Апостолски мужеви

1. Климент Римски је био четврти епископ Рима после Анаклета од 88-98. Рођен је у
Риму али датум његовог рођења је непознат. Пострадао је на Криму око 98.год.
Наследник његове Катедре је био Еварист.
2. Игњатије Антиохијски трећи епископ Антиохије. Рођен 35.године а пострадао
мученики на путу за Рим око 108.
3. Поликарп Смирнски рођен 69. Пострадао мученички у Смирни 155.године. Епископ
Смирнски.

Иринеј епископ Лионски је рођен у Смирни 140.године. Био је ученик Поликарпа еп.
Смирнског а касније 178. Је постављен за епископа Лиона (М.Азија)

Рани хришћански апологети

1. Јустин Мученик рођен око 100/110 године у Риму. Хришћанство је примио око 130.
а пострадао је мученички око 164.године. Апологети другог века су били и
Атинагора Атињанин, Теофил Антиохијски и Татијан Сиријац ученик Јустина
Мученика (Философа).
2. Тертулијан је био први значајнији богослов који је писао на латинском језику.
Рођен у Картагини око 160. Представио се у Господу око 240. године.
3. Кипријан Картагински афрички богослов се родио око 200/210 а пострадао је
мученичком смрћу под Валеријаном 258.године. (Њих двојица су латински оци из
овог периода)
4. Климент Александријски грчки свети отац је рођен у Атини 150. А пострадао у
прогону 215.године у Кесарји.
5. Ориген ког с правом можемо назвати оснивачем хришћанског богословља је рођен
185. Године у Александрији (Египат), преживевши прогон и тамницу која је
нарушила његово здравље, умро је у Тиру око 253/4.године.
6. Атанасије Велики се родио у Александрији 293.године. Као ђакон је присуствовао
на Никејском сабору 325.године. Умро је у дубокој старости 373.године
7. Кирило Јерусалимски око 315-378.
Кападокијски оци: Василије Велики, Григорије Богослов, Григорије Ниски.
1. Василије Велики епископ Кесаријски 330-379. Године. Велики утицај је имао у
решавању Аријевских проблема.
2. Григорије Богослов се родио у Назијанзину у Кападокији око 330.године. Био је
епископ Цариградски. Умро је 390.године у Назијанзину где је отишао после
сабора 381.године када су га свргли са престола.
3. Григорије Ниски, приближно је живео око 335. и 394.године.
Монашка литература у 4.веку- Евагртије Понтијски и Макарије Египатски

 Јован Златоусти, његово служење је било у време владавине имп.Теодосија и

другог васељенског сабора 381.године. Рођен је око 350. а умро је 407.године.

Латински Оци

1. Иларије Пиктавијски се родио у Пуати 315. а умро је око 368.године.

2. Амвросије Медиолански рођ.333. умро 397.године
3. Блажени Јероним Стридонски ( Граховски ;) ) Рођен између 340. На подручју
Босанског Грахова, образовао се у Риму а умро је 420.године.
4. Блажени Августин рођ. 354.у граду Тагасти у Северној Африци а умро је у време
опсаде Хипонаод стране Гота 430.године.

Крај 4.века је донео са собом победу никејске вере над аријанством сада је ред дошао на
друго питање-питање о Христовој личности.

1. Кирило Александријски око 375-444.године

2. Блажени Теодорит Кирски 393.-466.године.
3. Максим Исповедник један од најискуснијих и најсуптилнијих хришћанских
мислилаца светоотачког периода ком припада основна заслуга против
монотелиства је рођен око 580.године недочекавши тријумф православља на
шестом васељенском сабору, умро је две деценије пре 662.године.
 Јован Дамаскин је рођен око 675. А урмо је око 749. Године. Познат је по својој
срчаној одбрани иконопоштовања.

Патријарх Фотије, патријарх Константинопољски. Датум његовог нам није познат, а умро
је око 890.године.

Симеон Нови Богослов се родио око 949. Скончао је у миру 1022.године.

Григорије Палама 1296.-1357. Године припаданајкаснијем византијском периоду.

Николај Кавасила се родио око 1332 године.

Васељенски сабори

У историји Цркве је било 7. Васељенских сабора.

1. Први Васељенски сабор је одржан у Никеји 325.године, сазвао га је цар Константин

Велики а повод његовог сазивања је било погрешно учење Арија који је сматрао да
 Христос није исто што и Бог, већ да је Он Син Божји којег је Бог створио.

2. Други Васељенски сабор је сазван у Цариграду од стране цара Теодосија

381.године, повод овог сабора је било јеретичко учење Македонија епископа
цариградског који потпуно оспораваше божанство Светога Духа, говорећи да је Он
створење Сина и Аполинаријево, епископа из Сирије који негираше присуство душе
код Христа јер је она наводно замењена Логосом.

3. Повод за сазивање трећег Васељенског сабора је било погрешно учење Несторија

по којем постоје две различите ипостаси у оваплоћеном Логосу, зато се и дјева
Марија не може назвати Богородица, него само Христородица, сазвао га је цар
Теодосије II 431године Ефесу.

4. Четврти Васељенски сабор, о којем ћемо говорити више у овом раду је сазван од
стране цара Маркијана 451.године у Халкидону а повод његовог сазивања су
монофизити који су учили о једној и то Божанској природи у Личности Богочовека
Исуса Христа. Оснивач ове јереси је био Евтих, архимандрит из Цариграда. 1

5. Пети Васељенски сабор је одржан са намером да помири монофизите са

православнима и потврди дотадашње одлуке сабора. Сазвао га је цар Јустинијан
Велики 553.године у Цариграду.

6. Шести Васељенски сабор био је сазван 680.године, у граду Цариграду, у време

императора Константина. Сабор је био сазван због лажног учења јеретика
монотелита који су признавали само једну вољу Господа Исуса Христа. Сабор је
одлучио ове јеретике и одлучио да призна у Исусу Христу две природе-Божанску и
човечанск и тим двема природама две впље,али тако да човечанска воља није
противна,већ покорна Његовој Божанској вољи.

7. Седми Васељенски сабор је био сазван 787.године у Никеји, за време

императорице ирине, удовице императора Лава Хозара, разлог његовог сазивања
је био проблем иконоборачке јереси. Црква је на овом сабору стала у одбрану
икона и победила је. Овај проблем се још дуго времена задржао у Цркви, окончан
је тек за време императорке Теодоре, 842.године.

1
вид. Протојереј др. Радомир В. Поповић, Појмовник Црквене историје, Београд 2004. стр.92-101.