Ekonomika Poslovanja Praktikum Trece Dop

Prof.
dr Momčilo Živković
Doc. dr Tatjana Dragičević-Radičević
mr Silvana Ilić
Vuk Bevanda
EKONOMIKA
POSLOVANJA
– praktikum –
treće dopunjeno izdanje
Megatrend univerzitet
Beograd, 2007.
Prof. dr Momčilo Živković
Doc. dr Tatjana Dragičević-Radičević
mr Silvana Ilić
Vuk Bevanda
EKONOMIKA POSLOVANJA – praktikum
treće dopunjeno izdanje
Recenzenti:
Prof. dr Božidar Stavrić
redovni profesor Tehnološkog fakulteta u Beogradu
Prof. dr Zoran Bingulac
redovni profesor Fakulteta za menadžment u Zaječaru
Izdaje i štampa:
Megatrend univerzitet, Beograd, Obilićev venac 12
Za izdavača:
Nevenka Trifunović, izvršni direktor
Lektor:
Tatjana Imširagić
Tehnički urednik:
Ana Dopuđa
Tiraž:
300 primeraka
Copyright:
© 2007 Megatrend univerzitet
- Beograd Izdavač zadržava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije
nije dozvoljena!
ISBN 978-86-7747-257-3
Odlukom Komisije za izdavačku delatnost Megatrend univerziteta

broj 203/46 (03.10.2006.) rukopis je odobren za štampu i upotrebu u nastavi
kao pomoćna literatura.
Praktikum iz ekonomike poslovanja i
SADRŽAJ
PREDGOVOR 1
GLAVA I
UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA 3
GLAVA II
PREDUZEĆE KAO SUBJEKT POSLOVANJA U PRIVREDI 7
GLAVA III
OSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEĆU 19
GLAVA IV
SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA 29
GLAVA V
TROŠKOVI PREDUZEĆA I KALKULACIJE 53
GLAVA VI
PRINCIPI EFIKASNOSTI POSLOVANJA I POSLOVNI
– BIZNIS PLAN 89
GLAVA VII
REZULTATI POSLOVANJA I RASPODELA 125
GLAVA VIII
INVESTICIJE 137
LITERATURA 145
Praktikum iz ekonomike poslovanja 1
PREDGOVOR
Praktikum iz ekonomike poslovanja namenjen je studentima prve
godine svih škola i fakulteta u okviru Megatrend Univerziteta primenje-
nih nauka i zajedno sa udžbenikom predstavlja osnovu za izvođenje na-
stave iz predmeta Ekonomika poslovanja.
Praktikum je koncipiran kao dopuna i proširenje knjige autora M.
Živkovića „Ekonomika poslovanja“, a u njemu su obuhvaćeni svi praktič-
ni aspekti ekonomike i poslovanja uz date primere, zadatke i rešenja za-
dataka.
Praktikum se sastoji iz osam poglavlja, sa primerima i zadacima ko-
je su autori zajednički obradili.
Koncept Praktikuma iz ekonomike poslovanja nastao je kao rezul-
tat zajedničkih ideja autora, nastavnika Megatrend Univerziteta. Sasta-
vljen je da se studentima prve godine škola i fakulteta Megatrenda omo-
gući bolje razumevanje osnovnih problema i kategorija vezanih za ekono-
miku poslovanja kompanija u domaćoj, ali i svetskoj privredi.
Zahvaljujemo se recenzentima prof. dr Božidaru Stavriću i prof. dr
Zoranu Bingulcu na svim predlozima i sugestijama koje su doprinele
poboljšanju sadržaja i kvaliteta ovog Priručnika.
Beograd, novembar 2003. Autori

I DEO
GLAVA I
UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA
Ekonomika poslovanja predstavlja nastavnu disciplinu koja izučava
ekonomske komponente i procese poslovanja privrednih preduzeća i dru-
gih subjekata u uslovima ograničenih resursa i tržišnih zakonitosti.
U okviru programa Megatrend univerziteta primenjenih nauka,
„Ekonomika poslovanja“ je locirana na dimenzije, resurse i komponente
preduzeća kao osnovnog privrednog subjekta, koji obuhvata sve oblike
poslovanja: privredna društva (društva lica i društva kapitala), preduzeća,
zadruge, društvena preduzeća, preduzetničke jedinice, jednopersonalna
društva, delove inostranih kompanija i sl.
Ekonomika poslovanja izučava ekonomska stanja, procese i odno-
se u okviru osnovne privredne jedinice – preduzeća kao privrednog su-
bjekta.
U okviru ove discipline vrši se kvalitativna i kvantitativna analiza
svih ekonomskih pojava, kategorija i odnosa preduzeća i njegovog eko-
nomskog okruženja.
Ciljevi i metode Ekonomike poslovanja usmereni su ka traženju
optimalnih rešenja za realizaciju postavljenih zadataka preduzeća, u uslo-
vima ograničenih resursa i tržišne konkurencije.
U okviru discipline Ekonomika poslovanja obuhvaćena je celokup-
nost ekonomskih interesa, odnosno ciljeva preduzeća i njegovog rele-
vantnog okruženja, njihova kvalitativna i kvantitativna svojstva i među-
sobni odnosi komponenata, odnosno podsistema. Ona izučava efika-
snost i efektivnost funkcionisanja i razvoja preduzeća kao privredne jedi-
nice i subjekta poslovanja.
Poslovanje predstavlja proces obavljanja i izvršavanja unapred definisa-
nih poslova, odnosno delatnosti i procesa u preduzeću. Ono obuhvata, kako
obavljanje određene konkretne delatnosti proizvodnje ili usluga, tako i
stvaranje potrebnih tehničkih, materijalnih, finansijskih, kadrovskih, ad-
4 Glava I – Uvod u ekonomiku poslovanja
ministrativnih i drugih uslova i pretpostavki funkcionisanja i razvoja

preduzeća.
Poslovanje preduzeća obuhvata široki spektar raznovrsnih pojedi-
načnih i grupnih poslova, čijim usklađivanjem i sinhronizo vanjem pred-
uzeće postiže zadate – planirane ciljeve. Ono, dakle, obuhvata i koordina-
ciju raznovrsnih poslova, aktivnosti i odluka u procesu obavljanja delat-
nosti preduzeća.
Da bi preduzeće poslovalo, odnosno obavljalo proces poslovanja,
mora raspolagati potrebnim komponentama i uslovima (kadrovi, sred-
stva, organizacija), kao i relevantnim informacijama iz okruženja (propi-
si, tržište, konkurencija). Kombinovanjem svih ovih relevantnih faktora u
procesu rada i obavljanja delatnosti preduzeća, uz potrebne upravljačke
aktivnosti, obavlja se proces poslovanja preduzeća.
Poslovanje sadrži prostornu dimenziju, odnosno uvek se obavlja u da-
tom konkretnom prostoru, kao i vremensku dimenziju, koja podrazumeva
vremenski period obavljanja poslova. U slučaju tzv. virtuelne organizaci-
je, uz pomoć savremene elektronske komunikacije – prostorna dimenzi-
ja poslovanja se racionalizuje i gubi na značaju kao uslov postojanja i
funkcionisanja preduzeća.
Poslovanje se uvek obavlja u odgovarajućem, zadatom ambijentu, sa
konkretizovanim i definisanim uslovima, pravilima i postupcima.
Pravila i procedure poslovanja su eksterni (propisi, zakoni, kodeksi)
i interni, u vidu unutrašnjih propisa (statuti, pravilnici, norme).
Poslovanje preduzeća podrazumeva određenu tehnologiju izvršava-
nja, koja propisuje precizno određene postupke, norme i standarde.
Usklađivanjem ovih raznovrsnih zahteva i njihovim koordiniranjem
prema postavljenim ciljevima preduzeća, konkretizovanim u planovima i
programima, poslovanje može da daje željene pozitivne rezultate.
Uspešno poslovanje je cilj i rezultanta ukupnosti delovanja raznovr-
snih faktora. Tako je npr. poslovanje finansijski uspešno ako preduzeće
ostvaruje dobit (profit) i obrnuto, ako iskazuje gubitak – ono je finansij-
ski neuspešno. Organizaciona uspešnost poslovanja ogleda se u primeni
savremene organizacije, metoda i tehnika. Poslovanje je kadrovski uspe-
šno ako je obezbeđena optimalna kadrovska opremljenost i učinak zapo-
slenih, prema principu „pravi čovek na pravom mestu“.
Poslovanje podrazumeva i zahteva egzaktna merila rezultata i njihovu kon-
trolu. Stoga je za svako preduzeće značajno planiranje, praćenje i analiza
dinamike poslovanja. Dobijeni rezultati služe kao parametar za unapre-
đenje poslovanja.
Poslovanje je dinamična kategorija i podrazumeva stalne promene, ka-

ko ciljeva preduzeća, tako i primenjenih metoda i tehnika.
Unapređenje poslovanja i njegove efikasnosti u svim segmentima je-
dan je od stalnih i dugoročnih ciljeva svakog preduzeća i preduzetnika.
KONTROLNA PITANJA
1. Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanja

2. Značenje i sadržaj kategorija „preduzeće“, „preduzetništvo“, „preduzetnik“
3. Značenje discipline Ekonomika poslovanja (poslovna ekonomika)
4. Osnovni sadržaj naučne discipline Ekonomika preduzeća
5. Faze razvoja ekonomike preduzeća u jugoslovenskoj teoriji i praksi
6. Odnos ekonomike i organizacije poslovanja
7. Odnos ekonomike i srodnih naučnih disciplina
8. Mesto Ekonomike poslovanja u sklopu ekonomskih nauka
GLAVA II
PREDUZEĆE KAO SUBJEKT
POSLOVANJA U PRIVREDI
Preduzeće i preduzetnik
Poslovanje preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori regulisano je Zakonom o

preduzećima (Službeni list SRJ, br. 29 od 26. juna 1996) i Zakonom o pri-
vrednim društvima (Službeni list Republike Crne Gore, br. 6 od 2002).
Zakonskom regulativom preduzeće se definiše kao pravno lice koje oba-
vlja delatnost radi sticanja dobiti.
Kao oblici preduzeća ističu se:
1. privredno društvo (društvo lica i društvo kapitala),
2. društveno preduzeće i
3. javno preduzeće.
Privredno društvo je najznačajniji oblik savremenog preduzeća. Osni-
va se kao društvo lica ili društvo kapitala.
Društva lica su ortačko i komanditno društvo.
Društvo kapitala čine akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom od-
govornošću.
Zakonska regulativa Crne Gore ne pominje termin „preduzeće“, a
kao oblike obavljanja privrednih delatnosti navodi privredna društva i pred-
uzetnike.
Privredna društva su:
ortačko društvo,
komanditno društvo,
akcionarsko društvo,
društvo sa ograničenom odgovornošću i
8 Glava II – Preduzeće kao subjekt poslovanja u privredi
delovi stranih društava.

U normativnu regulativu preduzeća ugrađen je princip ravnoprav-
nosti, tako da svi oblici preduzeća imaju isti položaj, prava, obaveze i
odgovornosti na tržištu.
Preduzeće je dužno da posluje u skladu sa zakonom, dobrim po-
slovnim običajima i poslovnim moralom. Preduzeće mora registrovati
svoju delatnost, a svojstvo pravnog lica stiče upisom u sudski registar.
Organizacioni i poslovni delovi preduzeća mogu imati veću ili ma-
nju poslovnu samostalnost, ali nemaju svojstvo pravnog lica. Preduzeća
se mogu povezivati putem kapitala ili ugovora.
Preduzetnik je fizičko lice koje se bavi privrednom delatnošću radi
sticanja profita. Preduzetnik je i fizičko lice koje obavlja delatnost slobod-
ne profesije uređenu posebnim propisima.
Za delatnost koju obavlja, preduzetnik je odgovoran celokupnom
svojom imovinom. Registrovanu delatnost preduzetnik ne može obavlja-
ti za račun drugog pravnog lica. Preduzetniku se izdaje potvrda o regi-
straciji, kao dokaz o registrovanoj delatnosti.
Osnivanje preduzeća
Osnivači preduzeća i osnivački akti

Osnivači preduzeća mogu biti fizička lica, pravna lica i država. Fizička
lica mogu osnivati ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko
društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću.
Pravna lica mogu osnivati akcionarsko društvo, društvo sa ograniče-
nom odgovornošću i komanditno društvo u svojstvu komanditora.
Država osniva javna preduzeća.
Osnivački akt je dokument preduzeća i dokaz o osnivanju preduze-
ća. U zavisnosti od vrste preduzeća, osnivački akt može biti:
1. ugovor o osnivanju,
2. odluka o osnivanju i
3. akt državnog organa (za javna preduzeća).
U postupku osnivanja preduzeća, potpisi osnivača se overavaju kod
nadležnog trgovinskog suda.
Osnivački akt preduzeća obavezno sadrži podatke o:
1. firmi i sedištu preduzeća koje se osniva,

2. adresi i firmi osnivača (kada je osnivač fizičko lice, podatke o ime-
nu, adresi i matičnom broju),
3. delatnosti preduzeća,
4. visini osnivačkog uloga,
5. pravima, obavezama i odgovornostima osnivača prema preduzeću
i preduzeća prema osnivaču,
6. uslovima i načinu utvrđivanja i raspoređivanja dobiti i pokrivanja
gubitaka,
7. zastupanju preduzeća (lica odgovorna za zastupanje) i
8. zaštiti životne sredine.
Firma i sedište preduzeća

Svako preduzeće mora imati firmu i sedište. Firma je naziv pod ko-
jim preduzeće posluje. Firma treba da sadrži oznaku delatnosti i sedište
preduzeća. Firma može da sadrži elemente koji detaljnije označavaju
preduzeće, odnosno vrstu i delatnost preduzeća.
Firma matičnih preduzeća može da sadrži oznaku: holding, kon-
cern, kompanija, korporacija, grupacija, poslovni sistem i sl.
Firma ne može sadržavati naziv strane države, kao ni grb, zastavu i
druge državne oznake. Ona ne može sadržavati ni naziv međunarodnih
organizacija niti njihove ambleme.
Preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme koja sadrži skraće-
ni naziv, oblik i sedište preduzeća. Skraćena oznaka firme unosi se u
sudski registar.
Pod istom ili sličnom firmom ne mogu biti registrovana dva ili vi-
še preduzeća koja obavljaju istu ili srodnu delatnost. Preduzeće može
pred nadležnim sudom tražiti zaštitu registrovane firme od drugog pred-
uzeća sa istom ili sličnom firmom kasnije registrovanom, iz iste ili srod-
ne delatnosti. Tužbu za zaštitu firme može podneti i preduzeće koje je
oštećeno zbog toga što drugo preduzeće nepravilno koristi svoju firmu.
Preduzeću protiv koga se zahteva zaštita firme sud će zabraniti
upotrebu firme i naložiti brisanje firme iz registra, ukoliko je zahtev eko-
nomski i društveno opravdan. U tom slučaju, preduzeće ima pravo i na
naknadu štete.
Preduzeće može promeniti firmu i sedište. Odluka o promeni firme
donosi se na način i po postupku propisanom u osnivačkom aktu pred-
uzeća.
Firma se može preneti na drugo lice, odnosno preduzeće, samo zajed-

no sa preduzećem koje pod tom firmom posluje.
Sedište preduzeća je mesto u kome ono obavlja delatnost. Ako se delatnost
obavlja u više mesta, odnosno na većem broju lokacija, sedištem preduze-
ća se smatra mesto u kome je sedište uprave preduzeća.
Deo preduzeća koji ima određena ovlašćenja i poslovnu samostal-
nost upisuje se u registar prema sedištu preduzeća i prema mestu obavlja-
nja tih poslova.
Preduzeće može promeniti sedište odlukom nadležnog organa.
Osnivačkim aktom se određuju uslovi za promenu sedišta. Sedište pred-
uzeća se upisuje u sudski registar.
Pored firme i sedišta, svako preduzeće registracijom dobija i matič-
ni broj. Pod matičnim brojem preduzeće se vodi kod nadležnih organa dr-
žave i statistike. U skladu sa propisima, zakonom se određuje klasifikaci-
ja delatnosti preduzeća, odnosno ono se svrstava i šifrira u odgovarajuće
oblasti i delatnosti. Ovo vrši odgovarajući statistički organ.
Postupak osnivanja i registracije preduzeća

Za osnivanje preduzeća potrebno je obezbediti i uplatiti osnivački
ulog i pribaviti odgovarajuću dokumentaciju.
Osnivački ulog je novčani iznos koji o snivači obezbeđuju i pre regi-
stracije preduzeća deponuju kod odgovarajuće poslovne banke. Taj osni-
vački ulog predstavlja početni, inicijalni kapital preduzeća. On mora bi-
ti dovoljan za početak njegove delatnosti.
Poslovna banka izdaje potvrdu o uplaćenom iznosu koja glasi na ime
osnivača i sa nazivom buduće firme. Ta potvrda se prilaže nadležnom tr-
govinskom sudu kao dokaz da su od osnivača obezbeđena i uplaćena
novčana sredstva na ime osnivačkog uloga, kao početnog kapitala pred-
uzeća.
Visina osnivačkog uloga je različita za različite oblike preduzeća. Za-
konom se određuje minimalna veličina osnivačkog kapitala. Tako, napri-
mer, za osnivanje akcionarskog društva on iznosi 10000 USA dolara, u di-
narskoj protivvrednosti na dan uplate, a za društvo sa ograničenom od-
govornošću 2500 USA dolara.
Ukoliko se u ulozi osnivača pojavljuje više fizičkih i pravnih lica, taj
novčani iznos se deli među njima shodno dogovorenom procentualnom
učešću u aktu o osnivanju. Ukoliko je osnivač strano fizičko ili pravno li-
ce, osnivački ulog se deponuje kod poslovne banke na deviznom računu,
u bilo kojoj valuti u zakonom propisanoj protivvrednosti USA dolara za

tu vrstu preduzeća.
Potrebna dokumentacija
Dokumenta o osnivačima
Osnivači su dužni da prikupe i trgovinskom sudu dostave potrebnu
dokumentaciju za registrovanje preduzeća. Dokumentacija zavisi od vr-
ste preduzeća i broja osnivača.
Fizičko lice kao osnivač prilaže overenu fotokopiju svoje lične karte,
kao i overenu fotokopiju lične karte za budućeg direktora preduzeća
(ako je u pitanju DOO).
Pravno lice prilaže overenu fotokopiju svoga rešenja o obavljanju de-
latnosti, sa prilozima iz sudskog registra.
Strano fizičko lice prilaže fotokopiju pasoša overenog kod notara u
matičnoj zemlji.
Strano pravno lice dostavlja overeno rešenje o delatnosti, sa prilozima
iz sudskog registra matične zemlje, overeno kod notara.
Dokumenta o firmi i sedištu preduzeća
U postupku registracije budućeg preduzeća i delatnosti, osnivači
dostavljaju odgovarajućem sudu i dokumenta vezana za firmu i sedište
budućeg preduzeća.
Za sedište je potreban dokaz o prostoru u kome će se obavljati de-
latnost, kao što su npr. ugovor o kupoprodaji i izvod iz zemljišnih knji-
ga – i to overena fotokopija ovih dokumenata. Ukoliko osnivač nije vla-
snik prostora na kome će biti sedište preduzeća, potreban je ugovor o za-
kupu ili izjava vlasnika nepokretnosti da je saglasan za registrovanje
preduzeća na toj nepokretnosti, odnosno adresi. Ugovor i izjava moraju
biti overeni u sudu ili opštini.
Osnivačka akta
Neophodnu dokumentaciju za registrovanje preduzeća čine i osni-
vačka akta:
odluka o osnivanju i
ugovor o osnivanju.
Ova dokumenta moraju biti sudski overena.

Pored osnivačkih akata, trgovinskom, odnosno registracionom su-

du dostavlja se i statut budućeg preduzeća, kao njegov osnovni normativ-
ni akt i dokument.
U statutu su regulisana sva bitna pitanja delatnosti i poslovanja
preduzeća, i to:
firma, sedište i pečat preduzeća,
delatnosti preduzeća,
osnivački kapital, vrsta i visina uloga i način uplate,
deoba dobiti, način snošenja rizika i pokrića gubitka,
unutrašnja organizacija preduzeća,
organi upravljanja, nadležnosti i odgovornosti,
ostali organi u preduzeću,
vrsta i sadržina opštih akata preduzeća,
trajanje i prestanak preduzeća i dr.
Ostala dokumenta
Pored navedenih dokumenata i dokaza, za registrovanje preduzeća
dostavljaju se i:
dokaz o otvorenom žiro računu,
overene odluke o zastupanju preduzeća,
odluke o izboru ili imenovanju direktora, predsednika i članova
upravnog odbora,
dokazi o firmi i sedištu,
dokaz o plaćenoj sudskoj taksi i
rešenje statistike o razvrstavanju delatnosti.
Prikupljena dokumentacija sa prilozima, odštampanim i popunje-

nim obrascima predaje se odgovarajućem Trgovinskom sudu – Registra-
cionom odeljenju.
Rešenje o registraciji i upis u sudski registar
Ukoliko se ispune potrebni zakonski uslovi i ukoliko je priložena
dokumentacija relevantna i ispravna, Trgovinski sud donosi Rešenje o re-
gistraciji, čime se preduzeće upisuje u sudski registar.
Upisom u registar, preduzeće može da otpočne nameravanu, odno-
sno registrovanu delatnost. U registar se upisuje firma, delatnost, sedište,
zastupnici, osnivački ulog i osnovni kapital, u tzv. registarske listove od
1 do 7 (slika br. 1).
Promene podataka koji se upisuju u registar preduzeće prijavljuje tr-

govinskom sudu, radi njihovog ažuriranja.
slika br.1
Početak obavljanja i promena delatnosti

Preduzeće može da otpočne obavljanje delatnosti, kao i da menja
uslove njenog obavljanja, tek kad nadležni državni organ donese rešenje
da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu,
zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i drugi propisani uslovi oba-
vljanja određenih delatnosti.
U toku svoga rada i poslovanja, preduzeće može menjati i proširiva-
ti svoju delatnost. Odluka o promeni delatnosti donosi se na način i po
postupku koji su utvrđeni osnivačkim aktom.
Preduzeće obavlja delatnosti, zaključuje ugovore i obavlja druge po-
slove samo u okviru delatnosti upisane u registar. Proširenje delatnosti se
upisuje u sudski registar.
Prestanak preduzeća
Preduzeće se po pravilu osniva na neodređeno vreme, ali se može
osnovati i na određeni period.
Zakonom su predviđeni uslovi pod kojima preduzeće prestaje da ra-
di, odnosno kada se gasi. Među tim uslovima za prestanak preduzeća su:
1. prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delat-
nosti,
2. istek vremena na koje je osnovano,
3. sudski izrečena zabrana obavljanja delatnosti,
4. odluka vlasnika, odnosno skupštine akcionara o prestanku rada,
5. odluka suda o ništavosti upisa u registar,
6. ako se ne obavlja delatnost duže od dve godine,
7. stečaj preduzeća,
8. smanjenje osnovnog kapitala društva kapitala ispod minimalnog
iznosa kapitala propisanog zakonom i
9. spajanje sa drugim preduzećem ili podela na dva ili više preduzeća.
Zakonski uslovi za prestanak rada preduzetnika

Svojstvo, odnosno status preduzetnika gubi se brisanjem iz sudskog
registra. Uslovi za prestanak preduzetničke delatnosti su:
odjava obavljanja delatnosti od strane preduzetnika,
prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delat-
nosti,
istek vremena registrovane delatnosti,
gubitak poslovne sposobnosti i smrt preduzetnika,

ako se delatnost ne obavlja duže od dve godine neprekidno,
zabrana obavljanja delatnosti i
poništenje rešenja o upisu u sudski registar.
Zastupanje preduzeća
Zastupnik preduzeća je, po pravilu, direktor, ali to može biti i drugo
lice određeno osnivačkim aktom ili statutom. Ovlašćenja zastupnika se
definišu u statutu i mogu se ograničiti ili usloviti saglasnošću odgovara-
jućih organa preduzeća (npr. upravnog odbora).
Ovlašćenja zastupnika upisuju se u sudski registar. Zastupnik je
dužan da se pridržava ovlašćenja određenih osnivačkim aktom i statutom
preduzeća.
Zastupnik preduzeća, u okviru svojih ovlašćenja, može dati dru-
gom licu pismeno punomoćje za zastupanje preduzeća.
Punomoćnik može imati ograničena ovlašćenja za određenu vrstu
poslova ili samo za određene poslove.
Direktor preduzeća može, uz saglasnost organa upravljanja, davati
određenom licu prokuru.
Prokura sadrži ovlašćenje za zaključivanje ugovora i vršenje pravnih
poslova i radnji u vezi sa određenom delatnošću ili poslovima preduzeća.
Prokura može biti pojedinačna i kolektivna i može se opozvati u
svako doba. Davanje i prestanak prokure registruju se u sudu.
Imovina preduzeća
Imovina preduzeća je njegovo pravo svojine nad pokretnim i nepo-
kretnim stvarima, novčanim sredstvima i hartijama od vrednosti.
Imovinu čine i određena prava (npr. patenti, licence i sl.) koja su
osnivači uneli kao svoj ulog prilikom osnivanja preduzeća.
Za akcionarsko društvo, struktura i delovi kapitala utvrđeni su me-
đunarodnim računovodstvenim standardima koje objavljuje Međuna-
rodni komitet za računovodstvene standarde (IASC).
Početnu imovinu preduzeća čine ulozi vlasnika u vidu osnivačkog
kapitala. Nenovčani ulozi osnivača, kao i akcionara, moraju biti novčano
izraženi i evidentirani u dokumentima preduzeća.
Preduzeće i preduzetnik odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom
imovinom. U najvećem broju preduzeća, osnivači, odnosno akcionari, od-
govaraju samo do visine svoga uloga u preduzeće.
Zakonskim odredbama predviđena je zaštita osnovnog kapitala predu-

zeća. Obaveza je preduzeća da ima obaveznu rezervu u visini 10% osnov-
nog kapitala, u koju se godišnje unosi najmanje 5% od ostvarene dobiti
(društvo kapitala).
Statutom se može predvideti i izdvajanje iz dobiti za posebne rezerve.
Dividende, naknade i nagrade u preduzeću ne mogu se isplaćivati
na teret osnovnog kapitala. Osnivači preduzeća, članovi i akcionari, stiču
udele, odnosno akcije, srazmerno svom ulogu u imovini preduzeća.
Shodno tome se regulišu i njihova upravljačka i druga prava.
Osnivači, članovi i akcionari, srazmerno svojim udelima, odnosno
akcijama, učestvuju u deobi dobiti i snošenju rizika poslovanja.
Zaposleni u preduzeću učestvuju u deobi dobiti u skladu sa osnivačkim
aktom, odnosno statutom, i odlukom skupštine (kao organa vlasnika).
Vođenje poslovnih knjiga i revizija

Svako preduzeće je obavezno da vodi poslovne knjige. Poslovne knjige su
svojevrstan oblik izražavanja ekonomskog i pravnog subjektiviteta pred-
uzeća i njegove ekonomske autonomije i ekonomskih obračuna sa drža-
vom. Vođenje i sadržaj poslovnih knjiga uređuje se zakonskim propisima.
Preduzeće sastavlja, podnosi i objavljuje računovodstvene iskaze i pe-
riodične i godišnje poslovne izveštaje u skladu sa zakonskim propisima.
Revizija računovodstvenih izveštaja i iskaza vrši se u skladu sa za-
konskim propisima. Određena vrsta preduzeća obavezna je da angažuje
revizora ili revizorsku kuću koja vrši godišnju reviziju bilansa i izveštaja.
Organi upravljanja i menadžment preduzeća ne smeju ograničava-
ti ovlašćenja revizora, niti na bilo koji način uticati na njegov rad.
Akcionarska društva su obavezna da izaberu ovlašćenog nezavisnog
revizora društva.
Revizija finansijskih izveštaja vrši se po isteku finansijske godine, a
pre održavanja skupštine preduzeća. Reviziju vrše nezavisni revizori koje
bira skupština na rok utvrđen statutom, a koji ne može biti duži od go-
dine dana.
KONTROLNA PITANJA
1. Karakteristike i ciljevi savremenog preduzeća

2. Preduzeće kao osnovni ekonomski subjekt
3. Sistemski koncept preduzeća
4. Preduzeće i organizacija
5. Obeležja i uloge malih i srednjih preduzeća
6. Karakteristike i vrste korporacija
7. Holding preduzeća i holding odnosi
8. Poslovna politika preduzeća
9. Istorijski razvoj jugoslovenskih preduzeća
10. Oblici i vrste savremenih preduzeća
11. Preduzeća kao društva lica – ortakluci
12. Preduzeća kao društva kapitala
13. Karakteristike akcionarskog društva
14. Osnivanje akcionarskog društva
15. Društvo sa ograničenom odgovornošću
16. Karakteristike i vrste javnih preduzeća
17. Horizontalno i vertikalno povezivanje preduzeća
18. Osnivači preduzeća i osnivački akti
19. Postupak osnivanja i registracije preduzeća
20. Početak rada i prestanak preduzeća
21. Obeležja ekonomske i pravne samostalnosti preduzeća
22. Procesi upravljačkog restrukturisanja preduzeća
GLAVA III
OSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEĆU
Funkcije predstavljaju skup povezanih poslova i postupaka kojima se
najsvrsishodnije obavljaju postavljeni zadaci preduzeća.
Osnovu za organizovanje i klasifikaciju funkcija čine vrsta preduze-
ća, proces rada i poslovanja koji se u njemu obavlja, kao i obeležja tehno-
loškog procesa, odnosno tehničke podela rada u okviru delatnosti pred-
uzeća.
Nezavisno od vrste preduzeća i njegove složenosti, funkcije moraju
uvek biti koordinisane i povezane. Izvršavanje poslova i zadataka jedne
funkcije pretpostavka je obavljanja ostalih funkcija.
Pojedinačno posmatrano, funkcije predstavljaju karike u lancu
funkcionisanja preduzeća.
Funkcije i poslovi u preduzeću mogu se uspešno obavljati samo
usklađenim, povezanim i komplementarnim delovanjem zaposlenih, me-
nadžmenta i materijalnih komponenata. Stoga je povezanost funkcija u
okviru preduzeća bitan uslov njegovog opstanka i razvoja.
Vertikalna podela funkcija
Klasifikacija funkcija sledi hijerarhiju postavljanja ciljeva, zadataka

i planova, kao i nadležnosti organa i pojedinaca, kao nosilaca funkcija u
preduzeću.
Shodno ovim kriterijumima i vertikalnoj funkcionalnoj poveza-
nosti preduzeća, javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funkcija
preduzeća:
1. upravljanje,
2. rukovođenje i
3. izvršavanje.
20 Glava III – Osnovne funkcije u preduzeću
Funkcija upravljanja
Upravljanjem, kao hijerarhijski najvišom i najznačajnijom funkci-
jom, određuju se ciljevi, strategija i politika preduzeća. U okviru upravlja-
nja se projektuju veze preduzeća sa funkcionalnim okruženjem, formira
sistem unutrašnjih međuodnosa i određuje globalna raspodela ostvare-
nih rezultata.
Upravljačka funkcija je vlasnička funkcija preduzeća. Vlasnik kapi-
tala je u tržišnim uslovima u situaciji da bira mesto i preduzeće gde će
plasirati svoj kapital. On ima sopstvene ekonomske interese u preduzeću,
a jedan od ključnih interesa je maksimiranje profita preduzeća.
Upravljačka uloga vlasnika ogleda se u kontroli rada i efikasnosti
menadžmenta. Vlasnik prisvaja pozitivne rezultate rada preduzeća, ali i
gubitke i rizik ukoliko preduzeće loše posluje.
Sadržaj upravljačke funkcije čine: predviđanje, planiranje, usmerava-
nje i kontrola. Složenost odnosa u funkciji upravljanja ogleda se u broju
upravljačkih nivoa, kao i u složenosti njihovih međuodnosa.
Upravljačka funkcija, pored interesa vlasnika kapitala, obuhvata i
respektuje interese zaposlenih i interese šire društvene zajednice.
Upravljačkim aktivnostima i odlukama preduzeće je obavezno da
respektuje interese društva, kroz poštovanje zakonskih propisa, obaveza
prema državi i moralnih normi poslovnog ponašanja.
Interesi zaposlenih u preduzeću odnose se na pravo prisvajanja de-
la ukupnog rezultata na ime naknade i kompenzacije za uloženi radni
doprinos, kao i za poboljšanje radnih uslova i standarda na radu. Upra-
vljačkim aktivnostima preduzeća moraju se uvažavati i ovi interesi, u
skladu sa tržišnim normama vrednovanja pojedinačnih i kolektivnih do-
prinosa u radu. Ovo je značajno kao motivacioni faktor zaposlenih u iz-
vršavanju pojedinačnih i kolektivnih zadataka.
Sadržaj upravljanja
Sadržaj upravljačke funkcije preduzeća čine sledeće aktivnosti:
1. postavljanje ciljeva, strategija i poslovne politike preduzeća,
2. postavljanje organizacije preduzeća,
3. postavljanje spoljnih i odnosa u okviru preduzeća,
4. upravljanje poslovanjem preduzeća i njegovih organizacionih i po-
slovnih delova,
5. upravljanje i raspolaganje sredstvima, imovinom i kapitalom pred-

uzeća,
6. upravljanje rezultatima i raspodelom rezultata poslovanja,
7. kontrola poslovanja preduzeća i kontrola rada nosilaca svih funk-
cija preduzeća.
Nosioci (organi) upravljanja

Nosioci funkcije upravljanja su pojedinačni ili kolektivni organi,
delegirani od vlasnika preduzeća. Oni imaju određena ovlašćenja i snose
odgovornost za obavljanje funkcije upravljanja.
Skupština vlasnika – akcionara

Kao organ vlasnika, skupština ima najznačajnije, strateške funkcije
u preduzeću. Nadležnost skupštine uređuje se i precizira statutom pred-
uzeća, pravilnikom i poslovnikom o radu.
Delokrug aktivnosti skupštine čine:
donošenje i promena statuta preduzeća,
utvrđivanje poslovne politike preduzeća,
usvajanje godišnjih izveštaja i obračuna o poslovanju preduzeća,
usvajanje revizorskih izveštaja,
odlučivanje o raspodeli godišnje dobiti i odlučivanje o pokriću gu-
bitaka preduzeća,
razmatranje izveštaja nadzornog odbora,
odlučivanje o svim statusnim promenama preduzeća,
odlučivanje o prestanku rada preduzeća,
donošenje odluke o dobrovoljnoj likvidaciji društva, restrukturisa-
nju i podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka,
povećavanje ili smanjivanje kapitala društva utvrđenog statutom,
zamenjivanje akcija jedne klase akcijama druge,
donošenje odluke o izdavanju obveznica, odnosno zamenjivanju
obveznica ili drugih hartija od vrednosti.
U nadležnosti skupštine je i izbor i opoziv predsednika i članova
upravnog odbora, odbora direktora, kao i nadzornog odbora, i izbor re-
vizora.
Skupština nije obavezan organ u malim preduzećima i društvima sa
ograničenom odgovornošću. Članovi društva mogu urediti odnose u
upravljanju društvom ugovorom i statutom preduzeća i glasati za odlu-

ke, saglasno svojim udelima u društvu.
Upravni odbor
Upravni odbor je najznačajniji operativni organ upravljanja u predu-
zeću. Bira ga skupština preduzeća i za svoj rad odgovara skupštini, odno-
sno vlasnicima. Osnovne funkcije upravnog odbora preduzeća su:
priprema sve predloge odluka za skupštinu,
izvršava donete odluke skupštine,
donosi normativna akta i pravila o radu preduzeća i poslovnoj po-
litici,
izveštava skupštinu i akcionare o poslovanju i sprovođenju poslov-
ne politike preduzeća,
predlaže raspodelu dobiti i pokrivanje gubitka preduzeća,
postavlja i razrešava direktora preduzeća i članove odbora direkto-
ra,
odlučuje o poslovnoj saradnji i poslovnom povezivanju sa drugim
preduzećima,
donosi investicione odluke,
odlučuje o osnivanju novih preduzeća i delova preduzeća,
odlučuje o promeni sedišta i naziva firme,
postavlja i razrešava direktora preduzeća (generalnog direktora).
Nadležnosti upravnog odbora definišu se statutom i drugim akti-

ma preduzeća.
Nadzorni odbor
Nadzorni odbor obavlja upravljačku funkciju kontrole u preduzeću.
Njegove osnovne funkcije su:
nadzor nad zakonitošću rada svih organa u preduzeću,
kontroliše periodične i godišnje obračune rezultata poslovanja,
daje mišljenje o predlozima za raspodelu rezultata preduzeća,
utvrđuje da li su poslovne knjige, kao i druga akta i dokumenta
preduzeća, u skladu sa zakonom i drugim propisima,
pregleda izveštaje o poslovanju i bilansima koji se podnose skupšti-
ni,
izveštava skupštinu o rezultatima vršenog nadzora i kontrole pred-

uzeća, organa upravljanja i rukovođenja,
obavlja i druge kontrolne funkcije utvrđene statutom preduzeća,
donosi poslovnik o svom radu.
Rukovođenje
Rukovođenje označava drugu funkciju u vertikalnoj klasifikaciji.
Rukovođenje predstavlja funkciju operativnog vođenja preduzeća. Upra-
vljačke odluke organa upravljanja rukovođenje pretvaraju u konkretne
radne zadatke i koordinišu pojedinačne i grupne zadatke, uz jedinstveni
sistem rada i poslovanja preduzeća.
Rukovođenjem se usklađuju raznovrsni poslovi i aktivnosti u pred-
uzeću radi obavljanja njegove delatnosti, procesa poslovanja i ostvarivanja
postavljenih ciljeva.
Sadržaj rukovođenja
U osnovi sadržaja rukovođenja su poslovi planiranja, koordinisanja
i kontrolisanja.
Rukovođenje je uslovljeno tehničkom podelom rada, koja dimenzi-
oniše i dinamiku njegovog razvoja.
Metode rukovođenja se menjaju u različitim proizvodnim, tehnič-
kim i društvenim sistemima, ali im osnov ostaje isti: podela rada.
Funkcija rukovođenja procesima rada, kao posledica nivoa razvije-
nosti procesa rada i tehničke podele rada, trajna je i nužna prirodna
funkcija preduzeća.
Svaki kolektivni rad mora biti vođen, koordinisan i regulisan – da bi
se proces proizvodnje ili usluga mogao reprodukovati i usavršavati.
Kao koordinacija poslova i zadataka pojedinaca, grupa i sredstava –
rukovođenje je prisutno u svakom kolektivnom radu, bez obzira na obli-
ke društvenog uređenja.
Rukovođenje je vezano za organizaciju preduzeća i kolektivni proces
rada.
Ono funkcioniše i ispoljava svoja dejstva u odgovarajućoj organiza-
cionoj strukturi preduzeća.
Nosioci funkcije rukovođenja

Funkciju rukovođenja obavljaju direktor (generalni direktor), izvr-
šni direktor i rukovodioci organizacionih delova preduzeća. U pojedi-
nim preduzećima, kao što je npr. akcionarsko društvo, ovu funkciju oba-
vlja i kolektivni organ: odbor direktora.
U okviru formirane rukovodilačke strukture preduzeća, postoji hi-
jerarhija odnosa u odlučivanju: odluke rukovodilaca na višem nivou or-
ganizacione strukture obavezuju podređene rukovodioce. Ovo predstavlja
jednu od konstanti funkcije rukovođenja.
Međuodnosi u strukturi rukovođenja normiraju se unutrašnjim
propisima: pravilnicima, uputstvima, zadacima, nalozima i sl.
Generalni direktor (direktor)

Kao osnovni nosilac i organ rukovođenja, u pojedinim preduzećima
se bira ili imenuje generalni direktor, a u najvećem broju preduzeća to je
direktor. Sa stanovišta zakonske regulative, njihova ovlašćenja i odgo-
vornosti su identični.
Generalni direktor ili direktor ima najveća ovlašćenja u preduzeću,
ali snosi i najveću odgovornost u domenu svojih zakonskih ovlašćenja.
Nadležnosti i odgovornost generalnog direktora postavljene su zakonom
i statutom preduzeća.
Osnovne funkcije i nadležnosti direktora preduzeća, prema aktuelnoj
normativnoj regulativi, su da:
vodi i organizuje poslovanje preduzeća,
zastupa preduzeće,
se stara o zakonitosti rada i poslovanja preduzeća,
je odgovoran za zakonitost poslovanja preduzeća i njegovih orga-
na.
Shodno ovim osnovnim funkcijama, u praksi preduzeća se statu-
tom određuju uglavnom sledeće nadležnosti i funkcije direktora:
zastupa preduzeće prema trećim licima, državnim i drugim orga-
nima,
predlaže program i plan rada, kao i opšte akte preduzeća,
predlaže razvojnu politiku,
podnosi izveštaje o poslovanju,
stara se o izvršenju odluka skupštine i upravnog odbora,
predlaže organizaciju i promene organizacije preduzeća,

donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih me-
sta,
odlučuje o pravima zaposlenih i određuje radno vreme,
zaključuje ugovore u ime preduzeća,
stara se o primeni zakona i drugih akata u preduzeću,
odgovara za zakonitost poslovanja,
obavlja i druge poslove određene zakonom i odlukama skupštine
i upravnog odbora.
Odbor direktora
Kao organ funkcije rukovođenja, odbor direktora predstavlja kolek-
tivni upravljačko-rukovodilački organ, koji se obavezno bira u akcionar-
skom društvu.
Odluke odbora direktora izvršavaju sekretar društva i izvršni di-
rektor (Zakon o privrednim društvima Crne Gore).
Odbor direktora je kolektivno telo kojim rukovodi predsednik. Broj
članova odbora određuje se statutom, a minimalan broj je tri člana. Čla-
nove odbora direktora bira skupština akcionara. Ovlašćenja odbora direk-
tora utvrđuju se statutom društva.
Članovi odbora direktora dužni su da se prilikom donošenja odlu-
ka pridržavaju načela savesnosti i da postupaju sa pažnjom dobrog pri-
vrednika. Zakon obavezuje članove odbora direktora:
da primenjuju pravila struke prilikom odlučivanja i da koriste ovla-
šćenja samo u korist društva,
da ne koriste imovinu društva za svoje potrebe,
da ne koriste poverljive informacije društva radi sticanja lične do-
biti,
da ne zloupotrebljavaju funkciju u cilju ličnog bogaćenja na ra-
čun i na štetu društva. Obavezni su da izbegavaju konflikt intere-
sa između sebe i društva kojim rukovode.
Odbor direktora ima diskreciono pravo da imenuje i razrešava iz-
vršnog direktora i sekretara društva.
Rukovodioci
Rukovodioci organizacionih delova preduzeća (pogon, služba, odelje-
nje, poslovna jedinica i sl.), pored direktora preduzeća i odbora direkto-
ra, nosioci su poslova i funkcije rukovođenja. Rukovodioci obavljaju

funkciju izdavanjem radnih naloga (zadataka) rukovodiocima nižih nivoa
ili izvršiocima poslova (zaposlenim u preduzeću). Oni su zaduženi za
koordinisanje aktivnosti izvršavanja i rada izvršilaca u svom propisanom
delokrugu ovlašćenja i odgovornosti. Rukovodioci kontrolišu izvršavanje
datih naloga, naredbi i uputstava.
Sadržaj i nosioci funkcije izvršavanja

Funkcija izvršavanja je treća funkcija u vertikalnoj hijerarhiji i pode-
li funkcija preduzeća. Ova funkcija se u preduzeću organizuje, vodi i kon-
troliše funkcijama upravljanja i rukovođenja.
Izvršavanje konkretizuje i realizuje poslovnu politiku, planove, za-
datke i naloge organa upravljanja i rukovodilaca. Izvršavanjem se ostvaru-
ju konkretni rezultati rada i poslovanja preduzeća, izraženi kvantitativno
i vrednosno.
Osnovni sadržaj izvršavanja je izvršavanje zadataka preduzeća i njiho-
vo pretvaranje u konkretne radne i poslovne rezultate.
Osnovne komponente funkcije i procesa izvršavanja su:
zadatak,
izvršilac,
radno mesto i
rezultat.
Zadatak predstavlja sadržaj određenog posla ili aktivnosti, a dodelju-
je se putem naloga prvog nadređenog rukovodioca (predradnik, poslovo-
đa, šef, upravnik). Zadatak se dodeljuje putem pismenog ili usmenog
naloga. Složeniji zadaci se razlažu na jednostavnije i pojedinačne zadat-
ke.
Broj ukupnih pojedinačnih i grupnih zadataka u preduzeću raste sa
njegovom složenošću, porastom obima poslovanja i veličine.
Zadatak rukovodioca je da kontroliše izvršenje zadataka. Izvršioci za-
datka su svi zaposleni u preduzeću, bilo kao pojedinci, radna grupa ili
tim. Uz materijalne komponente procesa rada i odgovarajući prostor za
rad, izvršioci moraju posedovati potrebna stručna znanja, radne sposob-
nosti i veštine za izvršavanje zadatka.
Radni zadatak je obaveza zaposlenih i na osnovu njegovog izvršava-
nja oni stiču odgovarajuća prava u preduzeću.
Radno mesto je deo šire radne celine – prostora za obavljanje razno-

vrsnih pojedinačnih i grupnih poslova i aktivnosti, a organizovana su u
obliku službe, odeljenja, pogona i sl. Ovi nazivi označavaju kompleks
poslova koji se izvršavaju u tim grupama radnih mesta. Radna mesta se
povezuju na principu sličnosti ili komplementarnosti poslova.
Izvršavanje je proces rada koji se odvija po unapred postavljenom re-
dosledu i postupcima. To je regulisano tehnološkim, radnim i poslovnim
procesom, odnosno propisanim procedurama i standardima obavljanja
poslova.
Rezultati izvršavanja su posledica i rezultat aktivnosti i rada pojedi-
naca ili grupa (timova) zaposlenih u preduzeću. Rezultati su merljivi na-
turalno i vrednosno. Na kvalitet izvršavanja i rezultate utiču, pored mo-
tivisanosti, stručnosti, obučenosti i veštine izvršilaca – i adekvatne meto-
de i kvalitet rukovođenja i rukovodilaca.
Horizontalna klasifikacija funkcija

Horizontalno klasifikovanje funkcija preduzeća je izraz horizon-
talne podele rada, odnosno ukupnih zadataka preduzeća.
Ovom podelom rada se posebne grupe zadataka organizacijski uob-
ličavaju u odgovarajuće funkcije preduzeća, a pojedinačni zadaci u odgo-
varajući broj radnih mesta ili grupe radnih mesta.
Za izvršavanje grupa srodnih zadataka u preduzeću formiraju se po-
sebni funkcionalni delovi, kao posebne organizacione, radne i poslovne
jedinice ili funkcije.
Funkcija kao delatnost ili grupa poslova u preduzeću sastoji se iz ni-
za međusobno povezanih i usklađenih poslova i radnih operacija.
Posebni funkcionalni zadaci preduzeća mogu se raščlaniti na veći
broj pojedinačnih poslova i zadataka. To raščlanjavanje se postiže hori-
zontalnom podelom rada.
Broj pojedinih funkcija u preduzeću zavisi od njegove vrste, veličine,
složenosti procesa rada, raspoloživih sredstava, ukupnog broja izvršilaca,
njihove sposobnosti i stručnosti i sl.
Uobičajena je sledeća podela ovih funkcija u preduzeću:
istraživanje i razvoj,
tehnička funkcija,
finansije i računovodstvo,
komercijalni poslovi,
plan i analize,
administrativni i kadrovski poslovi i
funkcija kontrole.
U zavisnosti od vrste, veličine, složenosti i delatnosti preduzeća,
formiraju se i uobličavaju njegove funkcije kao organizacioni delovi –
podsistemi preduzeća. Tako npr. malo preduzeće nema svaku od navede-
nih funkcija, već ih grupiše u manji broj, i to uglavnom u nadležnost vla-
snika, odnosno preduzetnika. Velika, pak, preduzeća mogu formirati i ve-
ći broj funkcija, zavisno od svojih potreba, odnosno u skladu sa potreba-
ma funkcionisanja i razvoja preduzeća.
KONTROLNA PITANJA
1. Definisanje i sadržaj funkcija preduzeća

2. Vertikalna i horizontalna podela funkcija
3. Upravljanje i sadržaj funkcije upravljanja
4. Nosioci funkcije upravljanja
5. Karakteristike i sadržaj rukovođenja
6. Funkcije nosilaca rukovođenja
7. Struktura menadžmenta preduzeća
8. Sadržaj i zadaci izvršavanja
9. Vrste i sadržaj horizontalnih funkcija preduzeća
GLAVA IV
SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA
Značaj i funkcije sredstava
Osnivači preduzeća prilikom osnivanja i registrovanja obezbeđuju

potrebna sredstva u obliku stvari, prava i novčanih sredstava. Obezbeđe-
na sredstva osnivača, odnosno akcionara, postaju sredstva i imovina pred-
uzeća kojima ono slobodno raspolaže.
Preduzeće pribavlja i koristi sredstva kao uslov i komponentu svo-
ga rada i poslovanja.
Funkcija sredstava preduzeća je u njihovoj namenskoj upotrebi: slu-
že za ostvarivanje ciljeva i planova, obavljanje procesa poslovanja i u stal-
noj su transformaciji. Sredstva se nalaze u neprekidnom kretanju i kru-
ženju iz jedne faze reprodukcije i procesa poslovanja preduzeća u sledeću,
i iz jednog oblika u drugi.
Uz pomoć radne snage, sredstva menjaju oblik i funkcije u različi-
tim fazama poslovanja i reprodukcije preduzeća.
Bez odgovarajuće vrste, obima i kvaliteta sredstava, preduzeće ne
može da funkcioniše, odnosno obavlja proces poslovanja, a sredstva i
imovina imaju svrhu samo ako se koriste i upotrebljavaju u fazama poslo-
vanja preduzeća.
Kao rezultat korišćenja i upotrebe sredstava i trošenja radne snage,
stvara se rezultat poslovanja preduzeća, odnosno različite upotrebne
vrednosti.
U daljim fazama procesa rada, odnosno poslovanja, upotrebne vred-
nosti se pretvaraju u vrednost, odnosno finansijski rezultat preduzeća, u
vidu dobiti (profita) ili gubitka.
Obim i kvalitet sredstava, odnosno imovine, izraz je kvaliteta ekono-
mije poslovanja svakog preduzeća.
30 Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima
Osnovna (trajna) sredstva

Osnovna ili stalna sredstva su deo ukupnih sredstava preduzeća i
predstavljaju trajni, materijalni oblik sredstava preduzeća. Ona se poste-
peno troše u procesu poslovanja, i to u dužem vremenskom razdoblju i
kroz više radnih ciklusa.
Upotrebom i korišćenjem u procesu rada, osnovna sredstva ne me-
njaju svoj materijalni oblik.
Najveći deo osnovnih sredstava preduzeća čini oprema, odnosno
sredstva za rad. Sredstva za rad male vrednosti i kraćeg roka upotrebe
(manje od godinu dana) ne ubrajaju se u kategoriju osnovnih sredstava.
Osnovna sredstva sačinjavaju i građevinski objekti, šume, zemljišta
i druga prirodna bogatstva.
U osnovna sredstva spadaju i određena prava dugoročnog karakte-
ra (koncesije, patentni, licence), dugoročna finansijska ulaganja, kao i ne-
materijalna ulaganja.
Prema stanju osnovnih sredstava u odnosu na proces poslovanja pred-
uzeća, ona se javljaju u sledećim oblicima:
1. osnovna sredstva u pripremi,
2. osnovna sredstva u upotrebi i
3. osnovna sredstva izvan upotrebe.
Prema pojavnim oblicima, osnovna ili stalna sredstva se dele na:
1. nematerijalna ulaganja (dugoročni plasmani, osnivačka ulaganja,
ulaganja u razvoj i istraživanje, koncesije, patenti, licence);
2. materijalna sredstva (zemljište, zasadi, osnovno stado, građevin-
ski objekti, oprema, uređaji, transportna sredstva, alati, inventar);
3. dugoročni finansijski plasmani (ulaganja u vezana preduzeća, uče-
šće u kapitalu pravnih lica, dugoročni krediti, dugoročne hartije
od vrednosti).
Osnovni izvor finansiranja osnovnih sredstava predstavlja dobit
preduzeća. Osnovna sredstva se uglavnom finansiraju iz poslovnog fon-
da i finansijskih kredita.
Izvori finansiranja osnovnih sredstava mogu se podeliti na:
sopstvene,
udružene,
kreditne i
izvore solidarnosti.
Kapaciteti osnovnih sredstava

Kapacitet označava proizvodnu moć sredstva za rad u izvršavanju od-
ređenog rada u datom vremenu. Kapacitet je tehnička i ekonomska kate-
gorija. U praksi preduzeća, u zavisnosti od korišćenja, kapacitet se poja-
vljuje kao:
Ugrađeni, instalirani kapacitet, koji se utvrđuje na osnovu tehničkih
svojstava i mogućnosti sredstava za rad. U praksi se maksimalno korišće-
nje kapaciteta vrlo retko ostvaruje.
Ovakvo maksimalno korišćenje kapaciteta moguće je ostvariti na-
prezanjem tehničko-tehnoloških procesa (visoke peći, hidroelektrane,
hemijsko-tehnološki procesi i dr.), što uslovljava brže raubovanje sredsta-
va, odnosno njihov kraći radni vek.
Radni (mogući) kapacitet predstavlja u stvarnosti, odnosno praksi
preduzeća, moguće korišćenje ugrađenog kapaciteta. Ovde se od ugrađe-
nog teoretskog korišćenja kapaciteta odbijaju nužni prekidi u radu, tj.
prekidi zbog smenskog rada, godišnjih i nedeljnih odmora, državnih pra-
znika, održavanja i remontovanja sredstava za rad i dr.
Optimalni kapacitet predstavlja najpovoljniji stepen kapaciteta sa sta-
novišta troškova i rezultata koji se ostvaruju njegovim korišćenjem.
Minimalni kapacitet predstavlja donju granicu korišćenja sredstava.
Na ovom nivou korišćenja kapaciteta, preduzeća posluju na nivou donje
tačke rentabiliteta. Ukoliko dalje po ovim kriterijumima nastavi poslova-
nje, preduzeće posluje sa gubicima.
Ostvareni kapacitet pokazuje stvarno postignuto iskorišćenje kapaci-
teta u određenom vremenskom periodu. Stepen korišćenja kapaciteta li-
mitiran je postojanjem uskih grla u poslovanju preduzeća.
Usko grlo se pojavljuje ako određeno radno mesto ili organizacioni
deo svojom propusnom moći uslovljava niže korišćenje kapaciteta drugih
radnih mesta ili organizacionih delova.
Ako radno mesto ili organizaciona jedinica imaju veću propusnu
moć u odnosu na stepen korišćenja, dolazi do pojave neiskorišćenih, odno-
sno slobodnih kapaciteta.
Stepen iskorišćenosti kapaciteta izračunava se stavljanjem u odnos
ostvarene količine proizvoda, odnosno učinka, sa planiranim količinama.
Vrednosti osnovnih sredstava

Vrednost osnovnih sredstava iskazuje se kao vrednost osnovne imo-
vine preduzeća.
Osnovna sredstva preduzeća imaju različite vrednosti:

1. nabavna vrednost,
2. amortizovana vrednost,
3. sadašnja vrednost i
4. revalorizovana vrednost.
Nabavnu vrednost osnovnih sredstava sačinjava fakturna cena, uveća-
na za troškove transporta, troškove montaže i ugradnje, carine, poreze,
obučavanje kadrova za rad na određenom sredstvu i dr.
Nabavna vrednost služi kao osnovica za obračun amortizacije.
Amortizovana vrednost osnovnih sredstava je knjigovodstveno-teh-
nička kategorija.
Amortizovana vrednost pokazuje koliko je osnovno sredstvo uma-
njilo svoju vrednost u dotadašnjem veku upotrebe i koliko je od te vred-
nosti preneto u amortizacioni fond preduzeća.
Sadašnja vrednost osnovnih sredstava dobija se po odbitku amortizo-
vane vrednosti od njihove nabavne ili revalorizovane vrednosti. Osnovna
sredstva učestvuju u procesu rada i poslovanja ukupnom svojom vredno-
šću, a na nove proizvode prenose deo svoje vrednosti koji odgovara njiho-
vom fizičkom i ekonomskom trošenju.
Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja ponovno utvrđivanje
vrednosti osnovnih sredstava. Revalorizovana vrednost je ponovo proce-
njena vrednost osnovnog sredstva. Revalorizacijom osnovnih sredstava
usklađuju se njihove knjigovodstvene vrednosti sa njihovom stvarnom
vrednošću.
Amortizacija osnovnih sredstava

Amortizacija predstavlja novčano izraženo trošenje osnovnih sredstava u
procesu poslovanja preduzeća. Ona označava novčani iznos smanjene vred-
nosti osnovnog sredstva u određenom vremenskom periodu.
Amortizacija je ekonomska kategorija koja, kroz smanjenje vredno-
sti osnovnog sredstva, prenosi deo te smanjene ili otpisane vrednosti na
novi proizvod ili uslugu.
U preduzeću se formira amortizacioni fond, u koji se sva novčana
sredstva namenski usmeravaju na nabavku novih ili zamenu postojećih
osnovnih sredstava, za investicione popravke, remontovanje mašina i
opreme i sl.
Fizičko trošenje i dotrajalost osnovnih sredstava naziva se fizička

amortizacija.
Osnovica za obračun amortizacije jeste nabavna vrednost osnov-
nih sredstava.
Novčani iznos koji se dobije kao trošak određenog osnovnog sred-
stva, odnosno kao rezultat obračuna amortizacije, naziva se amortizaci-
ona kvota.
Amortizaciona kvota predstavlja iznos amortizacije koji je u određe-
nom vremenskom periodu (godina, mesec) prenet na nove proizvode i ob-
računat u amortizacioni fond preduzeća. Za toliki iznos je umanjena
vrednost osnovnog sredstva u istom vremenskom periodu.
Vremenska amortizacija obračunava trošenje osnovnog sredstva pre-
ma vremenskom periodu njegovog trošenja i na osnovu određenog i pro-
cenjenog veka njegovog trajanja.
Ako se amortizacija izračunava u ravnomernim godišnjim iznosima,
to je proporcionalna vremenska amortizacija.
Pored proporcionalnog, koriste se i:
1. vremenski-degresivan i
2. vremenski-progresivan metod obračuna amortizacije.
Vremenski degresivan postupak obračuna polazi od pretpostavke da
se osnovno sredstvo u početku korišćenja više troši i da je efekat tog ko-
rišćenja veći. Po ovom metodu, amortizacija se u početnom periodu ko-
rišćenja osnovnog sredstva obračunava po višoj stopi, i u većim iznosima,
a kasnije se te stope i iznosi smanjuju.
Progresivni postupak amortizacije predstavlja takav metod obračuna
pri kome se svake godine u određenom iznosu povećava amortizaciona
stopa ili amortizaciona kvota. Ovaj metod polazi od pretpostavke da fi-
zičko i ekonomsko trošenje osnovnog sredstva vremenski progresivno
rastu, pa se stoga mora brže smanjivati i vrednost toga osnovnog sred-
stva, a povećavati njegova amortizovana vrednost.
Funkcionalna amortizacija predstavlja postupak obračuna trošenja
osnovnih sredstava koji polazi od njegove stvarne upotrebe, a ne vremen-
skog trajanja. Funkcionalnost se vezuje za upotrebu i korišćenje osnov-
nog sredstva, odnosno njegov učinak.
Ukoliko se osnovno sredstvo više koristi, obračunava se i veći iznos
njegove amortizacije. Veće trošenje podrazumeva i veći učinak osnovnog
sredstva i njegov veći uticaj na ukupni rezultat preduzeća.
Amortizaciona kvota se određuje kao odnos nabavne vrednosti osnov-

nog sredstva i fizičkog obima proizvodnje.
Godišnji iznos amortizacije se izračunava kada se amortizaciona kvo-
ta pomnoži ostvarenom količinom proizvoda.
Obrtna sredstva
Obrtna sredstva su poslovna sredstva preduzeća koja se jednokrat-
nim upotrebama troše u poslovnim procesima preduzeća i čija se sup-
stanca (vrednost) menja najmanje jednom godišnje. Njihov vek upotrebe
je kraći od jedne godine.
Obrtna sredstva se mogu deliti na:
1. sredstva u materijalnom obliku (sirovine, nedovršena proizvodnja,
poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventar, ambalaža i dr.);
2. sredstva u novčanom obliku (gotov novac, novac na žiro računu,
devizna sredstva, kratkoročna potraživanja);
3. sredstva u obliku prava (potraživanja od kupaca, licence).
Koeficijent obrta označava brzinu kruženja, odnosno obrtanja obrt-
nih sredstava u određenom vremenskom periodu.
Odnos između utrošenih i korišćenih obrtnih sredstava predsta-
vlja brzinu obrtanja tih sredstava.
Koeficijent obrta pokazuje koliko su se puta obrtna sredstva tran-
sformisala u toku vremenskog perioda.
Ukoliko je koeficijent obrta veći, utoliko je neophodno manje anga-
žovanih sredstava za izvršenje određenih poslovnih ciljeva i obrnuto.
Koeficijent obrta određuje se kao odnos ukupnog prihoda po ceni košta-
nja i prosečno korišćenih obrtnih sredstava u vremenskom periodu.
Zadatak br. 1
Preduzeće “A” je na kraju meseca januara imalo angažovana sredstva od
500.000 dinara, na kraju februara 400.000, a na kraju marta 600.000
dinara. Utvrditi prosečno angažovana sredstva preduzeća “A”.
Rešenje:
As1 + As 2 + As3 500.000 + 400.000 + 600.000

As = = = 500.000 dinara
3 3
Prosečno angažovana sredstva preduzeća u navedenom zadatku iznose

500.000 dinara.
Zadatak br. 2
Izračunati nabavnu vrednost osnovnog sredstva (Nv), ako je fakturna vrednost
(Fv) 30.000 dinara, a svi zavisni troškovi nabavki (Tz) 7.000 dinara.
Rešenje:
Nv = Fv + Tz
Nv = 30.000 + 7.000
Nv = 37.000 dinara.
Zadatak br. 3
Utvrditi nabavnu vrednost kupljenog osnovnog sredstva ako je fakturna vrednost
225.000 dinara, troškovi transporta 44.000 dinara, troškovi carine i špedicije
20.000 dinara, troškovi montaže 10.000 dinara.
Rešenje:
Nv = Fv + (Tt + Tc + Tm)
Nv = 225.000 + (44.000 + 20.000 + 10.000) = 299.000
Nv = 299.000 dinara.
Zadatak br. 4
Preduzeće “B” je dobilo osnovno sredstvo bez naknade, čija je procenjena
vrednost 400.000 dinara. Troškovi dopreme i montaže iznose 35.000 dinara.
Izračunati nabavnu vrednost osnovnog sredstva.
Rešenje:
Ako je preduzeće pribavilo osnovno sredstvo bez plaćanja, odnosno naknade,
tada posebna stručna komisija procenjuje njegovu vrednost. Na procenjenu
vrednost se dodaju svi ostvareni zavisni troškovi. U ovom zadatku nabavna vred-
nost je 435.000 dinara.
Procenjena vrednost se uzima kao osnova za amortizaciju ili za utvrđivanje
nabavne vrednosti.
Nv = 400.000 + 35.000
Nv = 435.000 dinara.
Zadatak br. 5
Nabavna vrednost jedne mašine iznosi 60.000 dinara. Procenjeni vek njene
upotrebe je 5 godina. Utvrditi sadašnju vrednost kupljenog osnovnog sredstva
posle tri godine korišćenja.
Rešenje:
Sadašnja vrednost osnovnog sredstva prestavlja razliku njegove nabavne vred-
nosti i amortizovane vrednosti. To se odnosi na sve slučajeve utvrđivanja
nabavne vrednosti. Pošto je nabavna vrednost 60.000 dinara a vek upotrebe
je procenjen na 5 godina, tada je godišnji iznos obračunate amortizacije
12.000 dinara.
Ako se amortizovana vrednost utvrđuje posle tri godine upotrebe osnovnog
sredstva, tada će ona iznositi 36.000 dinara, a sadašnja (neotpisana) vrednost
osnovnog sredstva 24.000 dinara.
Nv = 60.000
Sv = Nv – Uam
Amg = 60.000 / 5 = 12.000
Uam = Amg * 3 = 12.000 * 3 = 36.000
Sv = 60.000 – 36.000
Sv = 24.000 dinara.
Zadatak br. 6
Utvrditi nabavnu vrednost osnovnog sredstva čija je fakturna vrednost 147.000
dinara, troškovi dopreme 8.000 dinara, troškovi osiguranja robe na putu 4.000
dinara, troškovi montaže 700 dinara, a svi drugi troškovi 300 dinara.
Ako je rok upotrebe kupljenog sredstva 10 godina, utvrditi sadašnju vrednost
posle 4 godine njegove upotrebe.
Rešenje:
Nv = Fv + (Td + To + Tm + Tz)
Nv = 147.000 + (8.000 + 4.000 + 700 + 300)
Nv = 160.000
Sv = Nv – UAm
Amg = 160.000 / 10 = 16.000
Uam = Amg * 4 = 16.000 * 4 = 64.000
Sv = 160.000 – 64.000
Sv = 96.000 dinara.
Zadatak br. 7
Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 165.000 dinara. Procenjeni vek
upotrebe je 5 godina. Izvršiti revalorizaciju osnovnog sredstva po isteku 4
godine upotrebe, po stopi od 10%.
Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadašnju vrednost.
Rešenje:
Nv = 165.000
Sv = Nv – Uam
Amg = 165.000 / 5 = 33.000
Uam = Amg * 4 = 33.000 * 4 = 132.000
Sv = 165.000 – 132.000
Sv = 33.000
RNv = 165.000 * 110% = 165.000 * 1,1
RNv = 181.500 din.
RSv = 33.000 * 110% = 33.000 * 1,1
RSv = 36.300 din.
Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva iznosi 181.500 dinara, nova
sadašnja vrednost iznosi 36.300 dinara.
Zadatak br. 8
Fakturna vrednost kupljenog osnovnog sredstva iznosi 220.000 dinara, troškovi
dopreme su 11.500 dinara, a troškovi montaže 8.500 dinara.
Procenjeni vek upotrebe je 8 godina. Izvršiti revalorizaciju osnovnog sredstva
po isteku 3 godine upotrebe, po stopi od 15%.
Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadašnju vrednost.
Rešenje:
Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 240.000 dinara i utvrđuje se kao
zbir fakturne vrednosti uvećane za troškove dopreme i troškove montaže.
Nv = 220.000 + 11.500 + 8.500
Nv = 240.000
Sv = Nv – Uam
Amg = 240.000 / 8 = 30.000
Uam = Amg * 3 = 30.000 * 3 = 90.000
Sv = 240.000 – 90.000
Sv = 150.000
RNv = 240.000 * 115% = 240.000 * 1,15
RNv = 276.000 din.
RSv = 150.000 * 115% = 150.000 * 1,15
RSv = 172.500 din.
Zadatak br. 9
Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 150.000 dinara. Godišnja amor-
tizaciona stopa je 20%. Izračunati godišnje amortizacije i sadašnju vrednost (za
5 godina, koliko treba da se to sredstvo u potpunosti amortizuje), ako je godišn-
ja revalorizacija na nivou od 10%.
Rešenje:
Nabavna Am u toku Otpisana Ukupno Sadašnja Revalorizovana Revalorizovana Revalorizovana
vrednost godine vrednost otpisana vrednost nabavna otpisana sadašnja
(20 %) vrednost vrednost vrednost vrednost
1. godina 150.000,00 30.000,00 0,00 30.000,00 120.000,00 165.000,00 33.000,00 132.000,00
2. godina 165.000,00 33.000,00 33.000,00 66.000,00 99.000,00 181.500,00 72.600,00 108.900,00
3. godina 181.500,00 36.300,00 72.600,00 108.900,00 72.600,00 199.650,00 119.790,00 79.860,00
4. godina 199.650,00 39.930,00 119.790,00 159.720,00 39.930,00 219.615,00 175.692,00 43.923,00
5. godina 219.615,00 43.923,00 175.692,00 219.615,00 0,00 241.576,50 241.576,50 0,00
Revalorizovana nabavna vrednost i revalorizovana otpisana vrednost iz

prethodne godine uzimaju se kao početna stanja za nabavnu i otpisanu vred-
nost u narednoj godini.
Zadatak br. 10
Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 250.000 dinara. Procenjeni vek
upotrebe je 10 godina. Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i
novu sadašnju vrednost nakon 2 godine, ako godišnja revalorizacija iznosi
20%.
Rešenje:
100 100
Ams = = = 10%
t 10
Nabavna Am u toku Otpisana Ukupno Sadašnja Revalorizovana Revalorizovana Revalorizovana

vrednost godine vrednost otpisana vrednost nabavna otpisana sadašnja
(10 %) vrednost vrednost vrednost vrednost
1.godina 250.000,00 25.000,00 0,00 25.000,00 225.000,00 300.000,00 30.000,00 270.000,00
2.godina 300.000,00 30.000,00 30.000,00 60.000,00 240.000,00 360.000,00 72.000,00 288.000,00
Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva nakon dve godine iznosi 360.000

dinara, nova sadašnja vrednost iznosi 288.000 dinara.
Zadatak br. 11
Ako nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 100.000 dinara, a predviđe-
ni vek upotrebe je 5 godina, utvrditi amortizacionu stopu (Ams), godišnji iznos
amortizacije (Amg) za sve godine amortizovanja i sadašnju vrednost osnovnog
sredstva (Sv) primenom vremenske ravnomerne metode.
Rešenje:
Utvrđivanje amortizacione stope:
100 100
Ams = = = 20% .
t 5
Amortizaciona stopa za vremenski ravnomernu amortizaciju iznosi 20%.
Pregled obračuna ravnomerne amortizacije bio bi:
Godina Nabavna Amortizaciona Godišnji Ukupna Sadašnja

(t) vrednost stopa (%) Iznos amortizacije amortizacija vrednost
1. 100.000 20 20.000 20.000 80.000
2. 100.000 20 20.000 40.000 60.000
3. 100.000 20 20.000 60.000 40.000
4. 100.000 20 20.000 80.000 20.000
5. 100.000 20 20.000 100.000 ---------
Zadatak br. 12
Na osnovu podataka iz predhodnog zadatka izvršiti obračun amortizacije pri-
menom vremenske degresivne metode.
Rešenje:
Amortizaciona stopa za degresivni metod amortizacije utvrđuje se po modelu
za svaku godinu:
.
⎡⎛ t − (z − 1)⎞ 2 ⎛ t − z ⎞ 2 ⎤
Ams = 100 ⎢⎜ ⎟ −⎜ ⎟ ⎥
⎢⎣⎝ t ⎠ ⎝ t ⎠ ⎥⎦
t – vreme trajanja osnovnog sredstva,
z – protekli broj godina korišćenja sredstava.
Kod degresivno ravnomerne amortizacije, stopa se može utvrditi za prve dve
godine, zatim se nađe razlika i na osnovu nje se direktno utvrđuju stope za osta-
le godine.
U datom zadatku, za prvu godinu amortizaciona stopa iznosi 36%, a za dru-
gu 28%, ili diferencija 8%.
⎡⎛ 5 − (1 − 1)⎞ 2 ⎛ 5 − 1 ⎞ 2 ⎤
Ams1 = 100 × ⎢⎜ ⎟ −⎜ ⎟ ⎥
⎢⎣⎝ 5 ⎠ ⎝ 5 ⎠ ⎥⎦
Ams1 = 36%.
⎡⎛ 5 − (2 − 1)⎞ 2 ⎛ 5 − 2 ⎞ 2 ⎤
Ams2 = 100 × ⎢⎜ ⎟ −⎜ ⎟ ⎥
⎣⎢⎝ 5 ⎠ ⎝ 5 ⎠ ⎦⎥
Ams2 = 28%.
Pregled obračuna primenom degresivnog metoda amortizacije
Godine Nabavna Amortizaciona Godišnji Ukupna Sadašnja

upotrebe vrednost stopa iznos amortizacije amortizacija vrednost
1. 100.000 36 36.000 36.000 64.000
2. 100.000 28 28.000 64.000 36.000
3. 100.000 20 20.000 84.000 16.000
4. 100.000 12 12.000 96.000 4.000
5. 100.000 4 4.000 100.000 ---------
Zadatak br. 13
Na osnovu podataka iz prethodnog zadataka, izvršiti obračun amortizacije pri-
menom vremenske progresivne metode.
Rešenje:
Utvrđivanje amortizacione stope:
.
⎡⎛ z ⎞ 2 ⎛ z − 1 ⎞ 2 ⎤
Ams = 100 × ⎢⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ ⎥
⎣⎢⎝ t ⎠ ⎝ t ⎠ ⎦⎥
Kod ravnomerne progresivne amortizacije može se utvrditi stopa za prve dve
godine, zatim se na osnovu diferencije direktno utvrđuju stope za ostale godi-
ne. U našem zadatku za prvu godinu stopa je 4% a za drugu 12%.
Zadatak obračuna primenom progresivne metode amortizacije:
Godine Nabavna Amortizaci- Godišnji iznos Ukupna Sadašnja

upotrebe vrednost ona stopa amortizacije amortizacija vrednost
1 100.000 4 4.000 4.000 96.000
2 100.000 12 12.000 16.000 84.000
3 100.000 20 20.000 36.000 64.000
4 100.000 28 28.000 64.000 36.000
5 100.000 36 36.000 100.000 ------------
Zadatak br. 14
Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 160.000 din. Procenjeni vek
upotrebe je 10 god. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske degre-
sivne metode.
Rešenje:
God Nv Ams Amg Uam Sv
1. 160.000 19 30.400 30.400 129.600
2. 160.000 17 27.200 57.600 102.400
3. 160.000 15 24.000 81.600 78.400
4. 160.000 13 20.800 102.400 57.600
5. 160.000 11 17.600 120.000 40.000
6. 160.000 9 14.400 134.400 25.600
7. 160.000 7 11.200 145.600 14.400
8. 160.000 5 8.000 153.600 6.400
9. 160.000 3 4.800 158.400 1600
10. 160.000 1 1600 160.000 -
Zadatak br. 15
Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske progresivne metode ako su
poznati sledeći elementi:
- nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 200.000 din.

- vek trajanja osnovnog sredstva je 10 god.
Rešenje:
VREMENSKI PROGRESIVNI METOD OBRAČUNA AMORTIZACIJE
God Nv Ams Amg Uam Sv

1. 200.000 1 2.000 2.000 198.000
2. 200.000 3 6.000 8.000 192.000
3. 200.000 5 10.000 18.000 182.000
4. 200.000 7 14.000 32.000 168.000
5. 200.000 9 18.000 50.000 150.000
6. 200.000 11 22.000 72.000 128.000
7. 200.000 13 26.000 98.000 102.000
8. 200.000 15 30.000 128.000 72.000
9. 200.000 17 34.000 162.000 38.000
10. 200.000 19 38.000 200.000 -
Nv * nabavna vrednost osn. sredstva

t * vek upotrebe osn. sredstva
Ams * amortizaciona stopa
Amg * amortizacija u toku godine
Uam * ukupna (kumulativna) amortizacija
Sv * sadašnja vrednost osn. sredstva
Zadatak br. 16
1. Izvršiti obračun amortizacije osn. sred. primenom vremenske progresivne
metode ako su poznati sledeći parametri:
- nabavna vrednost osn. sred. iznosi 80.000 din.
- vek trajanja osn. sred. 10 god.
2. Nabavna vrednost kamiona iznosi 120.000 din. Procenjeni vek upotrebe
ovog sredstva je 10 god. Izvršiti obračun amortizacije kamiona primenom
vremenske progresivne metode.
Zadatak br. 17
Mašina čija je nabavna vrednost 50.000 dinara i vek upotrebe 4 godine tre-
ba da ostvari proizvodnju od 100.000 jedinica, i to: u prvoj godini 22.000,
drugoj godini 27.000, u trećoj 30.000 i u četvrtoj godini 21.000. Izvršiti obra-
čun amortizacije korišćenjem metode funkcionalne amortizacije.
Rešenje:
Amortizaciona kvota po jedinici učinka u ovom Zadataku iznosi 0,5
dinara. Dobija se deobom nabavne vrednosti sa učinkom koji se može
ostvariti sa tom mašinom. Taj učinak je broj ostvarenih proizvoda.
Obračun amortizacije po godinama bi bio:
Godišnji Amortizaciona Godišnji Ukupna Sadašnja
Godina
učinak kvota iznos amortizacija vrednost
upotrebe
(Q) (Amq) amortizacije (Uam) (Sv)
1 2 3 4 (2*3) 5 6 (Nv - UAm)
1 22.000 0.5 11.000 11.000 39.000
2 27.000 0.5 13.500 24.500 25.500
3 30.000 0.5 15.000 39.500 10.500
4 21.000 0.5 10.500 50.000 0
100.000 50.000
Zadatak br. 18
Kupljeno je osnovno sredstvo, čija je nabavna vrednost 120.000 dinara. Na-
bavljeno sredstvo bi trebalo da ostvari obim proizvodnje na nivou od 150.000
jedinica sa predviđenom dinamikom:
prva godina: 25.000 jedinica,
druga godina. 31.000 jedinica,
treća godina: 34.000 jedinica,
četvrta godina: 31.000 jedinica i
peta godina: 29.000 jedinica.
Metodom funkcionalne amortizacije izračunati godišnje otpise.

Rešenje:
Amortizaciona kvota za nabavljeno osnovno sredstvo iznosi 0,8, a dobija se na
osnovu količnika nabavne vrednosti i ukupne proizvodnje na tom sredstvu.Go-
dišnji obračuni amortizacije prikazani su u tabeli niže.
Ukupna
Godina Godišnji Amortizaciona Godišnji iznos Sadašnja
amortizacija
upotrebe učinak Q kvota Amq amortizacije vrednost
Uam
1. godina 25.000 0,8 20.000 20.000 100.000
2. godina 31.000 0,8 24.800 44.800 75.200
3. godina 34.000 0,8 27.200 72.000 48.000
4. godina 31.000 0,8 24.800 96.800 23.200
5. godina 29.000 0,8 23.200 120.000 0

150.000 120.000
Zadatak br. 19
Preduzeće “C” raspolaže sa 20 univerzalnih mašina čiji se učinak prati ost-
varenim časovima rada. Planirani zastoji u toku meseca na ime servisiranja maši-
na iznose 20 časova po mašini, na ime nedeljnog odmora se planira gubitak
od 1600 časova, a na ime državnih praznika 560 časova. Osim toga, u toku
posmatranog meseca nepredviđeni i neplanirani zastoji iznose 600 časova.
Utvrditi maksimalni, realni i ostvareni mesečni kapacitet mašina.
Rešenje:
Maksimalni kapacitet (Kmax) iznosi 14.400 časova rada, odnosno dobija se
kao proizvod:
20 mašina * 24 časa rada * 30 dana u mesecu.
Realni kapacitet (Kre) = Kmax – Pz
Pz = (20 x 20) + 1600 + 560 = 2.560 časova rada
Kre = 14.400 – 2.560 = 11.840 časova.
Realizovani ili ostvareni kapacitet (Kost) je:
Kost = Kre – Nz
Kost = 11.840 – 600
Kost = 11.240 časova.
Zadatak br. 20
Preduzeće ima 10 mašina. Planom je predviđeno da svaka mašina u toku god.
ima prekid u radu, i to: zbog tekućeg održavanja 280 sati, zbog nedeljnog od-
mora radnika 320 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1.420 sati. U toku go-
dine je predviđen neplanirani zastoj mašina od 180 sati.
Izračunati:
1) Kmax,
2) Kre,
3) Kost,
4) Stepen korišćenja kapaciteta ako se kao osnova uzima Kre, Kmax i Kopt ko-
ji iznosi 71.000 sati rada.
Rešenje:
1) Kmax = 10 * 24 * 30 * 12
Kmax = 86.400 sati rada
2) Kre = Kmax - [ ( 10 * 280 ) + ( 10 * 320 ) + ( 10 * 1.420 ) ]
Kre = 86.400 - ( 2.800 + 3.200 + 14.200 ) = 86.400 - 20.200
Kre = 66.200 sati rada
3) Kost = Kre - neplanirani zastoj
Kost = 66.200 - 180
Kost = 66.020 sati rada
4) Kka = ( Kost / Kre ) * 100
Kka = ( 66.020 / 66.200 ) * 100
Kka = 99 %
Kka = ( Kost / Kmax ) * 100
Kka = ( 66.020 / 86.400 ) * 100
Kka = 76 %
Kka = ( Kost / Kopt ) * 100
Kka = ( 66.020 / 71.000 ) * 100
Kka = 93 %
Zadatak br. 21
1. Preduzeće raspolaže sa 15 mašina. Predviđeno je da u toku meseca svaka
mašina ima prekid u radu, i to: zbog nedeljnog odmora radnika 180 sati i zbog
održavanja mašina 260 sati rada. Planom je predviđeno da u toku meseca mo-
že doći i do neplaniranog zastoja od 200 sati.
Izračunati:
Kmax,
Kre,
Kost,
Stepen korišćenja kapaciteta ako se kao osnova uzima Kre, Kmax i Kopt koji iz-
nosi 4.500 sati rada.
2. U preduzeću ima 20 mašina. Planom je predviđeno da svaka mašina u to-
ku god. ima prekid u radu: zbog održavanja mašina 2.860 sati, zbog bolova-
nja radnika 720 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1.440 sati. Predviđen je
i neplanirani zastoj od 1.200 sati.
Izračunati:
Kmax,
Kre,
Kost,
Stepen korišćenja kapaciteta ako se za osnovu uzima Kre, Kmax i Kopt koji izno-
si 78.500 sati rada.
Zadatak br. 22
Preduzeće je u aprilu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju i to:
- proizvod A 1.400 jedinica
- proizvod B 2.000 jedinica
- proizvod C 2.400 jedinica
- proizvod D 1.600 jedinica
Ostvarena proizvodnja u novembru je iznosila: za proizvod A - 1.300 jed., za
proizvod B - 1.850 jed., za proizvod C - 2.300 jed., za proizvod D - 1.450 jed.
Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi:
A - 3 sata
B - 2 sata
C - 5 sati
D - 6 sati
Uslovni proizvod je proizvod B.

Izračunati stepen korišćenja kapaciteta metodom maksimalne mesečne
proizvodnje.
Rešenje:
Proizvod Qost Qmax Nčr E.br. Qost(u) Qmax(u)
A 1.300 1.400 3 1,5 1.950 2.100
B 1.850 2.000 2 1 1.850 2.000
C 2.300 2.400 5 2,5 5.750 6.000

D 1.450 1.600 6 3 4.350 4.800
Svega: 13.900 14.900
Kka = ( Qost(u) / Qmax (u) ) * 100

Kka = ( 13.900 / 14.900 ) * 100
Kka = 93 %
Zadatak br. 23
Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju, i to:

- za proizvod A: 2.400 jedinica,
- za proizvod B: 1.850 jedinica,
- za proizvod C: 2.650 jedinica,
- za proizvod D: 1.900 jedinica,
- za proizvod E: 2.500 jedinica.
Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila: za proizvod A – 2.200 jed., za
proizvod B – 1.600 jed., za proizvod C – 2.550 jed., za proizvod D – 1.800
jed., za proizvod E – 2.300 jed.
Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosio je:
A – 3 sata,
B – 4 sata,
C – 5 sati,
D – 6 sati,
E – 7 sati.
Uslovni proizvod je proizvod C.

Izračunati stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne meseč-
ne proizvodnje.
Preduzeće je u septembru ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju, i to:
- za proizvod A: 1.860 jedinica,
- za proizvod B: 2.730 jedinica,
- za proizvod C: 2.260 jedinica,
- za proizvod D: 1.980 jedinica,
- za proizvod E: 3.040 jedinica.
Ostvarena proizvodnja u novembru iznosila je: za proizvod A – 1.760 jed., za
proizvod B – 2.550 jed., za proizvod C – 2.180 jed., za proizvod D – 1.600
jed., za proizvod E – 2.880 jed.
Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi:
A – 4 sata,
B – 5 sati,
C – 6 sati,
D – 7 sati,
E – 8 sati.
Uslovni proizvod je proizvod B.
Zadatak br. 24
Preduzeće je za proizvodnju angažovalo 20 mašina. Predviđeno je da svaka
mašina u toku godine ima prekid u radu, i to: zbog održavanja 420 sati rada
i zbog godišnjih odmora radnika 720 sati rada. Planiran je i neplanirani zastoj
od 1.200 sati.
Izračunati:
Stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvod-
nje,
Kmax,
Kre,
Kost,
Stepen korišćenja kapaciteta ako se za osnovu uzima Kre, Kmax i Kopt koji iz-
nosi 152.000 sati rada.
Zadatak br. 25
Preduzeće je planiralo godišnju vrednost proizvodnje od 800.000 dinara. Ci-
klus obrta ili broj dana vezivanja je 18. Utvrditi koliko je preduzeću potrebno
obrtnih sredstava i koliki je koeficijent obrtanja sredstava.
Rešenje:
360 360
Ko = = = 20
To 18
Vp 800.000
Aob = = = 40.000
Ko 20
Koeficijent obrta posmatranog preduzeća iznosi 20. Potrebna obrtna sredstva

na osnovu datih parametara iznose 40.000 dinara.
Zadatak br. 26
Preduzeće „D“ je u toku jedne godine prosečno angažovalo obrtna sredstva u
visini od 150.000 dinara, a ostvarilo je vrednost proizvodnje od 900.000. Utvr-
diti koeficijent obrta i prosečni broj dana vezivanja obrtnih sredstava.
Rešenje:
Vp 900.000
Ko = = =6
Aob 150.000
Na osnovu koeficijenta obrtaja može se utvrditi vreme obrta, i to:

360 360
To = = = 60 dana, što predstavlja broj dana vezivanja obrtnih sredstava.
Ko 6
Zadatak br. 27
Preduzeće je u toku jedne godine prosečno angažovalo obrtna sredstva u visi-
ni od 240.000 dinara i ostvarilo vrednost proizvodnje od 960.000 dinara.
Utvrditi koeficijent obrtanja i prosečni broj dana vezivanja obrtnih sredstava.
Rešenje:
960.000
Ko = =4
240.000
360
To = = 90.
4
Koeficijent obrta posmatranog preduzeća iznosi 4 i utvrđuje se na osnovu

ostvarene vrednosti proizvodnje i prosečno angažovanih obrtnih sredstava.
Na osnovu poznatog koeficijenta obrta, moguće je utvrditi vreme obrta. U po-
smatranom zadatku, broj dana vezivanja obrtnih sredstava je 90.
Zadatak br. 28
Preduzeće za proizvodnju građevinskog materijala je za ostvareni ukupan pri-
hod od 6.000.000 dinara u toku godine prosečno angažovalo obrtnih sredsta-
va u iznosu od 600.000 dinara.
Izračunati koeficijent obrta obrtnih sredstava i dužinu ciklusa obrta.
Rešenje:
UP 6.000.000 360 360
Ko = = = 10, To = = = 36
Aob 600.000 Ko 10 .
Zadatak br. 29
Preduzeće planira da ostvari godišnji obim proizvodnje od 4.200.000 dinara.
Na osnovu dosadašnjih iskustava, predviđa se da dužina ciklusa obrta traje 30
dana. Izračunati potrebna obrtna sredstva i koeficijent obrta.
Rešenje:
360 360
Ko = = = 12
To 30
Vp 4.200.000
Aob = = = 350.000
Ko 12 .
Zadatak br. 30
Utvrditi potrebna obrtna sredstva ako preduzeće planira: vrednost godišnje po-
trošnje predmeta rada 4.000.000 dinara, s prosečnim brojem dana vezivanja
zaliha od 18 dana, vrednost nedovršene proizvodnje 2.400.000 dinara, sa
vremenom obrta od 60 dana, zalihe gotovih proizvoda 1.200.000 dinara sa
vremenom obrta od 30 dana, promet novčanih sredstava na žiro računu
6.500.000 dinara sa vremenom obrta od 7 dana, avanse i potraživanja

900.000 dinara, sa prosečno 30 dana vezivanja sredstava.
Rešenje:
Vrednost Potrebna
Redni
Delovi ob očekivanog To Ko obrtna
broj
prometa sredstva
1 Predmeti rada 4.000.000 18 20 200.000
Nedovršena
2 2.400.000 60 6 400.000
proizvodnja
Zalihe
3 1.200.000 30 12 100.000
got.proizvoda
4 Žiro račun 6.500.000 7 52 125.000

Avansi
5 900.000 30 12 75.000
ipotraživanja
UKUPNO 15.000.000 22 17 900.000
Zadatak br. 31
Utvrditi potrebna obrtna sredstva, ako se planira sledeća struktura potrošnje:
predmeti rada 300.000,00 dinara
nedovršena proizvodnja 170.000,00 dinara
zalihe gotovih proizvoda 100.000,00 dinara
tekući račun 500.000,00 dinara
avansi i potraživanja 700.000,00 dinara.
Predviđeni su sledeći dani vezivanja:
za predmete rada 18 dana
za nedovršenu proizvodnju 60 dana
za zalihe gotovih proizvoda 30 dana
za sredstva na tekućem računu obrt je 7 dana
za avanse i potraživanja 30 dana.
Rešenje:
Prosečno potrebna obrtna sredstva su 119.615,38 dinara, sa prosečnim danom
vezivanja 24, i koeficijentom obrta 15.
Vrednost Potrebna
Vrsta obrtnih očekivanog obrtna
R.br. sredstava prometa TO Ko sredstva
1. Predmeti rada 300.000,00 18 20 15.000,00
Nedovršena
2. proizvodnja 170.000,00 60 6 28.333,33
3. Zalihe GP 100.000,00 30 12 8.333,33
4. Tekući račun 500.000,00 7 52 9.615,38
Avansi i
5. potraživanja 700.000,00 30 12 58.333,33
1.770.000,00 24 15 119.615,38
KONTROLNA PITANJA
1. Ekonomski značaj i uloga sredstava

2. Naturalni i ekonomski oblici sredstava
3. Karakteristike i vrste osnovnih (trajnih) sredstava
4. Izvori osnovnih sredstava
5. Kapaciteti osnovnih sredstava
6. Vrste vrednosti osnovnih sredstava
7. Pojam i ekonomski značaj amortizacije
8. Načini obračuna amortizacije
9. Karakteristike i vrste obrtnih sredstava
10. Kruženje (cirkulacija) obrtnih sredstava
11. Koeficijent obrta obrtnih sredstava
12. Trošenje i angažovanje sredstava
13. Odnos angažovanja i trošenja sredstava
GLAVA V
TROŠKOVI PREDUZEĆA I KALKULACIJE
1. TROŠKOVI PREDUZEĆA
Troškovi predstavljaju vrednosni izraz utrošenih elemenata proiz-

vodnje i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje.
1.1. VRSTE TROŠKOVA (OPŠTA PODELA)

1. TROŠKOVI RADA – vrednosni izraz utroška radne snage (ukalku-
lisani lični dohoci radnika)
2. TROŠKOVI PREDMETA RADA – vrednosni izraz utrošenih predme-
ta rada u proizvodnji (troškovi sirovina, materijala)
3. TROŠKOVI SREDSTAVA ZA RAD – vrednosni izraz utrošenih sred-
stava za rad u procesu proizvodnje (amortizacija, troškovi osigura-
nja, investiciono održavanje)
4. TROŠKOVI TUĐIH USLUGA – vrednosni izraz tuđih usluga (tro-
škovi PTT, troškovi električne energije).
PODELA TROŠKOVA U ODNOSU NA OBIM PROIZVODNJE
FIKSNI TROŠKOVI
APSOLUTNO FIKSNI TROŠKOVI – to su troškovi koji se ne menja-
ju pri promeni obima proizvodnje ili obima delatnosti (troškovi amorti-
zacije, troškovi osiguranja sredstava za rad).
54 Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije
RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVI – to su troškovi koji ostaju nepro-

menljivi u ukupnom iznosu u pojedinim zonama poslovanja (troškovi
materijala za održavanje, troškovi tehničke kontrole).
VARIJABILNI TROŠKOVI
PROPORCIONALNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su troškovi
koji se menjaju srazmerno promenama obima proizvodnje, odnosno ste-
pena korišćenja kapaciteta (troškovi materijala za izradu, troškovi sred-
stava za rad).
DEGRESIVNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su promenljivi tro-
škovi koji u ukupnom iznosu rastu sporije od porasta obima proizvodnje
ili druge delatnosti (troškovi pogonske režije, troškovi uprave i prodaje).
PROGRESIVNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su promenljivi tro-
škovi koji u ukupnom iznosu rastu brže od porasta obima proizvodnje
(prekomerno korišćenje kapaciteta i sredstava za rad).
UKUPNI TROŠKOVI – predstavljaju zbir ukupnih fiksnih i ukup-
nih varijabilnih troškova.
UT = FT + VT
PROSEČNI TROŠKOVI su troškovi po jedinici proizvoda. Oni se iz-
računavaju stavljanjem u odnos ukupnih troškova sa količinom proizvo-
da (obim proizvodnje).
t = UT / Q
PROSEČNI UKUPNI TROŠKOVI su zbir prosečnih varijabilnih tro-
škova i prosečnih fiksnih troškova.
ut = vt + ft
KOEFICIJENT REAGIBILNOSTI TROŠKOVA pokazuje da li su
troškovi rasli brže ili sporije od porasta obima proizvodnje.
Kr > 1 – troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje;
Kr < 1 – troškovi rastu sporije od porasta obima proizvodnje;
Kr = 0 – troškovi su konstantni.
Zadatak br. 32
Izvršiti razvrstavanje sledećih troškova na direktne i indirektne troškove:
1. materijal za izradu
2. amortizacija (funkcionalni metod obračuna amortizacije)
3. troškovi reprezentacije
4. premije osiguranja
5. utrošeni sitni inventar u pogonu
6. lični dohoci radnika izrade.
Rešenje:
Izračunati odnos direktnih i indirektnih troškova.
1. troškovi sirovina 2.500 din.
2. lični dohoci radnika izrade 3.500 din.
3. lični dohoci finansijske službe 4.500 din.
4. troškovi kancelarijskog materijala 1.200 din.
5. troškovi reprezentacije 300 din.
6. utrošena energija u pogonu 1.200 din.
7. troškovi nepovratne ambalaže 800 din.
8. premije osiguranja 1.000 din.
DIREKTNI TROŠKOVI INDIREKTNI TROŠKOVI
– troškovi sirovina 2.500 – LD fin. službe 4.500
– LD radnika izrade 3.500 – troškovi kanc. mat. 1.200
– utr. en. u pogonu 1.200 – troškovi repr. 300
– troškovi nep. amb. 800 – premije osiguranja 1.000
______________________ ________________________
UTdir 8.000 UTind 7.000
FIKSNI TROŠKOVI
APSOLUTNO FIKSNI TROŠKOVI

KARAKTERISTIKE
1) Ukupni apsolutno fiksni troškovi (FT) su konstantni, ne menjaju
se sa promenom obima proizvodnje.
2) Apsolutno fiksni troškovi po jedinici proizvoda (ft) se menjaju u
obrnutom smeru od smera kretanja obima proizvodnje.
3) Koeficijent reagibilnosti apsolutno fiksnih troškova iznosi 0 (Kr = 0).
Zadatak br. 33
Preduzeće P ima ukupne apsolutno fiksne troškove u iznosu od 120.000 din.
1) Tabelarno prikazati kretanje ukupnih troškova pri proizvodnji od 200, 400,
600, 800 i 1.000 jedinica.
2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimu
proizvodnje.
3) Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje
od 200 na 400 jedinica.
Rešenje:
1)
Obim proizvodnje % promena Ukupni fiksni troš. % promena
(Q) (FT) (FT)
200 - 120.000 -
400 100 120.000 0
600 50 120.000 0
800 33 120.000 0
1.000 25 120.000 0
2)
Obim proizvodnje % promena Apsolutno fiks.troš. % promena
(Q) (povećanje) po jed. proiz. (ft) (smanjenje)
200 - 600 -
400 100 300 50
600 50 200 33
800 33 150 25
1.000 25 120 20
ft = FT / Q
3)
Obim proizvodnje Ukupni fiksni troškovi
(Q) (FT)
200 120.000
400 120.000
___________________________________
'Q = 200 'FT = 0
%'Q = (400 / 200 – 1) * 100 %'FT = (120.000 / 120.000 – 1) * 100

%'Q = 100% %'FT = 0%
Kr = %'FT / %'Q = 0 / 100 = 0
Kr = 0.
Zadatak br. 34
Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove u iznosu od 100.000 din.

1) Tabelarno prikazati kretanje ukupnih fiksnih troškova pri proizvodnji od 100,
200, 300, 400 i 500 jedinica.
2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimu
proizvodnje.
RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVI

KARAKTERISTIKE
1. Ukupni relativno fiksni troškovi (FT) su konstantni, ne menjaju se
sa promenom obima proizvodnje.
2. Relativno fiksni troškovi po jedinici proizvoda (ft) sa povećanjem
obima proizvodnje opadaju.
Zadatak br. 35
Pomoću metode najvišeg i najnižeg stepena zaposlenosti izvršiti razgraničenje
relativno fiksnih troškova na fiksnu i varijabilnu komponentu ako su poznati sle-
deći podaci:
Vremenski period Obim proizvodnje Ukupni relat. fiksni troškovi

I – III 100 6.000
IV – VI 300 14.000
VII – IX 400 18.000
X – XII 200 10.000.
Rešenje:
Stepen zaposlenosti Obim proizvodnje Ukupni relat. fiksni trošk.
Najviši 400 18.000
Najniži 100 6.000
_____________________________________________________
'Q = 300 'FT = 12.000
vt = 'FT / 'Q = 12.000 / 300 = 40
vt = 40 din.
Obim proizvodnje Ukup. relat. fiks. troš. Varijab. troš. Fiksni trošk.
100 6.000 4.000 2.000
300 14.000 12.000 2.000
400 18.000 16.000 2.000
200 10.000 8.000 2.000
VT = vt * Q.
Zadatak br. 36
Izvršiti razgraničenje relativno fiksnih troškova na fiksnu i varijabilnu komponen-
tu pomoću metode najvišeg i najnižeg stepena zaposlenosti ako su poznati sle-
deći podaci:
Vremenski period Obim proizvodnje Ukupni relativno fiks. trošk.
I – II 100 10.000
III – IV 140 12.000
V – VI 120 11.000
VII – VIII 180 14.000
IX – X 200 15.000
XI – XII 160 13.000.
VARIJABILNI TROŠKOVI
Proporcionalno varijabilni troškovi

KARAKTERISTIKE
1) Ukupni proporcionalno varijabilni troškovi (VTp) imaju isti trend
promena sa promenama obima proizvodnje,
2) Proporcionalno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda (vtp) su
konstantni, bez obzira na promene obima proizvodnje,
3) Koeficijent reagibilnosti troškova jednak je 1 (Kr = 1).
Zadatak br. 37
Preduzeće M je ostvarilo sledeći obim proizvodnje i varijabilnih troškova:
Obim proizvodnje Varijabilni troškovi
100 30.000
200 60.000
300 90.000
400 120.000
500 150.000
600 180.000.
1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova.
2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.
3) Utvrditi stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 200
na 300 jedinica.
Rešenje:
1)
Obim proizvodnje % promena VTp % promena
100 - 30.000 -
200 100 60.000 100
300 50 90.000 50
400 33 120.000 33
500 25 150.000 25
600 20 180.000 20
2)
Obim proizvodnje % promena vtp % promena
100 - 300 -
200 100 300 0
300 50 300 0
400 33 300 0
500 25 300 0
600 20 300 0
3)
Obim proizvodnje Proporcionalno varijabilni troškovi
(Q) (VTp)
200 60.000
300 90.000
_____________________________________________________
∆Q = 100 ∆VTp = 30.000
%∆Q = (300 / 200 – 1) * 100 %∆VTp = (90.000 / 60.000 – 1) * 100

%∆Q = 50% %∆VTp = 50%
Kr = %∆VTP / %∆Q = 50 / 50 = 1
Kr = 1.
Zadatak br. 38
Preduzeće M je ostvarilo sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih tro-
škova:
(Q) (VT)
100 10.000
200 20.000
300 30.000
400 40.000
500 50.000
600 60.000
3) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od

500 na 600 jedinica.
Degresivno varijabilni troškovi
1) Ukupni degresivni varijabilni troškovi (VTdg) imaju sporiji trend

porasta od povećanja obima proizvodnje – blago rastu,
2) Degresivno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda (vtdg) opada-
ju sa porastom obima proizvodnje,
3) Koeficijent reagibilnosti troškova je manji od 1 (Kr < 1).
Zadatak br. 39
Preduzeće S raspolaže sledećim podacima o kretanju obima proizvodnje i va-
rijabilnih troškova:
(Q) (VT)
100 10.000
200 16.000
300 22.000
400 28.000
500 33.000
600 37.000
Rešenje:
1)
Obim proizvodnje % promena Degres. varij. troš. % promena
(Q) VTdg
100 - 10.000 -
200 100 16.000 60
300 50 22.000 38
400 33 28.000 27
500 25 33.000 18
600 20 37.000 12
2)
Obim proizvodnje %promena Deg. VT po jed. pr. %promena
(Q) (povećanje) vtdg (smanjenje)
100 - 100 -
200 100 80 20
300 50 73 9
400 33 70 4
500 25 66 6
600 20 62 6
vtdg = VTdg / Q
3)
Obim proizvodnje VTdg
500 33.000
600 37.000
_____________________________________________________
∆Q = 100 ∆VTdg = 4.000
%∆Q = (600 / 500 – 1) * 100 %∆VTdg = (37.000 / 33.000 – 1) * 100
%∆Q = 20% %∆VTdg = 12%
Kr = %∆VTdg / %∆Q = 12% / 20% = 0,6
Kr <1.
Zadatak br. 40
Preduzeće B raspolaže sledećim podacima o kretanju obima proizvodnje i va-
rijabilnih troškova:
(Q) VT
100 10.000
200 14.000
300 19.000
400 23.000
500 26.000
600 29.000

Progresivno varijabilni troškovi

1) Ukupni progresivno varijabilni troškovi (VTpg) rastu brže od po-
rasta obima proizvodnje,
2) Progresivno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda rastu sa po-
rastom obima proizvodnje,
3) Koeficijent reagibilnosti troškova veći je od 1 (Kr > 1).
Zadatak br. 41
Preduzeće N ima sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova:
(Q) VT
100 10.000
200 22.000
300 36.000
400 52.000
500 70.000
600 90.000
Rešenje:
1)
Obim proizvodnje % promena Progr. varij. trošk. % promena
(Q) VTpg
100 - 10.000 -
200 100 22.000 120
300 50 36.000 64
400 33 52.000 44
500 25 70.000 35
600 20 90.000 29
2)
Obim proizvodnje % promena Prog. VT po jed. pr. %promena
(Q) vtpg
100 - 100 -
200 100 110 10
300 50 120 9
400 33 130 8
500 25 140 8
600 20 150 7
3)
Obim proizvodnje Varijab. progres. troškovi
(Q) VTpg
400 52.000
500 70.000
_______________________________________
∆Q = 100 ∆VTpg = 18.000
%'Q = (500 / 400 – 1) * 100%'VTpg = (70.000 / 52.000 – 1) * 100
%∆Q = 25% %∆VTpg = 35%
Kr = %∆VTpg / %∆Q = 35% / 25% = 1,4
Kr = 1,4 Kr > 1
Zadatak br. 42
Preduzeće X ima sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova:
(Q) VT
100 10.000
200 22.000
300 38.000
400 55.000
500 75.000
600 110.000

Prosečni varijabilni troškovi
Zadatak br. 43
Preduzeće M raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prosečnih
proporcionalno varijabilnih, progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih tro-
škova.
Obim proizvodnje PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI
(Q) proporcionalni progresivni degresivni
100 20 22 44
200 20 28 32
300 20 30 28
400 20 34 22
500 20 42 18
600 20 58 16
1) Izračunati ukupne varijabilne troškove.
2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih troškova pri promeni obima
proizvodnje od 500 na 600 jedinica.
Rešenje:
1)
Q vtp vtpg vtdg VTp VTpg VTdg VT
100 20 22 44 2.000 2.200 4.400 8.600
200 20 28 32 4.000 5.600 6.400 16.000
300 20 30 28 6.000 9.000 8.400 23.400
400 20 34 22 8.000 13.600 8.800 30.400
500 20 42 18 10.000 21.000 9.000 40.000
600 20 58 16 12.000 34.800 9.600 56.400
2)
Q VTp VTpg VTdg VT
500 10.000 21.000 9.000 40.000
600 12.000 34.800 9.600 56.400
∆Q = 100 ∆VTp = 2.000 ∆VTpg = 13.800 ∆VTdg = 600 ∆VT = 16.400

%∆Q=20% %∆VTp=20% %∆VTpg=66% %∆VTdg=7% %∆VT=41%
Koeficijent reagibilnosti proporcionalno varijabilnih troškova
Kr = %∆VTp / %∆Q = 20% / 20% = 1
Kr = 1
Koeficijent reagibilnosti progresivno varijabilnih troškova
Kr = %∆VTpg / %∆Q = 66% / 20% = 3,3
Kr = 3,3 Kr > 1
Koeficijent reagibilnosti degresivno varijabilnih troškova
Kr = %∆VTdg / %∆Q = 7% / 20% = 0,35
Kr = 0,35 Kr < 1
Koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih troškova
Kr = %∆VT / %∆Q = 41% / 20% = 2,1
Kr = 2,1 Kr > 1
Zadatak br. 44
Preduzeće D raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prosečnih

proporcionalnih, progresivnih i degresivnih varijabilnih troškova.
Obim proizvodnje PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI
(Q) proporcionalni progresivni degresivni
100 10 20 18
200 10 24 15
300 10 30 12
400 10 35 10
500 10 43 9
600 10 56 8
1) Izračunati ukupne varijabilne troškove.
2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih varijabilnih troškova pri
promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.
UKUPNI TROŠKOVI
UT = FT + VT
FT = ft * Q VT = vt * Q
Zadatak br. 45
Izračunati ukupne troškove preduzeća za obime proizvodnje od 200, 400,
600, 800, 1.000 i 1.200 jedinica ako fiksni troškovi iznose 8.000 din. a vari-
jabilni troškovi po jedinici proizvoda 20 din.
Rešenje:
UT = FT + VT
FT = 8.000 din.
vt = 20 din.
VT = vt * Q
UT = FT + (Q * vt)
UT200 = 8.000 + (200 * 20) = 8.000 + 4.000 = 12.000
UT400 = 8.000 + (400 * 20) = 8.000 + 8.000 = 16.000
UT600 = 8.000 + (600 * 20) = 8.000 + 12.000 = 20.000
UT800 = 8.000 + (800 * 20) = 8.000 + 16.000 = 24.000
UT1.000 = 8.000 + (1.000 * 20) = 8.000 + 20.000 = 28.000
UT1.200 = 8.000 + (1.200 * 20) = 8.000 + 24.000 = 32.000
Zadatak br. 46
Izračunati ukupne troškove preduzeća za obime proizvodnje od 100, 200,
300, 400, 500 i 600 jedinica ako fiksni troškovi iznose 4.000 din. a varijabil-
ni troškovi po jedinici proizvoda 15 din.
PROSEČNI TROŠKOVI
ut = ft + vt
ft = FT / Q vt = VT / Q
Zadatak br. 47
Izračunati prosečne troškove preduzeća pri obimu proizvodnje od 100, 200,
300, 400, 500 i 600 jedinica ako fiksni troškovi iznose 20.000 din. a varija-
bilni troškovi po jedinici proizvoda su 120 din.
Rešenje:
ut = ft + vt
FT = 20.000 din.
vt = 120 din.
ft = ft / Q
ft100 = 20.000 / 100 = 200
ft200 = 20.000 / 200 = 100
ft300 = 20.000 / 300 = 67
ft400 = 20.000 / 400 = 50
ft500 = 20.000 / 500 = 40
ft600 = 20.000 / 600 = 33
ut = ft + vt
ut100 = 120 + 200 = 320
ut200 = 120 + 100 = 220
ut300 = 120 + 67 = 187
ut400 = 120 + 50 = 170
ut500 = 120 + 40 = 160
ut600 = 120 + 33 = 153
Zadatak br. 48
Izračunati prosečne troškove preduzeća pri obimu proizvodnje od 100, 300,
500, 700, 900 jedinica ako fiksni troškovi iznose 30.000 din. a varijabilni tro-
škovi po jedinici proizvoda su 40 din.
Zadatak br. 49
Preduzeće B ima sledeće kretanje obima proizvodnje i troškova poslovanja:
Obim proizvodnje Ukupni fiksni troš. Varij. trošk. po jed. proizvoda

(Q) FT vt
200 30.000 30
400 30.000 30
600 30.000 30
800 30.000 30
1.000 30.000 30
1.200 30.000 30
1) Izračunati ukupne troškove preduzeća za svaki obim proizvodnje.
2) Izračunati prosečne troškove preduzeća za svaki obim proizvodnje.
Rešenje:
1)
UT = FT + VT
UT = FT + (Q * vt)
UT200 = 30.000 + (200 * 30) = 30.000 + 6.000 = 36.000
UT400 = 30.000 + (400 * 30) = 30.000 + 12.000 = 42.000
UT600 = 30.000 + (600 * 30) = 30.000 + 18.000 = 48.000
UT800 = 30.000 + (800 * 30) = 30.000 + 24.000 = 54.000
UT1.000 = 30.000 + (1.000 * 30) = 30.000 + 30.000 = 60.000
UT1.200 = 30.000 + (1.200 * 30) = 30.000 + 36.000 = 66.000
2)
ut = ft + vt
ft = FT / Q
ft200 = 30.000 / 200 = 150
ft400 = 30.000 / 400 = 75
ft600 = 30.000 / 600 = 50
ft800 = 30.000 / 800 = 38
ft1.000 = 30.000 / 1.000 = 30
ft1.200 = 30.000 / 1.200 = 25
ut = ft + vt
ut200 = 150 + 30 = 180

ut400 = 75 + 30 = 105
ut600 = 50 + 30 = 80
ut800 = 38 + 30 = 68
ut1.000 = 30 + 30 = 60
ut1.200 = 25 + 30 = 55
DINAMIKA TROŠKOVA I PRIHODA PREDUZEĆA
MRTVA TAČKA RENTABILITETA

Kada su ukupni prihodi preduzeća veći od ukupnih rashoda, tada
preduzeće ostvaruje dobitak.
UP > UR = D
Kada su ukupni troškovi preduzeća veći od ukupnih prihoda, tada
preduzeće ostvaruje gubitak.
UT > UP = G
Kada su u preduzeću ukupni prihodi jednaki ukupnim troškovima,
tada preduzeće posluje na rentabilnoj nuli – mrtva tačka rentabiliteta.
UP = UT = 0 (MTR)
I. OBIM PROIZVODNJE NA KOME SE OSTVARUJE

MRTVA TAČKA RENTABILITETA
QMTR = FT / (c – vt)
Zadatak br. 50
Preduzeće M ima ukupne fiksne troškove od 100.000 din., varijabilne troško-
ve po jedinici proizvoda od 20 din., a prodajna cena po jedinici proizvoda iz-
nosi 30 din.
Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.
Rešenje:
QMTR = FT / (c – vt)
FT = 100.000 din.
vt = 20 din.
Cq = 30 din.
QMTR = 100.000 / (30 – 20) = 100.000 / 10
QMTR = 10.000 kom.
Preduzeće posluje na pozitivnoj nuli (MTR) pri obimu proizvodnje od 10.000
jedinica.
Zadatak br. 51
Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove od 60.000 din., varijabilni troškovi po
jedinici proizvoda iznose 50 din., a prodajna cena proizvoda je 80 din.
II. UKUPAN PRIHOD ZA POSLOVANJE NA POZITIVNOJ NULI (MTR)

UPMTR = (UP * FT) / (UP – VT)
Zadatak br. 52
Preduzeće N planira da u narednoj godini ostvari ukupan prihod od 80.000
din. Planirani troškovi poslovanja iznose 60.000 din., od čega fiksni troškovi
20.000 din., a varijabilni troškovi su 40.000 din.
Koliki najmanji ukupan prihod preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez
gubitka?
Rešenje:
UPMTR = (UP * FT) / (UP – VT)
UP = 80.000 din.
FT = 20.000 din.
VT = 40.000 din.
UPMTR = (80.000 * 20.000) / (80.000 – 40.000)
UPMTR = 40.000 din.
Preduzeće treba da ostvari najmanji ukupan prihod od 40.000 din. da bi po-
slovalo bez gubitka (na MTR).
Zadatak br. 53
Preduzeće D planira da u narednoj godini ostvari ukupan prihod od 100.000
din., uz troškove poslovanja od 80.000 din. Od toga fiksni troškovi iznose
30.000 din. i varijabilni troškovi od 50.000 din.
Koliko najmanji ukupan prihod treba da ostvari preduzeće da bi poslovalo bez
gubitaka?
III. STEPEN ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA

NA KOME SE OSTVARUJE MRTVA TAČKA RENTABILITETA
Kka = (Qplan / Qmax) * 100
Kka = (Qmtr / Qmax) * 100
Zadatak br. 54
Preduzeće M planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 3.000 jedinica
i ukupan prihod od 120.000 din. Pri tome, fiksni troškovi treba da iznose
40.000 din., a varijabilni troškovi 60.000 din.
Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet iznosi
3.200 jedinica.
Rešenje:
1)
Qmtr = FT / (c – vt)
FT = 40.000 din.
VT = 60.000 din.
UP = 120.000 din.
Q = 3.000 din.
c = UP / Q = 120.000 / 3.000
c = 40 din.
vt = VT / Q = 60.000 / 3.000
vt = 20 din.
Qmtr = 40.000 / (40 – 20) = 40.000 / 20
Qmtr = 2.000 kom.
Preduzeće posluje bez gubitka pri proizvodnji od 2.000 jedinica.
2)
Kka = (3.000 / 3.200) * 100
Kka = 94 %
Kka = (2.000 / 3.200) * 100
Kka = 63%
Zadatak br. 55
Preduzeće H planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 5.000 komada
i ukupan prihod od 200.000 din. Pri tome, ukupni fiksni troškovi treba da izno-
se 60.000 din., a ukupni varijabilni troškovi 120.000 din.
1) Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.
2) Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet predu-
zeća iznosi 5.500 jedinica.
Zadatak br. 56
Preduzeće Z planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 30.000 jedi-
nica i ukupan prihod od 900.000 din. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvo-
vati sa 40%, a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi prodajne cene proizvoda.
Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 32.000 jedinica. Izračunati:
1) obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta;
2) stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta;
3) ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.
Rešenje:
1)
Q = 30.000 kom.
UP = 900.000 din.
ft = 40% (Cq)
vt = 50% (Cq)
Qmax = 32.000 jed.
c = UP / Q
c = 900.000 / 30.000
c = 30 din.
ft = (40 * 30) / 100 vt = (50 * 30) / 100
ft = 12 din. vt = 15 din.
FT = ft * Q VT = vt * Q
FT = 12 * 30.000 VT = 15 * 30.000
FT = 360.000 din. VT = 450.000 din.
Qmtr = 360.000 / (30 – 15) = 360.000 / 15
Qmtr = 24.000 kom.
2)
Kka = (30.000 / 32.000) * 100
Kka = 94%
Kka = (24.000 / 32.000) * 100
Kka = 75%
3)
UPmtr = (UP * FT) / (UP – VT)
UPmtr = (900.000 * 360.000) / (900.000 – 450.000)
UPmtr = 32.400.000 / 45
UPmtr = 720.000 din.
Zadatak br. 57
Preduzeće V planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 20.000 jedi-
nica i ukupan prihod od 800.000 din. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvo-
vati sa 25%, a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi prodajne cene proizvoda.
Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 36.000 jedinica.
Izračunati:
1) obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta;
2) stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta;
3) ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitaka.
5.2. TROŠKOVI TRGOVINSKOG PREDUZEĆA

Za razliku od proizvodnih preduzeća, gde je ključni element anali-
za troškova proizvodnje, u trgovinskim peduzećima naglasak se stavlja na
obim prometa, odnosno prodaje.
Obim prodaje je direktno povezan sa profitabilnošću trgovinskog
preduzeća. Sa aspekta upravljanja i procesa donošenja odluka, veoma je
bitno sagledati nivo prodaje i troškove proizašle iz tog nivoa. Analiza
troškova sa tog aspekta bitan je parametar u definisanju asortimana ro-
be i, sa druge strane, marketing aktivnosti preduzeća.
Bruto marža u trgovinskom preduzeću predstavlja meru njegove
efikasnosti. Bruto marža predstavlja razliku između ostvarenog prome-
ta i troškova nabavke. Bruto marža se često naziva i bruto profit (Lovre-
ta, 1995).
bruto marža
Stopa bruto marže = ——————————— * 100
neto promet
Stopa bruto marže zavisi od većeg broja faktora, a pre svega od
asortimana robe u trgovinskom preduzeću. Tipičan primer za to jesu ra-
zne forme diskonta (Maxi diskont, Rodić diskont itd.), gde se prodaje ro-
ba široke potrošnje, a konkurencija je izuzetno jaka, te se teži formiranju
niže marže, uz istovremeno zadovoljavanje većeg broja potrošača.
Tipični troškovi za trgovinska preduzeća su troškovi nabavke robe,
troškovi promocije, troškovi zarada zaposlenih, troškovi servisiranja itd.
Troškovi u trgovinskom ili uslužnom preduzeću pokrivaju se iz
ukupno realizovanog prometa, odnosno ukupnih prihoda preduzeća.
Profitna marža označava odnos neto profita i neto prometa.
neto profit
neto profitna marža = ——————————— * 100
neto promet
Profitna marža obuhvata više varijabli, kao što su:1
jedinična cena proizvoda,
broj komada datog proizvoda,
nabavna cena po jedinici proizvoda i
operativni troškovi.
1
Prof. dr Stipe Lovreta, Trgovinski menadžment, EF, Beograd, 1995, str. 196
Jedinična cena predstavlja cenu po kojoj preduzeće prodaje neki

proizvod. Jedinična cena se utvrđuje kalkulacijom i odraz je politike cena,
asortimana i ukupne prodajne politike nekog preduzeća.
Nabavna cena predstavlja cenu proizvoda po kojoj je trgovinsko
preduzeće izvršilo nabavku datog proizvoda sa pripadajućim zavisnim
troškovima. Nabavna cena u odnosu na prodajnu cenu u praksi varira iz-
među 60% i 80%, u zavisnosti od vrste proizvoda, proizvodnog asortima-
na preduzeća, kao i prodajne politike preduzeća.
Operativni troškovi mogu imati karakter: fiksnih, varijabilnih i re-
lativno fiksnih troškova. Zakupnine i amortizacija spadaju u fiksne ope-
rativne troškove. Troškovi propagande i promocije spadaju u troškove va-
rijabilnog karaktera. U relativno fiksne troškove spadaju troškovi: zapo-
slenih u prodaji, administrativnog osoblja, održavanja i dr.
Zadatak br. 58
Preduzeće xy ostvarilo je neto promet u visini od 20 mil. dinara, a troškovi na-
bavke su 15 mil. dinara. Kolika je bruto marža i stopa bruto marže?
Rešenje:
Bruto marža = 20.000.000 – 15.000.000 = 5.000.000 dinara
bruto marža
Stopa bruto marže = ——————————— * 100
neto promet
5.000.000
Stopa bruto marže =—————————- *100 = 25%
20.000.000
Preduzeće je ostvarilo 25% stopu bruto marže.
Zadatak br. 59
Trgovinsko preduzeće je nabavilo 20 komada frižidera po ceni od 20.000 di-
nara i 10 zamrzivača po ceni od 25.000 dinara. Kalkulacijom je utvrdilo pro-
dajnu cenu u visini od 25.000 dinara za frižidere, a 29.000 dinara za zamr-
zivače. Utvrditi bruto maržu i neto profitnu maržu ako se zna da su operativni
i interesni troškovi za frižidere iznosili 30.000 dinara, a za zamrzivače 20.000
dinara. Porez na promet je obračunat po stopi od 20 %.
Rešenje:
Preduzeće je po osnovu prodaje frižidera ostvarilo neto profitnu stopu 11,67 %,
sa bruto maržom od 100.000 dinara, a na osnovu prodaje zamrzivača 5,75
% neto profitnu stopu, sa bruto maržom 40.000 dinara. Prikaz dobijenih rezul-
tata je dat u tabeli.
neto
troškovi jedinična neto profit
Naziv broj jedinična cena neto promet bruto marža operativni NETO porez profitna
nabavke cena pre poreza
proizvoda komada prodaje (2*3) (6-4) troškovi PROFIT (9-10) marža
(2*5) nabavke (7-8)
(9/1,2) (10/6)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Frižider 20 25.000,00 400.000,00 20.000,00 500.000,00 100.000,00 30.000,00 70.000,00 58.333,33 11.666,67 11,67%
Zamrzivač 10 29.000,00 250.000,00 25.000,00 290.000,00 40.000,00 20.000,00 20.000,00 16.666,67 3.333,33 5,75%
UKUPNO 650.000,0 0 790.000,00 140.000,00 50.000,00 90.000 ,0 0 75. 000,00 15.000,00
Zadatak br. 60
Trgovinsko preduzeće je nabavilo 20 komada televizora po ceni od 15.000,00
dinara i 40 DVD plejera po ceni od 4.000,00 dinara. Kalkulacijom je utvrdilo pro-
dajnu cenu u visini od 20.000,00 dinara za televizore, a 8.000,00 dinara za
DVD plejere. Utvrditi bruto maržu i neto profitnu maržu ako se zna da su opera-
tivni i interesni troškovi za televizore iznosili 40.000,00 dinara, a za DVD plejere
60.000,00 dinara. Porez na promet je obračunat po stopi od 10 %.
Rešenje:
Neto Neto
Br. Neto Bruto
Naziv Pc Tr. nab. Nc Op. tr. prof. pre Neto profit Porez prof.
kom. promet marža
poreza marža
12
1 2 3 4 (2*5) 5 6 (2*3) 7 (6-4) 8 9 (7-8) 10 (9/1,1) 11 (9-10)
(10/6)
TV 20 20.000 300.000 15.000 400.000 100.000 40.000 60.000 54.545,45 5.454,55 13,64%
DVD 40 8.000 160.000 4.000 320.000 160.000 60.000 100.000 90.909,09 9.090,91 28,41%
Ukupno 460.000 720.000 260.000 100.000 160.000 145.454,54 14.545,46
Zadatak br. 61
Izvršiti klasifikaciju troškova trgovinskog preduzeća A na fiksne,varijabilne i re-
lativno fiksne troškove i utvrditi stopu bruto marže. Dati su sledeći podaci:
neto promet 25.000.000, 00 dinara
troškovi nabavke 18.000.000,00 dinara
operativni troškovi 5.000.000,00 dinara
plate komercijalista 2.500.000,00 dinara
plate administracije 500.000,00 dinara
zakupnina 800.000,00 dinara
reklama 1.000.000,00 dinara
amortizacija 200.000,00 dinara.
Plate komercijalista su utvrđene u 40 % fiksnog dela, a 60 % u zavisnosti od

ostvarenog prometa.
Plate administracije se formiraju: 80 % fiksnog dela, 20 % u zavisnosti od pro-
meta.
Rešenje:
PRIRODA klasifikovanje
OPIS TROŠKA fiksni varijabilni UKUPNO
NETO PROMET 25.000.000,00
TROŠKOVI NABAVKE 18.000.000,00
BRUTO MAR A 7.000.000,00
OPERATIVNI TROŠKOVI 2.400.000,00 2.600.000,00 5.000.000,00
Plate komercijalista RF 1.000.000,00 1.500.000,00 2.500.000,00
Plate administracije RF 400.000,00 100.000,00 500.000,00
Troškovi zakupnine F 800.000,00 800.000,00
Troškovi reklame V 1.000.000,00 1.000.000,00
Troškovi amortizacije F 200.000,00 200.000,00
NETO PROFIT PRE TAKSI 2.000.000,00
POREZ 333.333,33
NETO PROFIT 1.666.666,67
NETO PROFITNA MARŽA 6,67%
STOPA BRUTO MARŽE 28,00%
Zadatak br. 62
Sa podacima iz prethodnih zadatka izračunati: stopu varijabilnog troška, stopu
marginalnog dobitka i prelomnu tačku rentabilnosti.
Rešenje:
Stopa varijabilnog troška je jednaka
varijabilni trošak
stopa varijabilnog troška= ————————————————- *100
neto promet
2.600.000,00
stopa varijabilnog troška= ——————————————— *100 = 10,4%
25.000.000,00
Stopa marginalnog dobitka = stopa bruto marže – stope varijabilnog troška
Stopa marginalnog dobitka = 28 % – 10,4 % = 17, 6%
fiksni trošak
Prelomna tačka rentabilnosti = —————————————————————-
stopa marginalnog dobitka
2.400.000,00
Prelomna tačka rentabilnosti = ——————————————- = 13.636.363,64
17,6 %
Stopa marginalnog dobitka označava procentualni deo prometa koji služi za
pokriće fiksnih troškova i realizaciju neto profita.
Prelomna tačka rentabilnosti označava tačku na kojoj preduzeće ne ostvaruje
ni dobit ni gubitak, odnosno promet trgovinskog preduzeća treba da je iznad
prelomne tačke rentabilnosti kako bi preduzeće ostvarilo profit.
5.3. METODE KALKULACIJE

Pojam kalkulacije potiče od latinske reči calculatio, što znači pred-
račun, sračunavanje, proračun. Kalkulacija predstavlja sistematski pregled
troškova i drugih stavki koje, zajedno sa troškovima, čine strukturu pro-
dajne cene proizvoda: troškovi materijala za izradu, troškovi rada izrade,
amortizacija, pogonska režija, upravno-prometna režija, dobitak, prodaj-
na cena (Kukoleča, 1990, Leksikon).
Po svojoj suštini, kalkulacija predstavlja obračunski postupak utvrđiva-
nja cene koštanja, odnosno raspoređivanja troškova na mesto i nosioce
troškova (proizvode). Samo utvrđivanje cene po jedinici proizvoda podra-
zumeva odgovarajuće knjigovodstvene i vanknjigovodstvene postupke.
Knjigovodstveni postupak obuhvata preuzimanje nastalih troškova
evidentiranih u finansijskom knjigovodstvu, kao i preuzimanje rezultata
nosilaca troškova, evidentiranih u pogonskom knjigovodstvu.
Forma troškova, po klasama od 0 do 9, ne zadovoljava formu kalku-
lacije, pa je stoga potrebno pregrupisavanje pojedinih kategorija troško-
va za potrebe kalkulacije. Pogonsko knjigovodstvo, pravilno postavljeno,
predstavlja dobar izvor podataka za potrebe izrade kalkulacija. U pogon-
skom knjigovodstvu troškovi su alocirani na mesto nastanka troška, pa je
njihovo vezivanje za proizvod olakšano.
Problem alokacije troškova za mesto i nosioce nastaje i kod moguć-
nosti direktnog vezivanja. Pojedine troškove je moguće direktno vezati za
nosioce troškova proizvoda, kao što su troškovi osnovnog materijala i tro-
škovi zarada u proizvodnji. Međutim, jedan deo troškova nemoguće je di-
rektno vezati za određeni proizvod, već se oni vezuju za više nosilaca. Sto-
ga je neophodno izvršiti njihovu alokaciju na nosioce prema određenom

ključu, koji je, najčešće, utvrđen prema nekom direktnom trošku. Troško-
vi koji se ne mogu direktno vezati za nosioce, indirektni troškovi, su:
troškovi uprave i prodaje, troškovi zarada zaposlenih van proizvodnje
itd.
Svrha izrade kalkulacija jeste alokacija troškova na mesta i nosioce,
a krajnji rezultat jeste prodajna cena. Utvrđivanje prodajne cene putem
kalkulacije sa sobom povlači niz implikacija, te je krajnju cenu neophod-
no formirati na osnovu troškova koji ulaze u cenu koštanja, ali i uticaja
i zakonitosti tržišta.
Druga dimenzija kalkulacije jeste njen značaj u procesu racionaliza-
cije upravljanja. Adekvatno sagledavanje svih nastalih troškova i bilansi-
ranje rashoda i prihoda pružaju mogućnost usaglašavanja parcijalnih re-
zultata: fizičkog obima proizvodnje, ostvarenih prihoda i, na kraju, dobi-
ti. U procesu planiranja i kontrole uloga kalkulacije je nemerljiva, jer kal-
kulacija omogućava usaglašavanje pomenutih parcijalnih rezultata.
Osim osnovne podele kalkulacija na pretkalulacije, međukalkulaci-
je i naknadne kalkulacije, postoji i podela na:
divizionu kalkulaciju,
dodatnu kalkulaciju,
kalkulaciju vezanih proizvoda i
kalkulaciju ekvivalentnih brojeva.
Ove metode kalkulacije se razlikuju po osnovu metode obračuna, a

u zavisnosti od uslova i načina proizvodnje.
DIVIZIONA KALKULACIJA
Diviziona kalkulacija se primenjuje kod homogene proizvodnje, a
do cene koštanja se dolazi uprosečavanjem troškova za posmatrani obra-
čunski period.
Zadatak br. 63
Utvrditi cenu koštanja proizvoda, ako se zna da je u posmatranom periodu pro-
izvedeno 180.000 jedinica istog proizvoda, a nastali troškovi iznose
5.400.000 dinara.
Rešenje:
Ck = Ukupni troškovi / Obim proizvodnje
Ck= 5.400.000,00 / 180.000 = 30 dinara po jedinici proizvoda
Zadatak br. 64
Utvrditi cenu koštanja proizvoda „ab“ ako su troškovi direktnog materijala
200.000 dinara, troškovi prerade 300.000 dinara, završena proizvodnja
7000 jedinica, a nedovršena proizvodnja 3.000 jedinica.
Rešenje:
S obzirom da proizvodnja nije završena, odnosno troškovi prerade se alocira-
ju samo na gotove proizvode, pri izradi kalkulacije neophodno je voditi računa
o alokvetnom delu zaliha nedovršene proizvodnje. Stepen završenosti nedovr-
šene proizvodnje na kraju meseca iznosi 25%. Obračunski postupak utvrđiva-
nja cene koštanja izgledao bi ovako:
1. Ukupan broj jedinica proizvoda 10.000 jed.
2. Troškovi direktnog materijala 10.000 x 1 = 10.000 jed.
3. Troškovi prerade
a) završena proizvodnja 7.000 x 1 = 7.000 jed.
b) nedovršena proizvodnja 3.000 x1/4= 750 jed.
U K U P N O: 7.750 jed.
Cena
koštanja
Iznos Broj po jedinici
Parametri troškova jedinica proizvoda
Troškovi direktnog materijala 200.000,00 10.000 20,00
Troškovi prerade 300.000,00 7.750 38,71
Cena koštanja proizvoda 58,71
Ck = (iznos troškova direktnog materijala / broj jedinica proizvoda + iznos tro-

škova prerade / broj jedinica proizvoda)
Ck = (200.000/10.000 + 300.000 / 7.750) = 20,00+38,71= 58,71 dinara
Dakle, kod divizione kalkulacije, neophodno je voditi računa o ta-
kozvanim tranzitornim efektima zaliha nedovršene proizvodnje. Ukoliko
se u cenu koštanja uključe i troškovi koji se još realno nisu vezali za no-
sioce (kao što je slučaj sa troškovima prerade još nezavršenih proizvoda),
cena koštanja je pogrešno utvrđena i dovodi u zabludu. U našem Zadat-
ku br. vidi se da su se ukupni troškovi alocirali na sve proizvode, bez ob-
zira što proces prerade nad određenim brojem jedinica nije završen i tro-
škovi su nastali samo za deo završenih proizvoda, cena koštanja bi bila 50
dinara i ne bi odgovarala realnoj ceni koštanja.
KALKULACIJA EKVIVALENTNIH BROJEVA

Kalkulacija ekvivalentnih brojeva primenjuje se u proizvodnji proiz-
voda koji su slični po poreklu materijala od kojeg se izrađuju, ili se pak
proizvode na istim proizvodnim linijama, ali su različitih spoljnih karak-
teristika. Ova kalkulacija se vezuje za masovnu proizvodnju.
Zadatak br. 65
U preduzeću X proizvedene su tri vrste proizvoda: stolice (1.200 komada),
stolovi (600 komada) i regali (300 komada). Njihovi troškovi po jedinici
proizvoda se odnose 1:2:3. Izračunati cenu koštanja po vrstama proizvoda ako
ukupni troškovi proizvodnje za sve tri vrste proizvoda iznose 1.000.000 dinara.
Rešenje:
UT = Visina
1.000.000 Normativ Ekvivalentan troška po
Q UT Ck
Vrsta troškova broj e.br.
2 6 = 4*5 7 = 6/2
proizvoda 3 4 = 2*3 (UT/ ΣE.br.)
1 5
stolica 1.200 1 1.200 303,03 363.636,36 303,03
sto 600 2 1.200 303,03 363.636,36 606,06
regal 300 3 900 303,03 272.727,27 909,09
UKUPNO 3.300 1.000.000,00
Obračun cene koštanja započinje određivanjem ekvivalentnih brojeva. Na

bazi ekvivalentnih brojeva dolazi se do uslovne jedinice, tačnije do svođenja na
zajedničku jedinicu. Deljenjem ukupnih troškova brojem uslovnih jedinica, dobi-
jamo cenu koštanja uslovne jedinice, a kad nju pomnožimo sa količinom poje-
dinačnog uslovnog proizvoda, dobićemo trošak po konkretnom proizvodu.
Ukoliko dobijeni trošak podelimo sa stvarnom pojedinačnom količinom,
utvrdićemo cenu koštanja po jedinici proizvoda.
U datom zadatku cena koštanja stolice je 303,03 dinara, stola 606,06 dinara,
a regala 909,09 dinara.
KALKULACIJA VEZANIH PROIZVODA

Kalkulacija vezanih proizvoda se primenjuje u proizvodnji u kojoj se
jednim tehnološkim postupkom iz iste sirovine dobija više proizvoda za
tržište (klanice, prerada koža i sl.). Kod kalkulacije vezanih proizvoda
identifikuje se glavni proizvod i nusproizvod koji se u tehnološkom pro-

cesu dobija.
Zadatak br. 66
Utvrditi cenu koštanja proizvodnje rakije i destilata od rakije, kao nusproizvoda.
Destilacijom je dobijeno 10.000 litara rakije i 2.000 litara destilata. Troškovi su
sledeće strukture:
troškovi materijala za izradu glavnog proizvoda su 200.000 dinara,
troškovi materijala za izradu nusproizvoda 2.000 dinara,
troškovi zarada izrade glavnog proizvoda 100.000 dinara,
troškovi zarada izrade nusproizvoda 2.000 dinara,
opšti troškovi proizvodnje glavnog proizvoda 120.000 dinara,
opšti troškovi proizvodnje nusproizvoda 1.000 dinara,
dodatni troškovi prerade nusproizvoda 5.000 dinara,
troškovi prodaje glavnog proizvoda su 20.000 dinara, a troškovi prodaje
nusproizvoda 3.000 dinara,
prodajna cena nusproizvoda 20 dinara.
Rešenje:
Elementi Glavni proizvod Nuzproizvod
1.troškovi materijala izrade 200.000,00
2.Troškovi zarada izrade 100.000,00
3.opšti troškovi proizvodnje 120.000,00
4. S V E G A PROIZVODNJA 420.000,00
5. Prodajna vrednost nuzproizvoda 40.000,00
6.Bruto marža 9.000,00
a.pretpostavljeni dobitak 15% 6.000,00
b.troškovi prodaje i upravljanja 20.000,00 3.000,00
7.neto vrednost nuzproizvoda 5-6 31.000,00
8.Umanjenje za troškove dodatne prerade 5.000,00
a.materijal izrade 2.000,00
b. Troškovi zarad 2.000,00
c.opšti troškovi 1.000,00
9.vrednost nuzproizvoda za umanjenjenje

troškova glavnog proizvoda 26.000,00 26.000,00
10. Troškovi glavnog proizvoda 4+6b-9 414.000,00
11.troškovi dodatne prerade nuzproizvoda 5.000,00
12. Troškovi nuzproizvoda 7-8+11 31.000,00
13.proizvedena količina 10.000,00 2.000,00
14.Cena koštanja 41,40 15,50
a) troškovi proizvodnje glavnog proizvoda Tpgp

Tpgp = Troškovi materijala+ troškovi zarada+opšti troškovi
Tpgp = 200.000+100.000+120.000 = 420.000
b) troškovi proizvodnje nuzproizvoda Tpnp
Tpnp = troškovi materijala Np+troškovi zarada Np+ Opšti troškovi Np
Tpnp = 2.000+2.000+1.000 = 5.000
c) Pv-Prodajna vrednost Np
Pv = 20 dinara * Qnp = 20 * 2.000 = 40.000 dinara
d) Pretpostavljenji dobitak 15 % = 40.000 *,015 = 6.000
e) Bruto marža Np = Pretpostavljeni dobitak Np + troškovi prodaje Np
Bruto marža Np = 6.000 + 3.000 = 9.000 dinara
f) Neto vrednost Np = Pv Np – Bm Np = 40.000 – 9.000 = 31.000
g) Vrednost Np za umanjenje troškova Gp = Nv Np – TpNp = 31.000-5.000

= 26.000
h) Troškovi glavnog proizvoda = Tpgp +trprodaje gp - vrednost Np za uman-
jene troškova Gp = 420.000+20.000-26.000 = 414.000 dinara
i) Ck gp- Cena koštanja glavnog proizvoda = Troškovi Gp / Qgp
Ck gp = 414.000 / 10.000 = 41,40 dinara
j) Troškovi Np –Tnp = Nvnp -Umanjenje za troškove dodatne prerade Np
+Troškovi dodatne prerade Np = 31.000 - 5.000+5.000 = 31.000
Cknp = Tnp / Q np = 31.000 / 2.000 = 15,50 dinara
DODATNA KALKULACIJA
U slučaju diversifikovanosti proizvodnog procesa, proizvodnje po
specijalnoj narudžbini i slično, primenjuje se metod dodatne kalkulacije.
U dodatnoj kalkulaciji se pojedini troškovi direktno vezuju za radne na-
loge, a alociranje opštih troškova se vrši putem stope dodatka.
U direktne troškove ubrajamo: troškove materijala za izradu, troško-
ve direktnog rada (zarada radnika u proizvodnji), posebne troškove pro-
izvodnje i sl.
U indirektne troškove ubrajamo troškove prodaje, opšte troškove
proizvodnje, troškove administracije i sl.
Zadatak br. 67
Metodom dodatne kalkulacije utvrditi cenu koštanja proizvoda A, B i C.
Kao kriterijum raspodele indirektnih troškova uzimaju se troškovi zarada, izrade
i utrošenog materijala. Opšti troškovi izrade iznose 80.000 dinara, dok opšti
troškovi uprave i prodaje iznose 120.000 dinara
Obim Vrednost Direktni
Vrsta Ukupni direktni
proizvodnje utrošenog troškovi
proizvoda troškovi
(Q) materijala zarada
A 1.500 120.000 22.000 142.000
B 5.500 100.000 40.000 140.000
C 2.300 130.000 65.000 195.000
Ukupno 9.300 350.000 127.000 477.000
Rešenje:
VARIJANTA I
a. utvrđivanje odnosa direktnih troškova prema indirektnim
ključ za indirektne troškove = 100 * (opšti troškovi izrade + troškovi uprave i prodaje) /
ukupni direktni troškovi = 100 * (200.000 / 477.000) = 0,419287 * 100 = 41,93 %
b. izrada
Obim Vrednost Direktni Ukupni Indirektni troškovi Cena koštanja
ukupni
proizvodnje utrošenog troškovi direktni Ključ (ključ * ukupni po jedinici
troskovi
(Q) materijala zarada troškovi direktni troškovi) proizvoda
1.500 120.000 22.000 142.000 0,419287 59.538,78 201.538,78 134,36
5.500 100.000 40.000 140.000 0.419287 58.700,21 198.700,21 36,13
2.300 130.000 65.000 195.000 0.419287 81.761,01 276.761,01 120,33
9.300 350.000 127.000,00 477.000,00 200.000,00 677.000,00
VARIJANTA II
a. ključ raspodele – obim proizvodnje
ključ raspodele = ukupni opšti troškovi / obim proizvodnje =
200.000 / 9.300 = 21,50538
b. izrada
Obim Vrednost Direktni Ukupni Indirektni troškovi Cena koštan-
ukupni
proizvodnje utrošenog troškovi direktni Ključ (ključ * obim ja po jedinici
troskovi
(Q) materijala zarada troškovi proizvodnje) proizvoda
1.500 120.000 22.000 142.000 21,50538 32.258,06 174.258,06 116,17
5.500 100.000 40.000 140.000 21,50538 118.279,57 258.279,57 46,96
2.300 130.000 65.000 195.000 21,50538 49.462,37 244.462,37 106,29
9.300 350.000 127.000,00 477.000,00 200,000.00 677.000,00
Iz priloženih varijanti da se zaključiti da, u slučaju kada se koriste ukupni direkt-

ni troškovi kao ključ za raspodelu indirektnih troškova, tada proizvodi sa većim
direktnim troškovima snose i veći teret indirektnih troškova (varijanta I). I obrnu-
to, kada se kao ključ raspodele uzima obim proizvodnje, tada najveći deo in-
direktnih troškova snosi proizvod sa najvećom proizvodnjom.
Posmatrajući ove dve varijante, može se konstatovati da od samog izbora vari-
jante i ključa za raspodelu zavisi krajnja cena koštanja proizvoda. Stoga, pri
odabiru ključa prethodno treba analizirati sve relevantne faktore koji mogu uti-
cati na formiranje cene koštanja. Krajnji cilj je svesti na što manju meru indirekt-
ne troškove i pokušati, gde je to moguće, troškove knjižiti na mesto i nosioce, ka-
ko bi dobili što objektivniju cenu koštanja.
Zadatak br. 68
Metodom dodatne kalkulacije utvrditi cenu koštanja za proizvode A, B, C.
Ključ za raspodelu indirektnih troškova su lični dohoci izrade. Opšti troškovi
izrade iznose 40.000,00 dinara, dok opšti troškovi uprave i prodaje iznose
80.000,00 dinara.
proizvod Q Tm LD izrade
A 2.000 100.000 40.000
B 3.000 140.000 60.000
C 5.000 200.000 100.000
Ukupno 10.000 440.000 200.000
Rešenje:
Visinu indirektnih troškova koji pripadaju određenom proizvodu dobijamo kada
odgovarajući ključ pomnožimo iznosom LD izrade datog proizvoda. Ključ raču-
namo po sledećem obrascu:
KljučTi =opšti troškovi izrade * 100 = 40.000 * 100 = 20%
LD izrade 200.000
KljučTu = opšti troškovi upr. i prod. * 100 = 80.000 * 100 = 40%

LD izrade 200.000
proizvod Q Tm LD izrade Ti Tu UT Ck
A 2.000 100.000 40.000 8.000 16.000 164.000 82
B 3.000 140.000 60.000 12.000 24.000 236.000 78,67
C 5.000 200.000 100.000 20.000 40.000 360.000 72
Ukupno 10.000 440.000 200.000 40.000 80.000 760.000
Kontrolna pitanja
1. Pojam i kategorizacija troškova

2. Troškovi, utrošci i izdaci
3. Ukupni, marginalni i prosečni troškovi
4. Fiksni troškovi
5. Relativno fiksni troškovi
6. Vrste i karakteristike varijabilnih troškova
7. Remanentnost troškova
8. Progresija i degresija troškova
9. Marginalni troškovi
10. Ukupni troškovi i njihove karakteristike
11. Kalkulacija troškova
12. Metode kalkulacije cene koštanja
13. Troškovi trgovinskog preduzeća
14. Diviziona kalkulacija
15. Kalkulacija vezanih proizvoda
16. Dodatna kalkulacija
17. Kalkulacija ekvivalentnih brojeva
18. Ekonomski značaj troškova
GLAVA VI
PRINCIPI EFIKASNOSTI POSLOVANJA
I POSLOVNI – BIZNIS PLAN
Efikasnost i principi efikasnosti
Ekonomski principi poslovanja predstavljaju određene norme ili pra-

vila koja se primenjuju u poslovanju preduzeća, u svrhu racionalnog ostvari-
vanja njegovih ekonomskih ciljeva.
Efikasnost poslovanja označava stepen uspešnosti u ostvarivanju posta-
vljenih ciljeva preduzeća. U osnovi ekonomske efikasnosti poslovanja pred-
uzeća jeste njegova težnja da svojom delatnošću ostvari maksimalne re-
zultate, uz minimalna ulaganja potrebnih faktora: materije, energije i
vremena.
Efikasnost poslovanja preduzeća se meri kroz osnovni ekonomski
princip: da postignuti rezultati budu maksimalno mogući i da su ostva-
reni uz minimalna ulaganja potrebnih materijalnih i drugih komponena-
ta u procesu rada i poslovanja preduzeća.
Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspešnosti preduzeća u
ostvarivanju postavljenih ciljeva, izražava se istovremeno i kao stepen nje-
gove uspešnosti u podmirivanju širih ekonomskih i društvenih potreba.
Uspešnost u organizovanju poslovanja preduzeća kao ekonomskog
subjekta meri se odnosom između njegovih ostvarenih rezultata i ulaga-
nja potrebnih komponenata u procesu poslovanja.
Efikasnost poslovanja je upravo proporcionalna ostvarenim rezulta-
tima preduzeća. Veći rezultati podrazumevaju i veću efikasnost, pod uslo-
vom da su ulaganja za postignute rezultate ostala nepromenjena ili nisu
povećana u većem obimu od povećanja rezultata.
Putem efikasnosti se izražava kvalitet ekonomije poslovanja predu-
zeća.
90 Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis plan
Zbog nemogućnosti celovitog, zbirnog izražavanja efikasnosti po-

slovanja, koje bi obuhvatilo sve uticajne i dejstvujuće činioce i pojave na
strani rezultata i na strani ulaganja – teorija i praksa ekonomije preduze-
ća afirmišu određene parcijalne principe efikasnosti poslovanja. Najzna-
čajniji među tim principima su: produktivnost, ekonomičnost i rentabil-
nost (profitabilnost).
Produktivnost rada
Produktivnost je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultati

preduzeća uz minimalno ulaganje i trošenje ljudskog rada, odnosno rad-
ne snage. On izražava efikasnost trošenja radne snage u procesu rada i
poslovanja preduzeća.
U širem smislu, produktivnost predstavlja povećanje proizvodnje i
materijalnog bogatstva jednog društva sa postojećim radnim potencija-
lom stanovništva.
Efikasnost društva i svakog ljudskog rada meri se njihovom pro-
duktivnošću, koja se ogleda u masi proizvedenih materijalnih dobara i
količini rada upotrebljenog za njihovu proizvodnju.
Širi značaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na životni
standard stanovništva. Sa povećanjem produktivnosti povećavaju se dru-
štveno bogatstvo i nacionalni dohodak jednog društva. Povećanje ukup-
ne mase proizvoda omogućava povećanje njihove potrošnje, kao i broja
potencijalnih potrošača određenih proizvoda.
Sa stanovišta društva, produktivnost preduzeća je izraz njegovih
proizvodnih mogućnosti – koju količinu proizvoda ili usluga, putem tr-
žišta, preduzeće stavlja društvu na raspolaganje.
Sa aspekta kvaliteta ekonomije poslovanja pojedinačnog preduzeća,
produktivnost izražava racionalnost trošenja zaposlene radne snage. Ona
pokazuje i izražava njenu sposobnost da po jedinici utrošenog rada ostva-
ri određenu količinu i kvalitet proizvoda i usluga.
Iskazivanje i merenje produktivnosti

U praksi poslovanja, preduzeće primenjuje različite metode izraža-
vanja i merenja produktivnosti rada. Pošto produktivnost zavisi od koli-
čine proizvoda, odnosno ostvarenih učinaka, s jedne strane, i količine
utrošene radne snage s druge strane – razlike u iskazivanju i merenju pro-

duktivnosti uglavnom se svode na razlike u načinu izražavanja proiz-
vodnje, odnosno ostvarenih učinaka u određenom vremenskom periodu.
Za utrošak radne snage prihvaćeno merilo je vreme trajanja rada –
što odgovara broju radnika, radnih dana ili sati utrošenih na proizvodnju
određene količine proizvoda ili usluga.
Problem iskazivanja proizvodnje, odnosno učinaka u obrascu pro-
duktivnosti, javlja se u slučajevima kada postoji nedovršena proizvodnja,
veći broj heterogenih proizvoda, širok asortiman proizvoda i sl.
Sa stanovišta merenja produktivnosti rada, naturalno iskazivanje rezul-
tata, količinom proizvoda ili usluga, predstavlja najpogodniji način za re-
alno izražavanje produktivnosti. Međutim, naturalni način iskazivanja
produktivnosti ima ograničenu primenu i ne može se u praksi primeni-
ti u najvećem broju slučajeva.
U preduzećima koja proizvode različit asortiman proizvoda, gde
dolazi do promene kvaliteta proizvoda, gde se koristi kooperacija, ili ako
postoji nedovršena proizvodnja i sl. – primenjuju se izvedeni metodi me-
renja produktivnosti.
Naturalno-uslovni metod merenja produktivnosti pretvara sve proizvo-
de preduzeća u uslovne jedinice, odnosno iskazuje ih kao jednu vrstu pro-
izvoda.
Kao uslovni proizvod se obično uzima jedan koji je reprezentativan
za preduzeće i koji je najviše ili najduže zastupljen u njegovom proizvod-
nom programu.
Postojeći proizvodni asortiman se preračunava u uslovni proizvod
pomoću koeficijenta ekvivalencije, koji se obično izračunava na bazi utro-
ška vremena za proizvodnju pojedinog proizvoda (deljenjem normativa
rada pojedinog proizvoda sa normativom rada uslovnog, ekvivalentnog
proizvoda).
U preduzećima koja zbog raznovrsne proizvodnje nisu u mogućno-
sti da naturalno-uslovno iskažu obim svoje proizvodnje ili učinaka, kori-
ste se norma časovi rada za izražavanje produktivnosti.
U ovom slučaju se normativi rada po jedinici proizvoda množe sa
količinom svakog proizvoda iz postojećeg asortimana i na taj način se
utvrđuje obim proizvodnje za svaki tip proizvoda ili asortimana.
Ukupni norma časovi se dele sa ukupnim efektivno ostvarenim ča-
sovima i na taj način se izračunava produktivnost određenog vremenskog
perioda.
Raznovrsnu proizvodnju moguće je izraziti i preko cena i na taj na-

čin je svesti na zajednički i uporediv pokazatelj. Koriste se stalne, tekuće
i standardne cene.
Problem izražavanja ukupne mase utrošenog rada rešava se svođe-
njem radova različitih stepena složenosti na rad određene vrste i stepena
složenosti, primenom koeficijenta složenosti.
Metode merenja i dinamika produktivnosti

Produktivnost se meri odnosom obima proizvodnje i utrošene radne
snage. Promena produktivnosti iz jednog perioda u drugi naziva se dinami-
ka produktivnosti. Kao najčešće metode merenja produktivnosti upotre-
bljavaju se metode u kojima se proizvod, odnosno učinci, izražavaju:
1. fizičkim (naturalnim) jedinicama mere,
2. tržišnom cenom proizvoda,
3. cenom koštanja proizvoda i
4. norma časovima rada.
Dinamika produktivnosti predstavlja njene promene u vremenskoj
sukcesiji. Promene se utvrđuju praćenjem produktivnosti u planiranim
vremenskim periodima. One se izražavaju kao promene obima proiz-
vodnje i promene utrošenog rada. Pravac i dinamika tih promena izraz su
kvaliteta ekonomije poslovanja preduzeća. Kao relativan izraz promena
produktivnosti koristi se indeks produktivnosti. Lančani indeks izražava
godišnju stopu promena produktivnosti, na način da se produktivnost
tekuće godine stavlja u odnos sa produktivnošću prethodne godine. Ba-
zni indeks pokazuje promene produktivnosti u odnosu na stanje i nivo
produktivnosti neke određene godine koja se uzima kao bazni period.
Sadržaj i značaj ekonomičnosti

Ekonomičnost označava ekonomski princip poslovanja preduzeća ko-
ji obezbeđuje maksimalni učinak, uz minimalno trošenje svih potrebnih
materijalnih i ljudskih komponenata.
Ekonomičnost izražava stepen efikasnosti trošenja u preduzeću
kroz zahtev da se sa utrošenim resursima preduzeća ostvari što veći uči-
nak. Suština ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju u procesu proiz-
vodnje i poslovanja. Ekonomičnost je kompleksniji pokazatelj od produk-
tivnosti rada, jer obuhvata racionalnije korišćenje ne samo živog rada, već
i sredstava za rad i predmeta rada.
Ekonomičnost predstavlja jedan od širih instrumenata kontrole

ekonomske uspešnosti poslovanja preduzeća, jer odražava odnos predu-
zeća prema ukupnim ostvarenim troškovima. Povećanje ekonomičnosti u
širem smislu označava i povećanje bogatstva društva.
Značaj ekonomičnosti ogleda se i u težnji za smanjivanjem troško-
va poslovanja preduzeća. Na taj način se smanjuje i cena koštanja proiz-
voda ili usluga i povećava njihova konkurentska pozicija na tržištu. Na
ekonomičnost deluju brojni faktori, ponekad sa različitim i suprotnim
dejstvom. Sa stanovišta uslovljenosti i dinamike ekonomičnosti, osnovni
uticajni faktori su: prirodni, društveni, tehničko-tehnološki i organizaci-
oni.
Metode utvrđivanja i merenja ekonomičnosti

Ekonomičnost se izražava kao odnos ostvarenih rezultata i trošenja
u procesu poslovanja. Ekonomičnost se može utvrđivati naturalno i fi-
nansijski, odnosno vrednosno, a izražava se posebno za svaki element, od-
nosno komponentu preduzeća.
Naturalno utvrđivanje ekonomičnosti uzima za osnovu fizički obim
proizvodnje i njen odnos prema fizičkim utrošcima predmeta rada, sred-
stava za rad i radne snage.
Naturalni izraz ekonomičnosti predstavlja odnos ostvarene proiz-
vodnje u fizičkim pokazateljima i fizičkih utrošaka elemenata preduzeća.
Vrednosno iskazivanje ekonomičnosti svodi se na odnos vrednosti
ostvarene proizvodnje, odnosno učinaka preduzeća i troškova svih eleme-
nata proizvodnje.
Kod vrednosnog utvrđivanja ekonomičnosti bitno je odabrati realan
izraz vrednosti učinka, odnosno proizvoda, koji će obuhvatiti ukupnu
ostvarenu vrednost i ukupna trošenja upotrebljena za stvaranje te vredno-
sti.
Kod merenja ekonomičnosti u iskazivanju vrednosti koriste se: trži-
šna cena, prosečna cena, standardna cena, ukupan prihod i dr.
Dinamika ekonomičnosti izražava kretanje nivoa ekonomičnosti u
vremenskoj sukcesiji. Kao i produktivnost, izražava se na bazi lančanog i
baznog indeksa.
Značaj rentabilnosti – profitabilnosti

Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja čijom se
primenom ostvaruje težnja preduzeća i preduzetnika da sa manjom ma-
som angažovanih sredstava ostvaruju veću dobit, odnosno profit.
Ona pokazuje i izražava efikasnost angažovanih sredstava, kao i is-
plativost poslovanja preduzeća, odnosno određenog posla.
Cilj i ekonomski motiv poslovanja svakog preduzeća jeste da ostva-
ri što veće rezultate. Osnovni interes preduzeća je da iz svog poslovanja
ostvari što veću dobit, odnosno profit, kao finalni izraz njegovog eko-
nomskog rezultata.
Poslovanje preduzeća je uspešnije ako se rezultati ostvaruju uz ma-
nje trošenje i angažovanje sredstava. Smanjivanje angažovanja i trošenja
sredstava jedan je od trajnih ekonomskih ciljeva i motiva poslovanja pred-
uzeća.
U odnosu na sredstva, cilj preduzeća je što brže kretanje i cirkulisa-
nje angažovanih sredstava u procesu poslovanja.
Vremenski faktor je značajan u iskazivanju i efektima rentabilnosti,
jer formira veličinu ulaganja, odnosno angažovanja sredstava. Po tom,
vremenskom faktoru se rentabilnost razlikuje od drugih ekonomskih
principa poslovanja – produktivnosti i ekonomičnosti.
Kompleks rentabilnosti obuhvata odnos između rezultata i ulaga-
nja, odnosno dobiti i angažovanih sredstava. Stoga na rentabilnost delu-
ju faktori koji utiču na visinu dobiti i angažovana sredstva.
Na visinu dobiti utiču: obim proizvodnje, asortiman proizvoda, ce-
na i utrošci sredstava za proizvodnju i radne snage, stepen korišćenja ka-
paciteta, kao i brojne organizacione mere kojima se povećava kvalitet ra-
da i poslovanja preduzeća.
Angažovana sredstva zavise od veličine ukupno angažovanih sred-
stava i vremena angažovanja.
Za rentabilnost je bitan i koeficijent obrta, kao broj koji pokazuje
koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije. Ako je ovaj koefici-
jent veći, onda je potrebna manja suma angažovanih sredstava za ciklus
rada preduzeća, i obrnuto.
Utvrđivanje i merenje rentabilnosti

Najrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste preko čistog finansij-
skog rezultata poslovanja – dobiti ili gubitka. Kod rentabilnosti se i veli-
čina angažovanih sredstava i veličina rezultata izražavaju vrednosno u

novčanim jedinicama.
Kao odnos dobiti i angažovanih sredstava, rentabilnost se iskazuje
po obrascu:
D
R=
Sa
Veličina dobiti se u obrascu rentabilnosti može razložiti na bruto

dobit i neto dobit.
Bruto dobit izražava razliku između ukupnih prihoda i ukupnih
rashoda i predstavlja čist finansijski rezultat poslovanja.
Neto dobit se javlja kao ostatak dobiti preduzeća, po podmirenju
obaveza prema državi u vidu poreza i doprinosa i ostalih zakonom oba-
veznih izdvajanja iz dobiti.
Kvalitet rentabilnosti se može pratiti i analizirati u vremenskoj suk-
cesiji, čime se izražava dinamika rentabilnosti. Dinamika rentabilnosti se
može pratiti, kao i kod produktivnosti i ekonomičnosti, preko baznog i
lančanog indeksa rentabilnosti.
Zadatak br. 69
Pekara “P” dnevno proizvede 250.000 komada hleba, a pritom ostvari utrošak
od 5.000 časova rada. Izračunati produktivnost pekare izraženu količinom
proizvedenog hleba u jednom času.
Rešenje:
Q 250.000
P= = = 50,
T 5.000
što pokazuje da se u jednom radnom času proizvede 50 komada hleba.

Za proizvodnju jednog hleba potebno je:
5.000
Th = = 00,02 časova rada (ili 1,2 minuta).
250.000
Zadatak br. 70
Cementara „K“ je ostvarila sledeću proizvodnju cementa:
C-250 = 2.500 tona
C-350 = 4.500 tona
C-450 = 6.000 tona.

Normirano radno vreme po jednoj toni iznosi:
kod C-250 = 3 časa
kod C-350 = 6 časova
kod C-450 = 4 časa.
Uslovni proizvod cementare je C-450.
Izračunati produktivnost primenom naturalno-uslovnog metoda.
Rešenje:
Vrsta Obim Normativ Koeficijent Uslovna Stvarno
proizvoda proizvodnje ekvivalencije proizvodnja utrošeno
vreme
1 2 3 4 5 6
C-250 2.500 3 0,75 1.875 7.500
C-350 4.500 6 1,5 6.750 27.000
C-450 6.000 4 1 6.000 24.000
UKUPNO: 14.625 58.500
Koeficijente ekvivalencije dobijamo deljenjem normiranih časova za proizvod-

nju različitih vrsta cementa sa normiranim časovima rada uslovnog proizvoda
(C-450).
Dobijene koeficijente ekvivalencije (0,75 : 1,5: 1) množimo sa ostvarenom
proizvodnjom u tonama i na taj način se dobijaju količine uslovne proizvodnje
u tonama.
Množenjem normativa rada sa stvarnom proizvodnjom dobija se utrošeno vre-
me za ostvarenu proizvodnju.
U navedenom primeru, produktivnost se iskazuje odnosom ukupne količine
uslovne proizvodnje cementa sa ukupnim utrošenim vremenom za tu proizvod-
nju.
14.625
Pc = = 0,25
58.500
Zadatak br. 71
Preduzeće „n“ je na kraju poslovne godine proizvelo: 4.000 odela, 10.000 ka-
puta, 8.000 sakoa i 9.000 pantalona.
Normirani časovi rada su: 10 časova za odelo, 12 časova za kaput, 5 časova
za sako i 3 časa za pantalone.
Ostvareni ili efektivni časovi rada su: za odelo 8 časova, za kaput 10 časova,
za sako 4 časa i za pantalone 3 časa.
Utvrditi nivo produktivnosti rada preduzeća „n“ u tekućoj godini.

Rešenje:
Ostvareni
Ostvareni
Vrsta Količina N za N za ukupnu časovi za
časovi za
proizvoda proizvoda proizvod proizvodnju ukupnu
proizvod
proizvodnju
odela 4.000 10 40.000 8 32.000
kaputi 10.000 12 120.000 10 100.000
sako 8.000 5 40.000 4 32.000
pantalone 9.000 3 27.000 3 27.000
Ukupno 227.000 191.000
Produktivnost se u ovom primeru izračunava kao odnos ukupnog broja norma

časova sa ukupnim brojem ostvarenih časova u preduzeću „n“:
227.000
P= = 1,19
191.000 .
Rezultat pokazuje da je preduzeće ostvarilo manje časova rada nego što je
normirano. Za jedan ostvareni radni čas potrošeno je 1,19 normiranih časova,
čime je norma prebačena za 19%, što je značajan pokazatelj povećanja pro-
duktivnosti rada.
Radna metoda merenja produktivnosti rada

P = ( Q * Nč ) / R
P - produktivnost rada
Q - količina proizvoda
Nč - normirano radno vreme
Zadatak br. 72
U preduzeću K je zaposleno 30 radnika. Radnici su ostvarili proizvodnju
sledećih proizvoda:
proizvod A - 400 jedinica
proizvod B - 200 jedinica
Normirano radno vreme za proizvod A iznosi 12 sati a za proizvod B 15 sati.
Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti.
Rešenje:
P = ( Qa * Nč + Qb * Nč ) / R
P = [ ( 400 * 12 ) + ( 200 * 15 ) ] / 30
P = 260 Nč po radniku
Zadatak br. 73
Na osnovu raspoloživih podataka izračunati produktivnost rada primenom
radne metode merenja produktivnosti.
Vrsta Obim Normirano vreme Efekt.utroš. vreme
proizvoda proizvodnje po jed. proizvoda po jedin.proizvoda
A 400 7 6
B 600 8 8
Rešenje:
Vrsta proizvoda Q Nč (Q * Nč) Eč (Q * Eč)
A 400 7 2.800 6 2.400
B 600 8 4.800 8 4.800
___________________________________
ukupno: 7.600 7.200
P = (Q * Eč) / (Q * Nč)
P = 7.200 / 7.600 = 0,95
P = 0,95
P < 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do prebačaja norme.
Zadatak br. 74.

Preduzeće X ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog
radnog vremena.
Vrsta Obim Normirano vreme Efekt.utroš.vreme
proizvoda proizvodnje po jedin.proizvoda po jedinici proizvoda
A 2.000 3 4
B 3.000 5 4
C 4.000 8 9
D 5.000 7 7
Izračunati produktivnost rada na nivou preduzeća primenom radne metode
merenja produktivnosti.
Rešenje:
Vrsta proiz. Q Nč (Q * Nč) Eč (Q * Eč)
A 2.000 3 6.000 4 8.000
B 3.000 5 15.000 4 12.000
C 4.000 8 32.000 9 36.000
D 5.000 7_______________________________________
35.000 7 35.000
ukupno: 88.000 91.000
P = (Q * Eč) / (Q * Nč)
P = 91.000 / 88.000 = 1,03
P = 1,03
P > 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do podbačaja norme.
Zadatak br. 75
Preduzeće C ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog
radnog vremena.
Vrsta Obim Normirano vreme Efekt.utroš.vreme
proizvoda proizvodnje po jedin.proizvoda po jedinici proizvoda
A 2.000 3 4
B 4.000 5 4
C 7.000 7 6
D 8.000 9 8
Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:
1) na nivou preduzeća,
2) po vrstama proizvoda.
Rešenje:
1) Produktivnost rada na nivou preduzeća
Vrsta proizv. Q Nč (Q * Nč) Eč (Q * Eč)
A 2.000 3 6.000 4 8.000
B 4.000 5 20.000 4 16.000
C 7.000 7 49.000 6 42.000
D 8.000 9 72.000 8 64.000
_________________________________________
ukupno: 147.000 130.000
P = (Q * Eč) / (Q * Nč)
P = 130.000 / 147.000 = 0,88
P = 0,88
P < 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do prebačaja norme.
2) Produktivnost rada po vrstama proizvoda

Pa = ( Qa * Eč ) / ( Qa * Nč )
Pa = 8.000 / 6.000 = 1,33
Pa = 1,33
P > 1 što znači da je norma podbačena.
Pb = ( Qb * Eč ) / ( Qb * Nč )
Pb = 16.000 / 20.000 = 0,80
Pb = 0,80
P < 1 što znači da je norma prebačena.
Pc = ( Qc * Eč ) / ( Qc * Nč )
Pc = 42.000 / 49.000 = 0,86
Pc = 0,86
Pd = ( Qd * Eč ) / ( Qd * Nč )
Pd = 64.000 / 72.000 = 0,89
Pd = 0,89
Zadatak br. 76
Preduzeće A ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog
radnog vremena.
Vrsta Obim Normirano vreme Efekt. utroš.vreme
proizvoda proizvodnje po jedinici proizvoda po jedin.proizvoda
A 1.500 3 3
B 2.200 4 2
C 5.400 5 6
D 8.700 7 6
1) na nivou preduzeća,
2) po vrstama proizvoda.
Zadatak br. 77
Kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena u pre-

duzeću G je sledeće:
Vrsta Obim Normirano vreme Efekt. utrošeno vreme
proizvoda proizvodnje po jedinici proizv. po jedinici proizvoda
A 3.000 2 3
B 4.000 5 3
C 5.000 6 7
D 8.000 9 8
E 9.000 7 7
1) na nivou preduzeća
2) po vrstama proizvoda
Zadatak br. 78
Preduzeće „n“ je u prvom polugodištu 2002. godine proizvelo: 5.000 pari mu-
ških odela čija je stalna cena 950 dinara, 3000 pari ženskih kompleta čija je
stalna cena 900 dinara i 3.000 pari dečjih trenerki čija je stalna ili standard-
na cena 500 dinara.
Za navedenu proizvodnju je utrošeno 900.000 efektivnih radnih časova.
Utvrditi nivo produktivnosti rada u preduzeću „n“.
Rešenje:
Ukupna vrednost
Vrsta proizvoda Količina Stalne cene
proizvodnje
muška odela 5.000 950 4.750.000
ženski kompleti 3.000 900 2.700.000
dečje trenerke 3.000 500 1.500.000
UKUPNO: 8.950.000
8.950.000
P= = 9,94 din. po času.
900.000
Zaposleni je u navedenom periodu po jednom efektivnom času ostvario vred-

nost od 9,94 dinara, što predstavlja nivo njegove produktivnosti.
Zadatak br. 79
Ako su u preduzeću “n” u prethodnom obračunskom periodu isti obim i struktura
proizvodnje (8.950.000) ostvareni sa 850.000 časova, utvrditi dinamiku pro-
duktivnosti rada.
Rešenje:
U prethodnom obračunskom periodu produktivnost iznosi:
8.950.000
P= = 10,53 dinara po času rada.
850.000
Indeks produktivnosti se dobija kada se produktivnost tekućeg perioda (9,94)

pomnoži sa 100 i podeli sa produktivnošću prethodnog perioda (10,53):
9,94 *100
Ip = = 94,4
10,53 .
Rezultat pokazuje da je produktivnost u tekućem periodu smanjena za 5,6% jer
indeks produktivnosti iznosi 94,4.
Zadatak br. 80
Preduzeće je ostvarilo obim proizvodnje od 6.300.000 jedinica proizvoda. Za
proizvodnju je utrošeno 630.000 radnih časova.
Ako je u prethodnom obračunskom periodu isti obim i struktura proizvodnje u
preduzeću “Z” ostvarena sa 700.000 časova, utvrditi dinamiku produktivnosti
rada.
Rešenje:
6.300.000 6.300.000
Pt = = 10,00 Pt −1 = = 9,00
630.000 700.000
10,00 * 100
Ip = = 111,11
9,00 .
Rezultat pokazuje da se produktivnost u tekućem periodu povećala za 11,11%
jer indeks produktivnosti iznosi 111,11.
Zadatak br. 81
Utvrditi produktivnost rada preduzeća „n“, imajući u vidu sledeće obračunate
parametre:
Vrsta proizvoda Ostvarena proizvodnja (kom.) Prodajne cene po jedinici proizvoda
2001. 2002. 2001 2002.
„A” 3.000 3.500 8 10
„B” 2.800 2.950 3 4
„C” 1.000 1.500 6 5
„D” 6.000 6.200 10 11
U preduzeću je ukupno zaposleno 18 radnika.

Rešenje:
Vrsta proizvoda Vrednost proizvodnje
2001. 2002.
„A” 24.000 35.000
„B” 7.400 11.800
„C” 6.000 7.500
„D” 60.000 68.200
Ukupno: 97.400 122.500
Produktivnost po prodajnim cenama u 2001. godini iznosi:

97.400
P= = 5.411.
18
Produktivnost u 2002. god. iznosi:
122.500
P= = 6.805.
18
Zadatak br. 82
Preduzeće “X” je ostvarilo proizvodnju u iznosu od 3.000.000 komada cigli.
Pri tome je utrošeno 900.000 kg materijala, 300.000 časova rada mašina i
150.000 časova rada zaposlenih radnika.
Utvrditi iznos parcijalne ekonomičnosti u preduzeću “X”.
Rešenje:
Ekonomičnost materijala:
3.000.000
Em = = 3,33
900.000
Ekonomičnost sredstava za rad:

3.000.000
Esr = = 10
300.000
Ekonomičnost radne snage:
3.000.000
Ers = = 20
150.000
Zadatak br. 83
Preduzeće „n“ je u toku godine ostvarilo proizvodnju u vrednosti od
10.000.000 dinara.
U istom periodu je ostvarilo ukupne troškove od 8.500.000 dinara (troškovi ma-
terijala 4.500.000, troškovi sredstava za rad 1.200.000 i troškovi radne sna-
ge 2.000.000 din.).
Utvrditi ukupnu ekonomičnost preduzeća „n“.
Rešenje:
Vq 10.000.000
E= = = 1,18
Tq 8.500.000 .
Zadatak br. 84
Preduzeće „n“ je u dve uzastopne godine imalo sledeće rezultate i ulaganja:
2000. 2001.
Obim proizvodnje 1000 900
Prodajna cena po komadu 60 70
Troškovi materijala
(1700x18 =) 30.600
(1600x20 =) 32.000
Troškovi sredstava za rad 1.100 1.200
Troškovi rada
(2.000x11 =) 22.000
(2200 .x10din. =) 22.000
Rešenje:
1000 × 60 60.000
Eo = = = 1,08
32.000 + 1.100 + 22.000 55.100
90 × 70 63.000
E1 = = = 1,17
30.600 + 1.200 + 22.000 53.800
Zadatak br. 85
Preduzeće je u 2000. godini ostvarilo dobitak u iznosu od 300.000 dinara, uz
angažovana sredstva od 940.000 dinara. U 2001. godini ostvarilo je dobitak
u iznosu od 280.000 dinara, a vrednost angažovanih sredstava je bila
1.000.000 dinara. Treba utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti.
Rešenje:
Primenom modela za utvrđivanje rentabilnosti može se oceniti da je rentabilnost
u 2000. i 2001. godini bila:
300.000 280.000
R2000 = = 0,32 R2001 = = 0,28.
940.000 1.000.000
0,28 * 100
Ir = = 87,5
0,32
Indeks rentabilnosti koji pokazuje njegovu dinamiku je 87,5. To znači da je

rentabilnost opala u 2001. u odnosu na 2000. za 12,5%.
Zadatak br. 86
Preduzeće je u 2005. godini ostvarilo dobitak u iznosu od 200.000 dinara, uz
angažovana sredstva od 800.000 dinara. U 2006. godini ostvarilo je dobitak
u iznosu od 300.000 dinara, a vrednost angažovanih sredstava bila je
1.000.000 dinara.
Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti.
Rešenje:
200.000 300.000
R2005 = = 0,25 R2006 = = 0,3
800.000 1.000.000
0,3 * 100
Ir = = 120
0,25
Indeks rentabilnosti koji pokazuje njegovu dinamiku je 120. To znači da se

rentabilnost povećala u 2006. u odnosu na 2005. za 20%.
Zadatak br. 87
Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti preduzeća ako su poznati sledeći podaci:
Angažovana
Period Bruto dobit Neto dobit
sredstva
20.000 14.000 25.000
I
II
26.000 20.000 40.000
Rešenje:
Rentabilnost na osnovu bruto dobitaka:
BD
R=
S
20.000
R I = 25.000 = 0,8
26.000
R II = 40.000 = 0,65
Rentabilnost na osnovu neto dobitaka:
14.000
R I = 25.000 = 0,56 20.000
R II
=
40.000
= 5
Indeks rentabilnosti (rentabilnost na osnovu bruto dobitka) koji pokazuje dina-

miku jeste 81,25. To znači da je rentabilnost opala za 19,75%.
Indeks rentabilnosti (rentabilnost računata na osnovu neto dobitka) je 89,28. To
znači da je rentabilnost opala za 10,72%.
Indeks rentabilnosti
Bazni indeks
IR = ( R1 / R0 ) * 100
IR - indeks rentabilnosti
R1 - rentabilnost posmatranog perioda

R0 - rentabilnost baznog perioda
Lančani indeks
IR = ( R2 / R1 ) * 100
IR - indeks rentabilnosti
R2 - rentabilnost posmatranog perioda
R1 - rentabilnost prethodnog perioda
Zadatak br. 88
U preduzeću Z je ostvareno sledeće kretanje nivoa rentabilnosti:

Vremenski period Ostvareni nivo rentabilnosti
I 0,12
II 0,18
III 0,24
IV 0,20
V 0,18
VI 0,10
Izračunati dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.
Rešenje:
Vremenski Ostv.nivo rentabil. Bazni indeks Lančani indeks
period R IR1 IR2
I 0,12 100 100
II 0,18 150 150
III 0,24 200 133
IV 0,20 167 83
V 0,18 150 90
VI 0,10 83 56
Zadatak br. 89
Preduzeće K ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti:

Vrem.period Dobitak Porez na dobitak Angažovana sredstva
1990 126.000 14.000 720.000
1991 144.000 17.500 680.000
1992 148.000 18.000 690.000

1993 176.000 22.000 740.000
1994 185.000 23.000 770.000
Izračunati indeks rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa i to:
1) na osnovu dobitka,
2) na osnovu neto dobitka.
Rešenje:
1) dinamika rentabilnosti na osnovu dobitka
Vremen.period D AS R1
1990 126.000 720.000 0,18
1991 144.000 680.000 0,21
1992 148.000 690.000 0,21
1993 176.000 740.000 0,23
1994 185.000 770.000 0,24
Ostvareni nivo rentabilnosti Bazni indeks Lančani indeks

R1 IR1 IR2
0,18 100 100
0,21 117 117
0,21 117 100
0,23 128 110
0,24 133 104
2) dinamika rentabilnosti na osnovu neto dobitka
Vreme. period D pd Dn AS R2
1990 126.000 14.000 112.000 720.000 0,16
1991 144.000 17.500 126.500 680.000 0,19
1992 148.000 18.000 130.000 690.000 0,19
1993 176.000 22.000 154.000 740.000 0,21
1994 185.000 23.000 162.000 770.000 0,21

R2 IR1 IR2
0,16 100 100
0,19 119 119
0,19 119 100
0,21 131 111
0,21 131 100
Zadatak br. 90
Preduzeće S ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti:

Vrem.period Dobitak Porez na dobitak Angažovana sredstva
1990 142.000 11.000 1.400.000
1991 194.000 15.800 1.600.000
1992 226.000 17.400 1.700.000
1993 284.000 18.700 1.900.000
1994 303.000 16.200 2.000.000
1995 357.000 19.400 2.200.000
Izračunati:
1) nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka,
2) dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.
Rešenje:
1) nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka
Vrem.period D pd AS R1 R2
1990 142.000 11.000 1.400.000 0,10 0,09
1991 194.000 15.800 1.600.000 0,12 0,11
1992 226.000 17.400 1.700.000 0,13 0,12
1993 284.000 18.700 1.900.000 0,15 0,14
1994 303.000 16.200 2.000.000 0,15 0,14
1995 357.000 19.400 2.200.000 0,16 0,15
2) dinamika rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa

R1 IR1 IR2
0,10 100 100
0,12 120 120
0,13 130 108
0,15 150 115
0,15 150 100
0,16 160 107
R2 IR1 IR2
0,09 100 100
0,11 122 122
0,12 133 109
0,14 156 117
0,14 156 100
0,15 167 107
Biznis plan izrada biznis plana
Pojam, uloga i značaj biznis plana
Šta je biznis plan?

Biznis plan predstavlja dokument u kojem se detaljno planira,
opisuje, analizira i procenjuje ekonomska, finansijska i tržišna dimenzi-
ja određenog projekta ili novog poslovnog poduhvata.
Koja je uloga biznis plana i kada ga donosimo?

Biznis plan je jedan od strateških istrumenata poslovne politike,
koji može da posluži kao smernica u funkciji postizanja željenog uspeha
u definisanoj poslovnoj aktivnosti-poduhvatu.
Biznis plan je ujedno i sredstvo konkretizacije ideja koje želimo da
prezentiramo drugima u cilju započinjanja novog poslovnog poduhvata
ili proširivanju postojeće delatnosti.
Biznis plana je u funkciji standardizacije i kontrole poslovanja.
Biznis plan je i osnov za realizaciju stretegije i obezbeđenje potreb-
nih finansijskih i ostalih resursa.
Poslovni ili biznis plan je dokument koji preduzeće priprema pre
započinjanja novog posla ili poslovnog poduhvata, a radi realizovanja
određene poslovne ideje.
Ciljevi izrade biznis plana preduzeća ogledaju se u sistematizaciji,
sagledavanju i ocenama svih bitnih okolnosti i uticajnih faktora budućeg
poslovanja, ocenama opravdanosti nameravanog posla i smanjenju rizika
budućih ulaganja preduzeća.
Biznis plan predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata realizacije
poslovne politike i poslovnih poduhvata preduzeća. On je jedan od
osnovnih savremenih instrumenata i mehanizama efikasnog poslovanja
preduzeća.
On treba da obezbedi izvodljivost i profitabilnost planiranih ciljeva.
U realizaciji određenog biznisa, biznis plan omogućuje da se pre-
cizno definišu alternative i pravci nameravanih aktivnosti, određuje obim
potrebnih sredstava i sagledava sve relevantne faktore poslovnog
okruženja koji će imati uticaja u procesu realizacije nameravanog posla
Značaj i svrha biznis plana

upoznavanje sa osnovnim obeležjima preduzeća
uvid u prethodno i sadašnje poslovanje preduzeća
da se izvrši procena prethodnog i sadašnjeg poslovanja preduzeća
da se izvrše odgovarajuće promene na bazi izvršene analize
da se izvrši racionalizacija troškova i izbegnu nepotrebni troškovi
da se izbegnu neprofitabilni poduhvati
da se vrednuju realizovane aktivnosti
da se uspostavi komunikacija sa okruženjem
Biznis plan treba da bude, po pravilu, kratak i da sadrži

uravnoteženu ekonomsku i finansijsku projekciju budućeg posla. On
treba da posluži i za uspostavljanje poverenja između preduzetnika i
zaposlenih, preduzeća i finansijera i sl.
Donošenje biznis plana

Biznis plan se obično donosi u okolnostima kada preduzeće
započinje novi posao ili proširuje postojeću delatnost i kapacitete. Kod
donošenja određenih strateških odluka i obezbeđivanja potrebnih finan-
sijskih sredstava, kao i šire kontrole poslovanja, takođe se donosi poslovni
– biznis plan.
Donošenje biznis plana zahteva sagledavanje i kvantifikovanje rele-
vantnih uslova:
prednosti i nedostaci poslovne ideje
nivo rizika
obim i delovanje konkurencije
utvrđivanje ciljnog tržišta i marketing strategije
sagledavanje profitnih mogućnosti.
Biznis plan objektivizira proces donošenja odluka, odnosno

pomaže u donošenju kvalitetnih odluka menadžmenta.
Upoređivanjem stvarnih kretanja ekonomskih pokazatelja sa defin-
isanim ciljevima i pokazateljima iz biznis plana, zaključuje se da li biznis
napreduje ili se ne razvija.
Biznis plan predstavlja celovitu dokumentacionu osnovu koja služi
preduzeću i preduzetniku kao vodič u realizovanju željene strategije
kreiranja određenog biznisa. Sadržaj biznis plana nije egzaktno propisan,
tako da u praksi postoje različiti pristupi.
U osnovi postoji uži i širi metodološki pristup sadržaju biznis
plana.
Metodološki pristupi izradi poslovnog – biznis plana

Metodologija Svetske banke
1. Sažetak investicionog programa
2. Analiza razvojnih mogućnosti i sposobnosti investitora
3. Analiza tržišta prodaje
4. Tehničko-tehnološka analiza
5. Analiza tržišta nabavke
6. Analiza uže i šire lokacije
7. Analiza zaštite životne sredine i zaštite na radu
8. Organizacioni aspekti investicije
9. Analiza izvodljivosti i dinamika radova
10. Ekonomsko-finansijska analiza
11. Ocena finansijske i tržišne efikasnosti projekta
12. Društveno ekonomska ocena projekta
13. Analiza osetljivosti
14. Zbirna ocena projekta.
Metodologija UNIDO
1. Uvod – koncept programa
2. Osnovni podaci o investitoru
3. Tržište plasmana
4. Tržište nabavke
5. Lokacija
6. Tehničko-tehnološka analiza
7. Organizacija
8. Ekologija
9. Dinamika implementacije projekta
10. Ekonomsko finansijska analiza
11. Analiza osetljivosti
Metodologija EAR (Evropska agencija za razvoj)
1. Uvod
2. Rezime poslovnog plana
3. Informacije o firmi
4. Opis poslovanja firme
5. Strategija razvoja
6. Predmet investicije
7. Finansijske projekcije.
Nezavisno od pristupa, svaki biznis plan mora sadržavati:

1. bonitet preduzeća ili preduzetnika
2. tržište i tržišne faktore
3. tehničko-tehnološku analizu projekta
4. finansijsku analizu i ocene
5. ostale neophodne elemente (prema specifičnostima projekta).
Shodno tome sadržaj bizni plana možemo podeliti na segment
uvodnog i osnovnog dela. Biznis plan bi tada imao sledeću formu:
Sadržaj biznis plana

SEGMENT UVODNOG DELA
Formulisan naziv biznis plana
Autori biznis plana
Naziv preduzeća
Sadržaj biznis plana
Rezime biznis plana
SEGMENT OSNOVNOG DELA
Plan pozicioniranja
Projekcija razvoja preduzeća u narednom periodu
Plan tehnologije i organizacije rada
Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja
Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja
Zaključak
Izrada biznis plana

Prilikom izrade biznis plana potrebno je poći od definisane forme.
Postupno i sistematski treba odgovoriti na zahteve u okviru pojedinih
segmenata.
Prilikom izrade biznis plana neophodno je odgovoriti na neka
pitanja vezana za poslovni proces u preduzeću. Odgovorom na ta pitan-
ja formiraju se određeni segmenti biznis plana.
U prilogu izrade biznis plana detaljno su opisani segmenti biznis
plana, a ujedno data i neka od pitanja na koja je neophodno odgovoriti
kako bi se adekvatno formirali određeni segmenti biznis plana.
1. Segment uvodnog dela

Formulisan naziv biznis plana – naziv biznis plana treba da
odgovara poslovnom poduhvatu ili aktivnosti koja izražava
opredeljenje preduzetnika ili preduzeće
Autori biznis plana- imena osoba koja su učestvovala u izradi
biznis plana
Naziv preduzeća-tačan naziv preduzeća,adresa, matični broj,
delatnost
Sadržaj biznis plana- definisani segmenti koji će se obrađivati u
konkretnom biznis planu
Rezime biznis plana- ovaj segment uvodnog dela determiniše i
naglašava najznačajnije rezlutate dobijene prilikom izrade biznis
plana:
z osnovne podatke o preduzeću
z kratak opis proizvoda-usluge
z ciljevi i strategija preduzeća preduzeća
z sažeti opis tržišnog pozicioniranja
z osnovni ekonomski pokazatelji profitabilnosti i ekonomske
opravdanosti projekta
z osoba za kontakt
2. Segment osnovnog dela

Plan pozicioniranja
opis dosadašnjeg rada i razvoja preduzeća-misija, vizija i istorijat
preduzeća
lokacija preduzeća
organizacioni i pravni oblik preduzeća- ( postojeća organizaciona
struktura u preduzeća, oblik svojine preduzeća)
kretanje i dinamika proizvodnje
kretanje i dinamika prodaje
finansijski pokazetelji i analiza strukture preduzeća- procena
pozicija bilansa uspeha i stanja
SWOT analiza-analiza snage, slabosti preduzeća, šansi i pretnji iz
okruženja
razvojne mogućnosti u odnosu na konkurenciju
definisanje kvalifikacione strukture u preduzeću
opis proizvoda/usluge
geografski obuhvat tržišta -postojeći
najvažniji kupci
najvažniji dobavljači
Projekcija razvoja preduzeća u narednom periodu
izvor i opis poslovne ideje
z kako ste došli do poslovne ideje?
z pokazatelji koji ukazuju na uspeh
z vremenska dimenzija ciljeva- gantogram aktivnosti
z strategija realizacije ideje
identifikacija proizvoda ili usluge

z opis prizvoda/usluge
z diferenciranost proizvoda ili usluge u odnosu na postojeće
proizvode/usluge
z analiza postojeće i planiranje potrebne infrastrukture
struktura i delovanje konkurencije:

z definisanje direktnih konkurenata
z analiza konkurencije sa aspekta veličine, profitabilnosti,
tržišnog pozicioniranja
z diferencijacija u odnosu na glavne konkurente-prednost
postojeća i potrebna struktura menadžmenta:

z oblik vlasništva
z partneri u poslovnom poduhvatu
z definisanje projektnog tima
z ldefinisanje ljudskog potencijala/resursa
Lokacija:
z geografski obuhvat tržišta-planirani
z formiranje prodajne teritorije
z lociranje skladišta i maloprodajnih objekata
z ananliza i procena demografksih kretanja
z ananliza i procena infrastrukturnih faktora (politički,
ekonomski, društveni i tehnološki)
Plan nabavke:
z definisanje nabavke
z definisanje tržišta nabavke
z definisanje vremenna trajanja obrta sredstava
z definisanje koeficijenta obrta sredstava
z definisanje potrebnih sredstava
Plan proizvodnje:
z definisajne planiranog obima proizvodnje
z definisanje potrebne infrastrukture: objekti, oprema itd.
Plan prodaje:
z konkretizacija tržišta prodaje
z definisanje kanala distribucije
z određivanje prodajnih metoda i tehnika
z planiranje obima i vrednosti prodaje
z projekcija novčanih tokova na bazi prodaje
z prelomna tačka rentabiliteta
Marketing plan:
z determinisanje elemenata marketing miksa:
- proizvod,
- cena,
- promocija,
- lokacija,
- dizajn i palovanje
z prognoze budućih trendova
z veličina tržišta i tržišnih segmenata
z karakteristike kupaca
z ponašanje kupaca
z segmentacije tržišta (geografska, demografska, psihološka,
funkcionalna, ponašanje potrošača)
z istraživanje promocije: metod promocije, mediji, materijal za
kampanju itd.
z proizvodi supstituti
z kupovna moć kupaca
Strategija ulaska na tržište:

z ekspanzija:
- penetracija tržišta
- razvoj tržišta
- razvoj proizvoda
- diverzifikacija
Plan tehnologije i organizacije rada
z izvor i opis tehnologije proizvodnje
z proizvodni program
z kapacitet proizvodnih jedinica
z prikaz ključnih faza planirane tehnologije
z kontrola kvaliteta
z specifikacija potrebne opreme sa predračunom
z materijalni i energetski bilans proizvodnje-osnovni, potrošni,
pomoćni materijal, ambalaža, električna energija
z ekološke implikacije tehnologije-vrstaa otpada, skladištenje
otpada, otpadni materijal, itd.
z zaštita na radu-povrede alatima i mašinama, opasnost od
požara, aerizacija itd.
z model organizacije rada
z struktura zaposlenih i obuka- vrsta kvalifikacije, broj radnika,
probni rad, obuka itd.
Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja
z dinamika realizacije investicionih aktivnosti
z vođenje investicionih aktivnosti
Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja

z planski bilans uspeha
I II III
(2003.) (2004.) (2005.) IV (2006.) V (2007.)
1. UKUPAN PRIHOD
2. UKUPAN RASHOD
2.1. Materijalni troškovi
2.2. Amortizacija
2.3. Bruto zarade
2.4. Nemateriajlni troškovi
2.5. Finansijski rashodi
2.6. Vanredni rashodi
2.7. Porezi i akcize
3. BRUTO DOBIT
4. Porez na dobit
5. NETO DOBIT
z finansijski tok
FINANSIJSKI TOK ( u hilj. dinara)
I II III IV V
(2003.) (2004.) (2005.) (2006.) (2007.)
1. PRILIV
1.1. Ukupan prihod
1.2. Krediti
2. ODLIVI
2.1. Investiciona ulaganja
2.2. Materijalni troškovi
2.3. Bruto zarade
2.4. Nemateriajlni troškovi
Finansijski rashodi
2.5. (kamata+glavnica)
2.6. Vanredni rashodi
2.7. Porezi i akcize
3. NETO PRILIV
4. NETO PRILIV KUMULATIV
z ekonomski tok
EKONOMSKI TOK ( u hilj. dinara)
I II III IV V
(2003.) (2004.) (2005.) (2006.) (2007.)
1. PRILIV
1.1. Ukupan prihod
2. ODLIVI
2.1.
Investiciona ulaganja
2.2.
Materijalni troškovi
2.3.
Bruto zarade
2.4.
Nemateriajlni troškovi
2.6.
Vanredni rashodi
2.7.
Porezi i akcize
Troškovi finansiranja-
2.8. prethodni period
3. NETO PRILIV
4. NETO PRILIV KUMULATIV
Zaključak
z konačna ocena ekonomske i finansijske isplativosti projekta
3. Pitanja - uputstvo za izradu Biznis plana

Uvod:
Objasniti kako ste došli do poslovne ideje.
Na osnovu kojih pokazatelja verujete u uspeh?
Povežite svoj proizvod/uslugu sa potrebama kupca.
Koji su vaši bitni ciljevi – poduhvati vezani za projekt:
z na kratki rok
z na dugi rok?
Napravite listu zadataka i plan akcije kako ga vidite u ovom
trenutku.
Opis vašeg poslovnog poduhvata:
Naziv vašeg preduzeća i kratak opis delatnosti.
Kakvo iskustvo i upravljačke sposobnosti imate i kakav je njihov
značaj za realizaciju poslovnog poduhvata?
Ko će još raditi sa vama na projektu i kakve upravljačke
sposobnosti/veštine posedujete?
Nacrtati organizacionu šemu i objasniti ukratko ko je odgovoran

za koje poslovne funkcije.
Kako ćete obezbediti da vaši ključni saradnici budu motivisani i
lojalni za vreme „start up“ faze?
Kakve profesionalne savetnike (računovođu, pravnika...) ste
planirali ili planirate da angažujete?
Koje su legalne forme poslovanja vašeg preduzeća?
Ako je vaše preduzeće već uključeno u privrednu strukturu i
posluje, napišite kratak osvrt na dosadašnje finansijske efekte
poslovanja.
Opis vašeg proizvoda/usluge
Opišite vaš proizvod/usluge (postojeći asortiman).
Da li je trenutno na tržištu, da li se realizuje? Ako nije, šta ćete
uraditi da se on pojavi?
Da li imate ili planirate zakonsku zaštitu (npr. patent)? Ako
planirate, šta ste do sada na tome uradili?
Po čemu se vaš proizvod/usluga razlikuje od ostalih na tržištu?
Da li ćete za svoj proizvod davati garanciju, postprodajni servis i
sl.?
Kupci/Potrošači
Geografski obuhvat tržišta na koje nameravate da plasirate svoj
proizvod.
Koje potrošačke potrebe će vaš proizvod/usluga zadovoljiti?
Opišite (tipove) kupaca vaših proizvoda.
Koji faktori, po vama, utiču na odluku o kupovini vašeg
proizvoda/usluge?
Da li je vaš fokusirani tržišni segment u ekspanziji ili ne? Kakvi su
bili tržišni trendovi u protekle dve godine?
Sa kakvim tržišnim učešćem pozicionirate svoj proizvod na
fokusiranom tržištu?
Konkurencija
Navedite i ukratko opišite svoje direktne konkurente za planirani
proizvod/uslugu.
Analizirajte (ukratko) njihovu veličinu, profitabilnost i proizvodni
proces (ukoliko je to moguće).
Šta su, po vama, sa aspekta analize konkurentnosti, osnovni

faktori poslovnog uspeha (konkurentska odnosno diferentna
prednost, jedinstvenost vašeg proizvoda)?
Tržišna strategija:
Cene
Specifikujte sve proizvodne troškove (izračunajte cenu koštanja).
Projektujte prodajnu cenu kroz prizmu tržišnih mogućnosti i
profitnih ciljeva.
Sa kojim cenama „nastupaju“ vaši konkurenti?
Da li su neki tržišni segmenti više ili manje cenovno senzitivni?
Oglašavanje i promocija
Projektujte svoj plan oglašavanja i promocije za naredni period.
Navedite medije koje ćete koristiti.
Ako ste već do sada imali takav plan, ukažite na postignute
rezultate i efekte.
Distribucija
Kako ćete distribuirati svoj proizvod?
Koji kanali distribucije se inače koriste u vašoj poslovnoj sferi, koje
ćete odabrati i zašto?
Ko će upravljati, pratiti i kontrolisati vašu prodaju i na koji način?
Proizvodni proces:
Opisati ukratko proizvodni proces.
Specifikovati proizvodnu opremu koju ćete koristiti (po cenama,
vrsti i dobavljačima).
Specifikovati osnovne sirovine i repromaterijal koji ćete koristiti
(po cenama i dobavljačima).
Koliko ćete zaposliti (novih) radnika (po kvalifikacijama i
zanimanjima)?
Prognoza prodaje i finansijske projekcije:
Projektujte vaš očekivani ukupni plasman za naredni period
(dokazi, argumenti).
Prognozirajte prodaju (obim, vrednost) za svaki proizvod/grupu
proizvoda.
Projektovati bilans uspeha za naredni jednogodišnji period ili

godinu normalnog korišćenja kapaciteta.
Projekcija „cash-flow“ pozicije u „start-up“ fazi vašeg biznisa.
Break-even analiza (prelomna tačka rentabiliteta).
Finansijski zahtev (rekapitulacija ukupnih ulaganja).
Poslovna kontrola
1. finansijskih pokazatelja
2. tržišta i dinamike prodaje
3. kretanja i dinamike proizvodnje.
Prilozi:
menadžment (CV)
imena i važniji detalji vezani za stručne konsultante
tehnički projekti
detalji vezani za patent, licencu i sl.
razni izveštaji konsultanata
razni ugovori (zaključeni, predugovori...)
organizacione sheme i sl.
KONTROLNA PITANJA
1. Principi efikasnosti poslovanja

2. Pojam i ekonomski značaj produktivnosti rada
3. Faktori produktivnosti
4. Iskazivanje rezultata (učinka) i količine rada u obrascu produktivnosti
5. Metode merenja produktivnosti
6. Iskazivanje i merenje dinamike produktivnosti
7. Ekonomičnost poslovanja – pojam i značaj
8. Faktori ekonomičnosti
9. Metode utvrdjivanja i merenja ekonomičnosti
10. Ekonomski značaj principa rentabilnosti – profitabilnosti
11. Faktori rentabilnosti
12. Merenje i iskazivanje rentabilnosti – profitabilnosti
13. Sadržaj i ekonomski značaj principa likvidnosti
14. Šta predstavlja i zašto je značajan poslovni – biznis plan?
15. Kada se (u kojim situacijama) donosi biznis plan?
16. Šta obavezno sadrži biznis plan?
17. Uži i širi koncept izrade biznis plana
18. Metodološki pristup izradi biznis plana
19. Objasnite vaš pristup izradi biznis plana
20. Sadržaj uputstva za izradu biznis plana.
GLAVA VII
REZULTATI POSLOVANJA I RASPODELA
Oblici rezultata
Rezultati poslovanja su materijalni ili finansijski efekti, odnosno

učinci koje preduzeće ostvari u procesu svoga poslovanja u određenom
vremenskom periodu.
Raspodela rezultata poslovanja predstavlja određivanje i usmeravanje
njihove namene za određene ekonomske potrebe i funkcije preduzeća.
U praksi preduzeća, rezultati poslovanja se izražavaju raznovrsnim
merilima i pokazateljima. Najčešće primenjivana merila izražavanja rezul-
tata poslovanja su:
1. fizički proizvod ili usluga, kao izraz proizvedenih upotrebnih vredno-
sti,
2. ukupan prihod, kao izraz realizovane nove vrednosti, i
3. dobit (profit), kao konačni i zbirni finansijski rezultat poslovanja
preduzeća.
Fizički proizvod, kao materijalizovani oblik rezultata rada, predstavlja
ekonomsku kategoriju i ima svoju upotrebnu vrednost. Fizički proizvod
se iskazuje količinom proizvoda ili usluga u određenom vremenskom
periodu, i to u naturalnim jedinicama mere.
Primena fizičkog obima kao merila rezultata poslovanja moguća je
i jednostavna u preduzećima koja proizvode jednu vrstu proizvoda, ili
pak istovrsne i homogene proizvode. Obim proizvodnje u heterogenoj
proizvodnji izražava se potrebnim radom ili normativom rada. Fizički
obim poslovanja raznovrsnog asortimana moguće je svesti na jedinstve-
ni merni izraz i preko standardnih ili stalnih prodajnih cena.
126 Glava VII – Rezultati poslovanja i raspodela
Ukupni prihod izražava realizovanu vrednost rezultata poslovanja

preduzeća. On predstavlja finansijski izraz ostvarenih prihoda preduze-
ća u određenom vremenskom i obračunskom periodu.
Prema zakonskoj regulativi, ukupni prihod čine:
1. poslovni prihodi,
2. prihodi od finansiranja i
3. vanredni prihodi.
Dobit (profit) predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukup-
nog rashoda i izražava neto ekonomski rezultat poslovanja preduzeća.
Dobit je ekonomski cilj poslovanja svakog preduzeća kao ekonom-
skog bića i subjekta poslovanja. Po svojoj ekonomskoj sadržini, dobit
označava čist rezultat izvršenih ekonomskih aktivnosti i delatnosti pred-
uzeća u određenom vremenskom periodu.
Kvantitativno izražena, dobit preduzeća predstavlja razliku između
ukupnog prihoda i ukupnog rashoda u obračunskom periodu:
D = Pu – Ru,
gde D označava dobit, Pu označava ukupni prihod, a Ru označava
ukupni rashod.
Kvantitativno posmatrano, dobit predstavlja razliku svih prihoda,
odnosno učinaka, i rashoda, odnosno utrošenih vrednosti. Računski,
dobit izražava višak prihoda nad rashodima.
Ukoliko preduzeće u tekućem poslovanju ostvaruje veće ukupne
rashode od ukupnih prihoda, ono posluje sa gubitkom. Pojava gubitaka
je simptom koji ukazuje na poremećaj ravnoteže ekonomskih parameta-
ra poslovanja, drastičan pad kvaliteta ekonomije poslovanja i umanjene
mogućnosti reprodukovanja preduzeća kao ekonomskog subjekta.
Raspodela rezultata
Raspodela dobiti je finalna faza poslovanja preduzeća, kojom se za-

ključuje poslovna godina u kojoj se vrši obračun ostvarenih rezultata
poslovanja.
U ekonomskom i finansijskom pogledu, raspodela rezultata pred-
stavlja raspodelu ostvarene dobiti. Ukupni prihod je obračunska katego-
rija i njime se pokrivaju rashodi preduzeća. Ukupni prihod ne predstavlja
predmet raspodele, već služi samo kao sredstvo i obračunski mehani-

zam raspodele.
Kao višak prihoda nad rashodima, dobit predstavlja ekonomski re-
zultat poslovanja i realnu ekonomsku kategoriju preduzeća, koja je pred-
met raspodele.
Odluke o raspodeli donose organi upravljanja preduzeća (skupština
akcionara). Dobit se u procesu raspodele usmerava za različite namene:
za opštu i zajedničku potrošnju, preko poreza i doprinosa,
za razvoj preduzeća, preko izdvajanja za akumulaciju, i
za povećanje zarada i standarda zaposlenih.
Ukupna bruto dobit preduzeća se deli na:

1. obavezna izdvajanja iz dobiti i
2. neto dobit.
1. Obavezna izdvajanja iz bruto dobiti čine: porezi i doprinosi za fi-
nansiranje opšte i zajedničke potrošnje, isplata dobiti drugim preduzeći-
ma i pravnim licima po osnovu zajedničkih ulaganja, iznosi za pokriće
gubitaka preduzeća iz ranijih godina, isplata dividendi vlasnicima akcija
i kamate na izdate obveznice preduzeća.
2. Deo iskazanog finansijskog rezultata poslovanja koji ostaje pred-
uzeću na raspolaganju jeste neto dobit.
Povećanjem udela neto dobiti u ukupno ostvarenoj dobiti, stvaraju
se uslovi za povećanje akumulacije, odnosno razvoj preduzeća na duži
rok, kao i povećanje zarada i standarda zaposlenih.
Neto dobit predstavlja razliku između ukupne (bruto) dobiti i obaveznih iz-
dvajanja iz dobiti. Računski, neto dobit preduzeća deli se na:
1. akumulaciju – deo za razvoj i rezerve preduzeća i
2. potrošnju – zarade zaposlenih i njihove zajedničke potrebe.
Izdvajanjem za akumulaciju, preduzeće proširuje svoje materijalne
mogućnosti i ekonomske potencijale za razvoj i jača svoju tržišnu poziciju.
Potrošnja je deo neto dobiti koji služi za:
zarade zaposlenih i
zajedničku potrošnju zaposlenih.
Izdvajanjem za potrošnju, preduzeće povećava zarade zaposlenih,
njihov standard života i rada, radne uslove i motivaciju.
Zadatak br. 91
Preduzeće „n“ je u toku godine proizvelo tri vrste proizvoda, i to:
proizvoda 1 – 1.000 komada
proizvoda 2 – 2.000 komada
proizvoda 3 – 3.000 komada.
Uslovni ili ekvivalentni proizvod koji se uzima za svođenje raznovrsne proizvod-
nje na jedinstvenu jedinicu mere jeste proizvod 2. Utvrditi fizički obim proizvod-
nje preduzeća „n“ za tekuću godinu.
Rešenje:
Najpre se utvrđuju ekvivalentni odnosi za raznovrsne proizvode. Oni se dobi-
jaju deobom normiranog fonda rada po proizvodima, sa normiranim fondom
rada uslovnog, odnosno ekvivalentnog proizvoda. U našem primeru, to je pro-
izvod br. 2, a ekvivalentni odnosi su 3:1:2. Tako dobijeni ekvivalentni odnosi
množe se sa odgovarajućim brojem ostvarenih proizvoda u tekućoj godini.
Ukupna ekvivalentna proizvodnja se dobija zbirom tako dobijenih proizvoda u
komadima.
Koeficijent svođenja Ukupno ekvivalentnih
Proizvod Količina proizvoda
ekvivalent jedinica
l 1.000 3 3.000
2 2.000 1 2.000
3 3.000 1.5 4.500
UKUPNO: 9.500
Zadatak br. 92
Ako preduzeće „n“ iz prethodnog primera fizički obim proizvodnje iskazuje po-
trebnim radom, i ako su norme rada: za proizvod 1 – 6 časova, za proizvod 2
– 2 časa i za proizvod 3 – 4 časa, utvrditi fizički obim proizvodnje preduzeća
„n“ izražen potrebnim radom.
Rešenje:
1.000 x 6 + 2.000 x 2 + 3.000 x 4 = 22.000,
što znači da fizički obim proizvodnje preduzeća „n“ iznosi 22.000 norma ča-
sova.
Ostvarena
Proizvod Norma časovi Svega
količina
1 1.000 6 6.000
2 2.000 2 4.000
3 3.000 4 12.000
UKUPNO: 22.000
Zadatak br. 93
Preduzeće „n“ iz prethodnog primera fizički obim proizvodnje iskazuje novča-
no, na osnovu stalnih ili standardnih cena. Standardne cene po komadu izno-
se: za proizvod 1 – 500 din., za proizvod 2 – 800 din. i za proizvod 3 –
1000 din.
Utvrditi obim proizvodnje.
Rešenje:
Proizvod Ostvarena količina Standardne cene Ukupno Q
1 1.000 500 500.000
2 2.000 800 1.600.000
3 3.000 1.000 3.000.000
UKUPNO: 5.100.000
što znači da ukupni fizički obim proizvodnje preduzeća „n“, novčano iskazan,
iznosi 5.100.000 dinara u posmatranoj godini.
Zadatak br. 94
Preduzeće „n“ je u toku poslovne godine ostvarilo poslovne prihode u iznosu
od 125.000 dinara, prihode od finansiranja u iznosu od 118.000 dinara i van-
redne prihode u iznosu od 18.000 dinara. Utvrditi iznos ukupnog prihoda
preduzeća u posmatranoj godini.
Rešenje:
Pu = Pp + Pf + Pv
U navedenom primeru, ukupni prihod preduzeća „n“ iznosi:
Pu = 125.000 + 118.000 +18.000 = 261.000 dinara
Zadatak br. 95
Ako je u istom periodu preduzeće „n“ imalo ukupne rashode u iznosu od
185.000 dinara, da li postoji i koliko iznosi dobit pomenutog preduzeća?
Rešenje:
D = Pu – Ru
D = (Pp + Pf + Pv) – (Rp + Rf +Rv)
D = 261.000 – 185.000 = 76.000 dinara.
Zadatak br. 96
Ako je u narednom obračunskom periodu preduzeće „n“ imalo nepromenjene
ukupne prihode, i ukupne rashode povećane za 10%, izračunati finansijski re-
zultat preduzeća.
Rešenje:
Du = Pu – Ru
Du = 261.000 – (185.000 + 18.500)
Du = 261.000 – 203.500 = 57.500.
Dobit preduzeća u narednom periodu je smanjena zbog porasta ukupnih ras-
hoda.
Zadatak br. 97
Preduzeće „N“ je u obračunskom periodu ostvarilo prihod od prodaje proizvo-
da i usluga u iznosu od 150.000 dinara i prihod od izdavanja osnovnih sred-
stava u zakup u iznosu od 18.000 dinara. Preduzeće je ostvarilo i prihod od
obračunatih pozitivnih kursnih razlika u iznosu od 6.800 dinara. Prihod od pro-
daje materijala iznosi 16.000 dinara. Utvrđeni viškovi materijala, rezervnih de-
lova, sitnog inventara i ambalaže iznose 22.000 dinara.
Utvrditi poslovne prihode, prihode od finansiranja i ukupan prihod preduzeća
„N“.
Rešenje:
Pu = Pp +Pf + Pv
Pp – ili poslovni prihod – u navedenom primeru iznosi 150.000 + 18.000 =
168.000 dinara, a čine ga prihod od prodaje proizvoda i usluga i prihod od
izdavanja u zakup osnovnih sredstava.
Pf – ili prihod od finansiranja – iznosi 6.800 dinara, a sačinjava ga prihod od
pozitivnih kursnih razlika.
Pv – ili vanredni prihod – iznosi 16.000 + 22.000 = 38.000 dinara, a sačinja-

vaju ga prihod od prodaje materijala i utvrđeni viškovi prilikom popisa.
Ukupan prihod preduzeća:
Pu = 168.000 + 6.800 + 38.000 = 212.800 dinara.
Zadatak br. 98
Preduzeće „n“ je u obračunskom periodu imalo sledeće rashode:
utrošeni materijal i rezervni delovi . . . . . . . . . . .30.000
isplaćene zarade zaposlenima . . . . . . . . . . . . . .28.000
plaćene negativne kursne razlike . . . . . . . . . . . . .5.000
amortizacija osnovnih sredstava . . . . . . . . . . . . . .6.000
razni nematerijalni troškovi . . . . . . . . . . . . . . . . . .9.000
plaćena utrošena električna energija . . . . . . . . . .5.000
kazne, penali i naknade štete . . . . . . . . . . . . . . . .5.000
utvrđeni manjkovi kod popisa robe . . . . . . . . . . . .6.000
plaćene kamate za uzete kredite . . . . . . . . . . . . .2.500.
Potrebno je utvrditi poslovne rashode, rashode finansiranja i vanredne rashode
preduzeća „n“, kao i njegove ukupne rashode u obračunskom periodu.
Rešenje:
Ru = Rp +Rf +Rv
Rp, ili poslovni rashodi, su u primeru: utrošeni materijal i rezervni delovi, amor-
tizacija, nematerijalni troškovi i zarade.
Rp = 30.000 + 6.000 + 9.000 + 28.000
Rp = 73.000 dinara.
Rf, ili rashodi finansiranja, u navedenom primeru su plaćene kamate i negativ-
ne kursne razlike:
Rf = 2.500 + 5.000
Rf = 7.500 dinara.
Rv, ili vanredne rashode, sačinjavaju rashodi na ime utvrđenih manjkova kod po-
pisa i plaćene kazne i penali u obračunskom periodu.
Rv = 6.000 + 5.000
Rv = 11.000 dinara.
Ukupni rashodi u navedenom primeru iznose: 64.000 + 7.500 +11.000 =

82.500
Ru = 82.500 dinara.
Zadatak br. 99
U obračunskom periodu, preduzeće „n“ je ostvarilo, na ime troškova materija-
la, rezervnih delova i vrednosti drugih utrošaka, iznos od 50.000 dinara. U
istom periodu, na ime kamate je plaćeno 5.000 dinara, a na ime naknadno
utvrđenih rashoda iz ranijih godina iznos od 12.000 dinara. Negativne kursne
razlike po deviznom kreditu iznosile su 12.000 dinara, a rashodi od finansira-
nja iz odnosa sa povezanim preduzećima iznosili su 6.000 dinara. Amortiza-
cija osnovnih sredstava u obračunskom periodu iznosila je 28.000 dinara, a
ukalkulisane zarade 88.000 dinara. Neotpisana vrednost otuđene i rashodo-
vane imovine preduzeća iznosila je 15.000 dinara.
Potrebno je utvrditi: poslovne rashode, rashode finansiranja i vanredne rashode.
Rešenje:
Rp, poslovne rashode, u navedenom primeru čine: materijalni troškovi, amorti-
zacije i ukalkulisane zarade.
Rp = 50.000 + 28.000 + 88.000 = 166.000 dinara
Rp = 166.000 dinara.
Rf, ili rashode finansiranja, sačinjavaju: plaćene kamate, obračunate negativne
kursne razlike i rashodi od finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzećima,
kooperantima.
Rf = 5.000 + 12.000 +6.000 = 23.000
Rf = 23.000 dinara.
Rv, ili vanredni rashodi, u primeru su: rashodi iz ranijih godina i neotpisana vred-
nost otuđene i rashodovane imovine.
Rv = 12.000 + 15.000 = 27.000
Rv = 27.000 dinara.
Ru, ili ukupni rashodi preduzeća „n“ u obračunskom periodu, jesu zbir poslov-
nih rashoda, rashoda finansiranja i vanrednih rashoda, što iznosi:
Ru = 166.000 + 23.000 +27.000 = 216.000 dinara.
Zadatak br. 100
Izračunati neto dobit i profitabilnost preduzeća „A“ ako su poznati sledeći po-
daci:
ostvareni su prihodi od 90 mil dinara,
varijabilni troškovi iznose 65 mil. dinara,
fiksni troškovi su 15 mil. dinara,
finansijski rashodi su 2 mil. dinara,
neposlovni rashodi su 1 mil. dinara,
porez na dobit se računa po stopi od 14%.
Da li je profitabilnost na zadovaljavajućem nivou, ako se zna da je kamata na

oročena sredstva u banci 5% na godišnjem nivou?
Rešenje:
Pokazatelji strukture
u hiljadama
Prihodi 90.000
- Varijabilni troškovi 65.000
KONTRIBUCIONA DOBIT 25.000
- Fiksni troškovi 15.000
POSLOVNA DOBIT 10.000
- Finasijski rashodi 2.000
- Neposlovni rashodi 1.000
DOBIT PRE OPOREZIVANJA 7.000
- Porez na dobit 980
NETO dobit 6.020
PROFITABILNOST -ukupan prihod 6,69%
Neto dobit je 6.020.000 dinara, a profitabilnost 6,69%. Profitabilnost je na za-
dovoljavajućem nivou, ako se u obzir uzme kamata na oročena srestva u banci.
Zadatak br. 101

Ako je preduzeće „n“ u istom obračunskom periodu ostvarilo ukupne prihode
u iznosu od 200.000 dinara, izračunati finansijski rezultat poslovanja tog pred-
uzeća.
Rešenje:
D = Pu – Ru
D = 200.000 – 216.000
D = – 16.000 dinara,
što znači da je preduzeće ostvarilo gubitak u iznosu od 16.000 dinara jer su

za taj iznos ukupni rashodi veći od ukupnih prihoda u obračunskom periodu.
Zadatak br. 102

Ako je navedeni iznos gubitka preduzeće pokrilo: sredstvima rezervi 15%, ot-
pisom od strane poverilaca 30% i dotacijama drugih preduzeća 10%, koji iz-
nos gubitka je ostao nepokriven i iz kojih izvora on može biti pokriven?
Rešenje:
Rezervama je pokriveno..........2.400,
otpisom poverilaca..................4.800 i
dotacijama...............................1.600,
što ukupno iznosi 6.600 dinara pokrivenog gubitka preduzeća.
Nepokriveni gubitak iznosi 9.400 dinara, a može se pokriti smanjivanjem po-
slovne imovine preduzeća, odnosno njenom prodajom.
Zadatak br. 103

Preduzeće „n“ je prema polugodišnjem obračunu rezultata ostvarilo: ukupni pri-
hod u iznosu od 200.000 dinara, poslovni rashod od 50.000 din., rashod fi-
nansiranja 5.000 din. i vanredni rashod od 10.000 dinara.
Obaveza preduzeća prema državi na ime poreza, doprinosa i ostalih obave-
za iznosi 25.000 dinara.
Utvrditi bruto i neto dobit preduzeća „n“.
Rešenje:
D = Pu – Ru
D = 200.000 – (50.000 + 5.000 +10.000)
D = 200.000 – 65.000
D = 135.000 dinara,
odnosno bruto dobit preduzeća u navedenom primeru iznosi 135.000 dinara.
Neto dobit predstavlja razliku bruto dobiti i obaveznih izdvajanja; u ovom pri-
meru, po osnovu poreza i doprinosa, u iznosu od 25.000 dinara:
Dn = 135.000 – 25.000
Dn = 110.000 dinara.
Zadatak br. 104

Dobit preduzeća „n“ iz prethodnog primera raspoređena je na sledeći način:
dividende akcionarima...........................30%,
za osnovni kapital...................................30%,
za rezerve................................................10%,
za potrošnju.............................................30%.
Deo za potrošnju kolektiva raspoređen je u srazmeri: 80% za zarade i 20% za
zajedničku potrošnju.
Utvrditi novčane iznose za navedene namene.
Rešenje:
1. Na ime dividendi akcionarima je isplaćeno.................33.000 dinara.
2. Za povećanje osnovnog kapitala izdvojeno je............33.000 dinara.
3. U fond rezervi preduzeća izdvojeno je .........................11.000 dinara.
4. Preduzeću je za raspodelu na ime potrošnje ostalo....33.000 dinara.
5. Za povećanje zarada zaposlenih izdvojeno je ...........26.400 dinara.
6. Za zajedničku potrošnju je ostalo ....................................6.600 dinara.
KONTROLNA PITANJA
1. Šta predstavljaju i kako se iskazuju rezultati poslovanja?

2. Izražavanje rezultata poslovanja preko fizičkog proizvoda
3. Ukupan prihod i komponente ukupnog prihoda preduzeća
4. Ukupan rashod i komponente ukupnog rashoda
5. Finansijski rezultati poslovanja preduzeća
6. Bruto dobitak kao rezultat poslovanja
7. Neto dobitak kao rezultat poslovanja
8. Gubitak kao rezultat poslovanja
9. Faktori dobiti i gubitaka
10. Raspodela obračunatih i iskazanih rezultata poslovanja
11. Raspodela bruto i neto dobiti
12. Pokrivanje gubitaka
13. Uloga kolektivnih ugovora u raspodeli rezultata poslovanja
GLAVA VIII
INVESTICIJE
POJAM INVESTICIJE
Investicije predstavljaju osnovni preduslov razvoja preduzeća. Kon-

tinuiranim investicijama preduzeće obezbeđuje efikasnost poslovanja i u
budućnosti.
U najširem kontekstu, pod investicijama se podrazumeva odlaganje
potrošnje danas, kako bi se obezbedila nova potrošnja i ulaganja na višem
nivou u budućnosti. Dakle, investiranje je proces koji predstavlja vre-
mensku sponu između sadašnjosti i budućnosti.
Po definiciji, investicije podrazumevaju sva ulaganja u proširenu
reprodukciju preduzeća. Ta ulaganja mogu biti u:
osnovna sredstva (zemljište, građevinske objekte, transportna sred-
stva, opremu itd.),
obrtna sredstva, kao uslov za stavljanje u funkciju osnovnih sred-
stava,
istraživačku delatnost (razvoj tehnologije, istraživanje tržišta, raz-
voj proizvoda itd.),
intelektualne investicije (troškovi organizacije i usavršavanje ljud-
skog potencijala),
nabavku patenta, licenci i drugih prava,
komercijalne investicije (razvoj distributivne mreže, reklamiranje,
propaganda itd.),
ostale investicije uslovljene efikasnošću poslovanja.
S obzirom na zakonitosti koje vladaju na savremenom tržištu (po-

slovanje preduzeća prevazilazi nacionalne okvire, multinacionalne kom-
panije su sinonim za savremene ekonomske procese, a ekonomija je raz-
vijena na teoriji interesa istih), značaj proširene reprodukcije, odnosno in-
138 Glava VIII – Investicije
vesticionih ulaganja postaje sve više predmet teorijskih i praktičnih pro-

učavanja u svetu.
Suština istraživanja se bazira na analizi investicionih procesa i utvr-
đivanju zakonitosti koje prate te procese, kako bi se mogla definisati sa-
vremena politika investiranja. Definisanjem savremene politike investira-
nja, bliže bi se odredile determinante vođenja investicionih politika u
nacionalnim okvirima, a samim tim i mogućnosti vođenja investicione
politike shodno svetskim privrednim tokovima.
Jedna od osnovnih karakteristika procesa investiranja jeste vremen-
ska dimenzija i neizvesnost kao prateći efekat vremenske dimenzije. Vre-
menska dimenzija je u direktnoj proporciji sa neizvesnošću. Duži vremen-
ski period investiranja (od ulaganja u sadašnjosti, do efekata u budućno-
sti) podrazumeva i veću neizvesnost.
PROCES INVESTIRANJA
Donošenje odluke o investiranju zasniva se na utvrđivanju niza re-

levantnih faktora i ovladavanje njihovim uticajem. U procesu odlučivanja
o nameravanoj investiciji, neophodno je pre svega analizirati motive i ce-
lishodnost planirane investicije.
Motivi mogu biti sledeći:
racionalizacija proizvodnje,
lansiranje novih ili usavršavanje postojećih proizvoda,
perspektivna konjuktura plasmana proizvoda,
zajednička ulaganja sa drugim preduzećima,
deficitarnost proizvoda ili usluga u preduzeću i sl.
Optimalna odluka ne mora predstavljati odluku o započinjanju pro-
cesa investiranja, već može biti i odluka o nesvrsishodnosti investicija.
Proces investiranja obuhvata sledeće aktivnosti:
prikupljanje informacija relevantnih za investicioni projekat,
obradu i analizu prikupljenih informacija,
utvrđivanje stepena značaja prikupljenih informacija u odnosu na
nameravane investicije,
tehničko-tehnološku, ekonomsku i finansijsku interpretaciju do-
bijenih rezultata,
evaluaciju pretpostavljenih rešenja i

predviđanje optimalnog rešenja.
U definisanim aktivnostima, neophodno je determinisati sva kreta-
nja i faktore koji mogu imati implikaciju na nameravanu investiciju. S ob-
zirom na broj uticajnih faktora, poseban naglasak treba staviti na pojedi-
načni značaj, ali i sinergijsko dejstvo pojedinih faktora.
Proces investiranja se može posmatrati kroz dve globalne faze:
pripremna faza i
faza realizacije.
U pripremnoj fazi su obuhvaćene aktivnosti koje su preduslov otpo-

činjanja procesa investiranja: prikupljanje informacija, istraživanje, evalu-
acija i odluka o investiciji.
Pripremna faza obuhvata sledeće aktivnosti:
predinvesticione analize,
izradu investicionog programa i
donošenje odluke o realizaciji investicije.
Faza realizacije podrazumeva sledeće aktivnosti:1

realizaciju investicije,
puštanje u rad i probnu proizvodnju,
kontrolu.
Pripremnom fazom su obuhvaćene aktivnosti koje su neophodne za

iniciranje i donošenje odluke o investicionom procesu. U ovoj fazi još
uvek može biti doneta odluka o nezapočinjanju investicije.
Donošenjem odluke o investiranju započinje faza realizacije investi-
cije. Ova faza podrazumeva sve aktivnosti koje su neophodne da bi se re-
alizovala definisana investicija: obezbeđivanje neophodnih dozvola i sa-
glasnosti, izbor investitora i zatvaranje finansijske konstrukcije, početak
investicije, puštanje u rad i probnu proizvodnju, kontrolu i početak re-
dovne proizvodnje.
Pojam koji se vezuje za investicije jeste akumulacija, koja predsta-
vlja sumu koja se formira kao rezultat procesa nagomilavanja novih vred-
nosti (uvećavanje kapitala) – ekonomski realan osnov investiranja i razvo-
ja materijalnog dela proizvodnih snaga (Kukoleča, 1990).
1
ibid.
Amortizacija predstavlja postupak postepenog smanjivanja vred-

nosti sredstava na ime reprodukcionog trošenja (Kukoleča, 1990).
Osnovna podela investicija sa makroekonomskog stanovišta jeste na
bruto i neto investicije.
Bruto investicije su onaj vid investicija koji se ulaže za održavanje i
zamenu postojećih fondova.
Neto investicije predstavljaju razliku između bruto investicija i
amortizacije, odnosno ulaganja u proširenu reprodukciju.
Zadatak br. 105

Preduzeće „XY“ planira nabavku opreme. Vrednost opreme na osnovu ponuda
dobavljača iznosi 5.000.000 dinara. Na bazi definisanog investicionog pro-
jekta, očekuju se sledeći ekonomski efekti:
dobit 8.000.000 dinara,
akumulacija 2.000.000 dinara,
zarade zaposlenih 10.000.000 dinara,
broj zaposlenih 100.
Neophodno je izvršiti analizu i ocenu ekonomske opravdanosti investicionih ula-
ganja, ako se znaju prosečni indikatori na nivou privredne grane.
Pokazatelji na nivou privredne grane su:
dobit po radniku 65.000 dinara,
akumulacija po radniku 15.000 dinara,
zarada po radniku 85.000 dinara,
investicije po radniku 40.000 dinara.
Rešenje:
POKAZATELJ PREDUZEĆE "XY" PROSEK PRIVREDNE GRANE INDEKS
1 2 3 4
Dobit po radniku 80.000,00 65.000,00 1,23
Akumulacija po radniku 20.000,00 15.000,00 1,33
Zarada po radniku 100.000,00 85.000,00 1,18
Investicije po radniku 50.000,00 40.000,00 1,25
Akumulacija po
angažovanim
sredstvima 0,40 0,38 1,07
Na osnovu dobijenih rezultata, dolazi se do zaključka da je investicija oprav-

dana jer su očekivani efekti planirane investicije u preduzeću „XY“ povoljniji u
odnosu na efekte u posmatranoj privrednoj grani.
Zadatak br. 106

Metodom roka otplate investicije, utvrditi profitabilnost predloženih investicionih
projekata u preduzeću „B“.
Prvi investicioni projekat je ukupne investicione vrednosti 30.000.000 di-
nara.
Drugi investicioni projekat je ukupne investicione vrednosti 28.000.000
dinara.
Očekivana dobit u prvom investicionom projektu je 15.000.000 dinara, a kod
drugog 18.000.000 dinara.
Rešenje:
R=I/P Prvi projekat Drugi projekat

I 30.000.000,00 28.000.000,00
P 15.000.000,00 18.000.000,00
R=I/P 2 1,56
Na osnovu metode roka otplate, utvrdili smo da je rok otplate prvog projekta
dve godine, a drugog jedna i po godina. Prema tome, drugi projekat je profi-
tabilniji.
Zadatak br. 107

Metodom neto sadašnje vrednosti, proceniti efektivnosti investicionih ulaganja,
ako se zna da predračunska vrednost investicije iznosi 15.000.000 dinara, vek
projekta je 5 godina, a diskontna stopa 7%. Očekivani neto prinosi po godina-
ma su sledeći:
prva godina 5.000.000 dinara,
druga godina 5.000.000 dinara,
treća godina 4.000.000 dinara,
četvrta godina 3.000.000 dinara,
peta godina 3.000.000 dinara.
Rešenje:
Neto sadašnja vrednost kao dinamička metoda ocene efektivnosti investicionih
ulaganja računa se po sledećoj formuli:
t
NSV= Σ NP n x r (1)
n=1
1
rn = (2)
(1+i)n
NSV- neto sadašnja vrednost

NP – godišnji neto prinos
n – vek projekta
r – diskontni faktor
i – diskontna stopa
1 1
Prva godina r = = 0,934579439
(1+0,07)1
t
NSV= Σ NP n x r n =
n=1
= 5.000.000,00 x 0,934579439 = 4.672.897,20
2 1
Druga godina r = = 0,873438728
(1+0,07)2
t
NSV= Σ NP n x r n =
n=1
= 5.000.000,00 x 0,873438728= 4.367.193,
Godina Neto prilivi Diskontni faktor NSV

1 2 3 4 (2x3)
1. 5.000.000,00 0,934579439 4.672.897,20
2. 5.000.000,00 0,873438728 4.367.193,64
3. 4.000.000,00 0,816297877 3.265.191,51
4. 3.000.000,00 0,762895212 2.288.685,64
5. 3.000.000,00 0,712986179 2.138.958,54
Ukupno 20.000.000,00 16.732.926,52
Razlika između neto sadašnje vrednosti i ukupnih investicionih ulaganja je

16.732.926,52 – 15.000.000,00 = 1.673.292,65 dinara,
što znači da je investicioni projekat prihvatljiv, jer je indeks veći od 1, odnosno
iznosi
16.732.926,52 / 15.000.000,00 = 1,1155.
Zadatak br. 108

Izračunati internu stopu rentabilnosti investicionih ulaganja kada bi diskontne
stope bile 7% ili 5%, ako se zna da predračunska vrednost investicije iznosi
15.000.000 dinara, a vek projekta je 5 godina. Očekivani neto prinosi po go-
dinama su sledeći:
prva godina 5.000.000 dinara,
druga godina 5.000.000 dinara,
treća godina 4.000.000 dinara,
četvrta godina 3.000.000 dinara,
peta godina 3.000.000 dinara.
Rešenje:
Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj je kriterijum
neto sadašnje vrednosti jednak nuli. Matematički izraz ovog kriterijuma je:
t
NSV= Σ NP n x r n = 0
n=1
Rešavanjem nepoznate dobićemo onu diskontnu stopu pri kojoj investicioni

projekat ne donosi ni dobit ni gubitak.
Godina Neto prilivi Diskontni faktor 7% NSV 2 Diskontni faktor 5% NSV 1

1 2 3 4 3 4
1. 5.000.000,00 0,934579439 4.672.897,20 0,952380952 4.450.378,28
2. 5.000.000,00 0,873438728 4.367.193,64 0,907029478 3.961.173,37
3. 4.000.000,00 0,816297877 3.265.191,51 0,863837599 2.820.595,19
4. 3.000.000,00 0,762895212 2.288.685,64 0,822702475 1.882.907,34
5. 3.000.000,00 0,712986179 2.138.958,54 0,783526166 1.675.929,98
Ukupno 20.000.000,00 16.732.926,52 14.790.984,16
I – interna stopa rentabilnosti
i – diskontna stopa
I = i1 + (NSV1 x (i1 – i2)) / (NSV1 + NSV 2)
I = 5 + (14.790.984,16 x 2) / (14.790.984,16 + 16.732.926,52)

I = 5,9384
Interna stopa rentabilnosti iznosi 5,9384 i na tom nivou neto sadašnja vrednost
investicionog projekta jednaka je nuli.
KONTROLNA PITANJA
1. Pojam i ekonomski značaj investicija

2. Vrste i oblici investicija
3. Kriterijumi za donošenje investicionih odluka
4. Finansiranje investicija
5. Podsticajni i ograničavajući faktori rasta i razvoja
6. Razvojna politika preduzeća
7. Pravci rasta
8. Metodi rasta
LITERATURA
Adižes, Isak (1990), Životni ciklus preduzeća, NIP Politika,
Beograd
Allen, L. (1994), Management and Organization, McGraw Hill,
New York
Bandin, Tomislav (1999), Ekonomika preduzeća, Savremena
administracija, Beograd
Atkinson, B., Miller, R. (1999), Business Economics, Prentice Hall
Case, K. E., Fair, R. C., Gärtner, M., Heather, K. (1999), Economics,
Prentice Hall
Cook, M., Farquaharson, C. (1998), Business Economics, Prentice
Hall
Dragičević, Tatjana (2000), magistarski rad „Implementacija
interne revizije u preduzeću – doprinos efikasnom poslovnom
odlučivanju“, Subotica
Ilić, Silvana (2002), Praktikum iz ekonomike poslovanja, Fakultet
za menadžment Zaječar
Ilić, Silvana (2003), Primena novih tehnologija u zemljama u
tranziciji, Zaječar
Kendall, Kenneth (1988), System Analysis and Design, Prentice
Hall, Englewood, NJ07632
Kostić, Živko (1977), Osnovi teorije mezoekonomije, Savremena
administracija, Beograd
Kukoleča, Stevan (1990), Organizaciono-poslovni leksikon,
Beograd
Lovreta, Stipe (1995), Trgovinski menadžment, Ekonomski
fakultet, Beograd
Nellis, J. G., Parker, D. (1997), The Essence of Business Economics,
Prentice Hall
Nikolić, Milenko i dr. (1997), Ekonomika preduzeća, Ekonomski
fakultet, Beograd
Nikolić, Radmilo (2002), Ekonomika preduzeća – praktikum,
Beograd
146 Literatura
O’Sullivan, A., Sheffrin, M. S. (2001), Economics. Principles and

Tools, Prentice Hall
Parkin, M. (2000), Economics, Addison Wesley
Paterson T. (1989),Theory Du Management, Gauthier Villars, Paris
Perman, R., Scouller, J. (1999), Business Economics, Oxford
University Press
Salvatore, D. (1994), Microeconomics, Harper Collins College
Publishers
Samuelson, P. A., Nordhaus, W. D. (2001), Macroeconomics,
McGraw-Hill
Samuelson, P. A., Nordhaus, W. D. (2001), Microeconomics,
McGraw-Hill
Stevanović Nikola (1995), Obračun troškova, EF, Beograd
Živković, Momčilo i dr. (1999), Ekonomika preduzeća, Privredni
pregled, Beograd
Živković, Momčilo (2002), Ekonomika poslovanja, Megatrend
Beograd

Ekonomika Poslovanja Praktikum Trece Dop

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ekonomika Poslovanja Praktikum Trece Dop

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

Odlukom Komisije za izdavačku delatnost Megatrend univerziteta

Beograd, novembar 2003. Autori

ministrativnih i drugih uslova i pretpostavki funkcionisanja i razvoja

Poslovanje je dinamična kategorija i podrazumeva stalne promene, ka-

1. Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanja

Poslovanje preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori regulisano je Zakonom o

 delovi stranih društava.

Osnivači preduzeća i osnivački akti

1. firmi i sedištu preduzeća koje se osniva,

Firma i sedište preduzeća

Firma se može preneti na drugo lice, odnosno preduzeće, samo zajed-

Postupak osnivanja i registracije preduzeća

u bilo kojoj valuti u zakonom propisanoj protivvrednosti USA dolara za

Ova dokumenta moraju biti sudski overena.

Pored osnivačkih akata, trgovinskom, odnosno registracionom su-

Prikupljena dokumentacija sa prilozima, odštampanim i popunje-

Promene podataka koji se upisuju u registar preduzeće prijavljuje tr-

Početak obavljanja i promena delatnosti

Zakonski uslovi za prestanak rada preduzetnika

 gubitak poslovne sposobnosti i smrt preduzetnika,

Zakonskim odredbama predviđena je zaštita osnovnog kapitala predu-

Vođenje poslovnih knjiga i revizija

1. Karakteristike i ciljevi savremenog preduzeća

Vertikalna podela funkcija

Klasifikacija funkcija sledi hijerarhiju postavljanja ciljeva, zadataka

5. upravljanje i raspolaganje sredstvima, imovinom i kapitalom pred-

Nosioci (organi) upravljanja

Skupština vlasnika – akcionara

upravljanju društvom ugovorom i statutom preduzeća i glasati za odlu-

Nadležnosti upravnog odbora definišu se statutom i drugim akti-

 izveštava skupštinu o rezultatima vršenog nadzora i kontrole pred-

Nosioci funkcije rukovođenja

Generalni direktor (direktor)

 predlaže organizaciju i promene organizacije preduzeća,

ra, nosioci su poslova i funkcije rukovođenja. Rukovodioci obavljaju

Sadržaj i nosioci funkcije izvršavanja

Radno mesto je deo šire radne celine – prostora za obavljanje razno-

Horizontalna klasifikacija funkcija

1. Definisanje i sadržaj funkcija preduzeća

Značaj i funkcije sredstava

Osnivači preduzeća prilikom osnivanja i registrovanja obezbeđuju

Osnovna (trajna) sredstva

Kapaciteti osnovnih sredstava

Vrednosti osnovnih sredstava

Osnovna sredstva preduzeća imaju različite vrednosti:

Amortizacija osnovnih sredstava

Fizičko trošenje i dotrajalost osnovnih sredstava naziva se fizička

Amortizaciona kvota se određuje kao odnos nabavne vrednosti osnov-

As1 + As 2 + As3 500.000 + 400.000 + 600.000

Prosečno angažovana sredstva preduzeća u navedenom zadatku iznose

1. godina 150.000,00 30.000,00 0,00 30.000,00 120.000,00 165.000,00 33.000,00 132.000,00

2. godina 165.000,00 33.000,00 33.000,00 66.000,00 99.000,00 181.500,00 72.600,00 108.900,00

3. godina 181.500,00 36.300,00 72.600,00 108.900,00 72.600,00 199.650,00 119.790,00 79.860,00

4. godina 199.650,00 39.930,00 119.790,00 159.720,00 39.930,00 219.615,00 175.692,00 43.923,00

5. godina 219.615,00 43.923,00 175.692,00 219.615,00 0,00 241.576,50 241.576,50 0,00

Revalorizovana nabavna vrednost i revalorizovana otpisana vrednost iz

Nabavna Am u toku Otpisana Ukupno Sadašnja Revalorizovana Revalorizovana Revalorizovana

1.godina 250.000,00 25.000,00 0,00 25.000,00 225.000,00 300.000,00 30.000,00 270.000,00

2.godina 300.000,00 30.000,00 30.000,00 60.000,00 240.000,00 360.000,00 72.000,00 288.000,00

Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva nakon dve godine iznosi 360.000

Godina Nabavna Amortizaciona Godišnji Ukupna Sadašnja

Godine Nabavna Amortizaciona Godišnji Ukupna Sadašnja

Godine Nabavna Amortizaci- Godišnji iznos Ukupna Sadašnja

delovi stranih društava.

gubitak poslovne sposobnosti i smrt preduzetnika,

izveštava skupštinu o rezultatima vršenog nadzora i kontrole pred-

predlaže organizaciju i promene organizacije preduzeća,