do poveeanja bocnih zazora i do
smanjcnj. stepena korisnog dejstva.

12
2.3.2. Oblici profila zubaca
Za profile zubaca mogu se upotrebljavati sve krive linije koje zadovoljavaju
osnovni zakon sprezanj a. Najpovoljnije su one krive linije koje su istog karaktera
za oba profila zubaca spregnUlih zupcanika, a to su rulete, prc svega eva/vema
kl"uga i cik/aida.
Zupcanici sa cvolventnim profilom lakse se izraduju, kontrolisu i montiraju
pa imaju znatno siru primenu u odnosu na zupcanike sa cikloidnim profilom. Ciklo-
idni profili pogodniji su u kinematskom i dinamickom pogledu pa se primenjuiu
kod preciznih instrumenata i casovnika.

2.4. CILINDRICNI EVOLVENTNI ZUPCANICI

Vee je navedcno da se cilindricni zupcanici upotreblj avaju za pre nos obrtnog

kretanja ako su ose zupcanika paralelne.

2.4.1. Standardni profil

Za izradu zupcanika upotrebljava se alat u obliku zupcaste letvc. Zupcasta
letva odredena je standardnim profilom (sl. 2.9 .).

E
-<:< "1-
;
1: 1
-1-
-~ --

SI. 2.9. Standardni profil osnovnc zupl:astc letvc

Korisni deo profila zupca osnovne zupcaste letve je p rava linij a. Korisni
deo profila zupca zupcanika je evolventa kruga.
Dodirnica bokova je ravan a dodirnica profi la prava linija.
III" - standardni modul ;
an - ugao standardnog profila;
!In - visina pravolinijskog dela standardnog profi la !In= 2· U·II/ . ;
U - faktor visine pravolinijskog dela standardnog profi la;
Pn - poluprecnik zaobljenja zaobljenog dela standardnog profi la;

pn=
en' 111"
I - sin OC n
Korak standardnog profila:
{ n = m n "1T·

Prema J US M .Cl.0 16 : Un = l ; C n= 0, 1-0,3; «,, = 20°.

13
2.4.2. Podcla cilindricnih zupcastih parova
Oblik zubaea zavisi od oblika p.'Ojila i oblika bocm'/z limja. Posto je obli k
zubaea potpuno odreden oblikom osnovne zupcaste !etve, to se i podela eilindricnih
zupcastih parova vrsi prema obliku bokova osnovne zupcaste lerve.
Prema obliku bocne linije osnovne zupcastc letvc, cilindricni zupcasti parovi
dele se na :
I. Cililldriclle zupcanike sa pravim zupcima, kod kojih su boene · linije zubaea
osnovne zupcaste lerve i zupcanika prave lini je paralelne kinematskoj osi (sl. l Oa).
2. Cililldriclle zupcallike sa kosim zupcima, kod kojih su bocne linij c zubaca
nsnovne zupcaste letve prave linije pod nekim uglom prem a kinemmskoj osi
(sl. lOb). Bocne linije zubaea zu[lcanika su zavojniee na kinematskim eilindrim a.
Ko mbinaeija dvaju cilindricnih zupcastih parova sa kosim zupeima u kojoj
su nagibi bocnih linija osnovnih zupCastih letvi u suprotnim smerovim a, dajc eilin-
dricne zupcanike sa s{re/ascim zupcima (sl. 1.10c).
3. Cilindriclli zllpcallici sa kl1'vim zupcima, kod kojih su bocnc linije zubaea
osnovne zupcaste letve krive linije, npr. kruzni lukovi (sl. 2.10d).

a. c.

b. d.

14
2.4.3 . Osnovna zupcasta letva
Osnovna zupcasta letva cilindricnih evolventnih zupcanika ima korisni deo
boka zupca u obliku ravn; (sl. 2.11 ).

51andardni profil
/

,3\__- +
-Cf':::""!"f-\-,>;-!--¥ zupcasl. ,.,r.
Profil osnorn.

Srtdnja linija
pronla O5I1orne
zuptasl. I.rr.

Slika 2.11 . Osnovna zupcasta lctva

P rofi l zupca osnovne zupcaste letve za zu peanike sa pravlffi zupcima po-

kJapa se sa standardnim profilom:
II 11 -- 7·
- U·,I n,.
Profi l zupca osnovne zupcaste letve za zupcanike sa kosim zupcima odreden
je standard nim p rofi lom i uglom nagiba bocne linije zupca ({3o) osnove zupcaste
letve (videti sl. 2.1 1).
Korak profi la os novne zupcaste letve:
In
10 = - - (za ~0= 0, IO = I ,,)
COS ~o
111 11 ' it
1Il ' jt = ,
COS ~o
pa je modul :
m (za ~0 = 0, 111 = 111,,),
coc ~o
tg Cl. n
(za (30 = 0, "0 = (J.n) .
COS ~o
Visina zupca h= h n = 2U 'lIl n.

15
 Datim jednacinama uspostavljena je veza izmedu standardnog profila i pro-
fila osnovne zupcaste letvc, kao i veza cilindricnih elvolventnih zupcanika sa pravim
i kosim zupcima.
Slalldardlli II/odul zupcallika (II/n) predstavlja jednu od najvaznijih karakte-
ristika zupca zupcanika. On je polazni podatak za proracun geometrijskih velicina
i za izradu i kontrolu zupcanika.
Standardne vrednosti modula prema JUS M .C I.OI5 date su u tabeli 2.1.

TABELA 2.1. STANDARDNI MODULI "" (mm)

0,30 (0,35) 0,40 (0,45) 0, 50 (0,55) 0,60 (0,65) 0,70 0,80

0,90 1,00 1,25 1,50 1,75 2,00 2,25 2,50 2,75 3,00
3,25 3,50 3,75 4,00 (4,25 ) 4,50 (4,75) 5,00 (5,25) 5,50
(5,75) 6,00 (6,25) 6,50 (6,75) 7,00 (7, 50) 8,00 (8, 50) 9,00
(9,50) 10 II 12 13 14 15 16 18 20
22 24 25 30 33 36 39 42 45 60
55 60 65 70 75

Vrednos ti u zagradama u tabeli 2. I. prcdvidcnc su sarno za izulc lnc siueajcvc .

2.4.4. Precnici podeonih krugova (do)

Na slici 2. 12. prikazana jc osnovna zupcasta letva i zupcanik koga ona defi-
nisc, a na slici 2. 13. dva ci1indricna zupcanib u zahvatu.

t _A Srt'dnja linija

+
-1--
-r~~~~/ \- ~I
Pod~on apro ra
Podroni krug

Slikn 2.1 2. Osnovna zupbsta le t\'a i zuptaniik kogn onn dcfin isc

16
 Stika 2.13. C ilin dri~ni z u p~anici u zahvatu

Veza podconog koraka (I,) i podeonog precnika (d,) moze sc uspostaviti prcko
obima kruga nad podconim prccnikom (0):

0 -- 1·0 .~
~,

10
pa jc do= - ,z = m' z
IT

Podconi precnici zupcanika iznose :

:.I M nA 'J"lsk l elemen ti I7

2.4.5. Precnici kinematskih krugova (d )
Posto se kinematski cilindri (kinematske povrsine cilindricnih zupcastih
parova) kotrljaju jedan po drugom bez k1izanja, to se i kinematski krugovi, kao
presecne linije kinematskih ciJindara i ravni upravnc na ose zupcanika, takode
kotrijaju bez klizanja (videti sl. 2.1).
Kinffllo'ski
krugovi d,
Klnematska proyo

- Kin.maw; pol

o. b.

Kinrmat.ski pol

"
/
/

/
ch
c.
Slik:l 2.1 4. Kin ctim atski prccni ci

Ako je po7.nato osmo raslOj anj c (a) i prenosni odnos, 1110ZCl110 odrediti polu-
precni ke kincl11arskih krugova iz uslova obimni h brzina:
'lV I r~ d~ .
- = - = - = r.
zu: rl d1
<I, + d l
1z jednatina d, = ; ' d l a
2
dobij a se:
2a 2a ' i
dl = d.= - -
;± I . i± I .
Znak ( +) odnosi sc no zupcani ke spoljas nj cg cilindricnog p ara (sl. 2. 13) a znak (_ )
za zupcani kc unutrasnjcg cilindricnog pam . '

18
2.4.6. Precnici podnoznih krugova (d,)
Precnici podnoznih krugova zupcanika od redeni su prodiranjem osnovne
zupcaste letve (alata) u z upcanik.
Kad se uzme u obzir i pomeranjc osnovne zupcaste letvc X'1I/ (videti slike
2.1. 2 i 2.2.1 ),
df1 = d01± x, Om-2m" G -2m . il

Za C o = O,2 bice: d" = do,-2,4111 ± 2x,l/I;

d" = d,,,-2,4111 ± 2x,lIl.
[Za kose zupce: dr1 = do \-2,4m n ± 2x l m;
d,, = d,,-2,4I1lo ± 2x,I1I. ).

2.4.7 . Precnici temenih krugova (dk )

d kl = d o, + 2111 + 2x,I1I
dk, = d. , + 2m + 2.\',111.

2.4.8. Precnici osnovnih krugova (db)

To su krugovi cij e evolvcnte obrazuju korisne delove profila zubaca cilindric-
nih evolventnih zupcanika (videti slike 2.12 i 2.13. ) :
d n = dOl . cos a ,, ;
odnos no:
d'1l = d 1 " cos a;
2.4.9. Konstrukcija evolvente
Ako iz centra obrtanja 0, i 0, cilindricnih evolventnih zupcanika povucemo
normale na napad nu liniju profila (dodirnicu) dobicemo precnike osnovnih krugova
db' i d" (sl. 2.15).
Tacke K, i K, nalaze se u prcseku dodirnice i osnovnih krugova; prema tome
ove tacke su prve taeke evolventnih profila zubaca odnosno krajnje tacke aktivnog
dela dodirnice. Ako od taeke K, iii rna kojc druge taeke na osnovnom krugu izvr-
simo podelu kruga na vise jednakih delova Q ' = 1'2' ... . = 5~', pa iz taeaka
I'; 2' ... 6' povuccmo tangcnte nn osnovni krug i na njih nanesemo razvijenc
lukove K, 1 "=K-;J' ... K, 6 " =K-;f/ dobicemo tacke I "; 2" ... 6" koje pred-
stavljaju tacke evolvente. Dakle cvolvcnta kruga je kriva linija koju opisuje taeka
prave linije (dodirnice) koja se kotrlja bez klizanja po osnovnom krugu.
U preseku preenika temenog huga i evolvente dobija se krajnja tacka nktiv-
nog dela evolvente koji p redstavlja a].;tivni deo profi la zupca.

2.4.10. Polarna jednacina evolvcntc

Potpllna cvolventa k ruga sasroji se od dye sill1etricnc granc, sa istill1 pocct-
kOIl1 na osnovnom krllgu (sl. 2.16. ) :
-
AB = I', = 1'0
--
(Oy+ Uy)= l'b tg Uy
- -
iIi Oy+ u,.= tg u" pa je cvolvcntni ugao nnpadnog ugb
0: = tg u).-;;:.= inv 0) (involut a» ).

2' 19
 Slika 2. 15. Konstrukcija evolvcnte

Napadna linija

~~
/ --- - Erolr~nta

a - - - 1 --
I- O.norni krug

Slika 2. t 6. Evolventn kruga

20
 AVO je polarna jednacina evolvente, koristi se pri proracunu zupcanika.

Primer 2.1.

Izracunati duzinu luka nad uglom 0, (iii inva,), ako je a,.= 30°.
Ro§enje: [S ,", = 30° = 0,57735;

cx~. rr 30 . J'!
'",. = - - = - - = 052359'
180 180 ' ,

Umesto racunskog iznalazenja inv a,., koriste se vee izracunate vrednosti

evolveotne fukcije, koje se mogu naCi u svim tehnickim prirucnicima.

Primer 2.2.

Koliki je poluprecnik krivine evolvente na poluprecniku I',. = 60 mm ako je

a, = 200?
Rcscnjc : p). = , / r;.-r~, - ' )' sin Cl),= 60' 0,34202

py= 20,5212 mm

2.5. AKTlVNA DUZtNA DODlRNlCE, DODIRNI LUK PROFILA 1 STEPEN

SPREZANJA

Aktivna duzina dodirnice od rcdena jc presecnim rackama dodirnice i teme-

nih krugova spregnutih zupcanika (/ = M,lH,), (sl. 2.17 i sl. 2.18).
ad pocetka sprezanja (M,) do zavrktka sprezanja (M,) zupeonik je presao
put koji je jednak luenoj duzini j'iG na podeonom krugu. Zupcasta lerva je pri
tome preSla put ED na podeonoj pravi zupcasre lerve. Posto je kotrljanje bez kli-
zanja, ovi putevi su jednaki:
~ -
GF= ED = gp - dodirni luk profila.
Da bi se obezbedilo stalan prenosni odnos, mora biti obezbedeno da, pre
nego sto jedan par zubaca spregnutih zupeanika izade ih zahvata - sledeCi par
zubaca ude u zahvat. avo je moguce ostvariti sarno ako je duzina dodirnog luka
profila (gp) veea od kor3ka (I e), pa je uslov za ispravno sprezanje :

Odnos dodirnog luka profila i koraka profila naZIVa se stepen sprczanja

profila «,,)

Da bismo odredili brojnu vrednost stepena sprezanja, stepen sprezanj a mommo

izraziti preko velieina koje je lako izracunati. Posto jc dodirnica upravna 11 0 [al1-
geotu u svakoj trenurnoj tacki dodira, upravna je i na profil oSl1ovnc zupcaste
Ierve u krajnjim tackama dodira M, i M , (sl. 2.17). Prema tome, trouglovi CM,E

21
 E 2
0 C
------.::
E
N

J\;

Slika 2.17. Duzina dodirnog lub 6F" = DI:: i duzinn dod irnenicc JH 1k l':! = C}:'

i CM,D su pravougli trouglovi pa iz njih mozcmo od red iti duzinu dodirnog luka
profila preko aktivne duzine dodirnice i napadnog ugla dodirnice (ao) :

q" = CE= ~ cos ao pa je g,, = I/cos a o .

2 2
Aktivnu duzinu dodirnice pri sprezanju spoljasnjeg cilindricnog para (sl.
2.1 8) mozemo izraziti na sledeci naCi n :
I = Jl1,M, = M ,C + CM, = M,K,-K,C+ M,K,-K, C=

Stepen sprczanja profi la spolj asnjeg cilindricnog para odreduj e se jedna-

cinom :
I '-1:"!.1 tV:!.l + -I"k'!'! rl;!!- a'sin a
1JI'j'[" COSQ:o

22
 Kod cilindricnih zupeanika sa pravim zupclma dodir dva zupca spregnutih
zupeanika ostvaruje se istovremeno po celoj boenoj liniji. To znaCi da se linija
dodira pomera po aktivnom delu boka zupca paralelno osama obrtanja, da bi na
kraju dodirnog period a dodir prestao po celoj duzini zupca.

Slika 2.18. Aktivna duzina dodirnicc 1= lH1i\I/ Z

Boena linija kod cilindricnih zupeanika sa kosim zupcima zaklapa ugao iJ"
sa osama obrtanja, tako da se dodir dva zupca spregnutih zupeanike ne ostvaruje
istovremeno po ccloj duzini . Dodirivanj e jednog boka poeinje, na primer, u pod-
nozju profila zupca na jednoj eeonoj povrsini, a zavrsava se na temenu profila zupca
na drugoj eeonoj povrsini .
Luena duzina projekcije bofne linije zupca na kinematski krug (sl. 2.19)
predstavlj a dodirni luk boenih linija (gp) .
Stepen sprezanja bocnih linija je odnos dodirnog luka boenih linija i koraka
profila na kinematskom krugu:
b·tg ~o
(. I

Dodirni luk bokova jednak je zbiru dodirnog luka 'profila dodirnog luka
boene linije:
g = g, ,+gq'
Stepen sprezanja bokova jednak jc zbiru stcpcna sprezanja p rofi la i stcpena
sprezanja bocnih linija.
0-
- - 0- p + 0'"'/1'

23
 Kinematski cil indar Botna linija

~-
~:"
. . . .. : . ..""
-: .. . .' . "..
_. -'"
... '

Slika 2.1 9. D odirni luk

Dodirni [uk bocne linije (9.) bocnc li nijc gq

2.6. PREKLAPANJE (INTERFERENCA) BOKOVA ZUBACA

Tacka dodira para spregnutih p rofil a zubaca opisuje dodirnicu profi la zubaca.
Pri sprezanju prolila trenutna tacka dodira udaljava se od osc obrtanja jednog
zupcanika i priblizava se osi obrtanj . drugog zupcanika.
Ispravno dodirivanjc po dodirnici mogucc jc samo do racaka K , i K , u koj ima
dod irnica tangira osnovne krugove, dakle u kojima ima minimalno rastojanjc od
centara obrtanja.
Ako bi tcmeni krug spregnutog zu pcanika presekao dodirnicu izvan wcaka K,
odnosno K, dos lo bi do zadiranja (preklapanja) boka glave zupca vclikog zupca-
canika u korisni dco bob nogc zupca malog zupcanika (odnosno do zad iranja
korisnog dela boka noge zupca nalog zupcani ka u korisni deo boka glave zupca
velikog zupcanika (sl. 2.20.).
Putanja vrha z upca os novn~
zupt astc I.,vo (alala)

/
lv~
/7 ' 1
...,....- + -~ I

Slika 2.20. Podsccanic alaivnog

deJa bob noge zubaca pri
prcklapanju profi la zupcanik:l
i osnov nc ZUpC:ISl t.: le tve
(a lata)

24
 Maksimalni poluprecnik temenog kruga velikog zupcanika pri kome jos
ne nastupa preklapanje sa malim zupcanikom, (vidi sl. 2.1 8) odredieemo iz jed-
nacine:

Puno je veea opasnost od podsecanj a pri sprezanj u zupcanika i zupcaste

letve (alata). D a ne bi dos lo do preklapanja prof] la, temena linija zupcaste letve
mora seei dodirnicu najnize u tacki K, (vidi sl. 2.2 1).

'i Sredryo provo

~ Podeono rovo
><
~,
E ----
•0
e
Podeoni krug

/
.c:
'0 K~ ~

E Osnovni
..,
< q,:-.
krug
1
( '0 (0

S tika 2.2 1. G rani ~n i siutaj bez preklapanj3

m' Z l
---''- . si n' ""
2
Minimalno pomeranje osnovne zupcaste letve u granicnom slueaju kad jos ne
dolazi do prcklapanj a profi la (III ' X , "",,) :
Ill ' Z t ..
m ,x1 Illln= m - h lllll.X= m - 'sin· a.o,
2

25
 Granicni broj zubaca pri kome je koeficijent pomeranja osnovne zupcaste
letve x, = o bice:
z,. 0

0 = I - - s m~ rLo ;
2
2 2
Z, = 17, I zubaca.
0,34202'
Prakticno se moze uzeti Z,= 16 zubaea .
Iz jednaCina :
Z, . 2
Xrnl n = I - - S in Cl o ZI: = --
2 2 ao
mozemo izracunati potreban koefi eij ent pomeranja osnovne zupcaste letve za rna
koji broj zubaea zupeanika,
. _ l - -z , . 2
."I: m l n -
2 Z, Zg

U tabeli 2.2 dati su koefieijenti pomeranja profila osnovne zupeaste letve (x)
pri a n = 20°, ito:
U koloni I date su minimalne vrednosti p rema obraseu x = (16-z)/ 17.
U koloni 3 date su maksimalne yrednosti pri kojima je lut na debljina profila zupea
na temenom krugu (Sk) ravna 0, a u koloni broj 2 - vrednosti pri kojima je lucna
debljina Sk= 0,211/ 0 •
TABE LA 2.2. KOEF ICI]ENTI POMERAN ]A PROFILA x

X pri XmalC pri X pri -'"max pri

Z XlI\ln 7, Xlllin
51( = 0,2 mn 5k =0 5k = O,2 mil 51( = 0

7 0,47 - 0,49 14 0, 15 0,68 0,94

8 0,45 - 0,56 15 0, 10 0,72 0,98
9 0,40 0,40 0,63 16 0,00 0,76 1,03
10 0,35 0,45 0,70 17 0,06 0,80 1,08
11 0,30 0,50 0,76 IS -0, 12 0,84 1, 13
12 0,25 0,56 0,82 19 -0, 18 0,87 1, 17
13 0,20 0,62 0,87 20 -0,24 0,90 1, 20

Vrednosti koefieijenata x u ovoj tabeli vaze za eilind ricne zupeanike sa pravim

zupeima. Za ci lindricne zupcanike sa kosim zupeima do koeficijenra pomeranja
dolazi se na taj nacin sto se prema broju zubaea z leos' f30 odredi tablicka vrednost
koefieijenta pomeranja pa se iSla pomnozi sa cos f3o.
Velikim odmicanjem zupeaste letve ostvaruje se siljast zubac sto se odra-
fava lose na mehanicke osobine zupea .
Iz dosadasnjeg izlaganja moze se zakljuCiti da za zupcanike sa z < 17 (prak-
ticno z < 16) treba propisati odgovarajuce pozitivnc koeficijente pomeranja osnovne
zupcaste letve. Za brojeve wbam z > 17 (prakticno z > 16) nece doc; do prekla-
panja profi la pa mozemo propisati ii i x = O, iii odgovarajucu negativnu vredn ost
koeficijenra pomeranja prema datom obrascu.

26
 VeCi broj zubaea manjeg zupcanika obezbeduje manji modul, prccizniju
izradu, veCi stepen sprezanja i mirniji rad zupcanika, sto jc vrlo znaeajno naro-
cito pri velikim radnim brzinama. Zato, kada ne postojc poscbni razlozi trcba
birati broj zubaea z, ;;: 25. 1z jcdnaeinc za kocfieijent pomeranja osnovnc zupcaste
letve vidi se da pri z, ;;: 17 mozemo usvojiti iii x = O iii odgova rajucu negativnu
vrednost. Ispitivanja su medutim pokazala (K udraveov, Nieman i dr.) da se pove-
cava cvrstoca zubuea zupcanika pri pozitivnom pomeranju osnovnc zupcastc Ictvc,
a smanjuje pri negativnom pomeranju. Zbog ove Cinjeniec, pri izradi zupcanika
obicno se propisuje od redeno pozitivno pomeranjc osnovnc zupcaste Ictve bcz
obzira na broi z ubaea .
Negativna vrcdnost koeficijcnta pomeranja propisuje se samo u slucaju kada
treba obczbediti tacno od redeno osno rastojanje zupcanika; i to ako isto nismo u
mogucnosti d a postignemo izborom pogodnog broja zubaca, standardnog modula
i pogodnog ugla nagiba bocne linijc. Ncgativna vrednost koeficijenta pomeranja
veceg zupcanika u tom slucaju treba da bude po apsolutnoj vclieini jednaka pozi-
tivnoj vrednosti kocfieijcnta pomeranja manj eg zupcanika .
Granicni broj zubaca cilindri cnog cvolventnog zupcanika sa kosi m zupeima:
z, = 17, I . cos" {3o,
odnosno Z, = 16· cos' Po (prakticna vrednos t).

2.7. KONTROLA ZUPCANlKA, GRESKE, TOLERANCIJE I ZAZORI

Kontrola zupeanika obuhvata kontrolu debljine zupea bilo direktnim mcre-

njem, bilo posrednom hOlilrololll lIIere preho :whaca iii mere preko valjCica, loptiea
iii prizmi; zalim komrolll nagiba bocl/iil lim"ja i homrolll sprezanjelll - koja obuhvata
sve pojcdinaene grcske.
U kontrolu zupcanika spada i hOlllrola osnog raslOjallja u kuCici u koju zup-
eati par !reba ugraditi .
K ontrola debljine zubaea naj cescc sc obavlj a merom p reko zubaea.

2.7.1. Mera prcko zubaca (W)

Mera preko zubaea je rastojanjc raznoimenih bokova prcko odredenog hroja
zubaea ("merni broj zubaea"), mcreno duz zajednickc normalc krajnjih obulwa-
cenih bokova zubaea (sl. 2.22).
Sa slike 2.22. mozemo oeitati:
W = 2l,, + S", iii u opstcm slub ju
W = (Z ..-I ) ·l"+ S".
Osnovni korak (E.) mozemo od rcditi iz jednacine:

m' cosC(o '7t ·

z z
Posto je lucna debljina zupea na dodirnom krugu jednaka d uzini med uzublj a
na podeonoj pravi (vidi sl. 2.23), to je :
So = l" (2 + 2111 ·x·tg au),

27
 w
Pr:esek A-A
a.

Slika 2.22 . Mcr3 prcko zubaca

cilindril:nih c"o lvcntnih z up- Presek
canika : n) sa pravim , b) sa
kosim zupci ma b.

pa je luena debljina zupca na osnovnom krugu

28
 Smenom vrednosti za osnovni korak i lucnu debljinu zupca na osnovnom
krugu, u jednacinu za merni broj zubaca dobicemo:
If/ = lln'cos an [7T (z.-0,5) + z ·inv a.+ 2m·x· tg a.).

I. =mJr

-0/.,
x·m·1 c<.
1.12

s. x·m·1 «.
Podebna prava

Stika 2.23. D uzina mcduzu blj a na dodi rn oj pravi (so )

Na zu pcaniku sa kosim zupcima, moguce jc izmeriti m eru preko zubaca

sarno u slucaj u ako sirina zu pcanika zadovoljava us love :
h> W ' sin (3".
2.7.2. Merni broj zubaca (z.)
Merni broj zubaca je broj zubaca ciji se razmak bokova moze meriti . Merni
broj zubaca dat je sledeCim izrazima :

Z,, =z- [tgo: x Icos'"(3 "- mv",.

. ) 2z·tgo:. -\- 0, 5
n n
gde Je

tg
, J,
0:, = tg "'. +
4(;)'(..
1+; )
cos· cto
tg flb = tg fl.' cos fl.·
M erni broj zubaca je ceo broj pa racunsku vrednost treba zaokruziti na
prvi blizi ceo broj.

2.7.3. Kruzni zazor (j)

Kruzni zazor je duzina luka kinematskog kruga koji odgovara uglu za koji se
moze zaokrenut i jedan zupeanik pri drugom nepomicnom, pa da se od dodirivanja
desnih bokova prede nn dorivanje Icvih bokova i obrnuto.
Kruzni zazor nasta je kao posledica odgova rajucih odstu panja debljina zubaca
spregnutih zupcanika (odnosno kao posledica odsru panja mere preko zubaca Aw)
i odsru panj a osnog rastojanja CA.) :

.
} = -
A", + A", ± 2A ,· tg 0:
COsa

29
T ABELA 2.3

TOLERANCIJE
~. ~ § ~ ~ ~ ~ :;:
d!
~~
;:gXt~~ ~ 1 ~ ~
n ;:; J) ) ;) I-______...,m~.,.~.:.:u!!.[!e"'
Si 8 ~ 6 .:;
CILINDRICNIH EVOLVENTNIH
ZUPCAf./I!'<A
_________j
~ ) / 1/ /v V Tol.raneij. Tol.raneij. m.r.
~/
fX?kOO.6rb1&' I

IL zbirn. gresh. pr.ko zubaca

.". /.6do' /
... UolO ~'-jl/
1/V I,rVV
'-j'-jLjL..j'
S' s..
Aw
l
mJ
A' fl' FI 1/ "II (
• d
X
c
- JI
b a
-JI -5J
-JO
-" -"
-ID
. J< -51
' 51
- JI
-" -"
....
-"
- <I
· 11
.Q -OJ
. 7D
""." -"
· OJ - 7t
. 7J
.""
...
·ID
. JO
-,.,
- 75
.JO
-12Q
- tOt
-I1J
-tJo
- 11) - no
-u -t»
,0' - 1"

30
2.7.4. Bocni zazor (jn)
Bocni zazor je normalno rastojanjc dvaju polozaja spregnutih bokova zubaca
koje odgovara kruznom zazoru
j" j·cos a'COS {3".
2.7.5. Tolerancije cilindricnih evolventnih zupcanika

Velicina dozvoljenog odstupanja mere preko zubaca (Aw) zavisi od veliCine

nominalne mere (od modula i precnika podeonog kruga), kvaliteta tolerancije i
polozaja tolerancijskog polja, (vidi tabelu 2.3).
Smernice za izbor kvaliteta tolerancije za zupcanike u zavisnosti od namene
zupcanika naCina obrade i od obimne brzine date su u tabelama 2.4 i 2.5.

TABELA 2.4. SMERNICE ZA IZBOR KVALITETA TOLERANCIJA ZA ZUPCANIKE

PREMA OBLAST I PRIMENE

Kvalitet 5 6 7 8 9 10 II 12 13 14
I I I I I I I I I I
matori sa unu tra ~ njim sagorc-
vanjcm , putnicki automobili
I
masinc alatkc, autobusi i kamioni
I
Oblast promcn c traktori
I I
d iz a l icc I tr a n spo rt eri
I I
p 0 Ij 0 p r i v red n e ma~inc
I
I
Kvaiirct 4 , 3 j 2 prcdvidcni su za ctalon-zuptanike, i to kvalitct 4 za radionicku kon-
troIu, kvaiircr 3 za prcciznu kontrolu, a kvalitct 2 za pramcri lo .

TABELA 2.5. SMERNICE ZA IZBOR KVALITETA TOLERANCl jE

PREMA OBIMNOj BRZINI I NAC INU OBRADE
-------~--------------.--------------------,

bruscnjc

r end i s a n j c, g I 0 dan j c
Nacin abrade ,- --------- --------~------I
I rcendi sa njc iii glodanjc po to m b Icnje

li venjc

Kvalitct 5 6 7 10 II I 12 I 12 14

3.;. 1 m ls

Obimna br,li na 6 .;. 3 m ls I

20 .;. 6 m ls

31
 Pri izboru halitem treba voditi mcuna d a je za finije kvalitete tolerancija
znamo veea cena kostanja zupcanika.
Prema podacima prof. Niemanna, ako se indeks troskova proizvodnje za
1,:vaJitet 9 oznaCi sa I, onda su za kva litete 7 i 5 indeksi troskova proizvod nje 1,64
i 3,6, d ok su p rocenti ska rta za iste kvaJitetc 5 %, 7 % i 20 %.
Da bi kru zni a samim tim i bocni zazori bili u zcljenim granicama, predvida
se vise polozaja tolerancijskih polja.
Tolerancijska poljn sa polozajn om oznakom " i g predvidena su za zupeanike
bez zazora odnosno sa sasvim mnlim z3zorima.
T olerancijska polja / , e, d, c, b, Q prcdvidcna su za zupcanike od malih preko
umerenih i znatnih do vclikih zazaro, sto zavisi i od kvalitcra tolcrancije. Za posti-
zanje odgova rajuCih nalega nja propisuju sc polja J i K.

2.7.6 . Kontrola zupcanika sprczanjcm

K ontrola zupcanika sprczanjcm vrsi se sprezanjem sa etalon zupcanikom
iii medusobnim sprezanjcm para zu pcanika. U postupku kontrole sprezanjem
dobija se dijagram greske koji je rezultat superpozicije grcSke oblika bokova, grcSke
osnovnog kruga, grcSkc koraka , grcSke dcbljine zupea, grcSkc ecntri cnosti i svih
drugih grcSaka.
Zbil'/lQ gl'eIka pri kOllllo/i spl'ezQl/jem (F,) odgovara rastoja nju najvise i naj-
nize tacke c\ijagrama grcSke u oblasti koja odgovara jcdnom obrtu ispiti vanog zupea-
nib sl. 2.24.

Fi

Slika 2.24. Dija.gram zb irnc

grdkc ( F l) i skob grcskc (jl)

Sk ok greSkc (j, ) odgovara rastojanju najvisc i najnize tacke dijagrama

grcSke u oblasti koja odgovara jed nom koraku (sl. 2.24). Ako se kontrola zupcanika
sprczanjem vroi pri nominalnom osn om rastojanju ( S') dobija se dij agram ravno-
mernosti obrtanja. Zbirna greska pri ovoj kontroli oznaeava sc sa F; a skok greske
sa I;.
Ako se kontrola zupcanika sprczanj em vrSi bez bocnog zazora (S 0) - sto
se posti ze elasticnim rad ijalnim pritiskom, dobija se dijagram promene osnog
rastojanja. Zbirna greska pri ovoj kontroli oznai:ava se sa F; a skok grcske sa f,".

32
2.7.7. Kontrola nagiba bocnih linija
Kontrola nagiba bocnih linija svodi se na merenje odstupanja nagiba bocne
linije na podeonom cilindru od nominalnog nagiba. U tabeli 2.3. date su tolerancije
greSke nagiba bocnih linija zubaca za slucaj da je sirina zupcanika svedena na
sirinu zupcanika od 100 mm. U slucaju sirih zupcanika treba uzet i uze tolerancije.
Ugao nagiba bocne linije ne urice na greSku nagiba bocne linije.

2.7.8. Tolcrancije osnog rastojanja (A,)

Tolerancija osnog rastojanja odreduje se u zavisnosti od nazivne mere osnog
rastojanja (a), kvaliteta tolerancije i od izabranog tolerancijskog polja (] iii K)
(videti tabelu 2.6).
Tolerancije osnog rastojanja u tabeli 2.6. date su za ugao dodirnice a=20°.
Ako ugao dodirnice ima drugu vrednost, tolerancije iz tabele 2.6. treba pomnoziti
koeficijentom popravke N = tg 20/tg a cije su brajne vrednosti date u tabeli 2.6.
Ako se na dvema osama nalazi vise zupcastih parova sa razliCitim uglovima dodir-
nica, merodavna je srednja vrednost koeficijenta popravke.

Primer 2.3.
Za zupcasti par: 111, = 5 mm: z, = 21, 2, = 30; a o = 20°, fJo= O' ; b= 50 mm
i toleranciju 7 dS', odrediti: toleranciju zbirne greSke, toleranciju skoka greSke,
toleranciju mere preko zubaca i toleranciju osnog rastojanja.
Rdcnje: To1erancija zbirne grdkc za aba zupcanika za dOl = 21' 5 = 105, (do'J = 150 nun)
iznosi F'= 20 tlm , skok grd kc /, = 7 /Lm.
-60
Toleranci;a mere prcko zubaca Aw = -90 (.Lm.
Tolcranci;a asnog rasr.ojanja za pelje K iznosi A Il = ± 71 !J.ffi;

a 51'5 / 2 ~ 127,5 mm.

Primer 2.4.
1110 = 5 mm, z, = 38, z,= 61, fJ,= 8°, b= 100 mm, tolerancija 7 dS ".
Rc§cnjc :
tg an tg 20'
--='-:7 _ . 0, 3 72;
cos flo cos 8°
tg 20°
lXo= 20025' pa je N 0,88,
tg IXo
1 cos IXo
a ~(d " + d,,) - . 250 mm,
2 cos Ct.
pa jc:
tolcranci;a zbirne grdke F" = 45 !Lm ;
- skok grc!kc f" ~ 16 iLm;
- tolcran ci;a mere preko zubaca Aw = - 60 Ilm;
_ toleranci;a osnog rastojanja za poiofujno pe ije K A n= ± 71 !l m;
- tolerancija grd ke bocnc linijc fp = 27 fLm (da je ~irina zup ca nika bila b= 33mm,
33
f ~ 27' - ~ 9 iLm).
100

3 Ma§i.n s kl c le m e nti 33
T ABELA 2.6.

Ugao
~;rnlc K~t&~' TOLERANCIJE OSNOG RASTOJANJA Aa
'" N. ,.200IlDd.

120 -
ll5 Nazivna mera osnog rastojanja a [mm]
1-- 7.70
- 1- 1.65
1.60
-•
~

l;
preko preko j p~ko pr~i<J preko
1-1.55 ~
16 ~O 100 250 630 AafpmJ
--:: 1-- 150 >c do do do do do
~O 100 250 6XJ 1600 J K
--:: 1-1.'5 5
- !II :! 22
1'0
- 1.36 i"-..
15 0 - " : ........ .0
- 1.32
-= 1--1.28 6 1"'-. .g.C- o "
.. 16.
!
~]2
2~

- ........ ~
-
1--1.25 ........ ~ i"-.. ~M :!. 36
1-122 7 (~';"" ,,~ !20 !W
- 1-- 1.16

-:: 1-1.15
~
....0: /
.,
a
....... 0 -
g,
" I ........
" 22 ! "5
!2S ~ 50
~ ........
- 1--1.12
- 1-1.09
8
........
K:S...... -"'-
Unlja lol~"oflcijf,
!
!]2
2~ " 56
:t 63
~36 ! 71
- 1--1.06 ........ "'-. ........
-- 1-1.03 9 ~w :t ~o
2(1'
-
1.00
1- 0.975 " ........
" ""-
""-
~
! '5 !!)O
< 50 !.100
..::::-,
-
0.95
- 0.925
/0 ........ "' ""-
<56 :!.110
" 63 !,2S
0.90
........ ........ ..... ! 71 :tUG
- ........ ........
- 1- 0.675 /I i"-.. ........ -"" t 80 !.160
O. ~
........ ........ I........
!!)O '!; lao
- 1-0.625 ~ 100 +200
........ I........ ........
0.6(i ! 110 t225
25" -
- 0.7 75
12 ........ -=---. ! 125
= 0.75
i"-..
........
.........
I.........
i ........
:!.UO
"250
~250
~
= - 0.73 13
~ .........
<160 ~320

-= -- o.n "' ........ ........ I........

tl~ '!.J60
-==0.69
- Oli7 It.
""-
........
......... --....."
f200
+2]0
"@
o ,SO
-
- 0.65
.:::-,.. !250 !soo
- ......... ......... "-.",.
30 0.63 !~O !560
"'-. ........
I- 0.615
-=
- I-- O./j()
........
-........, -"'" " • 320 f630
!J60 ! 710
........
- 0.56
--= ......... !"'oo !600
0.56
- 1- 05'5 "'-.1 "' ! '50 !9OO
'SOO fl000
-
I-- 0.53 ........
35" -
0.515 ......... !.630 !1250
-050
I- 0.'67
-=
1--0."5
-=

34
Izradeni primeri:
Primer 2.5.
KoUka je debljina zupca na podeonom krugu ako je broj zubaca z = 14,
koeficijent pomeranja .\" = 0, IS, ugao dodirnice a. = 20· i modul /II = 4 mm .
1 4· rr
Rdenje: 50 = - lo + 2x·",·tg ct o = - - + 2'O, 15-4 ' 0,36397 = 6,324 mm.
2 2
Primer 2.6.

Odrediti preen ike kincmatskih krugova d, i d, i osno rastojanje (a) ako je:
zl = 10, z2 =- 20, m - 6, x l = 0,35 x)! = - O,24, 0. 0 = 20°,
Rc§cnjc: Prccnici podconih krugova:
dOl = m' Z1 = 6' 10 = 60 mm, d 02 = m' =:= = 120 mm.
Prctnici kincm::nskih krugova:
d bl cos lXo cos 200
d1= - - - = d o1 - - - = 60' 6,272 mm,
cos a: cos ct cos 20°42'
cos 0: 0 cos 20 0
d'!. = dot , 120· 120,544 mm.
cos a. cos 20°42'
Os no rastojanjc: a = (d1 + d';!) /2 = 90,408 mm;
Xl + x.. 0,35-0,24
inva: = 2 tga. o + invcto = 2 tg 20 0 , +0,01490 =
=1 +Z2 10 + 20
= 0,00266+0,01490 = 0,01656 cx = 20°42'.
Primer 2.7.
Ispitati da Ii postoji preklapanje profila u zupeaniku 2. lZ primera 2.6.
Reienie: ,",m,, ~ .J(a· sin o:)' + r" ~ ,/(90,408 . 0,35348)' + 56,38' ~ 64,61 mm;

T,... = ~do... coSa:o = 120 .cos 20 0 )

0- 2 - 2

(r\.r2 = ~ d 2 ,cos ex.);

dk, ~ m (z, + 2 + 2x,) ~ 6 (20+2) + 2' -0,24) ( ~ 129,12 mm;

Preklapanja nccc hiti.

Primer 2.8.
Odrediti ugao dodirnice, osno rastojanje i kinematski precnik d1 ako su date
sledece velicine zupcastog para:
z1 = 27;z, = 61; m = 7mm; x1=x,=+ 0,5; f3o = O· .
Xl + x.. 0,5 + 0,5
Rdenjc: 1. Ugao dodirnice invcr. = 2tga:o ~ + invcxo = 2'OJ364' 6 -I- 0,0149 ~
Zl + Z2 27 + 1
~ 0,02317.

,. 35
 =I+ =':! COSlX n 7 (27 + 76 1) 0,9397
2. Osno r3stojanjc a = m '-'-- ::' 2 . 0,9202' a = 31 4,53 mm .
2 cos IX
3. Posto jc prcnos ni adnos i = =2./=, = 61/27 = 2,26 prccnik killcmat skog kruga d, ""'"
2a 2'314,53
192,94 mm.
1+ i 1 + 2,26

2.8. IZRADA I OBRADA CILINDRICNIH EVOLVENTNIH ZUPCANIKA SA PRAVIM

I KOSlM ZUPClMA

Zupcanici se mogu izradivati livanjem (SL, C L, rede legure bakra i plasticnc

mase) i rezanjem.
Izrada zupcanika rezanjem je najccica, a moze se izvrsiti na dva nacina:
1. profilisanjem;
2. relativnim kretanjem alata u odnosu na radni predmet (zupcanik).
Kod izrade zupcanika profilis.njem, oblik alata odgovara profilu meduzublja
zupcanika (profilisani noz, profilisano glodalo). Ovakav sistem izrade zupcanika
je zastareo i danas se primenjuje kod pojedinacne proizvodnje i to sarno za velike
module. Izrada zupcanika rezanjem, metod om relativnog kretanj. alata u odnosu
na radni predmet danas je najcciCi metod izrade zupcanika jer omogucuje visok
radni ucinak i visok kvalitet izrade. Alat moze biti u obliku zupcaste Ictve (MAAG),
u oblik-u zupcanika (FELLOV' S) iii u oblik-u puzastog glodala (PFAUTER,
LORENC). Alat i radni predmet krecu se u postupku izrade zubaea kao da su u
pitanju dva spregnuta uzpcanika. Relativno kretanje alata prema radnom pred-
metu obavlja se u periodu kada alat nije u zahvatu sa radnim predmetom.
Za jedan obrt radnog predmeta obavi se jedan prolaz a1ara i izvrsi obrada jednog
dela svih meduzublja.
Pri iZfadi zupcanika sa kosim zupcima - aka je alat u obliku zupcaste letve,
treba alar da vrsi pravolinijsko kretanje pod uglom f30 prema osi zupcanika.
Kod postupka izrade zupcanika metodom relativnog kotrijanja, potreban
je drugi a1at za svaki standardni modul, ali se jednim alatom moze uraditi zupcanik
sa rna kojim brojem zubaca .

TABELA 2.7. PRORACUN GEOMETRljSKII-I VELICINA CILINDRICNII-I

EVOLVENTNII-I ZUPCANlKA SA PRAVIM I KOSIM ZUPCIMA
Red.
Gcamctrij ska vcliCina Zupcanici sa pruvim zup- Zupeanici sa kosim zup-
bro;
cima aroa
11, Z,
I. Prcnosni odnos (i) 1= - = -
11, Z,

2. Standardni profiI Prcma jUS.M.CI.016: an = 200; U n= I; C n = 0,2

(s in 20°= 0,34202, tg 20° = 0,36397, cos 20"= 0,93969
iov 20' ~ 0,014909)

3. I Standacdni modul (mn) I Usvaja se prema jUS.M.CI.OI5

4. Vgna nagiba bacnc lini;c zupca ~o = O ~o ~ O ... 45'
osnovnc 7.upcastc ic[vc (~o) U svaja sc po mogut nosti
~o:s;;; 25°, da bi se izbcglc
suvgc vclikc aksijalnc sile

36
TABELA 2.7. (nnsrav3k)

Redni Zupta nici sn pravi m zubci Zupl:anici sa kosim

Gcomctrijska \"Clitinn
braj zupcima zupcima.

5. Smcrovi bot nih linijn sprcgnu- Smcrov i bocnih linijn sprc-

rih zupfnnikn gnutih 7.up~anika m oraju
biti razlif iti zu pfanik J • ••
zupcanik 2 . ..

IS an
6. Ugaa nagiba protilo os novnc "o = tlll
cos f30
Ul n (bar nn cctiri
7. Modul (III) m = "' n m=-- dec.)
cos fjo

8. Sirinn zupcanikn (b) b= (6 ... 20) IIl n

Vccc vrcdnosti su za tncniju izradu i montazu zup-
t:mika bo i zn zu ptanikc sa kosim zupcima. Odrcdujc
sc pri proracunu

9. Prcl:nici podconih krugova (do) dO l = 111' ZI ; drn = m' 7~! (bez zaokru2i\lanj a)

10. Podconi korak profila to = 111 , ;: ,, ~ 3, 1 4 1 6

11. Prel:nici osnovnih krugova (db ) d b l = do,' cos ao; d b:, = dO'l. , cos ao (bel zaokruzivanja)

12. Pomcranjc profila osnovne zup_ 1 X I 'III ; :'2'111

taste lctve eX 'm) (x mora le~nti u grnnicamn dntim u tabcl i 2, t , Izbegava ti
ekstremne vrcdnosti.
-~:---------+------- - -----
13. Ugno dodirnicc (~)
X .. ± ,\',
inva: = 2'~ , tg «o + inv o:o
=S! ± =l
za x2 ± x, = 0 0: = 0:0

14. Osno rastojnnje (a) a (zaok ru~ iti n3 deserc dclovc milimctrn)

15. Prcc!nici kincmatskih krugova I d, = 2a i±.-I I (bez znokrufivanja)

16, Prel:nici podnoz nih krugova dfl = dOl-2m ( 1,2 ' cos ~o­
(d r) -x,)
dr, ~ d,, ± 2111 ( 1,2 cos P. ±
± xS!)
(znokru.1iti nn desetc dclovc mrn)

17. I Prcl:nici
(d. )
tcrnenih krugova d k = 2a-dr,;!:- 2C 1 d k '!, = 2a-drl-2~
(zaokruf ava se tako da temeni znzer c" i ~ budu u
granicamn (OJ 15 ... 0,30) mu)

37
TABELA 2.7. (nastavak)

Rnd . Zuptanki sa pravim Zuptanici sa kosim

Geomctri;ska vclitina zupcima zupcima
brei

18. Mcrn i broj zubaca z'" = -=- (tg CX x - inv Cl o)-

Z( tg«. inc IXo) -
(zw) ::",, = 1': cos%f)o
" 2-.\"-tg«;'I: tga o
- - 2·x· - - + 0,5
1":' 1t

tg •• = Jtg,."_j:) ·~I + COS~ «0

:)

(Zaokruzava sc n3 najblif i ceo brej)

19. Mera prcko zubaca ( 11"'1) 1\7 = mn cos an [r: /z ..- 0,5) + z. inv CXo + lx' tg 0:0]
Da bi mcrcnjc zupcanika sa kosim zupcima bilo mo-
guce mora bili b> IV sin ~b
tg ~b = tg ~o · cos a o

20. Otstupanj e mere prcko AWl i A \\"2 mo raju biti u granicama datim u
I zubaca Aw tabcli 2.3.
I
21. Otstupanje osnog rastojanja Aa I Mora biti u granicama datim u tabcli 2.6.
22. Kruzni zazor ( j ) Ii AW1+Aw"
- ± 2A,tg«
cos a
Trcba izracunati posebno ;mln ;mAX

23. Stepen sprczanja profi la (, ) J rk,-r

- -bl +J
.
- , Tk:!.-Tb::l -aStnIX .
£11 = ' - -
111 'rr ' cos IXo

b ·tg~"
24. Stcpen sprczanja bocnih linija 10,, = 0 IO Q =
E. m·re

25. Stcpen sprezanja bokava E= E,, + Eq

lJ slu ~aju kad su dva prcdznaka, gornji prcdznak sc odnos i na spol ja~ nj c, a donji
prcoznak na unutra ~n je ozublj cnjc.

Primer 2,9.

Proracunati geornetrijske velicine cilindricnih elvolvenntih zupcanika sa

kosirn zupcirna za podatke:
n 1 = 960- 1 ; na= 600 min- I; zl = 38; mn = 5 nlm; f3o = 8° ; X1 = X1 =O
Reicnje: 1. Kincmatski prcnosni odnos: potrcbno i = "1/,,'!.=960/600= 1,6; usvojeno
i= z, /z, ~ 6 1/38 = 1,6.
2. Standardni profil: prema JUS M. C10 16.

38
 3. Standardni modul: 1110 = 5 mm.
4. Ugao nagiba bofnc lini;c: ~o = 8 ° .
5. Smerovi bocnih linija spregnutih zupcan ika: zupcanik 1 desni j zupcanik 2 levi.
6. Ugao nagiba profila osnovnc Zupc3ste letve:
tg lXu tg 20° 0,36397
cos ~o cos go 0,9903
11111
7. Modul: m= 51cos 8°= 5,0491 mm.
cos ~o
8. Sirio3 zupamika: b1 = mn = 20·5 = JOOmm.
9. Precnici podeonih krugova: d Ol = m' ZI = 5,0491' 38 = 19 1,8658 mm; d01 = 11I' z~ = 5 ,0491 .
'61=307,995 1 mm.
10. Podeoni korak profila: (0 = 111' ,, = 5,0491'3,1416 = 15,824 mm.
11. l'retnici osnovnih krugova: d bl = dOI ' cos 1X0 = J 91 ,8658' 0,9372 = 179,87663 mm, dl>2 =
= d"cos "0=307,9951'0,9372 = 287,70261 mm.
12. Pomcranje profila: x 1 'm = 0 x2 ·m = 0.
X,, + X 1
13. Ugao dodirnice inv « = 2' ~- ~ ·tgO:o + invtXoj
""2 + -1
<X = "o = 20025' .
d b2 + d ll1 d 02 + d ol cos 0: 0
14. Osno rastojanje: a = 250 mm.
2 cds Ct 2 cos Ct
1
15. Prernici kinematskih krugova: d, = 2a -.-- = 500 /2,6 = 191 ,8658 mm,
,+ 1
d, = i' d, = 1,6' 191,8658 = 307,9951 mm.
16. PreCnici pod noznih krugova: dtl = dOl - 2m ( 1,2' cos l3o-x l ) = dol -2,4 1110 = 179,9 mm
dr,=307,9951-2,4' 5 = 296 mm.
17. Precnici temenih krugova : dkl = 2a-dr2-2Cl . 111n = 500--296-2· 0,2' 5
d kl = 202-0,3; IJ

18. Merni bro; zubaca: Zv.-l = -

z 1 [g <Xx.InV Ct 1 ~-
2,< tgO: o + 0,5 =
o
7r cos2 ~o r.

= -381 -0,372
- --0 - 0,01606 + 0,5 ;;= 5.5 I
" 0,9903 -

tg Cl" = tgCt o = O,372

=,'0= -61 I - 0,372

- -- -0,0 1604 1 + 0, 5 = 7,48
- rr 0,99032
zW2 = 7
19. Mcra prcka zubaca: Wt = Wn·COSCln[7t(zwl-O,5)+ zlinv:xo + 2,·tglXo] = S·O,9903
[7': (5-0,5)+38' 0,01604] = 69, 1592 mm
w 1 = 69,159mm,
w, = 100,336 mm,
20. Odstupan;c mere prcko zubaca Aw za kvalitet izrade zupcanika IT 7, prccnik podc-
onog kruga od J00-200 mm, standardni mod ul mn= 5 mm i potoiaj polja (d), otiravanjem sc
utvrdu;c : (A,.,,) = -60 I'm (ll w,d )= - 90 I'm.

39
 Mnofenjem o vih velicSna sa koeflcijentom popravke, S obzirom da je ugo.o dodirnice
IX ~IXIl +- 20° ;
Ig20' Ig20'
N ::;:I = 0,97 ;
Ig ex Ig 20' 24'
AW ll ~ -59 flm AWld ~ -87 flffi·

Na identi~an na~in utvrduje se

A __ , ~ -68'0,97 ~ - 66 flm ; A w ,. = -101'0,97 = -98 flm .

21. Odstupanje osnog rasto;anja: Za IT 7, nazivnu meru osnog rnstojanja prcko 100-
- 250 i poljc K utvrduje se:
A. = ± 71 flffi .

22. Krui ni 7-"Z0r: }~

AW1 + Aw..
-"''---=" ± 2A.·lga ~ 165 + 5 3 ~ 112 .. . '- 18 flffi ,
cos Cl
jm n= 112 f.Lm, jll1u = 218 f.LITI,
23. Stepcn sprezanj a profiJa :

1,8.
m 'it"cosa o
24. Stepcn sprezanja bocnih liuij a:
b· Ig ~o 100 ' 0,14
0,9.
m'Tt' 5,049' ,.
25. Stepen sprezanja bokova:
e: = e: + e:q = l ,8+ 0,9 = 2,7.

TABELA 2.8. PODACI U TABELI PORED CRTE2A ZUPCANlKA

1. Tip zupeanika sa kos im zupcima

2. Bro; zubaca Z 38 61
3. Standardni modul 11In 5mm 5mm
4. Modul m 5,0491 mm 5,0491 mm
5. Ugaa nagiba stand. profila an 20' 20'
6. Standardni profil prema JUS.M.CI I.0,16 JUS .M .Cl.OI6
7. Ugaa nag iba profila osnovne 20°25 ' 20' 25'
8. Pomeranjc profila osnovne zupe-asle
letve X· m 0 0
9. Ugao nagiba bocnc linije
osnovne zupt3.stc letve (30 8' 8'
10.
11.
12.
Smcr zavo;nice bicnih lini;a zubaea
Mera preko 5 (7) zubaea n:t ~::
desni
69 , 159-- O,lM
0 ,087
levi
-
lOO}336- 0 : 098
...
Broi poziciie spregnutih zupcanika
13. Bra; zubaea spregn. zupcaoika ~1 38
14. Osoo rastojanjc u kuCiei a~:~ '50+
-
0 ,071
- 0,071
15. Ugao dodirnicc Ct 20' 25' I 20' 25'
16. Krufni zazor j mll\-uun: 0, 122 . . ........ 0,2 18
17. Podaci 0 naeinu kontrole
18. Podaci 0 tchnieko; obradi materijala I
40
2.9. KONSTRUKTIVNI OBUCI CILINDRICNIH ZUPCANIKA

U slucaju kad je mala razlika izmedu podnoznog precnika zupcanika i prec-

nika vratila za vezu klinom, za ozljebljenu vezu iii za cvrsto naleganje - zupca-
nici se izraduju izjedna sa vratilom

(kad je 1)",'n ~2m J;0)

Dobra osobina izrade zupcanika izjedna sa vratilom je pre svega u malim
gabaritnim merama, manjem utrosku materijala i manj oj mehanickoj obradi. Poka-
kazalo se, medutim, da je cena kostanja ovako izjedna izradenog zupcanika i vra-
tila najceSce znamo skuplja u odnosu na pojedinacnu izradu zupcanika i vratila.
Razlog ovome treba traZiti u cinjenici, da kad se elementi rade izjedna, moramo
znatno skuplji materijal za zupcanik propisati i za vratilo. Kod vratila koj a su manje
dinamicki opterecena moze se podrucje vratila na kome je zupcanik posebno izra-
diti od kvalitetnog materijala, a onda se zava rivanjem izvrsi spajanje vratila u
jednu celinu (sl. 2.25b).

-+- -
W//$~~@

- -

'-----u _______ ...ll--..J

-
a. b.
Stika 2.25. Zupfunici izradeni izjedna sa vratilom

Zupcanici od celika, precnika do 400(500) mm izraduju se kovanjem iIi pre-

sovanjem. Dimenzije oblika glavCine, tela i venca zupcanika date su na slici 2.26.
Na istoj slici date su takode dimenzije i oblik zavarenog zupacnika.

Slika 2.26. Konstruktivni oblici

zu pta nika od tclika : a) kovani,
a. b. b) zavarcni

41
 s,. - ( 1,5111 + 5) oj I ~O + 0,5 b[mmj - dcb ljina vcnca;

d. - ( 1,6 . . . 1,8) d - precnik glavcine;

b1 - 0,3b - dcbljina venca;
d,. - dk- I ° III - p recnik vcnca zupcanika;
dv- d, - preen!·k' rupa u vcncu ;
--'-~
do -
5
dv+d,
Do - - p recnik osnog kruga rupa u venq .l ;
2
t - ( I . .. 1,3) d - dmina glavCine;
" - 0,5 III - zakosenje zubaca;
d "" 0,3a - p riblizni precnik vrmila na mestu zupeanika.
U gornj oj jednacini (III) je modul, (a) je osno rastojanj e.
Liveni zupci primenjuju se za vete precni ke a iz raduju se od sivog liva i
eelienog liva . Veza venca i glavCine izvod i se paocima. Oblici paoka p rikazani su
na slici 2.27.

o=(O.,.. o, S)d
I ~ I.S d
.s ::1,6 m
",'(5 .. .7 h
hz", O,8 h /
.,=(/.6.. 2)m

S lika 2.27. Zupcan ik od sivog li,oa

Broj paoka N = 4 ... 8; N = 0,45 D [cm]. JD ,

Moment savijanj a (M,) p rima sarno N /4 paoka:
M ,= 4Fo'ylN (kpcm).
Napon savijanja u paocima treba proveriti na mestu najveceg savijanja :

u, = 1"1, 1['(1= 41'0' L . W' :;;;0,." .

N
IV - otporni moment p reseka u p ravcu sile.
y - krak sile (meri se sa crreza).

42
 Ako je precnik zupcanika preko 500 mm, a isti treba da se izradi od celika,
venae zupcanika od celika treba postaviti na telo zupcanika izradenog od CL iii
SL iii vezu izvrsiti zavarivanjem videti sliku 2.26b.

Slikn 2.28. Oblici pop recnih proseka paoka

43
3. KONICNI ZUPCANICI

3.1. KlNEMATSKI I DOPUNSKI KONUSI, OS NOVNA ZUPCASTA PLOCA, PODELA

Kinematske povrsine konicnih zupcanika su koniene povrsine, a ose rota-

eija se seku (najceSce pod 90°).
Prema tome, konieni zupeaniei primenjuju se za prenos obrtnog kreranja
na vratila cije se ose seku.
Konicni zupcaniei mogu biti spregnuti kao spoljasn ji, unutrasnj i, ili kao
ravan konieni par, (videti s1. 3.3).
P rofili zubaea konienih zupeanika dobijaju se presecanjem zubaea bilo kojom
loptom sa srediiitem u presecnoj tacki osa (videti s1. 2.6).
(Profi li zubaea eilindricnih zupcanika dobijaju se preseeanj em zubaea bilo
kojom ravni upravno na ose zupcanika). Dosta priblizne profile zubaea konicnih
zupcanika mozemo dobiti presekom zubaca dopunskim konusima koji seku odgo-
varajuce kinematske konuse pod pravim uglom, a vrhovi im leze na osama zupea-
nika (videli s1. 3.1 ).
Veza kinemarskih i dopunskih konusa moze se usposraviti jednacinom :
d"
2 cos 0, 2 cos 0,
0, i 0, - uglov i kinematskih konusa spregnUlih konicnih zupcanika.
Ako dopunske konuse razvijemo u ravan, profili zubaca u ravni razvijenih
konusa bice priblizno jednaki profilima zubaca odgovarajuceg konienog para.
Na ovaj naein uspostavlj ena je veza izmedu profila zubaca cilindricnih i
konicnih zupcanika.
Osnovl1a z lIpcas£a ploca je najprostiji konieni zupcanik jer joj je kinematska
povrsina u obliku ravni (videti sl. 3.3e i s1. 3.2). Oblik profila zubaca i oblik bocne
linije zubaca osnovne zupeaste ploce u potpunosti definise oblik zubaca konie-
nih zupeanika (analogno osnovnoj zupeasroj letvi kod cilindricnih zupeanika).
Prema obliku boenih linija osnovne zupcaste ploee razlikuju se konieni
zupcanici sa pravim , kosim i luenim zupcima (s1. 3.2).

44
 Razvijeni dopunski
konus ;

Dopunski
konus

, 2-
' --+------J-

-f'--- \' -l---- . ~~

Kinematski
konusi

Slika 3.1. Kincmatski i dop unski ko nusi konicnih zupcanika

Broj zubaca osnovne zupcaste ploce (zo) moze se izracunati IZ jednaCine:

Prema obliku profi la osnovne zupcaste ploce koni cn i zupcasti parovi dele
se na okwidne (bokovi profila osnovne zupcasre ploce su u obliku ravni) i sferno

45
_ evolventne (bokovi profila osnovne zupcaste ploce imaju obli k sferne evnl-
vente) .
Posto su kod zupcanika sa oktoidnim profi lom bokovi zubaea osnovn e zup-
caste ploce u obliku ravni , p rofili osnovne zupcaste ploce u potpunosti odgova-
raju standard nom p rofilu cilindricnih evolventnih zupca nib .

b.

I
...p..~-- ~ --l~'-

o. c.
Slika 3.2. Ob li ci bocni h li nija os no \'nc ZUPC3StC p l o~c

Konicni zupb nici mogu se izrad iti kopiran jem, p rofi lisanjem i metodom
rc/alivllog krela/lja.
D anas se skoro iskljuCivo izraduju Z UPCanI CI metodom rclativnog alata
p rema radnom predmetu. Postoj i vise sistema izrade zupi:anika ovim metodom,
a najpoznatiji je sistem G LEAS ON.

3.2. GEOMETRl}S KE MERE KONI CNIH ZUP CANIKA

Na sliei 3.3. date su mere konicnog zupcastog para.

Killelllalski kr/lgovi su p resecne lini je kinematskih ko nusa i dop unskih konusa.

46
 Koraci na kinematskim krugovima moraju biti isti kod oba spregnuta zup-
canika pa su obimi:

Odavde su precnici kinematskih krugova:

dc, = lc' Z2/ 77 = 111 ·z,.

Slika 3.3. Geomctrijske mere konicnih zupcanika

Modul konicnog zupcastog para treba da bude standardan, racunajuCi prema

kinematskim krugovima zupcanika.
Prellosn; odllos je odnos ugaonih brzina pogonskog i gonjenog zupcanika:

; = w. =~= d., = z, = tg 0, .
W2 n.,! del ZI

Osmle kinematske~ mere konicnog zupcastog para date su u tabeli 3.1.

47
 TABELA 3.1. TOK PRORACUNA GEOMETRl]SKIH VELICINA ZUPCANIKA
KONI CNOG ZUPCASTOG PARA SA PRAVIM ZUPCIMA
SISTEMA GLEASON

Gcomctrijska vcli~ina Mali zup6mik Vcliki zupfunik

I. I Broi zubaca zuptanika ZI =

Prcporuruje se
Zl ;;: 16

2. I Modu l 111 =
(Pecma proratunu l:vrstocc. Po mogucnosti
da bude u skladu sa JUS.M.CI.OI5)
I
3. Visinn zupe3 h 1= 2,t8S m o

4. Ugao nagiba zubaca osnovnc

zUpCastc plote 0: 0 = 20°

5. Osni ugaa ~=90'

6. Prccnici kincffialskih krugova dct=m"Zl I dc: = moz:

(n3 tri decimale)
I
7. Uglovi kincmatskih konusa
I z, . z,
tg 8, = -:- = - tgo! = r = -
I z, 2,
(zaokruZiti na najblif c cele minute taka da
8, +8,=90' )

8. Spoljas nja konusna odslojanja R c = .- ,d"

.- 8 (na 3 dec. osc)
- sin ;a

9. I S irina zupcanika b= (0,25 . .. 0,30) R,

(zaokruziti na cclc mm)
I
10. Ko rak n3 kincmatskom krugu t e = m" n;
Cna tri decimale)

II. Visinn clave zupen II kel = 2 m-hk e,. hke, = ( 0,54 + -~

0,46 ) m

12. Vision noge zupca lIfe l = hc-hkc t hfe,: = hc-hkc2

13. Aklivna vis ina Z U pl..41 hE = 2 m

TABELA 3.1. (nastavak)

Geomctrii ska veli cina Mali zupamik Vcliki zup~anik

14. Temeni zazar c= he-hc = O,188 m

"rel ItrC'l
Ugao nage zupca
tg 'V II =-- tg "13 = - -
15. R, R,
(Zaokruziti na najb lizc cele minute)

~ 1+ 4 (glli Ol sin!! lXo' COSl! a:o- l

16. Maksimalni ugaa nage zupca tQ Vrlmnx
na granici prcklapanja 2 tg 8, . cos' "0-1
usloy jc : VI ~ vl1max

81 + \It:!
17. Ugao (emcnog konusa I Okl =
(zaokruziti na najblizc celc minute)
Ok!=02 + Vf l

I
18. Ugao podnoznog konusa 0'1 = Ol- vrl or2= 02- v12

Pre ~ n i k spolja! njeg temcnog dkCl = dC!+ 2hkCl cos 81 dk~ = d~ + 21lk~ cos 0:
19. kruga

dc, dc,
20. Odstupanje spolja!njeg teme-
nog kruga I K, = -
2
-hke,·sin 8, K, = - - - Izke, sin 8,
2
I
I Lu~na debljina zupca na
S CI = co-se:! S C:?: = -
t.
(h k e 1 - hkr'J.) tg /x o
21. 1 kinematskom krugu 2

22. Bocni zazor j = 0,04 do 0,08, tabela

23. 1Tctivna debljina zupca sa = Sc l-Se~ l6d c i S 2 = SC:!-S~ l 6dc~

Tctivna vi sion zupes

. S;1 cos 01 Sc; COS o!
24. "n = hkc1 + ht2= hkC1+
4 del 4d..
I
"h = 3438 (SOl ) 0/I = -3438
- - (Sot
-2 +" )
25. U gao vrha alata
-
R,
- - + "rel tg (xo
2 Re _ el · tga 0
(u minutimn)

R. -b
Bl ~ (sel- 2 "fel . tg (Xo)
R,
26. Grani ~na dcbljina vrha nlatn
R - b
Bt ~ e (SCl- 2 "tC!1' tg c:x o)
R.

4 Ma.§ln s kl ele mcnti

 Napomme liZ tabc/u 3.1: J. Podatke iz pozicija 6, 7, 9, 17, 18 i 19 i ugao K, ra stojanje N i M
sa toleranci;om, vidi sl. 3.3, i oznake finoce obrade t.reba uneti na crtcZ zupbnika .
2. Tip z u p~anika (koni~ni sa pravim zupcima, sistema GLEASON i s1. ), bro; pozicija
spregnutog zupcanika, broj zubaca spregnutog zuptanika i podatke iz pozicija I, 2, 3, 4, 5, II ,
22, 23, 24 i 25 neba uncti u poscbnu tabclu pored crtda zupfunikn.

s,
Presecna
locka asa

Podnozni krug
\
B

Slika 3.4 . Ugao vrha alata

Ugao v r/za a/ala (If) jc ugao izmedu srednje linije zupca i izvodn ice vrha
alata pri izradi zupcanika (s1. 3.4.)
Veli~ine bocnog zazora u zavisnosti ad modula date su u tabeli 3.2.

dg=(l6..1~)d
b,=Q3b
s¥ =02 R~
, 1= (/ .... l3)d

,/

Slika 3.5.

50
 • ,--------,

~.

Slika 3.6.

,. 51
Primer 3.1.
Proracun zupcanika konicnog zupcaslog para sa pravim zupcima sistema
GLEASON :
I. Broj zubaca zupcanika z, = 17, z, = 43.
2. Modullll = 4 mm .
3. Visina zupca h e , = h,, = 2,188 ' m= 8,752 mm.
4. Ugao nagiba zubaca osnovne zupcaste ploce G, = 20°.
5. Osni ugao £ = 90' .
6. Precnici kinematskih krugova: d,, = '/l"z, = 4,17 = 68 mm d, , = 111 'Z4. =
= 4 ·43 = 172 mm .
7. Uglovi kinematskih konusa: tg 0, = I /i= 17/43 = 0,396, 8, = 21 °36'; tg 0, =
= i= 43!l7 = 2,29; 0, = 68 0 ' 14' .
8. Spoljasnjc konusno odstojanjc: R , = d,,/2 sin 8, = 92,240 mm.
9. Sirina zupcanika b= (0,25 . . . 0,30)R e ; usvojeno b= 20 mm.
10. Korak na kin ematskom krugu 1, = 111',, = 4.3,14 = 12,560 mm.
II. Visina glave zupca ",,, = (0,54 + 0,;6 ).m = 2,276mm; h k01 = 2111-h ke2 =

= 8-2,276 = 5,724 mm .
12. Visina noge zupca h'01 = h e- h k.. = 8,752- 5,724 = 3,028 mm; h" ,=h.-
-h k ,,= 8,752- 2,276 = 5,476 mm.
13. Aktivna visina zupca ",.;= 2 m = 8 mm.
14. Temcni zazor C = 0,1 88 mm = 0,752 mm .
15. Ugao nogc zupca tg v" = h,,,/R e = 3,028/92,240 = 0,0326; v" = 1' 52' ;
tg v" = h,,,/R e = 5,476/92240 = 0,0592:; v,, = 3' 25'.
4. HIPERBOLOIDNI ZUPCASTI PAROVI

4.1. GLAVNE KARAKTERISTIKE I PODELA

Hipcrboloidni zupcasti parovi primcnjuju se u slucaju ako sc osc rotacije

elemenata za prcnos mimoiiazc u prostoru (najccSce pod pravim uglom 1:= 90°).
U hiperboioidnc zupeastc parovc spadaj u zupbnici cije su kinematske povr-
sine hiperboioidne povrsine (videti sl. 2.3).
1z siike 2.3. se vidi, da se hiperboloidna povrsina utoliko vise priblizuje ko-
nicnoj povrsini ukoliko je vise udaljena od grJa rotacionog hiperboloida. Ako se
dec hiperboloidne povrsine zameni konicnom povrsinom, umesto hiperboloid-
nih dobicemo konicne zupcanike poznate pod nazivom !lipoidlli zZlpCanici. Dakle
hipoidni zupcanici su delovi hiperboloidnih zupcanika cije su hiperboioidne povr-
sine zamenjene konicnim povrsinama.
Na slici 4.1. prikazan je hipoidni zupcasti par u zahvatu. Zupci hipoidnih
zupcanika su lucni (krivi) sa istim smcr bocnih linija na mestu zahvata. Hipoid-
ni zupcanici slicni su konicnim zupcanicima sa lucnim zupcima, pa se izraduju
na istim masinama (npr. sistem GLEASON) uz dodarak dopunskih uredaja.

Slika 4.1. I-iipoidn i z up~nl1ici

Ukoliko se hiperboloidna povrsina vise priblizuje grlu rotacionog hi per-

boloida, uroliko je pribliznija cilindricnoj povrsini .

53
 Ako se deo hiperboloidne povrsine u okolini grla rotacionog hi pcrboloida
zameni cilindricnom povrsinom, umesto hi perboloidnih dobitemo cilindricne zup-
canike. Ovakvi cilindricni zupcasti parovi koji su delovi hi perboloid nih zupeastih
parova naziva;u se Iziperboloidni z upcasri parovi sa evolvelll11o-helikoidnim z upcima .

f'

Slika 4. 2. Hi pcrboioidni zuptasti par sa cvolvcntn o-hcl ikoidnim zupcima

Smerovi bocnih linij a zubaea ovih zupcanika su isti , a zbi r uglova boenih
linija jednak je mimoilaznom uglu.
Zupei ovih zupcanika dodiruju se teorijski u tacki (kod eilindricnih zupca-
nika po liniji), sto dovodi do jakih povrsinskih pritisaka sto ih opet iskljucuje za
prenos vet ih snaga . Zbog zavojnog kretanja zupea po zupeu javlja se klizanje i
uzduz zupca (kad cilindricnih zu pcanika sa pravim zupcima postoji kli zanj e sarno
u pravcu visine zupea), sto dovodi do vcceg otpora trenja, a time i do vet eg haba-
nja i zagrevanja, odnosno do smanjcnja stepena korisnog dejstva . Zato se zupca-
nici sa cvolvcntno - hcliko idnim zupcima primcnjuju za prenos manjih snaga,
pri m alom prenosnom odnosu i maloj brzini (najceSce za pomocno kretanje).

4.2. PUZASTI PAROVI

Od svih hi perboloidnih zupcastih paroya najvise se primcnjuju puiasti

parovi.
P uiasti par Ci ni puz i puiasti toeak (s l. 4.3).
Puz ima oblik sliean navojnom delu vijka sa t rapez nim navojem, on pred-
stavlj a mali zupcanik i redovno je pogonski.
Puiasti toeak ima oblik zupcanika. Zupei puiastog tocka potpuno su odre-
deni oblikom p uza i rclativnim kretanjem puia (a lata) u odnosu na puzasti zup-
canik. P rema obliku popreenog preseka razlikujc se A,.hillledov pili i evolven1l1i pili .
Presek bokova zubaea Arhimedovog puza u prayno na njegovu osu daje
Arhimedoyu spiralu .

54
 Presek evolventnog puza sa ravOl upravnom na osu daje evolventu kruga.

------+ - --- A
Preset! A-A
Slika 4.3. PUZasti par

Posmarrajmo puzasri par u preseku glavnom ravlli A-A koja prelazi kroz
osu puza, a upravna je na osu roracije puzasrog rocka (videri sl. 4.3). Sprezanje
puza i pillasrog rocka u glavnoj ravni porpuno odgovara sprezanju profila osnovne
zupcasre letve i zupcanika (.,, = a,, = 20°, m= m", u = I, c = 0,2). Da bi sprezanje
puza i puzasrog rocka bilo ispravno, aksijalni korak puza na podeonoj pravi (c,,)
mora biti jednak koraku puzasrog zupcanika na podeonom krugu (Co2) :
l OI = t o'!. = 111 • 'Tt.

Ako puz aksijalno uevrstimo onda ce aksijalna brzina navoj a pilla i obimna
brzina puzasrog zupcanika biti jednake:

Aksijalna brzina puZa moze se izraziri preko obimne brzine puZa (videti
sl. 4.4):
d1 ,1t"l1 t
v.. = vOI· tgyo = tgy,, = L ·n,/60.
60
Ovde je L = ln , ' z, - hod puza ; z, - broj hodova puza.
Obimna brzina na puzastom zupcaniku ·v02 = d,'rr' n,/60, pa izjednacava nj em
brzina V B1 = V 02 dobicemo:

60
iii d,· rr·n ,=L·n,.

55
Posto je
d'l = m'Z! = - '. 'Zh a L = ta1,zu
7t

zamenom ovih velicina u gornjoj jednaCini dobija se z,·n, = z,·n" pa je prenosni

odnos:
.
.= -
Wl "l
=- =- .
Z,

Wll 1l! Zl

Ovde je z, - broj hodova puza, z, - broj zubaea pUlastog zupcanika.

L L

Slika 4.4. Brzine n3 puzu

12 jednaCine za prenosni odnos vidi se da ce prenosni odnos biti utoliko

Yeti, ukoliko jc broj zub.ea puzastog zupcanika veti a broj hodova pUla manji.
Broj hodova z, = I ... 4(5).
Prenosni odnos i= 8 ... 60 (5 ... 200).
Jednohodne puzeve treba propisivati za i ;?22, dvohode ili visehode puZeve
treba propisivati za i < 26.
Ugao zavojniec pUla na pod eon om krugu moze se izraziti i preko hoda puZa
i precnika na podeonom krugu (videti sl. 4.4).
z,
tgy. 'm.
dol

Z dOl
Ako uvedemo smenu ql = - - = - - ' precnik podeonog kruga moze se napisati:
tg yo til

d01 = m'ql'
q, - broj modula u precniku podeonog kruga puZa.
Preporucuje se da se usvoji q, = 8 . .. 13 (ceo broj); u tom slueaju ugao
zavojniee puza na podeonom krugu potpuno je odreden brojem q, i brojem hodova
pUla (videti sliku 4.6. i tabelu 4.1).

56
 TABELA 4.1. UGAO ZAVOJNICE PU2A Yo

Vrcdnos ti ql

Braj
hodova \3 12 II 10 9 8
puia

2 9' 27' 44' 11' 18'35" 12' 3 1'44" 14' 02 ' 11

3 12' 594 1 14' 02 10 15' 15 I S 16' 4 1 57 I S' 2606 20' 33 22

4 17' 06 10 I S' 26 06" 1~o 58 ' 59 " 21 ' 48 '05" 23 ' 57'45" 26' 33' 54"

Ostale kinematske velicine pUZastog para date su u tabeli 4.2.

Stepen koriSllog dejstva puzastog para odreduje se kao i kod navojnih parova:

tgy.
tg (y. +p)

y.- ugao zavoJ Dlce puta na podeonom precniku ;

P-ugao trenja, zavisi od koeficijenta trenja (tg P= fL).
Na dijagramu (s1. 4.5) data je vrednost stepena korisnog dejstva u zaV1S-
nosti od koeficij enta trenja (I') i ugla (y.) .
Na di jagramu (s1. 4.6) date su vrednosti stepena iskoriscenja prema veliCini
ql i broju hodova puta z" i to za 1'= 0,03 (najcesca pra\.,ticna vrednost). Na istom
dijagramu moze se ocitati ugao y. prema q, i z, (ili se pak moze odrediti 'I preko
y. i z).

9
1.0

0.9
f'/-,
- I ./
~~ /
0.8 1//
~
0.7 // V ./ lir a<

0.6
'/ V
0.5
o
'/ /0
,
20 J() ~. t.
Slika 4.5. Stcpcn kori snog dcjstva ~ ~J (I'- i y.)

57
 t. ?
I Q9~

~o
1\ \ 9 mnoO, 9' z tl lo = ".1·
,\\ 1
35 f1 = O.OJ 0.935

30
1\ \' l\. zl~S
0.93

25 \.'
l\,.'" 0.92
20
15

10
1\ "
i'-.,
'" '" ~ ~ t---..
...........
f"..z
f'..,

r-..
~ --..: O.as
-
0.91
0.90

QclO
5
1---'
0.70

o 2 B 10 q/2
Stika 4. 6. Stepen korisnog dc; stva "fj = f (ql ZI ) za IJ. = O,03

T ABELA 4.2. TOK PRORACUNA GEOMETRIJ SKIH VELI CINA PUlASTOG

PARA ZA ~ ~ 90 °

!. Broj hodova puia (Bim sc j zavisnos ti od potrebnog

prcnosnog odnosa)

2. Brojzubaca puzaswg locka Z, .. . (Bin se u zavisnosti od potrcbnog

prenosnog odnasa)

. . Z2
3. Prenosni odnos Potrebno usvoJcno 1= -
z,

4. Modul mn (prcma proracunu cvrstoce

111 =
u skladu sa JUS.M.e !. 0 15)

5. Standardn i profi l

6. Prccnici podeonih krugova d01= m - ql dr.. = m · ~

(qt = 8 ... 13 - usva;a sc ceo brej)

7. Ugao nagiba zavoinicc plda nn po-

deonorn prccnil..-u

8. Os no ras tojanj c

58
T.bcla 4.2 (nastavak)

9. Precnici tcmenih krugova d kt = dOI + 2'u 'm; dk~ = do,! + 2u'm

(tolcrancija h9 iii hll )

10. Prccnici podconih krugova dr: = d~­

- 2 (u + c) til

II. Prccnik tcmcnog kruga puzastog

tocka u prcscku glavnom ravni d ,, < d k .. + 2m 7.3Zj = 1
dk~ < dk~ + 1,5 mm 7.3 zl = 2
2,= 3
za Z I = 4

dk •
12. Poluprccnik zaobljcnc temcne po- r = o - --
"
vrSine puzastog tocka 2

13. Sirina

14. Tctivna debljina zupca puZa

15. Tctivna visinn zupca puZa

Napomellc uz labelll 4.2: J. Podaci jz pozicija 6, 9, 10, J3 i oznakc klasa abrade unosc sc
na cncz puZa.
2. Podaci iz pozicija 1, 3, 4, 14, IS, 2 i 8 tip puza, hod zavo;nicc puia L, smcr zavojnicc
p uza, bra; pozicije PU:l3slOg zupcanika i osn1 ugaa L - unosc se u posc bnu tabclu pored crteia puZa.
3. Podaci iz pozicija 6, 9, 10, 1J, 12 i t 3 j oznakc klasa abrade unose se nn ertd puiastag
zupcanika .
4. Padaci iz pazicija 2, 1,4,5,7,8, 14 i 15 bra; pazicija puia, aznake klase abrade i asni
ugaa L - unase sc u pascbnu tabc1u pored crtda puzastog zupeanika.

Primer 4.1.

Proracunari geomerri;ske veliCine pUZastog para ako su dati podaci: bro;

obrta puZa n, = 1400 min- ', bro; obrta puzasrog zupcanika n, = 70 min-', osni
ugao £ = 90°.

Rdenje: I. Priblizan prcnosni odnos: i = fl 1 /1l'.!. = 1400 /70 = 20. Usvaja se broj hodova
puw z,= 2.
2. Usvaja se broj zubaca PuZastog zupcaruka z'.!. = 40.
3. Prenosni odnos: i= z, /z, = 40/2 = 20.
4. Modul 1// = 10 mm (vidcri primer 5.4).
5. Standardni profil <Xn = 20°, u = I, en = 0,2.
6. Prc~nici pod co nih krugova: dOl = m' ql = 10 '1 0 = 100 mm, do: = m' =2 = 10'40 = 400 111m ;
(usvo;cno je ql = 10).
7. Ugao nagiba zavojnicc pufa na podconom prclniku: rgYO = =dql = 2/l0 = 0,2, Yo =
= 11 ° 18' 36".
10 (10 + 40)
8. Osno rastojanje : a 260 mm.
2

59
 9. Pre ~nj c i temenih krugova : dkl = do, + 2m'u = 120 mm ; d k ,, = dO'l + 2m ' u = 400 + 20 =
= 420 nun. T oicrancija za d kl : 120h9).
10. Prc ~ ni c i podnoznih krugova: d rt = d o,-2 (u -l- c) 111 = 76 mm; d,,, = dor-2 (u + c) m=
= 376 mm.
11. Prc~ nik temcnog kruga puznstog zupamikn u prcscku glo\'nom rnvni :
d ' k2 < dk~ + 1,5 m = 420 + 15 + 435 mm usvaja sc d'kt = 432 mm .

12. PoJuprc cnik z30bljcnja tcmcne povrsinc puzastog zuptanikn : r = a-dk~ / 2 = 250-
- 200 = 50 mm.
13. Sidn n puZa bl = Jd2k2-a-02 - J42~-402 - 1 2,8cm . (Usvnjn se b, = J30rnm.)
Sirina pufas tog zu p~n nika b:: = O,8 do, = O,8' IOO = b2 = 80 mm.
14. Tctivna dcbljina zupca:
w ·r. ·cos 10
S 11 = ---,:--'- 14,402 mm.
2 2
15. Tctivna visi nn ZUpC3 puza II 1 = m= 10 mrn.

4.3. KONSTRUKTIVNI OBLlC[ PUZASTIH PAROVA

Puz se, pO pravilu, izraduje izjedna sa vratilom pa je konstruktivni oblik

definisan geometrijskim veliCinama puza i oblikom vratila. Venae ptiZastog zup-
canika obicno se izrad uje od legura aluminijuma iIi kalajne bronze, dok se telo
izraduje najccSce od CI, a rede od SL. i C.
Veza venea i tela puzastog zupeanika izvodi se vijeima na nacin prikazan
na slici 4.7 .

b,= Q3b
za CL. i =(L13Jd
za SL. i=15d
•
za CL. dg ={1.6_18)d

dy = dkl- 10m
d'= m+2 do m= 12 mm
d'=mza m>12mm
Broj rupa n=6..... 12

Slika 4.7. Vezn venca i tela pUZastog zuptanika: n. vcza uvrtnim vijcima
b. vcza podesen irn vijcima

60
Slika - 4.8. Puzasti rcduktor
5. CVRSTOCA ZUPCASTlH PRENOSNIKA

U kinematici zupcas tih prenosnika odreden je oblik boka zupca, a izvedene

su i geometrijske mere zupeanika, pre svega geometrijske mere zubaca. Na geo-
metrijske mere zubaca uticu, pre svega, obUk profila i obUk bocne linije, ugao
napadne linjje profila, koefi cijent pomeranja profila, broj zubaea i IIIOdlll.
Zupci zupcanika moraju imati potrcbnu c-cJrslOiu odnosno sposobnosti da
jzdri.e opterecenja kojima su izlozeni u toku prenosenja obrtnog momenta, a da
pri tome ne dode do p ri metni h trajnih deformaeija na zupcu .
Na zupeu zupcanika najugrozenija mesta su bokovi z lIbaca (rad ne povrsine)
i podlloZje zupca (presek zupea izlozen najvecem savijanju).
Prema tomc, zupci zupcanika moraju imati potrebnu cVrSlOCri boka i evrs-
wiu podlloZja.

5. 1. OPTERECENJE ZUPCANIKA

Pri proracunu zupcanika merodavna su najveca oprcrecenja, koja zupcan ik

(reba da prcnesc, bez obzira na Vfeme trajanja takvog opterecenJil.
Oa hi se doslo do merodavnog optcrecenja za proracun cvrsrace, (reba od-
mah naglasiti da kod zupcanika treba razlikovnti spoljasllja i unutrasnja oplereCellja.
Spoljasnja opterecenja potieu od obrtnog momenta koji zupcanici treba da
prencsu, dok se unutrasnja opterecenja javljaju kao posledica odstupanj a stvarnih
kinematskih uslova od teorijskih.

5. 1.1. Spoljasnja optcrcccnja kod zupcanika

Posmatrajmo dva zupca eilindr icnih zupcanika sa pravim zupcima u zah-
vatu (sl. 5. 1) koj i prenose obrtni moment Mo (Kpem ) sa pogonske ( I) na radnu
masinu (2).
Kao posledica prenosenja obrtnog momenta u pravcu napadne lini je pro-
fila, javite se llormahzQ sila CF
Il ) :

F, = 2M. = 2M. [Kp].

"II r'CO S (X

62
 Normalna sila moze se razloziti no obimnu (Fo) i radijalnu sHu (F, ):

Fo- 2Mo (Kp),' F', ~ F· o·tgo: (K p.)

d

c'

Slika 5.1. Spoljnc site na pravom zupcu

Pri proracunu cvrstoce zupcanika moze se operisati bilo sa obrtnim momen-

tom, bilo sa silama Fn iii 1",.
Vrednosti koje se daju za obrtni moment (iii za snagu i broj obrta) pogon-
ske i radne masine, obicno su nominalne a to najceSCe znaci srednje vrednosti .
Pri proracunu cvrstoce merodavna su najveca opterecenja .

63
 D o spolja~njeg optere':enja merodavnog za proracun dolazi se mnozenjem
nominalnog optere':enja faktorom udara ({u).
U tab eli 5. 1. date su orijentacione vrednosti fakto ra uda ra u zavisnosti od
vrste pogonske i rad ne masine.

T ABELA 5. 1. PAKTOR UDARA ~u

Opterecenje radnc masin c

Vrsta pogonskc m asinc
ravnomcrno S3 umcrc nim sa jakim udari ma
udarcim a

Elcktromotor I I 1, 25 1,50

Turbomasina 1,25 1,50 1,75

Jcdnocili ndrit ni klipni

motor 1,75 2 2, 25

5.1 .2. Unutrasnje dinamicke sile kod zupcanika

U kinematid se pretpostavlja da su zupci zupcanika apsolumo kru ti, da
imaju potpuno taean oblik i da su im geometrijske mere potpuno tacne.
Zupci zupeanika nisu apsolutno kruti, vee se elasticno deformisu pod dejst-
vom optereeenja a oblik i geometrijske mere odstupaju od teorijskih.
Pri prenosenju obrtnog kretanja, prva trenutna tacka dodi ra zubaea spreg-
nutih zupcanika nalazi se na podnozju zupea pogonskog i na temenu zupca gonje-
nog zupcanika. Posto je stepen sprezanja < > I, posmatrani zupd optere':eni su
u prvoj tacki dodira sarno delom normalne sile (1';). VeliCina sile Po zavisi od
veliCine ukupne normalne sile i od stepena sprezanja. Sto je veti stepen sprezanja,
utoliko je veei b roj zubaea u zahvatu, pa ce utoliko biti manja sib P;.
K od eilindricnih zupcanika sa kosim zupeima stepen sprezanja ve':i je nego
kod eilindricnih zupeanika sa pravim zupeima, pa ee i optereeenje zubaea biti manje
pod istim drugim okolnostima.
Medutim, o n~ sto posebno k. rakterise silu 1'; jeste njen intezivan dina-
micki karakter koji se manifestuje kao udar. Nairne, ukoliko je brzina zubaea ve':a
i krutost zupcanika veea, utoliko ce u kraeem vremenskom periodu prva trenuma
tacka dodira primiti optcreeenjc F;, utoliko ee intenzitet udara biti veei.
Ukoliko je kvalitet izrade grublji, utoliko je odstupanje ko raka i bocne linije
veee, utoLiko se intenzitet unutrasnjih dinamickih sila povecava.
P ri daljem zahvatanju zubaea velieina sile 1',; koju prima par zupea koji
su tek ugli u zahv.t blago se povecava (videti sl. 5.2) sve do trenutka dok iz sprege
ne izadc prethodni par zubaca.
Kad jedan par zub.e. izade iz zahvata, optereeenje Po prenosi jedan par
zubaea (kao na slid 5.2. 1«< 2) sto je najnepovoljnije iii vise pari zubaea, uko-
liko je <> 2, sto je povoljni je.
Unutrasnje di namicke sile javljaju se i u t renutku kad par zubaca izlazi iz
zahvata jer dolazi do t renutnog zaostajanja zupea gonjenog zupeanika u odnosu
na zubae pogonskog zupcanika .

64
 Zakljucujemo da se unutrasnje dinamicke sile kod zupcanika javljaj u kao
posledica udara.

Stika 5.2. Dijagram optcrcccnja

zubaca u toku sprczanja

Zbog pojave unutrasnjih dinamickih sila (Fd)' nominalno opterecenje (Fo)

povecava se na (F. + Fd) pa faktor unutrasnjih dinamickih sila iznosi:
~d F .+Fd = 1+ F d •

Fo Fn
U tabeli 5.2 date su orijentacione vrednosi faktora unutrasnjih dinamickih
sila. Vecu vrednost uzimati za tvrdocu HB ,;;350 Kp/mm" a manje vrednosti za
HB >350 Kp/mm'.
TABELA 5.2. FAKTOR UNUTRASNJIH DlNAMICKIH SIL A ~d
, Kvalitet izrade Obimna brzina [m /s1
.IL
o.u cilin-
~'2 koni~ni < I I. .. 3 3 ... 8 8 ... 12 12 ... 18 18 ... 25
N dri~ni

e= 6 - - -
~
e'
0.0.
a 7
8
6
7
-
I
1,2- 1,25
1,3-1,35
1,2
1,3- 1,45
1,4---1,55
1,3
1,4--1 ,55
-
-
-
-
-
-
~
d
~
N 9 8 I, I 1.4-1,45 - - - -

e d
';;;; S
0 '0
6 - - I 1- 1, \ 1, 1- 1,2 1,2-1 ,4
-"'0. 7 6 - I I 1, 1-1 ,2 1,2- 1, 3 1,3- I,S
d
~
~ 8 7 - I, I 1,2-1 ,3 1, 3- 1,4 - -
.

5 MaS:n skl ele mentl 65

 Uzimanjem u obzir sarno foktora udora ([0) i faktora unutra§njih dinamio-
kih sila ([.), merodavni obrtni moment zo proracun cvrstocc wpeanika iznosi:
lHo'l. = ~u· ~d' 1\110 ,
odnosno mcrodavna obimna silu za proracun (vrstate zupcanikn iznosi :
.
1-01: -- [ ...
U
[oJ 1-o'
Radi sm. nj enja unutrasnjih dinamickih sila, neki put se vrs i korekeija pro-
fila. Korekci ja profil. zupea je postepcno uvecavanj e krivine .ktivnog dela profila
zupea u odnosu n. teorijsku, pocev od mcke u kojoj kinemalska linija presec.
profi l zupca, bilo sarno prema reme noj povrsini, iii i prerna temenoj i podnoznoj
povrsini (sl. 5.3).

Teoriski profit
Korigovoni profit

Slika 5.3. Korckcij3 profila

zubaC3

Foktor udora ([0) i foklor unulrasnjih dinamickih sila ([.) nujvainij i su ali
ne i jedini f.ktori kojc !reba uze!i u obzir pri proracunu evrstoce zupcanika. Od
svih drugih faktora n.jvazniji je fakto r r.spodele optereeenja na zupcu ([,).

5. 1.3. Faktor raspodele opterecen;a

Raspodc1a opterecenja nije jednaka po celoj liniji dodira dva wpea spreg-
nutih zupeanika. Zbog nctacnosti izrade postoji odstupanje ne sarno u koraku vee
i u obliku i pr.vcu bocne linije zubnca.
Posm:nra;mo dva spregnuta ci lindricna zupcanika sa pravim zupcirna nesi-
rnetricno postavljena izmedu lezis!a A i B (sl. 5.4)
Obrrni moment (Mo) neee se ravno merno prenositi po celoj sirini zupea-
niko (sl. 5.40); posledica toga je do ce se wbac razlicito deformis. !i po duzini
(sl. S.4b).
Normalna sila F" vrsi deform isanje (ugib) vratila, a samim tim i zubac.
zupcanika (sl. 5.4c) ; kao posledic. navedenih deforrnacija, raspodela op lerecenja
promeljiv. je po sirini zupcanika (s l. S.4d . i e).

66
 a.llllIlll+fllllll~
b

b. 10~ -B
'\
~
-r~----'----;-H- 1. I J
f-
A
,
c. r -- . ., r- .
B
--
L _ ___ J

Fn

b - -- - -
I-
A
~
,~ B
~
~ '" d. '\
E tf
tf Fn /
~
e.
Slika 5.4. Raspodcla optcreccnja nn pravom zupcu zuptanika: a) d ijagram raspodclc momenta
uvijanja; b) dcrormacija bocnc linijc od obrtnog' momenta ; c) ugib vra tila i botnc linijc od si lc Fni
d) ob lik boc nc linijc i dijagram raspodclc optcrcccnja; c) dijag ram raspodcle o ptcrcccnja po ~ irini
zupcanikn

Aka sa F D1m ax - oznaCimo maksimalno a sa F n1s r - srednjc jed inicno opte-

recenje po sirini zupcanika, [aktor raspodela opterecenja (~,) odreden je izrazom:

U tabeli 5.3. date su orijentacionc vrednosti [aktora opterecenja za kvali-

tet izrade zupeanika ITS i za tvrdoce bob HE ;' 350 kpjnun'
Vrlo krutim vratilom maze se smatrati vratila kod koga je r/do; < 3; l - ras-
to;anje izmcdu lezisw, d\. - precnik vrmila na mcstu zupcanika
Za zupcanikc koji sc izraduju S3 kV:Jlirctom IT7, tablicne vrednosti ~r > 1,05
mogu se umanjiri za 5 . . . 10 %.
Iz dosadasnjeg i z l ~ga nj a maze se laka lloCirj nn koj i se naCin moze smanJiri
fakrar neravnomernosri oprcrecenja. J\!\anja sirina zup~anika, manj i razmak lciisra
vrati la, manja tvrdoCa bob, bolji kvalitct izrade zupcanika vratila i lezi§ta dovodi
do sman jcnja fukrora ncravnomernosri oprcrecenja ~ r ' Posro veCina ovih naCina
smanjenja faktora dovodi do poskupljenja prenosn ika, za smanjcnje [oktora koristi
se i korekcija boone linije zupca.

5' 67
 TABELA 5.3. FAKTOR RASPODELE OPTERECEN]A ~,

Zuptnn ik post3vJjcn nesimctritno

Zuptnnik po
b izmedu Jdi ~ t3 Zupanik pos ta\,-
stavljen s ime r-
- rit no izmcdu
ljen kon zo ln o
d, vcomn huto manjc kruto (nn prcpUSIU)
I di ~ ta
vratilo vratil0

0,2 I I 1,05 1, 15
0,4
0,6
I
1,03
1,04
J,08
I,I°
1,16
1,22
1,32
0,8 1,06 1, 13 1,22 1,45
1,0 1,10 JJ 18 J,29 -
1,2 1, 14 1,23 1,36 -
1,4 1J 19 1,29 1,45 -
1,6 1,25 1,35 1,55 -
I
Korekcija bocne linije zupca je pOSlepenO uvccavanje bocnc linijc zupca u
odnosu n. lcorijsku, pocev od sredine bocne linije prem. cconim povrsinam.
(sl. 5.5). Korekcij. bocne li niie zupca vrSi se daklc u cilju poboljs. nja radnih uslov.
zupeanika .

Teoriska bocna
linija
Korigovana bocna
tinlja

\
\
\

Slika 5.5 . Korekcija bOCne lini;e zubacn

Uzimajuci u obzir i [aklor raspodelc oplerecenj. (~,) merodavni obrtni mo-

ment za prora~un cvrstoce zupcnnika iznosi:
MO'l = Mo' ~U ' ~d'~U
odnosno meradavna obimn. sila F 01 = F· < .< .<
o !,u !, ,J "- r '

68
S.2. CVRSTOCA BOKOVA CILINDRIC NIH ZUPCANIKA SA PRAVIM ZUPClMA

Izmcdu spregnutih bokov. zub.e. pritisnutih jedan prema d rugom nor-

malnom silom (F n) maksimalni pritisak (Pm..) izracunava se prema H crcovom
obraseu:
P;, .. = O,35 E · F n (kp/em')'.
2 p' b

Ovde je: E - sredoji modul elasticnosti materij. l. u dodiru :

E = 2E,E'(k
- - p / em.
')
E, + E,
E, i E, - moduli clasticnosti matcrijal. spregnutih zupcanika.
p, i p, - poluprecniei krivine prolila na mestu sprczanj. (sl. 5.6).
b - duzina zupea (em).

...,
C'

- -- '- -1,.)1

S lika 5.6. Polupret nici krivine (p) i rnspodcla pritiska (p) po dodirnoj liniji sprec nutih bokovn zu bnaa

69
 Najvcti pritisak izmedu spregnutih bokova prcma Hercovom obraseu bi':e
kad je najve':a norma Ina sib (Fm ,.,), a najrnanji polupreenik krivine (Pm'.)' Naj-
ve':a normalna sila je u trcnutku jednostrukc sprege zubaea, kad u ...upnu norrnalnu
silu prima jedan par zubaca sprcgnutih zupcanika (videti sl. 5.6 i sl. 5.2).
N ajmanji polupl'ccnik krivinc profila je na osnovnom hugu pa sc povc':ava
iduci prema vrhu zupca. Na mcstu jednostruke sprege poluprccnik krivine nije
najmanji, ali je merodavan za proracun iz razloga !lto je u tom trenutku sprezanja
najveca normalna sila. Radi lak!lcg izracunavanja poluprccnika krivinc i radi prcg-
lednosti jednacina, usvojeno je da se poluprccnici kri vina odrcduju kao da je spre-

0,

, /,
~ ~'

\ \ ~

'"
'\,

0,

Slika 5.7. Polupret.nici krivina u trcnutnom polu

70
zanje u trenutnom polu (51. 5.7) a da se preko faktora polozaja dodirnc linijc uzme
u obzir navedena zamena (~'") (videti tabelu 5.4) .

p . ~'"

pa je

Normalna sila merodavna za prora~un ~rstoce iznosi :

cos a
Zamenom vrednosti za p F"," u jedna~inu za maksimalni pritisak dobice se:

3 -E' Fo.. . i + I .
, = 0).)
PIIlAJ. ~'"
b'dt i SIO a'COS 0:
iIi
, - 035£
Pm l'l.lfi - ,
Fo," • i+ I . ~~'"_ .
b·d, i sin 2 •.

TABELA 5.4. FAKTOR I'OLOZAJA DODIRNE L1NIJE ~'"

z"' 12 14 17 20 24 30 45 70

i= 1 1,65 1,12 1,07 1,04 1,02 1,01 1,0 1 I

i=2 1,44 1,3 0 1, 18 1, 13 i , 10 1,06 1,03 1,0 1
i= 5 1,58 1,41 1,25 1,19 1, 14 1,09 1,05 1,02

Zo t =2 1 za cilindricne zupcanike sa pravim zupcima.

z" = z,/cos'{3o za cilindri~nc zup~anike sa kosim zupcima.
Ztll =zdcos 81 za konicne zupcanike sa pravim zupcima.

2 nl = ZI/ C05 Sl "COS'{:Jom za konicne zupcn iake sa lucnim zupcima.

Za z,,>70 ~," = 1.
P"~llU:
Ako se izraz K zamen i u gornju jednaCinu, dobice sc lzraz za
0,35 E
rcdukovani povrsinski pritisak:

K . i + I ' . 2 ~. .;; Kd (kp/cm').

i sin2!X
Kd - dozvoljeni rcdukovani povrsinski pritisak:

K" KD'~" . ~& kp /cm';

v

71
 KD = K D• J~ - vremenski ograniceoa dinamicka cvrstoca.
Kn. - redukovana trajna dinamicka cistoca bokova pri povrsinskom pri-
tisku odreduje se eksperimentalno, a ojene brojne vrednosti date su u tabeli 5.5.
U tabeli 5.5. dati su i granicni brojevi promena opterecenja pri povrsinskom pri-
tisI..-u (N.). Broj promena opterecenja N = 60 T'n (gde je T /h - zeljeni vek, a
n/min- 1 - broj obrtaja) daje vremenski ogranicenu dinarnicku Cistocu KD. Za
N ~No; Ko = K1)oo

TABELA 5.5. KARAKTERISTIKE MATERIJALA ZA ZUPCANIKE

Knraktc:ristikc rnatcrijala Karakteristikc zupca zupeanika
Oznaka
matcrijala [kp/mm'l [kp/mm'J [kp /mm'J [kp/ww'J kp/cm' [kp/cm'l
jczBro bok
- - -
am a. aD, HB K D• No X 10' aD.

Konscruk- C.0445 42 ... 0 24 20 ... 24 125 2,5 2,5 1850

Clom C.0545 50 ... 59 27 23 ... 28 150 36 3,5 2100
lclici C.0645 60 ... 69 30 23 ... 33 180 52 5 2350
C.0745 70 ... 85 35 33 ... 40 210 70 6,5 2700

Cclici C. 1330 50 ... 60 - 22 .. . 27 140 23 3 2150

za C. 1530 65 ... 80 39 30 .. . 34 185 40 4 2550
pobolj- C. 1730 75 . ...90 45 34 ... 41 210 5l 5,5 2850
~a nj c C.4 130 75 . . . 90 50 36 .. . 44 260 80 7 3300
C.3230 80 . . . 95 60 38 .. . 46 260 70 6,5 3400
C.4732 95 ... 110 71 56 . . . 54 340 80 7 3500
C. 4830 100 ... 120 75 48 ... 50 340 85 7 3500
- I
Cclici C. 1120 45 ... 60 - 25 170 420 40 2200
za C. 1220 50 .. . 65 27 27 190 637 490 48 2500
ccmcnta- C. 4120 60 ... 80 55 45 650 500 50 3500
dju C. 4320 80 ... 120 65 50 270 650 500 50 3800
C.4321 100 .. . 130 80 50 360 650 500 50 4)00
C. 5420 90 . . . 120 - - 650 500 50 4400
C. 5421 120 ... 145 90 50 400 500 50 4700

Liveni C.0500
mtHcrijaJi C.06OO
52
60
25
)0
21
24 I 150
175
21
30 I 2,5
'3
1700
1950
SI. 18 18 - 9 170 19 2 500
SI. 26 26 - 12 210 33 ) 670
r eusnI 20 - JO 90 JO - 800

Objas njcnjc oznakn:

am - Zatczna cVfsto6 matcrijala
O'v - Gran ica fUzvlatcnja matcrijala
aon - Dinamitka CVTstoca matcri;ala pri naizmcnitno prom. optcreccnju
I-In - TvrdoCa po Brinclu
Koo - Redukovnna trajna dinamilkn tvrstoca bokova pri povr~inskom pritisku
No - Bro; prom ena op teretenja pri kome se dolllZi do Koo
0'00 - Dinamitka tvrs toCa podnoija zupca sa zaobljcnjem p= O,2 m

72
 Orijentaeione vrednosti faktora ulja date su u tabeli 5.6. prema viskozitetu
ulja na radnoj temperaturi.

TABELA 5.6. FAKTOR ULJA ~"

ViskozitCl ul;a DE 1,5 3 5 9 13,5 19 26 35 40

Faktor ulj3 ~T'I 0,7 0,75 0,8 0,9 I 1,1 1,2 1,3 1,3 5

TABELA 5.6' IZBOR ULJA ZA ZUPCANlKE

Obimna brzina Optcrccenje

- •-
F
~ = 125 125 ... 300 > 300 (kp/cm')
[m/s] hom

do 0,5 20 34 60 E fJ,(J D

0,5-2 12 20 30
2-6 8 12 20
6--12 6 8 12
Fo7. (kp) - oblmna stJa; b (em) -
..
~mna zupfuntka; In (em) - modul

Podmazivanje uljem obavezno je za V -;'4 m/s.

Za v= 4 . .. 12 m/s podmazivanje zupcaniJ<a vr§i se potapanjem, a za V>
> 12 m/s - pod pritiskom.
Za V = 12 . .. 20 m/s preporucuje se u1je viskoziteta 7 .. . 6 E" '.
U tabeli 5.6. dat je postupak izbora ulja za zupcanike,
'IE - faktor spregnutih materijala.
Podaci iz tabele 5.5. za (KDo) vate za sprezanje celika po celiku, C/CL
CL/CL, pa je u tak-vim slucajevima §. = I .
Ako je sprezanje celika i celicnog liva sa sivim livom §. = I ,5.
Ako je sprezanje SL/ SKL - §E = 1,33.
Ukoliko se zupcanik I od celika sprcie sa bilo kojim drugim materijalom
sa E(Kp/mm'), faktor spregnutih materijala za oba zupcanika treba izracunati
po obraseu:
~ R = 0, 5 + -=2:;"::..1'-='-=0_'
2E.. r
v - step en sigurnosti boka zupca.
Pri proracunu novih zupcanika, stepen sigurnosti boka treba birati u gra-
nicama v= ',25 ... 2,5, u zavisnsoti do namene ma§ ine kojoj zupcanik pripada.
Pri odredivanju mera novih zupcanika najv.znije je odrediti modul.
Posle usvajanja odnosa bld,=rp i zamenom veliCina b=rp ' d, = rpln·z. i
Po. 2 M"" u jednacinu za redukovani povr§inski pritisak dobice se modul (m):

~
m= 3 - - --
M o.. i + I 4 ~. [em1;
--
9' KJ'Z~ i sin 2 et.

73
ovde je :

Ukoliko su podaci za proraeun dati preko nominalne snage P(KS) i broja obrta
n/min', nominalni obrtni moment (Mo) moze se odrediti preko jednaCine :
P
M o= 71620 - (kpcm)
n

Primer 5.t.
Jednostepeni zupeasti prenosnik sa cilindrienim pravim zupcima postav-
Ijen je izmedu elektromotora (P = 40 Ks, 11 = 1500 min-I) i radne masine sa jakim
udarima. Broj zubaca spregnutih zupeanika z, = 27, z, = 61, materijal zupeanika
C.4320 kvalitet izrade IT7.
Zupeanici su postavljeni simetricno izmedu le' ista. Koeficijenat pomeranja
,<, = .\", = 0. Treba odrediti modul.

P 40
Rdenjc: .M o= 71620 - = 71620' - - = 1900 Kpcm; ~u = I ,25 (pogonska m3~ ina eicktro-
fI 1500
-motor, radna ma ~ in3, sa umcrcnim udarima (vidcti tabcl u 2.1 ).
d nnl
Uz prctpos t3vku da cc precnik pogon skog zupeanika bili d, = 100 mm, brzina V = -- ~
60
= 8m /s ;
~d~ l,4 Cza IT 7, v~8 m ls i HB ~ 650kplmm', vidcti ,abclu 5.2).

500'1·1
334 kp/cm';
1,5

Ko = 500 kp fcmz (za c. 4320 i N > N oJ videti tabclu 5.5);

~1'\ = I (prctpostavka) ;
~E ~ I Cza t it) ;
=':1 61
;= - = - = 2 "6-
=1 27 . - ,
1,08 (za i = 2,26, =, = 27. videti tabclu 5.4) sin 2a. = sin 40° = 0,64.
~,(. =
Sa gornjim podaci ma racunski rnodul iznosi:

111 = J 1900' 1,25-1,4 -1 ,06. 3,6.4' 1,08

0,8 ' 334' 21J 2,6 0,64
0,38 cm.

Usvaja sc prvi veci stnndnrdni modul: ", = 4 mm (tnbeln 2. 1). Kinematski pre~nik d 1 =
= mz, = 4'2 7 = 108 mm.
Pri proratunu smo prctposrnvili brzinu za d, = 100 mm, pOl je odstupanje slvarne od pret-
postnvljcnc brzinc malo i nijc utica10 Da rczultat.

5.3 . CVRSTOCA BOKOVA CILINDRICNIH ZUPCANIKA SA KOSlM ZUl'ClMA

Sva izlaganja koja su se odnosila na cvrstocu bob cilindricnih zupeanika

sa pravim zupcima, vazice i za dlindricne zupcanike sa kosim zupcima, ukoliko
uzmemo u obzi r utica; ugla nagiba bocne linije Po na povecanje stepena sprezan jn
i poveeanje poluprecnika krivine (videti sl. 5.8).

74
 Pov~canje stepena sprezanja i poluprecnika krivine dovodi do smanjenja
opte~ecenJa zupea. Ovo smanJenJe opterecenja eilindrienih zupcanika sa kosim
zupe~a. u odnosu na zupcanike sa pravim zupeima uzima se preko koeficijenta
~manJ~nJa opterecenJa tp (Tabela 5.7) pa je redukovani povrsinski pritisak odreden
Jednacmom:
F. , i+ I ~- ~,
" .<;p
"
K = -_ . __ .
b·d, I sin 2 rL

Slika 5.8.

TABELA 5.7. FAKTOR SMANJENJA OPTERECENJA KOD ZUPCANIKA SA KOSIM

ZUPCIMA ~p

~o [oJ
° 5 1O IS 20 25 30 35
I
40 45°

I
~p I 0,9 0,82 0,76 0,71 , 0,68 0,65 0,63 0,6 0,58
I

Posle usvajanja odnosa bjd1='P i zamenom velieina b='P ·dl = 'P·",·zl

F •, 2 M0101 2 M olot u jednaemu
•
za red · povrsinski pritis ak ,Je
ukovam . d naema
.
d1 til" Zl
za modula ima oblik:

[em].
sin 2 CJ.
U gornjoj jednaCini faktor polozaja dodirne linije tz treba odrediti prema broju
Zl
zu b aca Zn l =
cos' ~
Ostale vcliCine su iste kao za eilindriene zupeanike sa pravim zupeima.
Posto je standardni modul - normalni modul "'. = m· cos fJ. odmah posle
izracunavanja modula (m), treba odrediti racunsku vrednost normalnog modula
i isti prilagodili srandardnom, pa onda odrediti taenu vrednost, modula (m):
111 = 1II 11 / COS j3, barem na 4 decimale.

Primer 5.2.
Zupeanici jednostepenog rcduktora simelricno su poslavljeni izmedu !eziSta.
Pogonska ma~ina je e1ektromotor, a radna ma~ina sa umen:nim udarima.

75
 Treba proveriti stepen sigurnosti bokova zubaca ako su osnovne veliCinc
zup~astog para: z, = 38, z, = 61 , ",. = 5 mm, x, = x,= O, /3. = 8°, b= IOO mm, zupca-
nici su od (:.1730; kvalitet izrade zupcanika 7, 1/, = 960 min- ' P= 85 KS (elcktro-
motor).

Rdcnje: Rcdukovuni pO\'~ inski prilisnk =

sin 2 IX
870 1,6+ 1 2'1,02'0,85
19,6 kp/cm'
10 ' 19,2 1,6 0,65
Obrtni moment na zupc!a.nil..'l1 1:
P 85
M o, = 71620 - = 71 620 - -=6000 kpcm.
"1 960
Faktor udarll ; = 1,25.
Faktor unutrasnjih di namickih sib za kvalilct 7 i ob imnu brzinu tJ =
60 60
= 9,6 m Is i za tvrdotu boko\'3 HB < 350 Kp /mm' im n vrcdnos ti ;d = I J I.
100
Faktor raspodclc optcrc0cnja z.a bld1 = --= O,52, ~ r = 1,02.
In
2 k Io' l 2'6000 ' 1,25 ' 1, 1' 1,02
Obimna sila na zuptaniku F, _ =
O~ 1
---,.=
dl 19,2
870 kp.

Faktor polozaja dodirnc linijc 7.a d 1 = 38 lcos:S 80 = 40 i ; = 1,6 ima priblitnu vrednost
tz = 1,02.
Dinamicka c...rstota bokoV3 zubaC3 za C. 1730 K o = 51 Kp /cm'.
Faktor sprcgnutih matcrijaia E;E = I.
Pogodno uljc 23 zuptanike 7..3 optcrcccnje
Fo~ 870
154 kp/cm'
b' m 10 '0, 5

i brzinu v = 9,6 m/s jc uljc sa viskozitcto m 8°E nn 50°C i njcmu odgovarn faktor uljn ~ fl = O.88
Fnklor bot nc linijc ~~ = 0.85.
tget n
Ugao d odi rnicc 7..a XI = x:;! = O iznosi 19 a o 0. 372 pa jc a = 20025', sin 2 a =
cos 130
= sin 40°50' = 0.65,
KD ' ~ 'l' ~E 51'0.88 '1
Stcpcn sigurnos ti boko\'3 zubaca \I = ---- = -~_:_- 2.24, zado\'oljava.
K 19,6

5.4. CVRSTOCA BOKOVA KOl\'lCNIH ZUPCANlKA SA PRAVIM I LUCNlM

ZUPCllvlA

Kao i u kincmatici konicnih zupcanika, razmatran jc evrstoce bokova svod i

sc na razmatran;c dva profit a U ravni razvijenih dopunskih konusa, ovog pUla U
srcdnjoj ravn i razvijcnih dopunskih konusa (sl. 5.9).
Poluprecnik zamisljcnog cilindricnog zupeanika:
ll1 m ' Z 11l m 'Z!l.
--= - -
cos a 2 cos 2 a
76
 Broj zubaca koji odgovara zamisljenom zupcaniku prema tome iznosi:
Z
Z n= - --
cos S

Stika 5.9. Razvij cn srcd nji dopunski konus (Rem) i poluprccnik krivinc u kincffiatsko m polu (pe m)

Poluprecnici krivine u kinematskom polu za zamisljeni zupcanik iznose:

. rml sin C( . rm!!sio Cl.

Pemt = R cmt S lO ('J.. = - - Pem ~ = R em:! sin 0:. = --="----:--
cos 31 cos S,
pa je racunski poluprccnik krivine:

Imenitclj u gornjoj jed nacini moze sc transformisati na pogodniji oblik:

i cos 5, -I-cos 5,=J .' + 1+ 2 i cos (S, + S,);

za (5, + S,) = 90°, i cos 5, + cos S.=J i'+ I,
pa jednacina za poluprecnik krivine dobija oblik :

PCn! = J --r - sm «.
I' m t .

i'+ 1

77
 Redukovani povrsinski pritisak iznosi:

K = F,,_ Jm 2 ~ ,,;Kd .
b·dml 1 sin2 (J,
Duzina zupea b= (O,25 ... 0,32) Re.
Odnos duzinc zupea i srcdnjeg kincmatskog precnika moze se priblizno
usvojiti prema prcnosnom odnosu i :
! = 2 3 4 5 ,.
'I' = b/d m • = 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6
Zamenom velicina b= cp'dm 1 = 1Jlm 'rp ' Z t

2MoH 21\-fozl
1 Fo~ =
dnlt 111m ' Z ,

u jednacinu za redukovani povrsinski pritisak, dobi':e se modul :

-J Mo~
tn m - :s K '
cpo tl'Z I
J i' .+ 1 .4 ~z2 leml .
Z sm IX

Kod konicnih zupcanika standardni modul (Ill ) odgovara kincmatskim krugo-

vima (d, = IIl ·z.), pa treba uspostaviti vezu izmedu modlula (1110) i (Ill ) (videti
sl. 5.9) :
b . •
rel = rml + - sln Ol'
2
odnosno
b sin
m = mm+ ':"":- -'-'-
a.
z.
Modul (Ill ) iz gomjc jednacine treba prilagoditi standardnoj velieini. Razlika
pri proracunu modula za konicne zupcanikc sa pravirn i lucnim zupcima moze se
priblizno svesti na razliku "elibne falnora polozaja dodime linijc (~.) (videti
tabelu 5.4).

Primer 5.3.

Odrediti modul konicnog zupeastog para : snaga elektromotora P = 16 KS,

z,
Radna mas ina je sa umerenim udarima, kvaliteta izrade 7.

P
Rdenje: Nom inalni obnni moment : M,, = 7 1620 - = 11 90 kpcm .
n.
Faktor udara ~ = 1,25 .
Faktor unutra ~ njih dinamickih sila : ~ d = 1,42 (za kvalitct izradc 7 i prcrpostavlj enu srcd·
nju obirtmu brzinu
d rn l , ;"t"'T!1 OJ08, 1't'960
tlorn = - - = = 4 (m/s)
60 60 .

78
 F aktor raspodcic optcrcccnj a za zuptanik 1 nn p rcpustu i 9 = 0,35 (za i = 2,53), ~r = 1,2.

Faktor polob:ija dodirnc ii nijc za Zr = -~ = 18,2

eos 13 1
(!g 8,~ i ~2,53, 8, ~ 69 ° 30', 8 , ~ 20 0 30·) .

Za C .4320 fak tor sprcgnutih materi jala ~ ~: = 1_

Fakto r ulj a ~'I'I = I (prct pos tavka), pa jc dozvolj cni rcdu kova ni pov r~ i n s ki p ri tisak

500· 1· 1
334 kp /c m'.
1,50
Srcdnji modu! :

11/ 11\ =
J
3
11 90 ' 1,25' 1,42'1,2
0,35 ' 334'173
,)2,53' + 1
2,53
4 - 1,2
0,64

b sin 01 20 -0,35
Mod ul m = lIIrn + 3,3+~~ - -= 3,3 + 0,4 = 3 , 7
mm _
=1 17
Standard ni mod ul m = 4 mm; (b=cp-dm 1 = 0,35 -3,3 - 17 = 20 m m, sin ol = sin 20"30' =
~ 0,35).
d lll l - rr- 1I 1 0,056''''960
S tvarna brzina Vom -- ~-::::-~
60 J m/'
60

(1Il m = m - ~ 4 -4,0 ~ 3,6 mm),

Stvarni faktor u nu t rasn jih dinamicki h sila ~d = 1,4 _
_ F ol. 2 A'fon kp 2 - 11 90
Optcrcccnjc 7.upCalllka ~- = 550 ~ - .
b- m b -mm-d mt 2- 0,36- 17 em"
Prcporut ujc sc za v = 3 m ts i Fo /b -m = 550 kp /cm:= ulj c viskoznosti 20 o E50° pa jc faktor
ul; a ~ = 1, 1.
Sa tatnim vrcd nostima srcdnji mod u! iznos i: 11I m= \l0,0 322 0,32 em opel je standardni
modul m = 4 mm_

5.5. CVRSTOCA BOKOVA PUZASTIH PAROVA

Sprezanje puzastih parova moze se pri proracunu cvrstoce posmatrati pri-

blizno kao sprezanje cilin dricnih zupeani b sa kosim zupcima, kod koga je po, =
= r 1 = 00 zupcasta lctva, a poluprccnik krivine P.. = Pn:=-
Ovakvo f3z matr::mjc p roblema, uz jos nekc pretpost;.lvke, dovod i do jedna-
cine za modul pu>.astog zupeanika :

111 =
J
3 -------:-K
q ,I ..... ~
" Iem I -
M o..:~~ •2,6 ~y

Ovde je:

P
M o ,=71620 ~ (kpcm) ;
/I

~, - Faktor uda ra, odreduje se lZ tabele 5. 1.

79
 Faktor unutra~njih dinamickih sila ({,) manji je nego kod cilindricnih zupca-
nika sa kosim zupcima, zbog postepenog ulaska zubaca u zahvat i iznosi:
{, = I ... 1,1 za V,, < 3 m/s;
{, = 1,1 ... 1,3 za V,,>3 m/s.
I faktor raspodele opterecenja ({,) ima manjc vrcdnosti kod puiastog para
u odnosu na cilindricne zupcanike sa kosim zupcima:
{, = I ... 1,2.
Vece vrednosti uzimati za vece neravnomernosti obrtnog momenta i manje
vrednosti (q).
Faktor ugla zavojnice puia ({,) zavisi od ugla zavojnice puza. U tabeli 5.8.
date su priblizne vrednosti ({,) u zavisnosti od broja modula u precniku (q = z/tg y,)
i broja hodova puza (z,).

TABELA 5.8. FAKTOR UGLA ZAVOJNICE PU2A ~,

,
,
Z,
/ q, /1 8 9 IO II 12 IJ

I 1,88 1,96 2,04 2,12 2,19 2,27

2 2,13 2,20 2,27 2,34 2,40 2,26
3 2,37 2,43 2,50 2,55 2,61 2,67
4 2,59 2,65 2,70 2,76 2,8 1 2,86
5 2,78 2,85 2,90 2,90 2,99 4,05

Redukovana dinamieka evrstoca kod puiastih parova uglavnom zavisi od

brzine klizanja (fa>-"tor {.) i stepena habanja bokava koje zavisi od vremena rada
(faktor ~T):
Ko = K o, ·~v ' ~T (Kp /cm').
Ko, - redukovana dinamieka evrstoca bokava za vek T = 12000 h (videti
tabelu 5.9).
TABELA 5.9. REDUKOVANA DINAMICKA CVRSTOCA PRI POVRS INSKOM
PRITISKU K oo
M:ltcrijai puia Matcrijal puzastog zupl!anika

Celik kaI;cn i bru~cn Kalajna bronza 80

Alurninijumske lcgure 43
Perlitni liv 120
,

Cc1ik pobol;b n nc Kalajna bronza 47

bru.~ en Aluminijske legure 25
Cinkove legure 27
SL 12 40

SI. 18 Kala; oa bronza 40

Aluminijskc lcgurc 20
SL 35
--- . I

80
 Za yuzevc sc upotreblj avaju sledeCi materijali : (;. 1230, '(;.4 120, (; .4120,
(;. 1730, C.473 I , i (;.0745.
Za poZastc zupcanikc upotrebljavaju se: P. Cu Sn 12; P.Cu Sn 14;
PCuAl 10 Ni 5 Fo; CuAI 10 Fe 3 Mn i CuAlIO Ni 4 Fe .

• / 12000
Faktor veka: ~T = \j T

ovde je T [h] - zeljeni vek.

2
Faktor brzinc ~v
2+ V KLo,u '

v, "do,'''' [m /s ],
ovde jc VK L
cos Yo 60 cos y,

iii iz dijagrama na sl. 5.10.

~.
1.0

0,2

Slika 5. 10. Faktor brzine

Dozvoljeni redukovani povr~inski pritisak

_ Kp Kl)o '~I'~v
Kd -
v v
Stepen sigurnosti 1' = I .. . 1,2 (1,5).

Primer 5.4.
Odrediti modul i stepen korisnog dejstva pUZaS(og para za sledece podalke :
Snaga elektromotora P = 20 KS, "1 = 1400 min-I, " , = 70 min- '.

6 Mn!:41s kl c le m e nti 81
 Radna masina je sa jakim udarima. Materijal puza - kaljen i brusen celik ;
materijal pliZastog zupcanika - kalajna bronza. L:eljen vek 24000 h.
Koeficijenat trenja je fL = 0,03.

Rc§en;e: Modul puzastog para izrafunava sc na os novu ~v rs tol:c bokova :

111 =
Js
M.,.
q1 ·K d-2
· -·
' 2 , 6 ' ~"' =
)20000' 1,5 ' 1' 1.1
10 · 14·40'
'2,6·2,27 = 0,95; usvaja sc m= 10 mm .

20
Obrtni morncnat Alfo~ = 7 1620 - = 20000 kpem .
- 70
Faktor udara ~u = 1,5.

Faktor unutra~njih di namickih sila ~d = 1; (pre tpostavka: d0'2 = 400 mm, vo:= do:.·~_~ =
~ 1,45 < 3 m /s). 60
Faktor rnspodcJc optcrece nja usva;a sc ~ = I J 1.
Usvaja sc ql = IO.
. 1400
Usva;a se =1= 2, pa jc Z~ = 'Zl = 70 '2 = 40.
Faktor ugla zavojnicc ~ = 2,27 .
Rcdukovana dinamicka cVfstoi:a pri povrSins korn priti sku Kno = 80 Kp /cm!! za kaJjen
i bru ~e n <!clik po kalajnoj branzi.
Dozvoljcni povrsinski pritisak
80-0,27-0,8 Kp
13,8 - -.
v 1,25 em'

Faktor brzinc ~,. = O,27 (prctpostaVka: m/' ).

v 7,5
Brzina kJizan;n VJ\L 7,7 m/s.
cos Yo cos 11°20 '

Faktor vckn ~l = J 12000 = 0,8.

24000

S[epen korisnog dcj slva

tg 11 , 30 0
~O 87.
tg (I I ,30· + 1,70· ) ,

Isti rezultat dobiia se i iz dijagrama na sli ci 4.6.

82
6. (:VRSTOCA PODNOZJA ZUBACA ZUP(:ANIKA

6. 1. NAPONI U ZUPClMA CILINDRICNIH ZUPCANlKA SA PRAVIM ZUPClMA

Najvece opterecenje para zubaca spregnUlih zupcanika je u periodu jed no-

struke sprege, kad par zubaca prima ukupno opterecenie (P.. ).
Najveci naponi javljaju se u podnozju zupca u trenutku najveceg odslO-
janja sile (F o ,) od podnozja zupca (kod pogonskog zupcanika na kraju, a kod
gonjenog zupcanika na pocetku jednostrukc sprege, vidcti s1. 5.2).

,
(}p lIB IlIIlu !!I Itl (}p
rrrr,...mv"'-'~
6s-op

S li ka 6.1. Napo ni u podno1ju 7.Upcn

5° 83
 N apon od pritiska u podnozju
Po%. sin (J.'
h's.
Napon od savijanja u podnozju

0', =
b's!
Ispitivanja su pokazala da lorn zubaca nastaje na mestu najvcCih zate-
zanja vlakana, pa je merodavni napon za proracun :

Fo.
Ako normalnu silu zamenimo obimnom silom Fnz ako krak sile
cos 0:
debljinu podnoija zupea izrazimo preko modula

F o, ( 6 f, eos ,,-' sin " )

racunski napon cr=cr.-cr.=- - .
b . ttl j; cos rJ. / !J cos a.. .

Izraz u zagradi naziva se faktor oblika zupea «P), zavisi od broja zubaea (z)
i koeficijenta pomeranja profila (x) .
Na sl. 6.2. dati su dijagrami za odredivanje fal'tora oblika zubaea i to za
pogonski (sl. 6.2.-a) i gonjcni zupcanik (sl. 6.2b).
ct>
I. S~
ct>
1.80
-- -
- ~ I~ - ·1- --- · x·I.~
~

-
-x'lY' -
- x·I.~ 1.66 - --
x'Q8
-- - -,'0.6
- - t-...
-
2.00 ki, 0.6 -
- 1.80
"QS
1-
--Z -
-H -
-x'QS rt -,f - 2.0 0 -"0.'
-
7 - '-
220
-x· o.~
-
-
- ~
--
h 2.201-
-- -
2.50 - -I--, 1'~' Q2
-- ./7
- x·Q2
I--c 2.50 1/ h
2.85
r- ,, 2.85
- -
3.30 1-;::0
I--,
- J.30
'I-
' x=- x·-o.~ x·-o.6 1--, x·-O.2 x.-O.~ Ilx.-o.6
'-00 '
10 12 1"61820 '050 30 10 12 U 161820 30 ~ 50 100 ISO
Broj zubaca z(iI/ zn) Broj zubaca z (iii zn)
a· b.
Stika 6.2. Faktor oblika 7,Upca: a. za pogonski z up ~a nik b. za gornjeni zuptanik

84
 Broz zubaea (Zn) iznosi:
z.=z - kod cilindricnih zupcanika sa pravim zupcima;
z. = z/eos' /3. - kod cilindricnih zupcanika sa kosim zupeima;
z. = z/cos 8 - kod konicnih zupcanika sa pravim zupcima;
z.=z/eos 8· cos' /3om - kod konicnih zupcanika sa lucnim zupeima.
Posle zamene faktora oblika zupea jednaCina za napon u podnozju eilindric-
nih zupcanika sa pravim zupcima imace oblik:

b'm
Ovde je :
F,, =Fo ·~u·~.·~, (Kp);
b (em) - ~irina zupcanika;
m (em) - modul;

O'doz = -"D. (K P /em') - dozvo I'Jem. napon U po d noz-Jll

. zupca;
v

aD. (Kp/em') - dinamicka evrstoca podnozja, tabela 5.5;

v ;;. 1,5 - stepen sigumosti podnozja zupca.
Ukoliko napon u podnozju zupea ne bi zadovoljio (ako je 17>17.,,) treba iii
usvojiti veCi modul Hi usvojiti materijal sa veCim aDO'

6.2. NAPONI U PODN02Ju ZUPCA KOD CILINDRICNIH ZUPCA.NI:KA

SA KOSIM ZUPClMA

lv1.anji SU U odnosu na napone U odgovarajuCim podnozjima pravih zubaca.

Uvodenjem faktora smanjenog opterecenja kosih zubaca (~k)' (videti tabelu 6.1)
napon u podnozju zubaea eilindricnih zupcanika sa kosi m zupeima iznosi:
FO/. ·(I)'~"
a
b ' mD

TABELA 6. 1. FAKTOR SMANj ENOG OPTERECENj A KOSIH ZUBACA ~k

~o [' I 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45

~k 1 0,83 0,78 0,75 0,,74 0,73 0,73 0,73 0,74 0, 75

Primer 6.1.

Proveriti napo n u podnozju zupca iz zadatka 5.2. (F.. = 870 Kp, b= 100 mm,
111. = 5 mm, /3. = 8' , z., = 38, z., = 61, matcrijal (:. 1730).

85
Rdenje:
870 · 2,5 ·0, 8
a 390 kp/cm'.
10,0,5
Z 38
Zn pogonski zupfunik Zn 1 40 zubnca, pn jc fnktor oblika zubaca Cl) = 2,5.
cos' ~ o cos3 80
Faktor smanjcnog optcrcccnja za ~o = 8 °, ( k= O,8.
a Do 2850
Stcpcn sigurnos li podnozja V = - ~ - -= 7, 3, ~ t o jc m atno vccc od dozvoJjcnog (s lcpen
a 390
sigurnosti bob istog para sprcgnutih zuptanikn v = 2,24).

6. 3. NAPONl U PODN02j'U ZUPCA KONlCNOG ZUPCANlKA

Naponi u podnozju zupca konicnog zupcanika sa pravim zupcima:

Fo't ' <I)
u=
[kp/cm'].
b'm m
N aponi u podnozju zupca konicnog zupcanika sa lucnim zupcima :
F ' (I)' ~
u " k [kp/cm' ].
b . 111 m
Ovde je : F,, = Fo ·gu · gd · ~' [Kp]; Fo= 2Mo [Kp]; <P - faktoroblikazupca,
prema 51. 6.2. dm
~. - faktor raspodcle opterecenja iz tabele 6.1. prmea uglu f30rn (za pri-
blizne proracune f30rn = f3o)'
Primer 6.2.
Proveriti napon u podnozju zupca konicnog zupeanika IZ zadarka 5.3.
(M ou = 1 190 Kpsm, z, = 17; 11/. = 3,6m01, b= 20mm).

390· 2,8 5
Rdenje: 1550 kp/cm:l;

17
(1) = 2,85 za Zn 19 ;
cos 20· 30'
Za C.4320 a . ~ 3 800 kp /cm' .
Slcpen sigurnosti :
aD o 3800
u ~ -- ~ - - = 2,45, zadovoljnvn.
a 1550

6.4. NAPONl U PODN02Ju ZUPCA PU2ASTOG ZUPCANIKA

N aponi u podnozju zupca puzastog zupeanika opasniji su u odnosu na napone

u podnozju puZa, i ( 0 :
I. Zbog toga sto je povrSina podnozja zupca puzastog zupcanika manja od
povr~ ine podnozja navoja puza, i
2. stO je materijaJ puZastog zupeanika znatno manje cvrstoce u odnosu na
mate rija l ptda.

86
 Naponi u podnozju zupea puzastog zupcanika mogu se odrediti iz jednaCi ne :

r:;

Ovde je:
F.. = F'-~'-~d - ~' [kp] ,
<P faktor oblika zupea, za z, = 28 ___ 40 (najceSce) i Q. = 20' srednja
vrednost foktora oblika (I> = 1,5 ;
b, - sirina pUZastog zupcani ka, b, = O,8 d,, = O,8 m -q, [em] ;
Ino = m 'cos Yo - modul u ravni upravnoj na bok zupca.
Dinamicka cvrstoca podnozja zupea ("D.) puzastog zupcanika iznosi:
- za kalajnu bronzu "".= 1550 kp/em' ;
- za aluminijske legure "D,= 740 kp/cm';
- na sivi liv "D. = 780 kp/em'_
Stepen sigurnosti v> I.
Primer 6.3.
Proveriti n a ~on u podnozj u zupea puzastog zupcanika iz zadatka 5.4_
(M •..,= 33000 Kpcm; modul m = 12 mm; b, = O,8 dOl = 0,8 m -q, = O,S- IO - IO =
= SO mm, materijal puzastog tocka - kaJaj na bronza, z. = 70)_

Rdcnje:
F O "l.. 2· Q) 1650 -1,5
,, ~
315 kp/cm';
b:'mn 8- 1 -0,98
2 J\10 %2 2 -33000
F0 1." 1650 kp ;
do, 1-40
Zt 2
tg Yo = - ~ - = 0.2; yo = 11 °20';
ql 10
cosYo = cos II Q20' = OJ98.
Stcpcn sigurnosti porinozja zupca
0Un 1550
v ~--~--= 3 zadovoljava.
" 315

87
7. SILE NA ZUPCU ZUP{;ANIKA I SEMA OPTERECENJA VRATILA

Pri prenosenju obrtnog mateiijala (Mo) zupce op:crccujc norma Ina sila (Fo ).
Najzgodnije je razloziti normalnu silu na obimnu silu (Fo), radijalnu silu (F,)
i akcijalnu silu (F.) (kod cilindr icnih zupcanika sa pravim zupcima F. = O), pa dati
semu opterecenja vratila u H i V - rav ni.

7.1. CILINDRICNI ZUPCANlCI SA PRAVIM ZUPCIMA

Posmatrajmo dva zupca sregnurih zupeanika u horizontalnoj ravro, oprere-

cenih normalnom silom (Fo) (videri sl. 7.1).
Normalnu silu (Fo) mozemo razloziri na obimnu (Fo) i radijalnu (F, ).
Obimlla sila
Fo= 2 M " = 2 M" IKPI
d1 d,
Obimnc sile imaju isti intenzitet na pogonskom gonjenom zupeaniku, a
smcrovi su im razliCiti .
Smer obimnc sile koja napada gonjeni zupcanik (F ,,) ima smer ugaone brzine.
Radziailla sila
F, = Fo' rg a [Kp).
Smer radijalne sile uvek je ka centru obrtaja zupcanika.

7.2. CILINDRICNI ZUPCANICI SA KOSIM ZUPClMA

N ormalna sila na zupcu zamisljenog zupcanika sa pravim zupcima (prcsek

A-A) moze sc razloziri na silu upravnu na zubac na podeonom krugu (F;), ·i
radijalnu silu (F,).
F, = F~ tg a..

Sila upravna na zubac (F~) moze se dalje razloziri na obimnu silu (Fo) i aksi-
jalnu silu (F.).

88
 Fr;
ly--f~~
5

i ·
II • I
I •
12 .1
H
,. Gzl (
,
iOI > =51
\ , Fn
F02
F02
Fr2 -~
5 V
,

t" GZ2
--f---r----i
" I
02

~
,
52 -

/I

2~-~ 12
Sl ika 7. 1. S ile nn zupcu cili ndricnih zupta nika sa pT3 vim zupci ma i ~ em a op tcrcccnj a vratila ( II )
 Posta se do intenziteta obimne sile najlalcle dolazi

Fo 2 Mo [K 1
d p

preko obimne sile se izracunavaju radijalna sila i aksijalna sila

F, = F~tg(J.o = ~o ·tg«o ; F. = F o·tg[3o

cos ~o

~o - ugao nagiba bocne Iinije zupca prema geometrijskoj OSI zupcanika.

Presek A-A

Slika 7.2. SHn nn zu pcu cilindritnog zupc:mikn sa kosim zupcima

Smer aksijalne sile (F.) zavisi od smera bocne linije (levi iIi desni) i smern
obrtanja zupeanika (videti sl. 7.3).
Na sl. 7.3 . prvo su odredeni smerovi obimne sile (Fo) i radiialne sile (F, )
kao i kod cilindricnih zupeanika sa pravim zupcima .
Da bismo odredili smer aksiialne siIe (npr. F ..) zamislimo da obimna siIa (F.,)
dcluje u tacki z' . Ova pretpostavka jc uCinjcnn zbog toga 8ro sc 1I srvarnoj mt ki
zahvata (z) ne vid i smer boene Iinije zupca. Ako sad posmatramo obimnu silu (F.,)
u horizontulnici, posta ie (F..) komponenta sile (F,, ), u mogucnosti smo da od rc-
dime smer i komponente (F,,). Ako se sila (F,,) prenese na mestu stvarnog dei-
stva (z) nien smer ie potpuno odrcdcn smerom u tacki (z').

90
 Levi
,
1
Y r~ IFo,
(,J, •

5,
Gz,
,
'> I

0, _+-
\ I
1 i .,
\ Fr, / I
I

F
;>l
F

,
Fa Fa; o] "- / Fo,

I'
-t-'~·
,
Gz;
s /I

[
>_+,4
I
\
51 I

I ' Gz;
Desni Gs;

Sli k. 7 J Od
..
nle smera uksi. !
rediv. ·
. _ I_
'
I *. __
-.!...
l -1 - --
nc stIe (Fa) i scm a optcrcce nl.. vrarila ( II).
 Po~to su smerovi bocnih lini;a kod cilindrienih zupcanika sa kosim zupcima
za paralelna vratil. - suprotni, suprotni su i smerovi aksi;nlnih sila (1'..) i (F .. ).
Ipak smer aksi;alne sile (1',,) treba odrediti po postupku kao i za silu (1'..),
redi kontrolc.

\
~ONICNI ZUPCANICI SA PRA VIM ZUPCIMA

Ako posmarramo prcsek A-A (videri sl. 7.4) moze se razloziti normalna
sila (1'0) na obimnu silu (1'0) i silu u prcscku (F; ):

Stika 7.4. Silc na zupcu kon i ~nog zup~nika so prnvim zupcimB.

Sila (1';) moze se razloziti nu radi;alnu silu (F,) i aksi;alnu silu (F.).

Fr = F~ cos 8= Fo tg a ' COS 8;

92
 Obimna sila F, = 2 M ,/dm .
Ugao konusa tg S, = i.
Za osni ugao E = S, +S, = 90' ,
pa je :
F.,= F" odn. F.,.= F" (vidcti sl. 7.5) .

Fa,
II'
Fi , Fo,
~

~ Fr,
S
r -II

/, /
- H

~2
v

Gs ~ GZI

Stika 7.5. Sile na konioum zuptaniciroa i ~ c ma optcrcccn;a vratila (II)

Kod konicnih zupcanika sa lucnim zupeima

_ F tg "" cos 11 ±sin ~'m sin 11 . -F tg"'n·sinll ± s in~,m · eosll.

Fr - 0 , F 11. - 0 ,
cos ~om cos ~om

fl,m- srednji ugao nagiba zavojnicc.

Znak (+ ) odnosi se ako je napadnut ispupccni bok wpea, a (- ) ako je napad-
nut izdubljeni bok ~~

7.4. PU:lASTI PAROVI

Normalna sila (Fn) moze se razloziti na normalnu silu u preseku A-A (F;)
i radijalnu silu (F,). Zbog velikog klizanja na bok-u navoja puza javite se sila
trenja (Fo) :

Sili trenja odgovara ugao Irenja ( p):

tg p = p..

93
Od rezultante
Fn = J(FS + (F,,)',

potice obilna sila (Fo.) i aksijalna sila (F,, ).

Po~to se do obimne sile naj lak~e dolazi:

F o • = 2 M ,. [Kp]
do.

preko nje se odreduje aksijalna sila (IO,,, ) :

Radijalnu silu lak~e je odrediti preko obimne sile (F,, ) (videti sl. 7.7).

F, = F.,·tg a [Kp].

Veza obrtnih momcnata nn puzu i puzastom zupcaniku S obzirom na gub itke

zbog klizanja 'I = tg yo/tg (Yo + p) , moze se iuaziti jednaCinom:

M,, = M u.. i · ~ [Kpcm].

Obimna sib: IOo, = 2lv1o,/d., [Kp] .

Presek A-A

- -- -
1-,

Fa,
Slika 7.6. Sile nn pu~u

94
 Na slici 7.7. prikazanc su sile u puzastom paru sa smerom u kome optere-
cuju vratila (rcakcija aklivnih sib) i semc optcreccnja vratila.

Fa,

w,
.......
Gz,

Fo,
H H

I Fa ,
+Fo, \ /I
\ .~ 1_
V \
t Fn
' Fr,
V

~
Fa,
'A
1 Gz,

Slika 7.7. Silc U puz:lS1orn paru i sern a optc rctcnja natila pufa ( I) i
pUZastog zupco.nika (2)

95
8. PRENOS LANCEM

Prenos Iancern sastoji se normalno iz lanca i dva lancanika - pogonskog ( I)

i gornjeg (2), (sl. 8. l a), iIi u specijalnorn slucaj u iz pogonskog i vise go njcnih l anc~­
ni ka (sl. 8.l b).

2
a. b.

Slika 8. 1. Prenos Inn ccm : a) prcnos nn ;cdno vratilo;

b) prcnos na vge vrari Ja

96
 Zupei pogonskog lancanika ulaze izmedu clanaka zg lobnih lannea, zahvara ju
ih i na taj nacin ostvaruju prinudno kreranj c lanea. Lanae na sliean nacin ostvarujc
prinudno kremnj e gonjenog laneanika. Smerovi obnanja pogonskog i gonj enog
lancanika su isti.

8.1. OSOBINE ZGLOBNlH LANACA

Dobre osobine:
I. Niogucnost primene pri znatn inl osniro ras!ojan jim a a mllX ~6 m.
2. Visok stepen kori snog dejstva (,) = 0,99 .. . 0,97).
3. M ogutnost osrvarivan ja veli kih prenosnih od nosa i = I ... S ( 15).
4. Manje oprcrecenje vrmila U od nosu na druge prenosnike.
5. Mogutnosr prenosenja obrtnog momenta sa jednim lancem na vise vratib
(sl. S.l-b).

Nedostaei :
I. Ncpodesni su za veee brojeve obrtaja i vete obimne brzine.
2. P ojava udara i buke pri radu narocilO za vete brojeve obna.
3. Potreban je izvestan pcriod razradivanja posJe montale i dr.
Prenos lancem primenjuje se kod poljoprivrednih masina (kombajni, traklOri
i narocilO kod prikljucnih masina), bicikla, motor bicikla, kod mehanizama, masina
alatki, transporm ih masina, automata, reksrilnih masina i dr.

(, (

9 b, e (

....-,-'.--5 "
DI
+ .. .: -+ '-+-
Bf l
1 -r-.-
-HH+'b + -.; 1' - ~ 1-+

'-
J
--" ,---2 b
- _I In
I i- t-~
f1J
b,
'"
I
~:
Q. b.
Slika 8.2. Valjkasli Ianci ; a) jednoredni, b) dvorcdni

7 MnSlns kl c lemen ti 97
8.2. LANAC

Lanac je osnovni elemenat prenosa od koga najvise zavise karakteristike

prenosa lancem.
1ma vise vrsta lanaca (zglobni land, land za opste svrhe i lanci za dizalice),
ali se za prenos primenjuju iskljucivo zgloblli lanci.

'0
'0 d:., d:.,
'"
,I i I 'dr
,, ---
I I
.Q I I
0;
I I I
I I

Caura
/ "'" "'"

. Stika 8.3. L:aurasti ianac

T ipovi zglobnih lanaca:

I. Valjkasti: jednoredni , dvoredni i troredni (videti sliku 8.2. i tabelu 8. 1).
2. Caurasti land - J U S M.C1. 830, sl. 8.3 .

..I.
,
...I.
"\ ~: L!'\: I
J ,'- V _'-k .-l
h

Svorrjak

Slika 8.4. Lanae sa svornj acimn

98
 3. Land sa svornjacima - JUS M. C 1. 840 84 1, s1. 8.4.
4. Ploeasti lanci - JUS M .C I. 850.
5. Zupcasti land s1. 8.5. i S. I.

-$'--f-
,
, ,

, , ,

h
S lika 8.5 . Zuptasti hmac

8.2. 1. Valjkasti zglobni lanci

Valjkasti zglobni lanac (videti s1. 8.2) sastoji se iz sledeCih elemenata:
I. unutras nja ploCica,
2. spoljasnja plocica,
3. osnovica - svornj ak,
4. fiksni valjak, i
5. obrtni valj ak.
( U nutras nje ploCicc i valjci cine - unutrasnji (,hnak, spolj asne plocice i osovinice
Cine - spolj as ni elanak.)
Fiksni valj ak ima zadatak d a ojaea poprecni p resek osovinice i da primi povr-
sinski pritisak u koma"cu sa obrtnim valjkom.
Izmedu obrtnih valj aka i zubaca lancanika javlja se trenje kotrlj anj a - to
je osnovna prednost valj kastih lanaca u odnosu na drugc zglobn e lance za prenos .
G lavnc dimenzije sastavnih delova jednorednih i viserednih valjkastih Inn nca
za pojaeano opterecenje date su u tabeli 8. 1.

l' 99
TABELA 8,1. GLAVNE D IMENZIJE, PREKIDNA SILA I TE2INA, VALJKASTIH

Korak b 9,525 12,7

b najmanj c 3,2 3,94 5,72 6,4 6,4 7, 75

b, N3jVgC 5, 15 6,63 8,53 9,55 9,93 11,28

b2 najmanjc 5,25 6,73 9,63 9,75 10,13 II ,48

d h lO 6 6,35 6,35 7,75 8,5 1 8,5 1

d , D9 / h8 2,8 33, I 3,31 3,97 4,45 4,45

e - - 10,24 - - 13,92
,
g na j \' i ~e 9 9 9 11,5 12,5 12,5
I
f najvise 6 7 8 9,2 9,5 10,2

[. na jvise 4,8 5,8 6,8 7,7 7,8 8,5

Noscea povrSina A = b1' d 1 [em!!] 0, 14 0, 22 0,28 0,38 0,44 0,50

'2
I
-
'0
0
0
0
'0
Na jmanja prckidna s ila Fm (Kp) 650 900 900 1500 1800 1800

"
~

Tdina kpjm 0,26 0,36 0,41 0,50 0,65 0,70

I
Noseca povrsina A = 2 x b p tdt (em!] - ,I - 0,56 - - 1,0
I
'2

-
'0
0
0
Na jrnanj a p rekidna sila Fm (kp) - - 1600 - - 3200
>
Q
Tdina kp em) - - 0,78 - - 1, 35

Noscea povrS ina A = 3XUIXl11 (em') - - 0,85 - - 1,5 1

'2

-- II
'0

0
0 Na;manja prekidna siia Fm (kp) - - 2300 - - 4600

f-<
Tefina q (kp 1m ) - - 1, 18 - - 2,0

100
 LANACA ZA POJACANA OPTERECENJA PREMA J US M C4 021

15,875 19,05 25,4 3 1,75 38, 1 44,45 50,8 63,5 76,2

6,48 9,65 11,68 17,02 19,56 25,4 30,99 30,99 38, 1 45,75

10,08 13,26 15,62 25,45 29 37,92 46,58 47 55,75 70,56

10,28 13,46 15,82 25,75 29,3 38,32 47,08 47,5 56,45 71,36

10, 16 10, 16 12,07 15,88 19,05 25,04 27,94 29,21 39,3 7 48,26

5,08 5,08 5,72 8,27 10, 17 14,63 15,87 17,8 23,87 29,22

- 16,59 19,46 31 ,88 36,45 48,36 59,66 58,55 62,29 9 1,21

15 15 16,5 24 27 36 41 44 60 70

9,9 11 ,4 13,2 24,5 27,7 37,2 32,4 46,4 52 64,4

8,2 9,7 1i ,3 18 20,3 32,5

I 36, 5 39,2
26,6 49,2
I
0,51 0,67 0,89 2,10 2,95 5,54 7,40 8,37 12,75 20,6 1

2500 2500 3000 6500 1000 17000 20000 26000 42000 60000

0,80 0,95 1,25 2,7 3,6 6,7 8,3 10,5 16 25

- 1,35 1,79 4,21 5,9 11,09 14,81 16,73 25,5 41 , 23

- -
- 4500 5400 12400 19000 32400 38 100 49500 80000 114000

- 1,8 5 2,5 5,4 7,2 13,5 16,6 21 32 50

-
- 2,202 2,68 6,31 8,85 16,64 22,22 25, 1 38,25 61,85

- 6500 7600 18500 28600 48500 57100 74300 120000 170000

- 2,8 3,8 8 II 21 25 32 48 75

10 1
 ""1
? S pOlm
8.2 ._. C anCI.

Za formiran je beskrajnog lanea upotrebljavaju se spojni cianci.

Za valjkaste lance upotrebljavuju se spojni cianci tipa A, B, C i D (sl. 8.6).
Za valjkaste lance za pojacano opterecenje, prema JUS M .L:1.021 upotreb-
Ijavaju se:
- spojni Clanak tipa A za lance sa pamim brojem clanaka, za korak
h ~ 1 9,05 mm;
- spojni clanok tipa B, za lanae sa pamim brojem clanaka i korak h > 19,05 m,:"
- spojni clanak tipa C, kombinovan sa dva spoj na clanka tipa A, za nepami
broj clanaka i korak h ~ 1 9,05 mm;
- spojni clanak tipu D, kombinovan sa I spojnim i:lankom tipa B, za nepami
broj clan aka i korak h > 19,05 mm.

Tip A Tip B
Ra5c~pka pr~ma

,. ~«;~\ -- JUS M.B2. 300

$mer ~ .J
kretanja h ~ka pr~m a
JUS M. BI. 603 i ~
h

TIp C Tip 0
h
.;....

- ~+
I ~ Narrlka pr~ma
dJ .. : , • JUS MBl603i 60'
Roscppka premo
JUSN.B2 .300

S lika 8.6. Spojni cIanci za valj kaslc lan ce

8.2.3. Oznacavanjc valjkastih lanaca

Pri porudzb ini lanea treba navesti broj clanaka (m) iii duzinu (L ) u metrima,
broj redova lanca (1/), korak <'Ian aka (II) i unutraSnju sirinu (b) :
L an ae 11 X Ii X b X III JU S M. SI ... odnosno,
L lanae /I X It X b J US lvt Cl ... .

102
 Ako se daje broj clanaka, podrnzumeva se da su u tom broju i spojni cIanci
za obrazovanje sastava.
Ako se duzina daje u metrima, podrazumeva se da su k rajnji cIanci unutrasnji
cIanci.
Primer oznacavanja lanea:
Dvoredni valjkasti lanae za p ojacana opterecenj a (J US M . S 1.021 ) sa kora-
kom h = 25,4 mm, unutrasnje sirine clanaka b= J 7,02 mm sa sto clan aka oznacava se :
Lanae 2 x 25,4 x 17,2 x 100 JUS M .C I.021.
N a pomena: Ostali podaci 0 navedenim i drugim laneima mogu se naCi u
odgovarajuCim standardima i naroCitu u katalozima proizvodaca " Filip K ljajiC" -
Kragujevae i " Untenzilija" - Zagreb.

8.3. PRORACUN PRENOSA LANCEM

1. Os no rastojanje a= (30 . . . 50) h, odnosno a= 40 IL ; a mu = 80 iI .

2. Broj zubaea pogonskog lancanika (2,), bira se prema broju obrta (n,)
koraku (IL).
Treba td:iti da broj zubaea pogonskog lancanika ne bude manji od 2 , = 17 .. .23
za n1 < 1000min- 1 i z,= 25 ... 35 za n, :2: IOOOmin- ' .
Najmanji broj dozvoljenih zubaea lancanika (zm,,), u zavisnosti od broja
obrtaja (n) i koraka (il) dati su i dij agramu na sliei 8. 7.

n
........ ~
{min-'i
3
V
2600 /
15. &75
22 00
V
1~oo
V
19.05

1~o
V 25.'
10 00
V 31.15
3ftJ
V 1" , 275
600 44,"
, o.onv
2 00

10 15 20 25 30 Z mm
St ika 8.7 . N njrnanji broj dozvol;cnih zubacu lan ~anika (Zml)

103
 3. Prenosni odnos i = w,=n' ~ 8 (15 ).
W2 n2
4. Broj zubaca gonjenog zupcanika z, = i' z, normalno je z, ,;;90, Zmox=
= 120 .. . 140.
Ii Ii
5. Preenici podeonih krugova lancanika d., d" 180 .
180 '
sin - - sin - -
z, z,
6. Obimna brzina v dOl ' "''', [m /s).
60
Dozvoljene brzine su utoliko vece ukoliko je korak manji, broj zubaca veCi
a podmazivanje bolje (rad u ulju) - v mox = 30 m/s.
Treba teziti da prenos laneem radi pri sto manji obimnim brzinama. Pri
manjim brzinama manji Sil udari , veee dozvoljcno naprezanje i veti vek lanc3.

'
7. Ob unna S '1
l a J" - [k.p ) ;
', = -75P
v
P (Ks) - snaga na pogonskom lancaniku;
v (m/s) - obimna brzina.
8. Centrifugaln. sila F, = q' v' [m /s);
g
q (Kp /m) - tezina Janca po duznom metru, data u tabell 8.1. (za valjkaste
lance za pojacana opterecenja - J US M.CI.821).
v [m /s) - brzina lanca;
g = 9,81 [m /s' ) - ubrzanje zemljine reZe.
9. Ulnlpna racunska sila F"k= F, + F,.
. . I Fm >-'1
10 . S tepen sigurnostl anca 1' = - - :;;.-" m in-
F "k
Fm [Kp) - prekidno opterecenje lanca dato u tabell 8.1. (za JUS M.CI.021 ).
Brojne vrednosti najmanjeg dozvoljenog stepena sigurno sti (vm'n) date su
u tabell 8.2. prema brzini lanca (v) i vclicini udarnog koeficijenta (~,,) koji zavisi
od vrsta pogonske i radne masine (videti tabelu 8.4).

TAIlELA 8.2. NAJ MANJE DOZVOLJENI STEPEN I S IGURNOSTI Y m, n

Brzina lanca v [m Is )
•
~" 5
I 10
I 15
I 20
I 25
I 30
I I I
1 5 6 8 10 12,5 15
1,5 7,5 9 12 15 18,5 22
2 10 12,5 16 20 24,5 30
3 15 19 24 30 37 -
4 20 20,5 32 40 - -

104
 II. Provera napono u lancu a = ~k s;ad" [kp/cm'].

A [cm'] - noseea povr§ina lanca (iz tabele S.I. prema JUS M .C I.021).
O"d02= O'odoJ'Y - dozvoljeni napon lanea pri udarnom koeficijentu ~u= t, za vek
L h = 15000 h, prenosni odnos i osno rastojanje a = 40 Ii (videti tabelu S.3).

TABELA 8.3. DOZVOLJENI NAPON U LANCU

0odo. (za Lh = 15000h; i = 3; a = 40h)
v Bre; zubaca manjcg lanean ika
mi. II 13 15 17 19 21 23 25

0, I 219 319 320 324 326 331 331 331

0,2 295 306 308 310 310 31~ 32 1 323
0,5 255 273 283 289 293 296 300 307
I 217 23R 252 26 1 269 273 280 285
2 170 197 215 226 237 244 250 256
3 139 168 189 204 213 221 228 235
4 116 147 170 185 195 204 121 218
6 78 113 139 158 169 178 186 193
8 85 114 136 150 159 168 175 175
12 10 1 120 131 140 147
18 64 83 97 109 118
24 51 68 82 93

Napomena uz Tabe/u 8.3: Vek od 15000 uobitajen je za ma~inc koje Tade u jednoj ili dve
smcnc sa iii bcz manjih prckida. Za m~ine i mchanizme kojc rade neprekidno, vek jc zn3tno veo.
Za motoma vozila normalni vek Lh = 2000 h.
Faktor korckcije 7-'1 udarno optcrctenjc (y) , zavisi od udarnog kocficijenta (y). viditc
tnbelu 8.4.
TABELA 8.4. FAKTOR KOREKCIJE NAPONA y

~u J 1,5 2 3 4

Y J 0,8 0,73 0,68 0,58

Udarni koeticijenat (~") zavisi od vrsta pogonske i radne ma§ine. Najpovoljnija,

a ujedno i najcclea pogonska ma~ina je elektromotor (izuzimajuCi motorna vozila).
Navcleemo koeticijente udara (~") za pogonsku ma§inu eiekrro-molor i radne
ma~ine:
Strug i bu~ilica (~" = 1,4), glodalica (1,6) rendisaljka (2,3), ma~ina za pro-
vlacenje ( I,S), prese (hidraulicna 1,8, eksentarska - 2,5), klipni kompresori (jedno-
stepeni - 2,5, dvostepeni - 2), centrifugalni kompresori (jednostepeni - 1,6,
dvostepeni - 1,3), ventilatori (2,5), klipne pumpe (jednocilindricne - 2, dvo-
cilindricne - 1,8), centrifugalne pumpe (1,5), vibraciona sita (2), bageri (3),
transporteri (za simi materijal - 1,5, za komadni materijal - 2), dizalice (2,5),
transmisioni pogoni (I,5).

IDS
 Ako je pogonska ma§ina motor SUS, onda navedene koeficijente udara
treba pomnoziti odgovarajucim koeficijentom i to:
Za sporohodne motore SUS (sa jednim cilindrom sa - 2,5, sa dva cilindra
sa - 2), za brzohodne motore SUS (sa jed nim i dva cilindra sa - I,S, sa eetiri
cilindra sa - 1,6 i sa 6 i vi§e cilindra sa - 1,3).
12. Broj elanaka Ianca: 111 =
a
2 - cos
.+z, + z,+8" (z,-z ,)
0
h 2 I SO°

COS8=J I - (rO,~ rol r

13. Sila kojom lanac opterecuje vratilo: F. = ( 1,05 .. . 1,15) Fo [Kp] .

Primer 8.1.
Proracunati prenos lancem od elektro-motora snage P= IS,5 KW, broja
obrtaja 11, = 1450 min-', na transporter za komadasti materijal, broja obrtaja n, =
= 500 min- ' . Polozaj lanca je horizontalan. Os no rastojanje a = SOO mm.

ReScnjc: I. 1z uobicajenog osnog rastojanja a= 40 h, mozemo odrediti

orijentacioni korak :
a 800
h = - = - - = 20 mm
40 40
usvaja se privremeno h= 19,05 mm i jednoredni lanac prema JUS M.CI.021.
2. Broj zubaca pogonskog lancanika usvaja se z, = 31, §to odgovara prepo-
ruci za broj zubaca pogonskog lancanika iz di jagrama sl. S.2. (za 11= 1450 i h=
= 19,05 mm - z,o.,, = 21).
3. P rcnosm. 0 dn os l.=II,
-= -
1450 = _,
? 9
.
II, 500
4. Broj zubaca z, = i ·z, = 2,9·31 = 90. Taran prenosni odnos i = z, = 90 = 2,9.
z , 31
5. Precnici podeonih krugova:
10,05 19,05
190,5 mm ; 546,4 mm.
. ISO . ISO
S ln - - Sln - -
31 90
6. Obimna brzina:
0, 19·7< · 1450
14 m/s.
60 60

7 . Ob ·Imna Sl·1 a F
'0
75P 75 ·1 ,36·- IS,5
-= I
35 kp.
v 14
q·v' I 25· 14'
S. Cemrifugalna sila Fo= - = ' 26 Kp; q = I,25 Kp/m za
g 9,S I
h= 19,05, i jednoredni lannc premo J US M.C 1.021.

106
 9. Ukupna r.cunska sila Fu = F. + F, = 124 + 26 = 160 Kp.
.
10 . S tepen slgurnosn. Ianea: ,,= F", __ 3000 -_ 18,8 ,' F", = 3000 Kp -
Pre-
F Uk 160
kid no optereeenje, za 11 = 19,05 mm i jednoredni lanae prema J U S M .C 1.02 1.
Za pogonsku masinu elektro-motor i radnu masinu-transporter za rastresiti
materijal gu = 2 (videti preporuke uz tacku 10. u tckstu), pa je za g, = 2 i br~ inu
V = 14 m /s """ 0= 15, zadovoljava (vidcti tabelu 8.4).

II . N apon u Ianeu <J=- F'k 160 "

= -- = 180 kp/em- ; A = b, ' d,= 0,8gem' _
A 0,89
noseea povrsina jednorednog valjkastog lanea za korak 11 = 190,5 mm, prema J US
M.CI.021. Dozvoljeni napon lanea: <J"" .=Y ·<J."" .=0,73· 146 = 106 kp /em' ; y =
= 0,73 - faktor korekeije prema wbeli 8.4. za ~, = 2; <J. d., = 146 Kp/em' - (v red-
nost dobijena pirbiliznol11 aproksimaeijom prema tabeli 8.3).
Posto je G = 180 kp/em''> ".,, = 106 kp/em', usvojeni lanae ne zadovoljava,
pa biral110 dvoredni valjkasti lanae sa korakom 11 = 19,05 111m - J US.M .Cl.02 1,
sa naj manjom prekidnom silom F", = 5.400 Kp, noseeom povrsinom A = I,79 em'
i tezinom po duznom metru q= 2,5 Kp/m.

Napon u laneu G= Fuk_ = ~ = 104 Kp/em' F,k= F. + F, = 134 + 2·26 =

A 1,79
= 186 Kp.
Posto je 0" = 104 < "", = 106 Kp/em' , zadovoljava .

12. Bro). cana'a • z, + z, + Ii' (Z,-Zl) = 2 800 . 0,975 +

' I k Ianea m = 2 -a eos u+
II 2 180' 19,05
31 + 90 12,8 (90 - 31)
146,2
+ 2 + 180

eoso =J I -('''~ ''OIr =J I-( 273,28~:5,25 r= 0,975 ; 0= 12°50'.

Usvaja se paran broj elanaka 111 = 146.

13. Oznaka lanea. Posto je usvojen dvoredni zglobni valjkasti lanae sa kora-
kom 11 = 19,05 mm, sirina b= 11 ,68 mm i broj clan aka 111 = 146, lanae se oznaeava:
Lanae 2 x I9,05 x ll ,68 x I46 JUS.M.Cl. 02 1.
14. Si la kojom lanae optereeuje vratilo F . = ( 1,05 . .. 1, 15) F •.
UsvojenoF,.= 1, 15 F. = 1,15 ·134 = 157 Kp.

8.4. LANCANICI

Kao i kod zupeanika, zupci laneanika 1110raju imati potrebnu evrstoeu boka
i podno~ja, Za izradu laneanika primenjuiu se razlieiti materijali koji pre svega
treba da omoguee radnu sposobnost bokova zubaea. Za brzinu v < 3 m/s i male
udarne koeficijente moze se primeniti celicni liv iii sivi liv.
Pri veCim brzinama i manjim udarnim koefieijentima moze se primeniti
ugljenicni celik za cementaciju iii poboljsanje sa (140 .. . 210) HB.

107
 Za vece obimne brzine i vece uda rne koeficijente, pogonski lan~anik mora
se izraditi od legiranog ~elika za cementaciju iii pobolj§anje sa ne§to manjim tvr-
dnocama bokova u odnosu na zupce zup~nika.
1ma vi§e konstruktivnih oblika profila zubaca lantanika.
Koji ce se oblil:: kad primeniti zavisi od obimne brzine, natina izrade, vrste
lanca, ali i od toga koju literaturu koristimo.
Za valjkaste i tauraste lance najce§ce sc primenjuje oblik profila prikazan
na sl. 8.8. (GOST 591-61, ASA, DIN).

r
\

Slika 8.8. Oblik lantanika za valjkaste i taurastc lance

108
9. KAI~NI PRENOSNICI

9.1. PRINCIP RADA, OBUCI KAlSA I VRSTE PRENOSA

Kaisni prenosnik sasloji se u najproslijem slucaju IZ dva kaisnika i kaisa

koji obuhvata kaisnik (sl. 9 1.1 ).
Kais je Zalcgnul, pa se obimna sila, odnosno obrtni moment, prcnsoi sa
pogonskog na gonjeni ka isnik pomocu olpora klizanj a.
U zavisnosl i od oblika poprccnog prcseka, kaisevi mogu bili plj osnali, lra-
pezni i okrugli (videli sl. 9. 1).

a. b. c.

Sli ka 9. 1. Kai§ni prcnos: a) plj os nati, b) trapczni , c) okrugli k(1i ~

109
 Pljosnati ka'is uspcSno se primenjuje za ukrsteni prenos (ako zelimo suprotne
smerove obrtanj. pogonskog i gonjenog kaisnika), poluukrsten prenos (kad se
vratila mimoilaze), a mogu se primeniti i sprovodni kais nici, Stepenasti kais-
nici i pljosnati kais primenjuju se kad se zeli postizan je razliCitih brojeva obrtaja
gonjenog vratila sa istim brojem obrtaja pogonskog vratila.
Prenos sa zateznim kaisnikom primenjuje se radi povccanja vucne spo-
sobnosri kaisa. Prirnenjuje se za jate prcnosne odnosc, mala osna rastojanja vra-
lila i za vece snuge.

,
~+- +.

a. b.
c.

..r -
L Teg
Fr [
~-+-
r- G
. L
S
d. e.
Stika 9.2. Oblici prcnosa pljos natim kai km: a) ukrstcn , b) poJuukrstcn, c) sa sprovodnim kais-
nikom, d) sa stcpcnastim kaisnicima, c) sa zatczn im kaBnikom

0.2. OSOBINE PRENOSA KAISA U ODNOSU NA ZUPCASTE PRENOSNIKE

Dobre osobr'llc prenosa haisem: .

mogucnost prenosa na velika ras tojanja (do 15 m i vise);
clas ticnost kaisa omogucuje miran i bcsuman rad, a prigusuje spoljne
udare;
- jeftina konstrukcija i prosto oddavanje (kaisni prenos ne treba podma-
zivati, a malo jc osctlj iv nn prasinu) ;
- u sluca ju preopterecenja nastaje klizanje kaisa, pa se na taj naCin os i-
guravaju drugi elementi od lorna.
J\Tedoslaci prenosa kaisem:
- vclike dimenzije kaisnog prenosnika (precnici kaisnika su po 5 i vISe
pura ~cCi od odgova rajucih zupcanika), p3 im je ograniccna primcna 23 jeee prc-
nose 1 vecc snage;

110
 - prenosni odnos nije staIan, vee sc menja u zavisnosti od promcne opte-
recenja, usled cega dolazi do klizanja i do smanj enja stepena korisnog dejstva;
znatno vece optcreccnjc vratila ;
mali vck kajisa (izmcdu I 000 i 5 000 h);
osctljivi su na visoke i niske temperature, a kozni kaiS i na vlagu;
moze se primcniti samo u odredenom intcrvalu brzina V = 5 ... 30 m/s.
Zbog navedenih osobina, kaisni prenos primenjuje se za relativno male
snage (prakticno do 100 KS), kad vratila moraju biti na znatnim rastojanjima,
a kad prenosni odnos ne mora biti stalan.
NajceSCi je prenos trapdnim i pljosnatim kaisem. Okrugli kais primenjujc
se znatno rcdc (za pomocne prcnosc, za masine u domaCinstvu i uopste za vrlo
male snage).
Stcpcn korisnog dcjstva kod otvorenih kaisnih prenosnika sa pljosnatim
kaisem ,) = 0,97 ... 0,98, sa koturom zatezacem ,) = 0,95, a sa trapeznim kaisem
,) = 0,96.

9.3. MATERIJAL, DlMENZIJE I NACIN SASTAVLJANJA KAISEVA

9.3. 1. Pljosnati kaiSevi

Ovi kaji scvi izrn duju se od kozc, od parnucne tkaninc, od gumirane tkanine,
a redc od gume iii celicnih traka.
Kozni kaisevi oblikuju se dobrim koeficijentom trenja i dobrom cvrstoeom,
a nedostntak im je sto sc zbog male savitljivosti ne mogu uporrebljavari za male
precnike kaisnika.
Tekstilni gumeni kaiscvi sastoje se iz nekoliko slojeva tkanine, vezane mcdu-
sobno vu lkaniziranomgumom. Odlikuju se velikom elasticnoseu pa su pogodni
za male preen ike kaisnika.
U tabeli 9.1. date su srundardne sirine kaiseva i pripadajueih kaisnika,
bez obzira na materijal kaisa i kaisnika prema J U S.M.C1. 231. U isroj rabeli
date su preporucene debljine koznih i gumiranih kaiseva.

TABELA 9.1. PLjOSNATI KAISEVI

------~----------
Dcbljina kaisa 8 [mm}
Sirina kaisa b S iri na kai ~ n ika B
[mm] koinog gum iranog
[mm]

16 20 25 20 25 32 3 Dcbljina
32 40 50 40 50 63 3,5 odstupanja
3 do 9 ~ irine
63 71 80 71 80 90 1
90 - 100 112 100 I t2 125 4,5 (7,5) (3 ; 4,5; 6 kai ~a
t25 140 160 140 160 180 5 (9,5) 6,5; 9) jc 2 . . . 5 mm,
180 200 224 200 224 250 5,5 (9,5) a sirinc
250 280 315 280 315 355 5,5 (9,5 ) 5 do 10,5 kaBnika
355 400 340 400 450 500 6 ( 10,5) (5; 6; 7,5 1 . . . 3 mm,
500 560 6 ( 10,5) 9; 10,5) a zavisi od
sirinc.
Dozvoljeno
Mere u zagradama za kozni kaB - pretslavljaju debljinc dvoslrukih kaBeva odstupanjc
dcbliinc jc
+ 0,5 mm

III
 Tekstilni gumirani kaisevi izraduju se kao beskrajni, SIO im je znatna p red-
nost u odnosu na kozne, koji se moraj u sastavljati u beskrajni kais. Na slici 9.3 .
prikazani su nacini saslavljanja koznih kaiseva: a. i b. sasravljanje metainim spa-
jaJicama, c. spajanje vijcima, d . spajanje lepljenjem.

a. b.

$--
c.
Slika 9.3 . Sastavljanjc ko1nih
kaiscva: a) i b) spaj aiicama,
c) vij cima, d) iepijcnjcm

d.

9.3.2. Trapezni kaiScvi

Trapez ni kaisevi imaju oblik trapeza i slandardni ugao prolila '1'= 380 ± 10
(vidi sl. 9.4). Izraduju se od gume protkane pamucnim vlaknima koja mu daju
vcell moe nosenja. Kais se ablaZe sa vise s lojcva tkaninc, spojenc vulkaniziranom
gunlom, pa mu se na taj naci n povccava izdrl lii vost radnih povrSina i povceava
moe nok nja.
Ugao p rofi la kaisa odrcduje se iz uslova d a pri radu ne dode do pojave ukli-
njava nj a kaisa u Zljeb kaisni ka. To znaei da radijaina komponenta ukupnog olpora
k1izanja (2F.· cos '1'), mora bili manja od radijalne sile (F,), (videti sl. 9.6).

Ako u gornjoj jedna':ini zamcnimo otpor protiv klizanja ,zrazlOm F. = F"I',

a rad ijalnu silu F, = 2F" . sin.'!:... dobi':e se nova jedna':ina:
2

11 2
 Fr
b

Fr/2

r-_." Fr/2

Stika 9.4. Tr::lpczn i kais Slikn 9.5 . Sile pri prenos u trapcznihm k3.j ~cm

2F"'fL ·COS..'t ';; 2F" ·sin ..'t ,

2 2
odnosno
- t g -'P
I..l ::::::: ,
2
Ako koeficijent trenj a zamenimo uglom rrenja (rg P= I'), dobice se :

rg p ,;; tg ..'t , odnosno 'P ~ 2 p.

2
Za prosecnu vred nosr kocficijenta trenja 1' = 0,3 ugao profila trapeznog kaisa
je '1' = 33' .
R adi sigurnosri (da ne bi doslo do pojave orpora prori v izvlacenja kaisa iz
zljeba kaisnika) usvojcno je standardno '1' = 38' ± I'.
U tabcli 9.2. date su mere rrapez nih kaiseva : sirina (b,), debljina (11), rclina
po d uznom metru (q[KpjmD i podrucje unurrasnjih duzina kaisa (I,) za poje-
dine sirine.
TABELA 9. 2. MERE TRAPEZN I H KA I SEVA P REMA J US G.E2.050. MERE U m m

bxh q (k. /m ) unutrasnja dutina II

5x 3 0,0 15 140 . .. 850

6x 4 0,023 200 . ..1250
8x 5 0,339 280 .. .1900
IOx 6 0,059 400 ... 2800
13 x 8 OJI1 0 560 ... 4250
17 x II 0, 180 800 . .. 6300
20 x 12,5 0,245 1120 . . . 9500
(22) x 14 0,30 1 1000 ... 2500
25 x 16 0, 390 1600 ... 14000
32 x 20 0,628 2240 .. . 18000
40 x 25 0,981 3150 ... 18000
50 x 32 1,563 45000 ... 1800

D M a! lnskl cl em enti 11 3
 Dozvoljcno odstupanje unutrasnje du zine jc It + ~~' ~, ali se pri prenosu sa
dva iIi vise kaiSeva, ovi moraju klasirati tako da u okviru datih graniea medusobno
ne prelaze odsrupanje od 0,25 %.
U tehniekoj dokumentaeiji i porudZbinama kais se oznoeava:
Klinasti kais b x l JUS.G.F2.0.50.

-
9.4. KAlSNlCY

Obicno se izraduju od sivog liva. Radi smanjcnja tc-i.inc, trapczni kai snici
izraduju sc i od aluminijumskc Icgure za livcnjc, il.i od presovanih i zavarcnih
celicnih limova.
Na kaisnil:u rozlikujemo glavCinu, disk (iii paoke) i venae (videti sl. 9.6).

~I a, =QfJa
h, =QfJh
h =2,5 a
dg =(1.8 ..2)d

S. =2g0+3mm

So ",0.01 B
(JUS M.C(242)

h
S lik:l 9.6. Oblici kaj g nika Z3 pljos nati bjis: a) S3 jcdnim, b) sa dV3 rcda paoka

Kad kai snika za pljasnati kais predvida se izvesna ava lnost kai snika na
mestu dodira sa kaisem (so). Ovalnost illla zadatal: da spreei spadanje kaisa pri
radu. Osnovne mere i oblik kaisnika za pljosnati kais date su na sliei 9.6. Treba
noglasiti d. su, kod kaisnika paoei uvck eliptienog oblika, radi smanjenja otpora
vazduha. Dimcnzianisa njc paoka vrsi sc na isri nnein kaa i kad livcnih zupcanika
(videti sl. 2.27).
Oblik venea trapezll og kaisnika prema JUS . M. Cl. 250, prikazan je na
sliei 9.7.
Srednj i preenik .trapez nog kaisnika (d m ) sluii kao osnova za proracun pre-
nosa. Radi vetcg "eka i poboljsanja uslova prenosa kaisem, treba birati sto vcei
precnik (d", ), vodeei racuna da se nc prckoraci brzina kaisa od 25 m/s. Ako je

I 14
potrebno uzeti (d.,) ispod najmanjih vrednosti propisanih u tabeli 9.3, ugao zljeba
treba smanjiti na '1' = 32°, ali se time pogorsavaju uslovi prenosa i smanjuje vek
trajanja kaisa.
Preporucuju se sledeCi srednji precnici:
d", = D = 22, 25, 28, 32, 36, 40,45,50,56,63,71 ,80,90, 110, 112, 125, 140,
160, 180, 200, 224, 250, 280, 315, 355, 400, 450, 500, 560, 630, 710, 800, 900, 1000
.. . 5600mm. ' . '
TABE LA 93 MERE VENCA TRAPEZNOG KA ISN lKA. MERE U mm

b 5 6 8 10 13 17 20 25 32 40 50

c 1,5 I 2 2,5 3 4 5 6 10 12 16
1 I
Cmll.x 6 7 8
I, 10 12 15 18 22 27 34 42

f 6 8 10 12 16 20 24 40 38 46 58

I
n I 2 2 2 3 3 4 5 6 6 8
I
r 0,5 0,5 0,5 0,5 I I 1,5 1,5 2 2 2,5

r, 0,5 0,5 I I I I" 2 2,5 3 4 5

5 6 8 10 12 16 18 22 27 32 40
(min
I
Najrnanji prctnik kaisnika d m

Za ugao 36° 50 71 100 140 200 280 400 560 800 11 20 1600
zieba a

45 90 125 180 250 355 500

I
22 32 63
I 710
Sa j€'dnim iljebom Sa vis€' iljt'bova
e (

Slika 9.7. Oblik venen trnpcznog knisnika

,. I 15
 Preporuceni precnici ka i ~nika za pljosnati kaji§ odgovaraju sredn jim prec-
nicima trapeznih kaji~nika (D = d m ).

9. S. KINEMATSKE VEUCINE

Obimna brzinn kai~nika ovde je D, [m) , II, [min- '[.

Zbog pojave klizanja, br.lina gonjenog kai§nika biee nclto manja :

v, =v, (1-<);
ovde )e <= 0,0 I .. . 0,02 - za pljosnati kai~, a
<= 0,01 ... 0,03 - za trapOlni kai§.
Prenosni odnos jc
i = _" _, = .....:
D..:,__
". D, ( I -E)

9.6. GEOMETRIJSKE VELIONE

9.6.1. · Precnici kaiSnika

Precnik pogonskog kaji§a za pljosnati kai' odrecluje se iz usvojenog odnosa
(DIS):
za koi ni kai~ Dm'o/S ;;<35 (25) ;
za gumirani kai§ Dm'o/S ;;<40 (30).

n
a
Slika 9.8. Osnovne gcomctrij skc vcl i6 nc kaHnih prenosnika

U zagradama su date najrnanjc dozvoljene vrednosti.

Najmanji precnici pogonskog kai' nika za trapezni kais dati su u tabeli
9.3, prema sirini k a i ~a.
Precnik gonjenog kaisnika je D , = i · Dl (1-<).

116
 Za prenos pljosnatim kaisem najmanje os no rastojanje iznosi : amln = 2(D, +
+ D,).
M anje os no rastojanje od a"",, =~ [mJ , gdc je v [m/sJ - brzina kaisa utice
. 5 '
na smanjenje veka kaisa.

Za prenos trapeznim kaisem :

am" = 0,5(d m , + d m ,) + 3" ;

9.6.2. Obvojni ugao ("')

Sa slike 8.9. moze se uoCiti da je a, = 180"-2fJ i a, = 180"+ 2fJ.

Ovde je sin fJ = R,-R" iii di rektno iz jcdnaeine a,o= 180° f, -D"60°.
a a

9.6.3. Duzina kaisa kod otvorenog prenosnika

7r 7t
I= R, ,, - 2R,· ~ · + R,7t + 2R,· ~ + 2a cos [3,
180" 180°

odnosno 1 = (R, + R,)7t + 2acos ~ + ~ 7t (R,- R,).

90"
K od trapeznih kaiSeva treba izraeunati i uDutrasnju duzinu kaisa (I,) koju
treba prilagoditi standardnim duzinama.

I, = l-----rr . "
Odrcdivanjc taenog osnog rastojanja za poznato duiinu kaisa (I) i poznate
preenikc kaisnika (D, ), odnosno (d m , ) i (d m ,) vrsi se preko jednaeine:

21 - " (D, + D,) +) [21- 7r (D, - D, )], - 8 (D,- D,l'

a
8

9.7. ZATEZANJE KAISEVA

Zatczanje ka isa trcba izvrsiti toliko koliko jc ncophodno da bi se osrvario

potreban otpor klizanj a.
Ncdovoljno zatezanj c kailia dovodi do smanjenja njegove vuene sposob-
nosti . Veliko zatezanje knisa dovodi do poveeanja njegove vuene sposobnosti, ali
i do naglog smanjcnj a vcka kaisa i velikog opterecenj a vratila i lciista.
Najjednostavniji i najeclce primenjeni naein zatezanja kaisa je pomocu
vijaka (sl. 9.9). Kad zatczanje u kaisu oslabi, vijcima se izvrsi pritisak na elektro-
motor, koji se porn era i zatclc kai~eve.
I
J 117
 Bolja roSenj a prikazana su na slii 9.9. b. i e, kod kojih se stalna sila zatezanja
postize sopstvnom te-"inom elektromotora, odnosno koturom z.tezacem. Kotur
zatezac vrsi zatczanje sopstcevnom tclino m, oprugama iii kombinovano.

I
'"
aJ b .i

Fl
F.
reg ,

-+- F,
----

c.l d. 1
Slika 9.9. NaCini Z3 tczanja k:J.i sn: a) vij cima b) tci.inom c l c ktrom o to ra~ c) koturom zate:!a l:cm,
d) prcko para umetnuti h zupeanika

Na sliei 9.9. d. prikazano je autom.stko zatezanje kaisa preko para umet-

nutih zupcanika. Na vratilu ele1:tromotora nalazi se prievrscen pogonski zupea-
nik. Gonjeni zupcanik spojen sa pogonskim kaisnikom obrian je i oko svoje ose
i aka ose elektromotora. Pri prenoscnju obrtnog momenta ;avlja sc normalna sila,
ko;a zateze kaiscve. Prednost ovakvog naCina za tezan;a je dvojaka: zatezanje kaisa
utoliko jc vece stc je veCi obrtni momcnt i, drugo, kad se ne penosi obrtni moment
nema oprcrecenja vratila i lei.ista.

9.8. SlLE U KAlSU

Da bi se omogucilo prcnoscnje obrtnog momenta kaisem - kais mora
biti zategnut prcthodnom silom (1',) .
Prethod na sib jednaka je po eeloj d uzini kaisa (videti sl. 9.IOa).
Pri prenoscnju obrmog memonta, u kaisu se javlja obimna sila (Fo). Pojava
obimne sile dovodi do ravnomernog poveeanja sile u vucnom ogranku kaisa (1',)
i do smanjenja silc u slobodnom ogranku kaisa (1',) :
1', = 1',+ 1'0/2 ;
1',= 1',,-1'0/ 2.
Zbir sila u vucnom slobodnom ogranku jednak je zbiru prethodnih sib :
1". + F,= 2I',.

J 18
 F
2

G. b.
SlUm 9. 10. Sile u kaBu : n) prclhodna sila (F1d, b) sila u vutnom (F I ) i slobodnorn ogranku (FJ

Razlika sib u vucnom i slobodnom ' ob ranku jednaka je obimnoj sili:

F,-F, = F •.
Do obimne sile dolazi se preko snage P(KS) i brzine v(m/s):
75P ,
F. = - [kp] .
V

D ircktnu vczu izmcdu sila U Vllcnom i slobodnom ogranku ka isa usposta-

VIO je Ojler:
F,
_ =e IJU •
F,
Ako u gom;o; jednacini koristimo vee uspostavljeni odnos F,-F, = F. dobite
se sila U vllcnom i slobodnom ogranku:

F, = F . - --
elJ CJ _ I

ode Je: I" - koeficijent trenja;

a [rad] - obvojni ugao nn manJem kaisniku.
U tabcli 9.4. date su srandardne vrednosti koeficijcnt3 trenja izmcdu kaisa
1 kaiSniku.
.
TAI3FLA 9.4. KOEFICIJENT TRENJA (~) IZM EDU KAISA I KAISNIKA
MUlcrijal vc nCl kai snika
-
-
Vrsta kajisa sivi Ii \'
hartija tclik sivi li\'
drva
I zamascc n
K o7.ni , bi ljno ~ ta\'ljcn 0,35 0,3 0 0,25 0,25 0,12

Ko'-ni , mineralno st3vljcn 0,50 0,45 0,40 0,4 0 0,20

Gum irani tckstilni 0,35 0,32 0,30 0,30 -

Tckstilni pamu~ni 0, 28 0,25 0,22 0, 22 0,10

T cks tilni . pamutni sivc ni 0, 25 0,23 0,20 0,20 0, 10

Tckstilni sa vuncnom osnovom 0,45 0,40 0,35 0)5 0, 15

-- -
119
9.9. OPTERECENJA VRATILA

Opterecen;a vratila od prethodnog zatOlan;a su rezultanta prethodnih sila

u ograncima kaisa (videti sl. 9. ll a):

PR = 2Ppsi n ~ [kp] .
2

Fp

a)

Stika 9. 11. Optcrccenj ll vratila : Fi

a) prcthodno optcrcccnjc,
b) optercc:':cnje u radu
b)

Pri prenoscnju obrtnog momenta zbog razlike u silama u vucnom i slo-

bodnom ogranku, dolaz i do pome ranja napadne lini je rezultante prema s redis-
njoj osi i do izvesnog odstupanja veliCine u odn osu na rezultantnu od prethodnih
sila :
elJf.I +I . 0:
Po. "" Po S IO - [kp] .
eIJQ- 1 2

Za prakticno izracunava nje sile zatezan;a moze se uzeti opte recenje vratila :

za kozne i gumirane kaiseve : Po. =(2,5 ... 3) Posin ~ [kp];

2
za trapez ne ka iseve : P" =( 1,5 ... 2,5) Posin ~ [kp] .
2
Vece vrednos ti treba propisiv3ti za kaisne prenosnike koj i se povrcmeno
zateZu .

120
9.10. NAPONI U KAISU

Najveci napon (8 m . . ) javlja so u vucnom ogranku u trenutku kada kais na.-

lazi na manji kaisnik (videti sl. 9. 10):
O'mu = crc+ cr 1+ cr U [Kp/cm:!].
. N apo n od centrifugalne sile:
F v'!·q v 2 .y V'
"0= - ' = - - = - - "" - - [kp/cm'];
A A·g 109 100
ovde je brzina kaisa V [m /s].
N apon u vucnom ogranku kaisa:
F. I ']
v ·= - - ...!:,,--,-+_F.:::.ol_2
._F = -Fp + -Fo [k pem.
A A A 2A
Napon od savijanja veCi Je na manJ cm kaisniku :
Il
G,= o·£= - E[kp /cm' .
D.
S [em] - debljina kaisa;
E [Kp /em'] - modul elasticnosti kaisa.

Sli ka 9. 12. Napon u kaji~u

9.11. DlMENZIONISANJE KAISA

NajvcCi napon u kaisu mora biti manji od dinamicke cvrstoce kaisa, do

koje hi se dolaz ilo u stvarn im uslovima prenosa.
POSIO je proracun preko dinamicke cvrstoce kaisa dosta slozen, jer treba da
sc uzmu U obzir razliciti radni uslovi prcnosnika, u praksi se cesce primcnjuje manic

121
ta~an, ali jednostavniji na~in prora~una preko korisnog napona (ak) - napona koji
potice od obimne sile:

Ovde je: Fo = 75P[kp] - obimna sil a;

P[KS] -
" snaga, v [m/s] - brl.ina;
A [em'] - povrsina preseka kaisa;
f" - faktor udara (videti tabelu 9.5).

TABELA 9.5. FAKTOR UDARA <0 ZA KRATKOTRAjNA PREOPTERE CEN j A

IZRAZENA U % OD NOMINALNOG OPTERECENjA.

Prcoprcrccenjc ';1 % 0 25 50 75 100

I 125 150 175 200

Faktor udnro ~ I I,I 1, 2 I ,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8

Navedene vrcdnosti odnose sc l1a rad u jednoj smcni. Z3 rad u dvc smcne navcdene vrcdnosti
treba povecati 7.3 10 . .. 20 %, a 7.3 rad u 3 smene za 20 do 30%.

Do dozvoljenog korisnog napona kaisa dolazi se preko polaznog dozvo-

Ijenog napona (crkdOl.0) koji za odredene uslove prenosa (materijal, odvojni ugao,
brzina, polozaj prenosnika) ima i odredene vrednosti. Za pljosnate kaiseve doz-
voljeni korisni n3pon iznosi:
O"kd n = (hdo~o . gu . g\.. gs[KpJcm'!] ;
ovde Ie:
cr,,"," = a - w · ~ [kp/em'J;
D
a - koefici;ent Cije su vrenosti date u tabe1i 9.6. u zavisnosti od vrste
kaisa i prethodnog napona;
w - koeficijem koji zavisi od vrste kaisa.

TABELA 9.6. KOEFICI]ENTI a I w U kp /crn'

Koeficijent (a) za kaB

Zatczanjc bib
ko-lni I gumirani

16
18
27
29
I 23
25
20 31 27
I
kocfi cijcnt (w) 300 100
- - -- ~

122
 Napomene u:;; tabclu 9.6: I. Zo tczan;c kaisa O" p = 16 kp /cm:l. treba propisivnti za vcrtiknlni
polo!aj kaisa.
2. O' p = 18 kp !cm'J treba propisivati za nagibe kaBn 60° prcma horizontalnici. kada se
kaj B z.atde povremeno.
3. O'p = 20 kp /cm'J tIeba propis ivati za automatsko rcguli sanjc zatczanja i zatczanjc prcko
za[cznog kaisnika.
Faktor obvojnog ugla (~ u ) uzima U obzir smanjcnjc nosivosti kaisa zbog smanjcnj a obvo; -
nog ugla

~" = 1-0,003 (80' -a).

Faktor brzine (~,. ) uzima u obzir promenu nosivosti kaisa sa promenom
brzinc (za v = !O mis, ~,.= I ) :

~,. = 1,04--0,0004 v'; v [m /s).

Faktor vrste polotaja kaisnog prenosnika (~.) dat Je u tabeli 9.7.

TABELA 9.7. FAKTOR YRSTE J POLOZAJA KAI SNOG PRENOS N IKA <.
Ugao nagiba kaiSn og prcnosnika prema horizo ntalj
Vrsta prcnosnika
{}-60' 60' _ 80' 80' _ 90'

O[vorcn:
S3 samozatczanjcm
sa koturom zatezaccm 0,95 0,90 0,8 5
sa povrcmcnim zatczanjcrn 0,95 0,85 0,75

Ukrslcn, poluukrs[cn 0,9 0,8 0,7

Po luukrstcn S3 spro\'odnim kaisnicima 0,7-0,8

Za trapezne kaiseve naijcdnostayniji proracun kaiseva je preko snage koju

jedan kais moze da prenese pod odredenim uslovirna (p,,), (videti tabelu 9. 8):

Broj kaiseva

Faktor
-
.
C tlm =
dill m i n
~ .
~dm < 1.
llZlma se sarno ako je d m < d m mill) odnosno ako Je
.
Prcko ovog fiJ ktora uzima se u obzir pojacano savijanje kai §a za manje precnike
od onih u tabeli 9.8.
Faktori ~"' ~" i ~, odreduju se kao i za pljosnate kaisevc.
Radi sigurnosti pogona preporueuju se Z :;'2.
Veti broj slabijih kajiSeva treba birati kad se traze manjc dimenzije prcnosnika
(manji precnik i manjc os no rastojanje). Jaee kaiseve treba birati kali je Z > 5(7)
i kad se traze veea osna rastojanja.

123
 TABELA 9.S. NOSIVOST TRAPEZNIH KAISEVA
Po, [KS]

Sirin. b [mm] 5 6 S 10 13 17 20 25 32 40 50

4 0,047 0, 10 0, 19 0,37 0,74 1,3 1,9 3,00 4,7 7,4 12

S 0,086 0, 19 0,36 0,72 1,4 2,5 3,7 5,7 9,2 14 23
12 0,11 0,25 0,48 1,0 2,0 3,6 5,2 S,O 12,8 20 32
Brzina. tJ [m Is ] 16 0, 11 0, 27 0,55 1,2 2,4 4,3 6,3 9,S 15,7 24 39
18 0,10 0,26 0,56 1,2 2,6 4,6 6,7 10,4 16,6 26 42
20 0,08 0,24 0,54 1,3 2,7 4,S 6,9 10, 7 17,1 27 34
22 0,05 0,21 0,49 1,2 2,7 4,S 7,0 10,9 17,3 27 44
26 0,08 0,30 1,0 2,5 4,5 6,5 10,1 16,1 25 41

drill min 22 32 45 63 90 125 180 250 355 500 700

9.12. VEK KAI!!A

Bra; promena napona savijanja u jedinici vrcmcna Je

2v
N, =~ ; v [m /s ], I [m].
I

Za pljosnate kaiseve N < 10.

Za trapezne kaiseve N "; 20.
VeCi bre; promena napona u jedinici vremena od navedenog utice na sma
njenje veka kaisa.
Bra; promena opterecenja kaiSa maze sc izracunati iz jednacine:
N = 2600 N,·T.
Ovde je T (h) - vreme rada kaisa.
Ispitivanjem je utvrdeno da izmedu dinamicke cvrstoce kaisa (uo) 1 broja
promena opterecenja (N) postoji odnos:
cr~· J.V = const.
Za pljosnatc gumirane kaiseve m= 5, a za trapezne 111 = 8.
Dinamicka evrstoca za broj promena opterecenja N o = 10' za pljosnate gumi-
rane kaiseve "00= 60 Kp/cm', a za trapezne "00= 90 Kp/cm'.
Vek kaisa moze se izracunati iz ;ednaCine:
rn
ma. x • . , 1 . T --
3600 ./'T (jUO '''.N0)
"
iii
2
T -_ ,78'10' - - ("DO)'"[h].
1'v 1 U rn &.:

124
Primeri proracuna prenosa kaiScm:

Primer 9.1.
Proracunati prenos pljosnatim kaisem koji sa elektromotora snage P = 10 KS,
broja obrtaja 11 1 = 1440 min- 1 na radnu masi nu sa urnerenirn udarima .sa 11,,=
= 500 min- I. Prenos je hori zontalan. Zatezanje kaisa - povremeno. Pozeljno
Je da budu male bagaritne mere prcnosnika.

Rdcnjc: 1. Usva;a sc dcbljina koznog kai sa 0 = 4.5 mm.

D,
2. Za prcporuccni od nos - = 35, prctnik kaiSnika: D 1 = 35, 0 = 35' 4,5 = 157 mm, Dl =
Ii
= 180 mm .
0, 180 ,,,' 1440
3. Brzina kaisa ~ 13,5 m Is.
60
. Itt 1440
4. Prcnosni odnos 1= - = - - = 2 88.
11'1 500 '
5. Prccnik gonjcnog kajisnika D,, = j'D 1 ( 1-.£)= 2,88 ' 180'0,98 = 508 mm ; Usv:lja sc D~ =
= 500 mm .
. . ... Do 500
6. T acanp rcnosmodnos 1 broJobn:lJ:l 1= . = - - - - = 2,84;n, = 1l 1 Ii =
D ,(i - ,) 180'0,98 -
1440 / 2,84 ~ 508 min-I.
7. Osno rastojanje om ln= 2 (D t + D,,) = 2 (180 + 500) = 1360 mm; usvaja se 0 = 3000 mm.
v 13,5
Qmln = - = - - = 2,7 m zado\'oljava.
5 5
' Do -t, D, 500 - 180
8. Obulwatni ugao nil malom kaiSniku ., ~ 1 80- - - · 60 ~ 1 80 ----- ·60~173 ' .
a 3000
75P 75·10
9. Obimna sila F ~--~ ~ 56 Kp.
u V 13,5
lO. D ozvoljcni napon pljosnatog koznog kaisa za a = I 8 kp fern" iznosi: O'd ol.o=
Ii 300
~ a - 300 - ~ 29 - - - - ~ 20,4 kp lem'.
D, 35
ado>: = ado~o ' ;a' ~\.' ~o = 20,4'O,98'0,968'0,95 = 18,4
p
II . Dozvolicni koris ni napon k .
em'.
f'akt or obu hvatnog ugla ~ = 1-O,003 ( 1 8~O)= O,98.
Fnktor brl.ine ;\' = 1,04--0,0004 v:: = 0.968.
FaklOr "rstc i poloi:aja prenos nika ~o Z3 povrcmcno zatc7.:mjc i ugao 0 = 0 iznosi: .;0= 0.95.
F,,'; n 56'1.1
12. Prcsck kaBa A = --~ ---= 3,6 cm~.
a ,l"" 18,4
II 03,6
13. Sirina kaisa b- - ~-- = 8 cm. Usva;a sc b= 90 mm , ~to odgova ra standardnoj
o 0.4 5
~ irini bi sa 7.3 (; = 4,5 mm, vidi tabd u 9. 1.
14. St \'arna pov rSina prcscka ka iSa / 1 b · S ..." 9· 0,45 = 4 ,C' m ~.
):.;: it'
15. DuzinakaiSa ' ' ' "' '2· (D1 + D2 )+ 2(j'cos ~ + -- (D~- Do l) = ( 180 , 500)+ 2'3000'
180 2
3,5'-:-;-
cos 3' 30' c- -- (500- 180) - 7064 mm .
180
2v 2' D ,S
16. Broi promena napana u jedinici vrcmena l'>l = - =- - - . = 3,85 < 5, zado\'ol;a\'a
I 7,064
17. Opl<:rc ccn;a vrati!'l Fit = 3 ' Fo si n ~ = 3· 56 · sin 87"= 167 kp.
2

12 5
Primer 9.2.
Prorat unati prenos trapcznim k a i ~cm sa elektromotora snage P = 10 KS,
broja obrta 11 1 = 1440 min- 1 na radnu masinu sa umcrenim udarima broja obrtaja
11 ,=500 min- '.
Prenos je pod uglom od 60· prema horizontali. Zatezanje kai~a je povre-
meno. Pozeljno je da budu male gabaritne mere prenosnika .
Re§eoJc: I. Za P = 10 KS, usvaja sc trapczn i kai~ b x It = 17 x II .
2. 2.1. b x h = 17 x i i u svaja sc najmanji prcporutcni prccnik kni ~nikn din ) = 160 mm.
dm 1'i!'u\ O , 1 60' ~ ' 1 44 0
3. brzina kaiSa V= = - - - - - = 12m /5.
60 60
. ". 1440
4. Prcnos ni odnos 1= - = - - = 2,88.
112 500
5. Prccnik gonjcn og kai ~ nika drn~ = i 'd )' ( 1-£)= 2,88' 160( 1-0,03 )= 445 mm; usvajasc
prcporuccno d lUz = 450 mOl.
d 450
6. laean prcnosni odnos (i) i bro,' abrta (11... ) j = ml
dml ( ! - t )
= _ __ _ = 2 9· 11.= - =
160 - 0,97 " . i '"
1440
= -~= 4 98 min - I,
2,9
7. Osoo rasto;anjc am1n = 0, 5 (d m\ + dm!l) + 311 = 0,5 ( 160 + 450) + 33 = 338 mm; Qmu =
= 2 (d m 1 + d rn2 )= 2 ( 160 + 450)= 1220mm. Prcporueujc sc: a = ([nl2 + 1,5 h = 466,5; uS\'aja sc
a = 500 mm .
d m2 -d mt 450-1 60
8. Ob u hv~Hni ugao (1 1 = 180-2 [3 = 180-32 = 148° ; sin {3 = = = 0,290;
a 1000
~ ~ 16 ° _
9. Snaga koju nominal no moze da prcn("s(" jcdnn trnpczni kai ~ 17 x I I pri V = 12 m /s
iznosi Pu! = 3,6 Ks.
10. S tvarna snaga koju moze d ~ prenscc jcdan kaiS Pl = PD1'~U' ~O'~ ~ J~ u ;::; 3J 6 'OJ9' 0 ,8 5'
- 1 / 1, 1 ~ 2,55 Ks_
F~k lO r ob\'ojnog ugla ~o = 0,9 za Gr.! = 148 °.
FaklOr vrstc i polo'l.a;a prenosnika ~ o = 0,85 za 8: = 60°, o[vorcn prcnos povn:mcno Z31C-
zanJc kni sa.
Faktor savijanja kaisa ~ ,, = I jc r jc dID! < d lml n = 125 mm .
Faktor ncravnomcrnosti prc nosa (udara) Z3 pogonsku mnsinu clek:trornOlora i radnu mn-
~ i nu sa umcrcni m udari ma ~ ,, = 1, 1.
11. Bro; trapcznih kaiSevll == 10 /2,55 = 3,9 ka; Baj usvaja sc 4 trapezna kai ~a 17 x II.
IT IT' {3 IT
Rncun skn duzina kaHa 1= -(d rn !+ d m .. ) + 2a cos (;I. +-- (d rn~--dIl1' )~- ( 160 + 450) +
2 . e 18 0 · 2
16"
+ 2' 500'0,96 + -- (45C>-160) ~ 2727 mOl.
180
13. Un\l tra~ nja duzina kaisa II = 1-,., 11 = 2727- 34 = 2693 mm ; us\'aja se standardna u nu-
trasnja du'-ina kaBa II = 2800 mm.
I / __ .--;-~-.=- .=>_.-
14. Stvarno osno rastojnnjc a = 8" [21-11" (dID l + d m! ) + ] \ [2/' .. (dill! + dW I ):-8(dm~-d Ill I )!I =
= 520 mm .
15. B ro)- promena napona u )-Cd Inlel
' . . 2v 2 ' 12 .
vrcmc na N = - = - = 8,5 < 10, zadoyoIJ a\·a.
I 2,834
• P
16. Sila 7.atczunja kojom kai ~ c v i optcrccuju vratila F = 2,5 Fo ' s in - = ~ j5' 75 - sin 74°=
1 v
~ 150 kp_
17. Steptn korisnog dcjst\'3 TI = 0,96.

126
10. FRIKCIONI PRENOSNICI

10.1. PRINCIP RADA I PODELA FRlKCIONIH PRENOSNIKA

Frikcioni prenosnici sastoje se u najprostijem slucaju iz dva tocka. Radne

povrsine frikcionih tockova pritisnute su odredenom silom u pravcu zajednicke
normale, tako da se stvori potreban otpor trenja, koji omogucuje prenosenje obrt-
tnog momenta sa pogonskog na gonjeni tocak.

.--
'--
- "
\

o. b.
Slika J0. 1. Frikcioni prcnosDlcl sa stnlnim prcnosnim odnosom:
a) cilindricni, b) konicni

Sila pritiska obicno je stalne velicine, a postize se sopstvenom tezinom ma-

sine, tegovima iIi oprugama.

127
 U zavisnosti od karaktera prenosnog odnosa i mcdusobnog polozaja osa
obrtaja pogonskog i gonjenog tocka, frikcione prenosnike mozemo podeliti na:
I. Prenosnike sa uslovno stalnim prenosnim odnosom, i to :
cilindricne - za prenos na paraleJna vratila, i konicne - za prenos na
vratila Cije se ose obrtanja sel;u (videti sl. 10.1).

r-I r-
I :
I 1 L'\.
- - • ../
I I
! I I

I ! J
(
,
+, .-

Slika 10.2. Frikcioni prcnosnik

S3 prornenijivim prenosnim
odnosom

2. Prenosnike sa promonJlvlm prenosnim odnosom, koji omogucuJu ostva-

rivanje razliCitih ugaonih brLina gonjenog vratila pri istoj ugaonoj brLini pogon-
skog vrati la. Ovakvi prenosnici nazivaju se varijatori . (SI. 10.2.).

10.2. OSOBINE FRIKCIONIH PRENOSNIKA

U poredenju sa drugim prenosnicima, frikcioni prenosnici imaju slede':e

prednosti:
prosta im je i jeftina izrada;
rade beSumno;
ravnomcrno prenose obrtno krct3njc, i
mogucnost rcgulisanja prenosnog odnosa .
Nedostaci frikcionih prenosnika:
ne obezbeduju taean prenosni odnos;
veliko je optcre':cnje vratila i Ic;l.ista;
moraju se obezbediti mehan izmi za ostvarivanje sila pritiska na dodir-
nim povrsinama.
Frikcioni prenosnici primenjuju se za male snage do 20 KS (izuzetno i vise),
za obimne brzine do 8 m/s i za prenosne odnose i ,;; I O.
Frikcioni prenosnici primenjuju sc za reduktore i varijatore u opstem masinst-
vu. Nalaze primenu kod frikcionih presa, primenjuju se u valjaonicama limo,"",
slufe za podizanje tereta i sl.

128
10.3. MATERIJALI ZA FRIKCIONE PRENOSNIKE

Materijali za frikcione prenosnike moraju se odJikovati velikom povr~in­

skom cvrstocom, visok im koeficijentom trenja i velikom elasticnoseu.
K aljen celik po kaljenom celiku obezbeduje najmanje dimenzije prenosnika
i visok stepen korisnog dejstva, zahtev. preciznu izradu i veliko optereeenje vra-
tila. Pogod ni su za rad u ulju.
Sivi liv pO sivom livu iii celiku obezbeduje nclto manje optereeenje vratil •.
a veee dimenzije frikcionih tockova.
PI.sticna masa po celiku obezbeduje znam o manje opterecenje vratila, jer
je koefici jent trenja za suve povrsine znatno veei u odnosu na CtC pa i SLt SL.
Od plasticnih masa naroCito je povoljan tekstolit, kao neke druge plasticne
mase sa visokim koeficijentom trenj • .

a. b. c. d.
Stika 10.3. Frikcioni tockovi obloicni: a) gumorn, b) drvctom, c) piasticnom masom, d) kOlom

Koza, guma i drvo pO celiku iii sivom livu nalaze primenu zbog povoljnog
koeficijenta trenja.
Na slici 10.3. prikazano je nekoliko nacina formiranja frikcionih prenos-
nika od gume, drveta, plasticne mase i koze.
Oblaze se po pravilu vee; frikcioni tocak rad i povecanja veka.
U tabeli 10.1. date su orijentacione vrednosti koeficijenta trenja fL za naj-
cclce primenjivane frikcione materijale.

TABELA 10. 1. VREDNOST I KO EI'I CIJ ENTA TRENJA fL

Matcriial fL

C:clik po ccliku iii S L jS L u ulju 0,05

Cclik po cc liku iii S L /S L za suvc po vr ~ jn c 0, 1-0, 15
Plaslicna m:1S<1 po ccl iku iii sivom li vu za s uvc povrS inc 0,2-0,25
G uma po cd iku iii sivom li vu zn suve po\'r~ in e 0 ,35-0,45
Koza po sivom livu za suvc povrsinc 0,25-0,35
Drvo po sivo m li"u za suvc povr~ in c 0, 3-0,4

S ~'1 n§!..n s kl elemen\l 129

10.4. FRlKCIONI PRENOSNICI ZA STALAN PRENOSNI ODNOS

10.4.1. Cilindricni frikcioni prcnosnici

10.4.1.1. Kinematske veli~lne

w,
Prenosni odnos i
W, n,
Koeficijent klizanja <= 0,01 .. . 0,03.
2a
Precnik pogonskog tocka d, = -. - I .
,+
Precnik gonjenog tocka d, = 2a-d,.

Fn

1
A I - 'ti

Fn
I
Fn

-0
I
- I

b Fn

Stika 10.4. Cilindricni frikcioni totkovi

Obimna brzina V d,·7t·Il, [m/s).

60
d,[m] - precnik pogonskog tocka .
Il,[min- '] - broj obrtaja pogonskog tocka.

10.4. 1. 2. Sile
5
Obimna sila Fo =2. ~ [KP] iii 1'0= 2M.. [KP] .
V d,
Ovde je: P [KS] - snaga, V [m/s] - obimna brzina ;
P
M o , = 71620 - [kp/em] , d, [em] - precnik.
11,

130
 Da ne bi bilo klizanja nu dodimim povrsinama frikcionih toekova prl pre=
nosenju obrtnog momenta, obimna sila mora biti manja ill najvise jednaka sill
trenja:

pa je potrebna normalna sila:

F.
Fo~ - (kp];
I-'
I" - koeficijent trenja (videti tabelu 10.1).
Normalna sila opterecuje vratilo, leiista i dodirne povrSine tockova, pa je
znacajno da I" - bude sto vece, kako bi F, - bila Sto manja. .

10.4.2. Ozljebljeni frikcioni prcnosnici

Opterecenje vratila i leiista moze se smanjiti na jos jedan naCin - izradom
ozljebljenih frikcionih tockova (videti sl. 10.5).

S lika 10.5. Oz.ljebljcni frijkcioni prcnosnik

Obimna sila prenosl se prcko dvc povrsine pa je opterecenje vratila

Fr= 2 -Fa- 'Stfi-

. <jJ =
F u"Sln
. - <jJ .
2 2 2
:2ljebovi se obicno izraduju sa '1' = 30', pa je

F, = F, ' sin . ~= F. 'sin IS' = 0,26 F. (kp].

2 I-' I-'
Vidi se da je opterecenje vratila pri radu o;Ujebljenih frikcionih toCkova Sa
cp = 30 0 sarno 26 %U odnosu na frikcione tockove sa ravnim dodirnim povr~inama.

9' 131
 Nedostaci ozljeblienlh frikcioni h tockova :
- znatno su slozenijeg obliku - znaCi i znatno skuplji u odnosu na (rikdone
totkovc sa ravnim dodirnim povrs inama.
- zbog razlike u obimnoj brzini pojedinih dodirnih tacaka zljebova, javlja
se k1izanje, a samim ti m i habanje i brzo propadan;e dod irnih povr§ina. Brzina
klizan;a utoliko je manja, §to je manja d ubina zljeba (Iz).
Preporucuju se slede':e mere zljebova:
1z = (5 .. . 12) mm, u granieama 1z = (0,05 .. . 0,06) d, ;
b= Iz ;! = 5 . .. 6 mm, broj zljebova 3-5.
Ozljebljeni frikcioni to(;kovi obicno se izraduju od sivog liva, a rede od cclika
i celicnog liva.

IOA. 3. (';vrstoca cilindricnih frikcionih toekova sa ravnim dodirnim

povrsinama
Kontaktni pritisak izmcdu dva metalna frikciona lOcka op tcrecena normal-
nom silom F" (K p) na duzini b (em), sa srednj im poluprcenikom krivine:
p= P,' P, [em]
p, + p,
i s redn;im modu lom clasticnosti :
E= E1 • E, [K p/cm' J
21E 1 ' E,
iznosi po Hercu:
P;... = 0,35E F, [Kp/em' J' ,
2 ' p' b

odnosno : p = OA 18
J-

" " ". [Kp/cm' ] -

F ..
b
E
'-
P
< CJk<107. ;

dozvoljeni kriticni napon.

Aka u gornj oj jedn acini zamcnimo :

M "I(i + I ) [K lem].
wa ' b p

rl ' r ., a'i
P= - ._
- = [cm] b= <j.·a,
", +r, (i + I)'
maze sc izracunati os no f:Jstojanjc:

a= (i + I ) J[-0,41 8 )'
a kdo.
E ·M01 [em].
9 '!.L"
P 75·1'
Ovde je M01 = 71 62 o.:-~, = -- ~" [kpcm], P [KSj,
II w

132
 ~u - faktor udara, odreduje se kao kod kBisnih prenosnika (videti
tabelu 9.5) .
Precnici sirina tockova iznose:
2a
dl = - - , d, = 2a-d" b= ·I.· a,
i+ 1 'j'

Dozvoljeni kontaktni naponi iznose:

za ceUk po ce1iku u suvom Ukd" = (0, 12-0, 15) HB [Kp/mm' J;
za celik po celiku u ulju Uk'o,- = (0,25-0,30) HB [Kp/mm' J;
za sivi li v po sivom livu a kdo"/. = 1,5 am [Kp/mm 2 ];
U,,' [Kp/mm' ] - zatezna cvrstoea.
Dimenzionisanj c f'rikeionih tockova kod kojih se jedan toeak oblaze nemetalom,
vrsi se preko dozvoljcnog kontaktnog naprezanja po jedinici duzine (quo.) :
PI! Po
g= - =
b !1-'b
Za plasticnu masu po celiku iii sivom livu u suvom guo" = 4 .. . 8 Kp/mm'.
Za gumu po celiku iIi sivom livu u suvom g,o, = 3,5 ... 4 Kp!mm' .
Za kozu po ce1iku u suvom g<10, = I ,5 . .. 2,5 Kp/mm'.
Za drvo po celiku u suvom g,o, = 0,25 .. . 0,5 Kp/mm'.
Obrtni moment koji se p renosi na gonjeno vratilo: M"., = J"Io I·i·~ [Kpcm] .
Ovde je M o, kpcm] - obrtni moment na pogonskom vratiJu ; i - prenosni
odnos, ~ - stepen korisnog dejstva; ~ = 0,70-0,95 sto zavisi od uslova prenosa.

Primer 10.1.

Prorai:unati ci lin dricni {'rikeioni prenosnik od elektromotora snage P = 6 Ks

i 11, = 950 min- I na radnu masinu koja trebn da se obr':e sa 11,= 340 mm- I. Dozvo-
Ijeno odstupanje brojn obrtajn moze iznositi ± 3 %. Radna masina je sa znatnim
udarima (50 % preoptere':enje).
Rdcnje: 1. Us va;a sc matcri;nl prcnosnika - sivi Iiv po plastii:noj masi.
."1 950
2. Prcnos ni odnos 1= - = -- = 2,8.
340
"2
. roll. 1t'9'50
3. Vgno brzina pogonskog vcau la f.Q. = - - = - -- - = 100 sck- 1•
30 30
75'?
75'6
4. Mcrodavni o brll1i mo men[ J\1o, = -- ' ~ u = -- '1 , 2 = 5 ,40 kpm. Faktor udara
fU 100
~u = 1,2 7.0 50% prco ptcrctcnja pri radu (vidcti tabclu 9.5).
5. Usvajarno keficijcnt sirin e ~ = OJ3.
6. Kocficijcllt (rcnja za SLl piasticnoj mnsi; usvaja sc {L = O,22.
7. Dozvolj eno ople rccenje po jedinici dufine: usvaja sc PI dO = 50 Kp lcm .
S. Mcduosno rastojanj c

a~
J M o l ' (i + I)
- - --=
J 540 (2,8+ 1
= 25 cm = 250 mm.
F,·f'·t\> 50'0,22 ·0,3
 9. Sirina frikeionog tocka b =~ 'a = O, 3'250 = 75 mm.
2a 2'250
10. Precnik pogonskog totka dt 130 mm.
3,8 i+ I
11. Preenik. gonj enog totka d a= 2a-d1 = 500-IJO = 370 mm.
d 370
12. Stvarni prenosni odno! i = ~ 2,9.
d,( I - E) 130'0,98
0,130'950
13. Provera brzine V 6,5 m /s < 8m /S, zadovoljavn.
60
75P 75·6
14. Obimna sila Fo =-- ~ --= 69 Kp.
v 6,5
15. Normalna sila potrcbna za prcnosenjc obrtnog momenta, odnosno oplcreecnje vratila

69 ' 1, 2
~ 280 Kp .
0,22

U. varijanta (materijal CjC sa H B= 300 Kpj mm' )

6. Kocfieijent treoja f,L = 0,1 za suvc povrsine.
7. D ozvolj eno ko ntaktno naprezanje O"kdo = (0,2-0, 15) I-IB ; usvaja sc O" k dO = 0, 15 '
• 300 ~ 45 Kp /mm' .
8. Mcduos no rastojanje

. J(0'
· ~ tl + I ) '-418)'
-
O"kd .) J(
~ '<j>' i
E ·Mo l
3,8
J(
3
0,41 8 ) ' 2, 1'10' · 540
4500 0, I . 0,3' 2,8
18,5 em,

9. Sinna frikeionog [otka b =~ 'a = O,3 '1 8 5 = 55,5 mm ; usvaja sc

2a 2' 185
10. Precnik pogonskog tot ka d , =-.- - 97,5; usvaja se d t = 100 mm.
1+ 1 3,8
11 . Precruk gonjenog lotka d~ = 2a-dl = 2· 185-100 = 270 mm.
d~ 270
12. Stvarni prenos ni odnos i -= - 2,76.
D , (1 - E) 100 · 0,98
. d1= 101 1 0, 1":" 950
13. Obimna brz ma v = _·:""=---'- 4,95 m /s < 8 m IS zadovoJjava .
60 60
75P 75 · 6
14. Obimna ' ila F. ~ -- ~-- ~ 90 K p.
v 4,95
F 90 ' 1,2
15. Norrnalna sil a P n= ....!!. · ~ u = 11 80 Kp.
f,L 0,2

10.5. KONIeNI FRIKCIONI PRENOSNIC(

Primenjuju sc za prenosenje obrtnog momenta na vratila Cije se geometrijske

ose seku, najceSce pod uglom l: = ~ , + ~, = 90° (videti sl. 10.6) .
Izmcdu cilindricnih i konicnih frikcionih toekova moze se uspostaviti veza
preko dopunskih konusa i preko razvijenih dopunskih konusa sa poluprecnicima
krivine P I I PI'

JJ4
~===-=l=-=
- ---==
--.:;; r Fa

Fr,

Fa,

Slika 10.6. Konicni frikcioni tockovi

d2 =200
-ol---- ~----~~~----------~~

';!E-_='7 __ /_-+-+
"

20 Sliko 10.7.

135
10.5. 1. Geometrijske mere

Prenosni odnos i= w, = n, = d. = tg S•.

Wll n~ d1 -

Spolja~nje konusno rastojanje R.= Jr: + r;= r1Ji'+ I

Precnici d, = 2R,/ J,' + I = 2R. sin 5, ;
d,= 2R.i/J ,'+ 1 2R. sin 8,.
Srednje konusno odstojanje R~, = R.-b/2 .

S irina b= 'J'·R",,, . R
pa le dl r =
R.
1+ 0,5 0/

10.5.2. SHe u prenosniku

75P
Obimna sila Fo= - - [Kp] , P [KS],
w
,,·n,
w, = - - [sek
_'] .
30

Normaln3 sila F n = -
F. · <,u
Mol
< Mol Ji'+ I
tJ. tJ.. d... , W R~ ,
Aksijalna sila na pogonskom lOcku jednaka je radijalnoj sili na gonjenom
to&-u:
Fat = Fr,! = Fn' sin 81 ,
Aksijalna sila F.. = F,, = F,,·sin 5, ;
za i > I, sin 5, < sin 5, pa je F" < F."
a to znaci da norm aInu silu F" treba ostvarivati aksijalnim pritiskom na manji lOcak.

10.5.3. Cvrstoca konicnih frikcionih tockova

Slicno kao kod cilindricnih frikcionih tockoya kontaktno naprezanje

p = O,4 18
JFn E
_ . -::;;
b P
Gkdo~ '

U vodenjem u gornju jednaCinu vee izvedene velicine :

Mo,Jm p
RClf' i
!.L' R H r i'+ 1 '
sredn je konusno odstojanje

R .. ,= J i' + 1~(0,4 1 8)'

O'kdoa
[em].

136
 bimenzionisanje preko jcdinicnog opterccenja:

q
Mo,JI T+T --..;;:~ qrJ OZ ,
b !-L' Y" R j!s r

pocinje odredivanj e R" " a preko njega drugih veliCina .

Primer 10.2.

Odrediti koliki moment mogu da prenes u konicni frikeio ni tockovi precnika

D,= 80 mm , D,= 200 mm, s irine b,= 20 mm . Faktor udara ~,, = 1 , 2. M aterijal
je SL 26. (Videti sliku 10.7 na strani 135.)
d.. 200
Rdcnjc: I. Prcnos ni odnos i =-=-= ···- = 2,5 = tg 02 '
d, 80
2. U glovi kincmntskih konu sa tg o~ = 2J5, 02 = 68 ° 12', 0 1 = 2 1°48'.
3. Spoijasnj c ko nusno rastoja njc R = J ri + r~ = J 4 + 10 = 10,8 mc = 108 mm.
2 2

b,
4. Duzi na dod ira konusa b = - - =- 2 1,6 mm .
cos 01
5. Srcd njc konusno ods fojanjc Re~ r = R,;:-O,5, b = 108-0,5' 21 ,6 = 97,2 mOl; usvaja sc
1'- = 0, 1.
7. Usvaja sc t¥ = O,25 .
8. Za SL 26, crm = 26 KpJrnm!!, pa jc dozvolj (' ni kontaktni napen C'ktio:r. = 1,5 ' 0'111 = 39 Kp/mmt
9. Najveti dozvol; cni obrtni moment nu pogo nskom vratilu JH 0 1 ml\X = lH o1 ' ~ odrcdi cemo
iz jcdnacinc za
-. + 1
Rcu = '\/ l- ~(0,4
3
18 )'E.M Ol
. [em] .
1.1 '0/· '
O" klloz

Rf:'s, = 9,72 cm = 97,2 mm.

3
M = 9,72 1.1"0/.;- ( ----
. _. Ckd oz )' ,
= 260 Kp/cm
Ol"'U ( / .
, I:! -i- i )' E-'-.
.' 11 04 ) 18 .

10.6. FRIKCIOl'o'l PRENOSNICI ZA PROMENLJlV PRENOSNI ODNOS

(VARIJATORl)

Na sliei 10.8-a prikaza na je sema, a na sliei 1O.8-b konstruktivno reSenje

va rijatora sa eilindricnim frikeionim tockovima.

Rmax
R~
rl1 ,.,
...,11
"'"
,
u: I 111 ... ,mu
I R •
J[
I n,

a. b.
Slika 10.8. Vari;atori 53 ci lindrU:nim frikcionim tockovima

137
 h .
l~ ren OS m 0
d nos l.= -W, = -I"~ = - ¥ .
w, x
Promenom poluprecnika x od R m" do Rmm men, ace se i prenosni odnos,
odnosno ugao na brzina gonjenog vratila (w, ). Smer ugaone brzine ( w,) moze se
menjati sa istim smerom (w, ) pomeranjem gonjenog tocka na suprotnu stranu.
r
NajveCi prenosni odnos l 11I1U : = - -,
R m'n

Najmanji prenosni o d nos 1. 111 111. = --

r 0
d nos - nlC = D -
£J1l - d"IJ 3pazon regusanJ8.
li'
Rmnx im'n
Vari jator sa fiksnim kon usima i pomerljivim diskom (sl. 10.9) omogucuje
znatno vecu promenu prenosnog odnosa:
, WI 111 :\"2
1= - - = - = - ,
W z. Uz. x.

1\ I I
,
.~ -
ii -:::- (.
.." """'F-" S
,
I
M,;n,
const
V
, B
~ ...'
I-
/,
- ...;~
I

rtlli t.. 1-
,
"
101, i n,
var

I
I
D ~sni na ~oj
=-~ Lr-ri na roj
Stika 10.10. Varijator sa tra-
S lika 10.9. Varijator sa konusima i peznim kaji§em i aksijalno
diskom pomcrijivim konusima

pa je dijapazon podesavanja
I max
D= 8 .. . 10.
1m In R m1n
Isti dijapazon podclavanja moguce je ostvariti preko varijatora sa trapeznim
kaiSem i ak5ijalno pomerlj ivim kOnu5ima (51. 10.10).

138
 Na slici 10.11. prikazano je jos nekoliko karal:t eristicnih rclenja frikcionih
varijatora.

~ ~
-:=<W---
1'7.1 --+=
- -_ _--n
ill ...

a. b. c.

l4:J ~
m ~
ILl I2:J
~ I'hl
t2I ~
J7;I S-

d_ e.
Slika 10. 11. Vari;atori: 3) ci lindrifni za promenu smcra obrtnjn, b) konu sni, c) sa fiksnim konusima
i pijosnatim kajgem, d ) sa diskovima, e) leoni varijator

LlTERATURA
Baturini i dr.: Delali mol il/ ) M oskva 1966.
Vitas: AlaIinski e1ementi I I I, Beograd 1961 .
Vcriga: A'lalimki clemem;, Beograd. 1966.
Vcrobjc\': Gcpuic pereda6, Moskva 1962.
Dobrovoljski i dr.: Deral; masitl, Moskva 1963 .
Decker: IHaschiuenelemmtc, MUnchen 1963.
Duhhels Tasche"bucIJ fur deu Nlaschitlenhau f .
Ivanov: Decal; maJin, Moskva 1967.
Kudraivccv: Zublatie peredali, M oskva 1957.
Kalalog SKF
Katalog FAG
Niemann : A'faschincIJe/emclltc I I, Berlin 1963.
Prirul"ik ITM, 1964.
Prospekli fabrika "Sava-Krallj, " Filip Kljljic"
Rd ctov: Dclali mal ill, Moskva 1964.
Savic; A1aIjnski element;, Beograd 1966.
Spravolllik maJillosrroizelja 1 VI i I V ZJ M oskva 1960.
S talldardi J U

139