Otorinolaringologija MFNS2017

OTORINOLARINGOLOGIJA
MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD
SKRIPTA PO ISPITNIM PITANJIMA

2017.
Otorinolaringologija – Natalija Ivković i Jovica Šović
Drage kolege,
ova skripta je pisana tokom spremanja ispita iz otorinolaringologije po novosadskoj knjizi od grupe autora i
urednika prof. dr Jovic Rajka, izdanje 2006. U nekim slucajevima sluzili smo se internetom, davajuci odgovore
na pitanja kojih nema u knjizi. Slike koje su koriscene su sa interneta, iz knjige ili crtane rukom.
Namenjena je ponavljanju, zato je preporuka da se ne oslanjate samo na nju tokom spremanja ispita. Knjiga nudi
vise detalja, ali ako vam nesto ne bude jasno procitajte prvo ovde pa onda prosirite iz knjige. Tabele su koriscene
da bi se lakse stekao utisak i preglednost o gomili podela.
Oblasti su poredjane po tezini, jer smo tim redom ucili i preporucujemo ovaj redosled ucenja. Na kraju
dokumenta imate sadrzaj koji ce vam olaksati snalazenje kao i broj ispitnog pitanja ispred svakog naslova.
Preporucujemo da se iz svake oblasti (zahtevala to ispitna pitanja ili ne) dobro predje i shvati dijagnostika i sve
metode koje su opisane u knjizi. Dijagnoze su ispisane po “skeletu” – anamneza, klinicki pregled, ORL pregled,
funkcionalna ispitivanja, mikrobioloska ispitivanja, laboratorija, radioloska ispitivanja, pa nek vam i tokom
odgovaranja ovaj skelet bude u glavi.
Za test postoji zbirka pitanja sa resenjima koja je obimna ali dovoljna za polaganje testa. Ima dosta pitanja pa i
na ovu zbirku ode dosta vremena, dobro se organizujte i obavezno je predjite.
Knjigu i zbirku mozete kupiti ili iznajmiti na fakultetu.
Nadamo se da ce vam pomoci u spremanju ispita.
Pozdrav,
Natalija Ivkovic i Jovica Sovic
2
PRIMER ANAMNEZE I STATUSA

ANAMNEZA / HETEROANAMNEZA
GENERALIJE: Ime i prezime, pol, mesto stanovanja, mesto i godina rodjenja, bracno stanje, zanimanje, datum
prijema na kliniku.
GLAVNE TEGOBE: taksativno nabrojati (npr. promuklost, otezano disanje…)
PORODICNA ANAMNEZA: ORL i opste bolesti vezane za hereditet
LICNA ANAMNEZA: Ranije teze bolesti, operacije, povrede, hospitalizacije. Stetne navike (pusenje, alkohol,
droge, lekovi). Alergija na lekove (posebno - Penicilin), inhalatorne, nutritivne alergene i kako se manifestovala. Za
osobe zenskog pola ukratko podaci o menstrualnim ciklusima, porodjajima (vaginalni, carski, komplikacije),
pobacajima, uzimanja kontraceptiva. Za decu podaci heteroanamnesticki, koje je dete po redu, iz koje trudnoce, kako
je ista protekla, da li je bilo komplikacija, da li je majka uzimala lekove u trudnoci, da li je porodjaj bio u terminu,
komplikacije, ocena na porodjaju, da li je redovno vakcinisano.
SOCIO-EPIDEMIOLOSKA ANAMNEZA: uslovi zivota, broj clanova domacinstva, sanitarni uslovi (vodovod,
kanalizacija, grejanje), drzanje zivotinja.
PROFESIONALNA ANAMNEZA: sta je po zanimanju (za penzionere - cime se bavio), gde i koliko dugo radi,
izlozenost stetnim uslovima na poslu (buka, vibracije, metalna, drvna prasina, pesticidi, mikroklimatski uslovi…)
SADASNJA BOLEST: kada su tegobe pocele, kako (naglo/postepeno), predisponirajuci faktori, kretanje tegoba,
javljanje lekaru, podaci o dijagnostici, terapija, reakcija na terapiju.
STATUS PRAESENS (Opsti status pacijenta)
Pacijent mladje/srednje/starije zivotne dobi, dobro razvijene osteomuskularne gradje, aktivno pokretan, svestan,
orijentisan u tri pravca (prema vremenu, prostoru i drugom licu), komunikativan, koza i vidljive sluznice (oci)
uobicajene prokrvljenosti, ocuvanog turgora koze, disanje eupnoicno, glas cist i odgovarajuce postavljen (disfonican,
afonican), afebrilan.
STATUS LOCALIS (Lokalni ORL status)
RHINOSCOPIA ANTERIOR (pregled nosa). Koza lica i nosa bez patoloskih promena, nosna piramida je pravilna,
nosni otvori ovalni, simetricni, bez sadrzaja. Nosne kosti bez krepitacija. Valeove tacke i zidovi sinusa palpatorno bez
bolnosti, disanje na nos orijentaciono simetricno, slobodno. Sluzokoza nosa eutroficna, ruzicasta i vlazna, nosni
hodnici odgovarajuce sirine, bez sadrzaja, septum nosa prav.
OROPHARYNGOSCOPIA (pregled usne duplje i orofarinksa) usne ruzicaste, bez patoloskih promena, uglovi
usana simetricni (ispitati funkciju facijalnog zivca). Sluzokoza vestibuluma, bukalna, gingivalna, tvrdog i mekog nepca,
nepcanih lukova, zadnjeg zida zdrela, poda usne duplje je ruzicasta, eutroficna, vlazna i glatka. Papila Stenonovog
kanala mirna, na pritisak se cedi bistar pljuvacni sadrzaj. Meko nepce i uvula simetricno pokretni pri fonaciji. Tonzile
3
eutroficne, lako prominiraju van nepcanih lukova, simetricne, ruzicaste, na ekspresiju bez sadrzaja. Jezik neoblozen,
pokretan u fizioloskim pravcima.
OTOSCOPIA (pregled uva) Usne skoljke odgovarajuceg oblika i polozaja. Koza pre i retroaurikularno bez
patoloskih promena. Tragus, antitragus i planum mastoida bolno neosetljivi na palpaciju. Spoljasnji slusni kanal je
odgovarajuceg lumena i pravca, bez sadrzaja. Koza bez patoloskih promena. Bubna opna je prisutna, cela, uocljivih
anatomskih detalja (umbo, strija malearis, prominencija malearis, plika anterior i posterior, trouglasti svetlosni refleks)
LARYNGOSCOPIA INDIRECTA (pregled hipofarinksa i larinksa) Koza prelaringealno bez patoloskih promena,
larinks pri gutanju fizioloski pokretan (kod povreda - palpirati laringealne hrskavica - moguce krepitacije). Sluznica
hipofarinksa i larinksa, ruzicasta, eutroficna, glatka i vlazna. Valekule i piriformni sinusi slobodni, bez sadrzaja, epiglotis
i ventrikularni nabori glatki, glasnice belicastozuckaste, glatke, dobro pokretne pri fonaciji i sklopive, oba hemilarinksa
pokretna.
PREGLED VRATA Na vratu bez palpabilnih limfnih cvorova, stitna zlezda meke konzistencije, bez palpabilnih
tumefakata.
STATUS LOCALIS
Redosled pregleda:
- nos - prvi je jer je naistureniji a i njegova patologija utica na sve ostale ORL strukture
- usta
- usi
- hipofarinks i larinks
- vrat
Sta nam je potrebno za pregled?
- 2 stolice - jedna naspram druge, podesive visine (ramena pacijenta i lekara u ravni)
- Izvor svetla - lekar desnjak, svetlo sa desne strane pacijenta, odmah kod desnog uha, noge pacijenta
skupljene, pomerene u levo, noge lekara isto (indirektna laringoskopija, noge lekara rasirene,
pacijentove skupljene, izmedju lekarovih)
- ceono ogledalo - fiksirano na glavi (zglobovi ogledala prelomljeni dva puta), sredisnji otvor ogledala
ispred levog oka, usmereno ka podrucju koje pregledamo tako da baca svetlost sa svetlosnog izvora.
Provera postavke - naizmenicnim zatvaranjem ociju posmatramo dlan ispred sebe na kojem je svetlosni
fokus koji ne treba da menja svoje mesto.
- instrumenti - nalaze se sa desne strane - spiritus lampa, laringealno ogledalo, spekulum za nos, 2
spatule, usni levak, drzac vate. Treba ih pravilno odlagati nakon upotrebe. Dobro pogledati prostor u
kojem radimo (bubreznjak za prljave, gaze...ili da lebde preko ruba stola).
4
PREGLED NOSA
Inspekcija – radi se na ispitu
cetiri prsta desne ruke na celo - palcem podizemo vrh nosa - inspekcija naresa, vestibuluma, septuma
Palpacija – radi se na ispitu

lekar stoji sa desne strane pacijenta, levu ruku stavi na teme pacijenta, desnom rukom sa tri prsta pomera nosnu
piramidu levo - desno, trazeci frakturne ulomke - krepitacija. Valeove tacke - projekcije trigeminusa -
supraorbitalno, infraorbitalno, mentalno. Lekar stoji ispred pacijenta, sa oba palca istovremeno pipa tacke.
Zidovi sinusa. Prohodnost nosnih hodnika - naizmenicno zatvaranje nosnih otvora.
Prednja rinoskopija – radi se na ispitu

spekulum za nos. Uvodjenje (45 stepeni u odnosu na vertikalnu ravan u kolumeli – paralelno sa nazolabijalnom
brazdom, uvodi se zatvoren, dovoljno duboko, ne preduboko) - pregled leve nosne supljine, spekulum uzimamo
u desnu ruku, dok leva ruka ide na celo pacijenta. Prvi akt - pacijent drzi glavu u nultom polozaju, vidimo - donji
nosni hodnik, donju skoljku, pod nosne supljine, deo zajednickog hodnika i donji deo septuma. Drugi akt - levom
rukom, glavu pacijenta pomeramo unazad, vidimo - srednju nosnu skoljku, srednji nosni hodnik, gornji deo
septuma. Spekulum se vadi polu zatvoren (dlacice). Onda se pristupa pregledu desne nosne supljine, spekulum
uzimamo u levu ruku i ponavljamo proceduru.
Zadnja rinoskopija – ovo ne radimo na ispitu

Malo ogledalce i spatula. U levoj ruci - spatula, pritiska prednje 2/3 jezika, u desnoj ruci - zagrejano ogledalce,
u usnu duplju, iza uvule i mekog nepca, okrenuto na gore. Gledamo epifarinks - faringealno usce tuba, hoane,
zadnje polove nosnih skoljki, adenoidne vegetacije, zadnju povrsinu mekog nepca, zidove i svod epifarinksa. Da
bi meko nepce bilo spusteno, pacijent dise na nos.
Digitalna eksploracija epifarinksa – ovo ne radimo na ispitu

lekar stoji sa desne strane pacijenta, levom rukom obuhvata glavu i levim kaziprstom potiskuje levi obraz ka
unutra (ugriz - deca, psihijatrija). desna ruka - rukavica, kaziprst ide iza mekog nepca i ispituje strukture
epifarinksa.
5
PREGLED USNE DUPLJE I

OROFARINKSA
Inspekcija i palpacija – radi se na ispitu
Inspekcija - Posmatramo usne, lice i mentalni predeo. Usne - boja, izgled, ivice (simetricnost - facijalis?), ragade
u ivicama (bakterijska ili mikoticna infekcija). Lice - nazolabijalne bore - plice kod dece sa nosnom opstukcijom
zbog adenoidnih vegetacija. Ako uocimo neku promenu, treba je palpirati.
Palpacija - tumefakcija, infiltracija, ulceracija. Bimanuelna palpacija kod promena poda usne duplje ili jezika.
- lokalizacija
- velicina - mm, cm ili poznata velicina (orah)
- konzistencija - meko, cvrsto, elasticno
- izgled povrsine - glatka, neravna
- boja
- odnos ka okolini - fiksiran ili pokretan
- stanje koze/sluzokoze - uobicajene/izmenjena - crvena, ulcerisana, lihenifikovana
- bolnost
Orofaringoskopija – radi se na ispitu

Pregled vestibuluma - pacijent lagano otvori usta - leva ruka → na vratu sa palcem na jagodici, desna ruka →
spatula kojom zapocinjemo pregled u gornjem delu vestibuluma, okrecemo je u smeru kazaljke na satu, pa
dolazimo do nulte pozicije. Posmatramo bukalnu sluzokozu, Stenonovu papilu, gingive, zube.
Pregled cavum orisa - pacijent jako siri usta - leva ruka → na vratu sa palcem na jagodici, desna ruka →
spatulom pritiskamo prve 2/3 jezika i posmatramo sluzokozu, nepcane lukove, uvulu (izgovaranje slova “a” -
simerticno da se podignu i bolja preglednosti zadnjeg zida zdrela), meko nepce, zadnji zid zdrela, tonzile (blago
prominiraju van nepcanih lukova - eutroficna tonzila, ako se ne vidi - hipotroficna, opstukcija disajnog puta -
hipertroficne)
 Ekspresija tonzila – radi se na ispitu

Metoda koja nam omogucava ispitivanje sadrzaja kripi palatinalnih tonzila. Izvodi se sa dve spatule, jedna -
pritiska prve 2/3 jezika, druga - pritiskamo nepcani luk = sadrzaj kripti (da ga nema, zamucen → hronicni
tonsilitis, belicast → kriptitis).
 Pregled poda usne duplje i jezika – radi se na ispitu

Jezik pacijenta je podignut uz zadnju stranu prednjih gornjih zuba. Donja strana jezika se spatulom pomera u
levu - desnu stranu. Posmatramo retromolarni prostor, frenulum, Wartonove otvore, sluznicu pod jezikom.
Inervaciju jezika pregledamo tako sto pacijent isplazi jezik i pomera ga na levu - desnu stranu. Asimetrija ce nam
ukazati na parezu hipoglosusa.
6
PREGLED UHA
Pregled se pocinje prvo od uha na koje se pacijent NE ZALI! Ako se ne zali ni na jedno onda je svejedno (u
knjizi pise prvo desno pa levo).

Posmatramo polozaj i arhitektoniku usne skoljke. Pacijent je okrenut tako da je usna skoljka ispred lekara.
Pomeranjem na napred - retroaurikularni predeo. Polozaj - 25 stepeni od ploce mastoida - klempave usi,
otapostasis.

Desna ruka lekara je na poglavini a palcem palpiramo bolne tacke. Tragus, antitragus → zvukovod, tragus →
temporomandibularni + zvukovod, oba palca na mastoidni planum → zapaljenje mastoida.
Otoskopija – radi se na ispitu

 ceonim ogledalom – radi se na ispitu
Za ovaj pregled pacijent sedi kao i ranije navedeno. Lekar sa tri prsta leve ruke hvata usnu skoljku i povlaci je
nazad i ka gore (deca - nazad i dole). Uvodi usni levak - drzi ga desnom rukom izmedju palca i kaziprsta, a
srednjim prstom ispod levka, stiti bubnu opnu od povreda kod naglih pokreta pacijenta. Svetlost nam omogucava
da vidimo, zvukovod - stanje koze, pravac i lumen i prisustvo sadrzaja u zvukovodu, bubna opna - prisutnost,
stanje, pozicija, izgled, boja, anatomski detalji, svetlosni refleks (na prednjem donjem kvadrantu). Perforacija
bubne opne - periferna, centralna ili totalna. Stara perforacija - hronicna zapaljenja, ivice blede, zadebljale ili
nova perforacija - ivice neravne, nareckane i sa podlivima.
 Otoskopom – ne radi se na ispitu

Otoskop je aparat koji se uvodi u zvukovod, lici na usni levak ali ima svoj svetlosni izvor. Pogodan za lezece
pacijente, decu, odojcad, malu decu na intenzivi i tokom transporta.
 Otomikroskopom – ne radi se na ispitu

Otomikroskop je aparat koji nam omogucava uvecanje od 6 - 12 puta, sa njim gledamo bubnu opnu, kroz levak
i opisujemo njeno stanje. Koristi se za paracentezu, mikroaspiracije, biopsije, odstranjenje polipa…
7
PREGLED LARINKSA
Pracenje pokreta larinksa za vreme gutanja, prisustvo Adamove jabucice, promene koze i prisustvo tumefakcija
u predelu vrata.

Izvodi se leva ruka na temenu, desna ruka palpacija larinksa pomeranjem (levo – desno) laringealnih hrskavica.
Indirektna laringoskopija – radi se na ispitu

Metoda koja nam omogucava da pregledamo hipofarinks i larinks. Za izvodjenje nam je potrebno ogledalce sa
drskom (velicina se odredjuje po toleranciji pacijenta), spiritusna lampa, gaza.
Pacijent sedi skupljenih nogu naspram lekara, lekarove noge su razmaknute oko pacijentovih. Prvo - upaliti
spiritusnu lampu i namontirati ogledalce na drsku. Drugo - gazom fiksiramo jezik napolje, hvatajuci ga palcem
(gore) i srednjim prstom (dole), dok kaziprstom podizemo gornju usnu (leva ruka). Trece - desnom rukom -
grejemo ogledalce (izbegavanje magljenja), nikako metalnim delom, na spiritusnu lampu, hladimo i proveravamo
temparaturu na svojoj kozi. Cetvrto - uvodjenje ogledalceta paralelno sa jezikom, oslanjanjem na ugao usne, do
nepcanih lukova i uvule, ne dirajuci zadnji zid zdrela (refleks povracanja). Pacijent dise na usta, ubrzano i plitko
(izbegavanje povracanja).
Kad uocima larinks, trazimo od pacijenta da fonira “E” i “I” cime se larinks podize gore.
8
PREGLED VRATA
Pored misica i kostano hrskavicavih elemenata mozemo pregledati:
- parotidna zlezda, submandibularna pljuvacna zlezda, larinks, stitna zlezda, vratni deo jednjaka, a. carotis
communis sa granama (interna, extrena), v. jugularis interna, X, XI, XII kranijalni nerv, hioidna kost,
limfni cvorovi

Reljef sa Adamovom jabucicom i sternokleidomastoidim misicem. Redje se vide submandibularne zlezde i stitna
zlezda. Pokreti larinksa, izgled koze, otok, uvecani limfni cvorovi. Zamolimo pacijenta da proguta kako bu videli
da se larinks fizioloski krece ka gore.
Palpacija – radi se na ispitu (limfne zlezde, stitna zlezda)

Najbolje je da se izvodi tako sto lekar stoji iza pacijenta ali moze i ispred. Orijentacione tacke vrata su:
- hioidna kost - iznad mozemo palpirati submandibularnu pljuvacnu zlezdu, ispod - tireoidna hrskavica,
krikoidna hrskavica, karotidna arterija u visini velikih rogova
- krikoidna hrskavica - prelazak larinksa u traheju i larinksa u jednjak.
- tireoidna hrskavica - normalna krepitacija se moze osetiti palpiranjem tireoidne hrskavice (prsljen), a
kod tumora u retrokrikoidnom delu (tumor usca jednjaka), ih nema, tumor - jastucic.
- krikoidna i tireoidna hrskavica: izmedju njih - konikotomija .
- treci i cetvrti prsten traheje - bitne tacke jer su orijentacija za stitnu zlezdu (meke konzistencije bez
cvorova ili nodulusa, pokretna na gutanje).
- sternocleidomastoideus - deli vrat na prednji i zadnji trougao, palpiraju se limni cvorovi koji izdu duz
njega, bifurkacija karotide - ispred prednje ivice, Virhovljev limfni cvor - donji pripoj u uglu sa klavikulom
(tumori zeluca i pluca)
Palpacija limfnih cvorova mora biti nezna – prevencija diseminacije tumora. Najcesce se radi spreda. Glava
pacijenta se malo nagnuta na dole. Sledecim rasporedom pipamo limfne cvorove: submentalne,
submandibularne, preaurikularno, retroaurikularno, duz prednje ivice sternocleidomastoideusa, duz zadnje ivice
sternocleidomastoideus, infraklavikularno, supraklavikularno, okcipitalne, na kraju odvajanje
sternocleidomastoideusa od podloge. Ako pregledamo od pozadi, redosled je: submentalne, submandibularne,
prednjom ivicom sternokleidomastoida, supreklavikularnu, infraklavikularnu, jugulum, zadnjom ivicom
sternokleidomastoidnog misica, preaurikularne, retroaurikularne pa okcipitalne limfne cvorove.
9
UHO
10
1. FIZIOLOGIJA SLUHA I
VESTIBULARNOG APARATA
Zvuk je mehanički talas koji se kreće kroz neki medijum (vazduh). Zvuk određuju mere:
- intenzitet: zavisi od veličine amplitude, izražava se kao jedinica snage po jedinici površine, ljudsko uho
0-130dB (u nivou frenkvencije od 1000Hz)
- Frekvencija: je učestalost ponavljanja, 1Hz = 1 promena u 1 sekundi, od frekvence zavisi visok ili nizak
ton
Putevi prenošenja zvuka su:
- Aerotimpanalni - vazdušni: koji je najprilagođeniji za sprovođenje zvučnog talasa

- Kranijalni - koštani: preko kostiju lobanje se direktno drazi unutrasnje uho
- Kraniotimpanalni - mesoviti
Uho
Fiziologija spoljasnjeg uha:
Usna skoljka: prikuplja i usmerava zvuk; bitna je u percepciji izvora zvuka.
Spoljasnji slusni hodnik (kanal): prenosi zvuk do bubne opne i rezonantno pojacava zvuk (3000-4000
Hz)
Fiziologija srednjeg uha:
Bubna opna: prijem i prenos zvuka na slusne kosti. Najosetljivija je na 2000-4000Hz. Drska maleusa je
utkana u bubnu opnu
Slusne kosti: maleus, inkus i stapes. Modifikuju zvucni talas da se unutrasnje uho ne bi ostetilo a
omogucava s druge strane pojacanje pritiska na tecnost u puzu 22 puta vise nego sto je on bio na
bubnoj opni. Imaju rezonantnu funkcija koja iznosi 1700Hz.
Misici srednjeg uha: m.stapedius i m.tensor tympani. Imaju zastitnu ulogu jer grcenjem paralisu slusne
kosti i bubnu opnu kod jakih vibracija.
Eustahijeva tuba: ima nekoliko uloga.
o Ventilacionu
o Izjednacavanje pritiska - cavum/atmosfera
o Drenaza u nazofarings - u cavumu je sekret
o Zastita od nazofaringealnog refluksa
o Akusticna - zatvorena je tokom govora.
11
Fiziologija unutrasnjeg uha:
Glavna uloga je transformacija mehanickog talasa (zvuk) u elektricni impuls kako bi se aferentnim
vlaknima, zvuk predstavio CNS-u.
Koncept prenosa zvucnog, putujuceg talasa:
- Zvukovod, bubna opna, koscice

- Stapes, ovalni prozor, s.vestibuli, s.tympani, okrugli prozor, bubna opna (dg: otoakusticke
emisije)
- Skala tympani, bazalna membrana (Kortijev organ), endolimfa, slusne celije,
- Spoljasnje slusne celije stvaraju akcioni potencijal, vrse mehanickoelektricnu transdukciju, vrse
amplifikaciju zvuka (nadomescuju izgubljenu snagu signala)
- Unutrasnje slusne celije se ne aktiviraju uvek (stede se), vec samo iznad 60 dB
Kako mozak odredi koje je frekvencije i intenziteta zvuk?
Prostorno kodiranje
Frekvenca: u zavisnosti koji deo bazilarne membrane je zahvacen zavisi i frekvenca,
baza puza - visoke, helikotrema - niske.
Intenzitet: veci intenzitet - veca amplituda - veci broj podrazenih celija. Unutrasnje slusne
celije se aktiviraju samo na jakim intenzitetima.
Aferentni akusticni putevi:
- Spoljasnje i unutrasnje slusne celije (njihovi aksoni)

- Spiralni ganglion
- Kohlearni deo Kohleovestibularnog nerva
- Kohlearna jedra (slika 13 u knjizi)
12
Vestibularni aparat
Ovo je sistem za percepciju prostora koji sluzi za odrzavanje ravnoteze i orijentacije tela u prostoru. Ravnoteza
se odrzava sadejstvom 3 sistema (bar dva moraju raditi za ocuvanje ravnoteze) koji skupljaju informacije iz
okoline a u CNS-u ih uskladjuje, obradjuje i koriguje. Ti sistemi su:
- Vestibularni aparat
- Duboki senzibilitet
- Vid
Vestibularni aparat je smesten u unutranjem uhu i sastoji se od kostanog i membranoznog labirinta. Delovi
aparata:
- Tri semicirkularna kanala - u njihovim prosirenjima (ampulama) u kojem se nalazi KUPULARNO CULO
- KUPULA - culna celija koja ima cilije na sebi (kinociliju i stereocilije). One su uronjene u zelatinoznu
masu a svi zajedno u endolimfu. Otklon stereocilija prema kinociliji talasanjem limfe - depolarizacija, a
otklon sterecilija od kinocilije talasanjem endolimfe - hiperpolarizacija. Ovaj deo vestibularnog aparata
daje informacije o angularnoj akceleraciji u sve tri ravni.
- Sakulus (vertikalno postavljen) i Utrikulus (horizontalno postavljen) predstavljaju OTOLITICKO
CULO - OTOLITI - culna celija koja isto ima cilije na sebi ali umesto zelatinozne mase, dodaje se i
kalcijum-karbonat (kristal otolita). Otklon stereocilija prema kinociliji talasanjem limfe - depolarizacija,
a otklon sterecilija od kinocilije talasanjem endolimfe - hiperpolarizacija. Ovaj deo vestibularnog aparata
daje informacije o linearnoj akceleraciji i gravitaciji.
Aferentni vestibularni putevi:
- Aksoni kupule i otolita

- Vestibularni deo, Kohleovestibularnog zivca
- Vestibularna jedra
- Talamus
- Senzomotorna kora
13
2. KONGENITALNE MALFORMACIJE
SPOLJASNJEG I SREDNJEG UHA
Malformacije
Spoljasnje uho Srednje uho
Usna skoljka Spoljasnji slusni kanal Malformacije bubne opne
Malformacije cavuma
Major Atrezija Malformacije slusnih koscica
Minor Stenoza
Fistule i ciste
Microtia major - Nema normalne arhitektonike uha. Najcesce je unilateralna i nema uticaj na razvoj slusne i
govorne funkcije. Leci se hirurski, posle pete godine zivota. Bilateralna microtia sa aplazijom spoljasnjeg slusnog
kanala, kad smanjuje cujnost za 60dB, treba hirurski resavati posle prve godine zivota. Dijagnoza: audiometrija,
radiologija.
Microtia minor - mala usna skoljka sa ocuvanom arhitektonikom
Makrotia minor - velika usna skoljka
Poliotia minor - vise usnih skoljki
Appendices auricules - aksesorne aurikule koje nisu funkcionalne, najcesce unilateralne i gradjene od koze i
hrskavice unutar.
Otapostasis - “klempave usi” - Kongenitalno prominentne usne skoljke, preko 45 stepeni usna skoljka/mastoid.
Resava se hirurski (> 5. godine) i predstavlja estetski problem.
Atrezija - odsustvo kostanog dela kanala i okostavanje bubne opne, srastanje maleusa i inkusa. Terapija je
hirurska.
Stenoza - suzenje razlicitog stepena ali ocuvana prohodnost
Fistule i ciste - periaurikularne (preaurikularne i aurikocervikalne)
14
Malformacije srednjeg uha - Udruzene sa malformacijama spoljasnjeg uha. Nepotpuna razvijenost, potpuni
nedostatak, deformacije, degeneracije, srastanja slusnih kostiju itd.
Dijagnoza: anamneza, pregled, funkcionalna ispitivanja, opservacija, CT i MR.
Terapija: hirurska.
3. POVREDE SPOLJASNJEG UHA

Nastaju usled sportskih povreda, povreda na radu, u tucama ili kao ratne povrede.
POVREDE USNE SKOLJKE I SPOLJASNJEG SLUSNOG KANALA: kad se

desi povreda, kompromituje se perihondrijum, perihondritis je komplikacija i onda srasta neravnomerno,
narusava se reljef (karfiol, atrezija kanala). Terapija: tamponada (prevencija stenoze), antibiotici.
POVREDE KOZE SPOLJASNJEG SLUSNOG KANALA: povreda koze - bol,

krvarenje u kanalu. Terapija: tamponada (prevencija stenoze), antibiotici.
OTHEAMATOMA: je serozni izliv koji je nastao dejstvom tupe sile na usnu skoljku pri cemu su se
koza i perihondrijum odigli od hrskavice i u tom prostoru se izlila krv - hematom. Klinicka slika: lividno-ruzicasti
jastucic koji remeti reljef usne skoljke. Terapija: incizija, drenaza, tamponada, antibiotici.
CONGELATIO: smrzotina koja nastaje delovanjem niske temperature. Vidi se u cetiri stepena - lividno
bledilo, vezikule, nekroza, gangrena. Terapija: zagrevanje do temperature tela, sterilni zavoji, odstraniti
gangrenozno tkivo.
CONBUSTIO: opekotina koja nastaje delovanjem visoke temperature ili hemijskim sredstvima. Vidi se
u cetiri stepena - crven eritem, vezikule, nekroza, gangrena. Terapija: hladjenje, obrada rane i antibiotici.
15
4. POVREDE BUBNE OPNE

Nastaje najcesce mehanickim noksama (samar - vazdusni stub, stapic - samopovredjivanje), hemijskim i
termickim noksama.
Klinicka slika: bol i zaglusenost
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija - hemoragija, ruptura bubne opne sa neravnim ivicama i krvnim
podlivima koji govore u kotist novonastale rupture)
Terapija: Cilj je spreciti infekciju (antibiotici, sterilna strajfna, suv rezim uha). Spontano sraste ako je mala
ruptura i ako ne bude infekcije. A ako se iskomplikuje ili je velika ruptura, onda se leci hirurski - miringoplastika.
Tabela svih zapaljenja uha

Spoljasnje uvo Srednje uvo
Usna skoljka perichondritis auriculae akutna otitis media acuta catarrhalis
erysipelas auriculae otitis media acuta purulenta

(supurativa)
herpes zoster oticus
otitis media neonatorum
(infantum)
otitis externa otitis externa circumscripta hronicna
Zvukovod otitis externa diffusa
otitis externa maligna negnojna otitis media secretoria
otitis externa mycotica otitis media adhaesiva
eczema meatus acustici atelectasis auris mediae

externi
tympanosclerosis
impetigo contagiosa
gnojna otitis media chronica simplex
otitis media chronica ostitica
cholesteatoma
16
5. OTITIS EXTERNA
Otitis externa predstavlja zapaljenje spoljasnjeg slusnog kanala. Koza hrskavicavog dela zvukovoda poseduje:
 Ceruminozne zlezde: produkuju cerumen, protektivni, vodoodbijajuci, kiseli, vosku slican omotac
 Apopilosebaceusna jedinica: sastoji se iz folikula dlake + lojne zlezde + apokrine zlezde.
Predisponirajuci faktori:
- Opstrukcija apopilosebaceusne jedinice

- pH koze koja ide ka alkalnom (kisela je normalna)
- Visoka temperatura, vlaga, podrazaj vodom, cesta ciscenja dovode do zadebljanja koze i
zatvaranja zlezda → opstrukcija
OTITIS EXTERNA CIRCUMSCRIPTA - Stafilokok

Zapaljenje koje je ograniceno na membranozno - hrskavicavi deo zvukovoda. Lokalna upala koja se vidi
u obliku furunkula (folikul + lojna zlezda), vise furunkula - karbunkul, komplikacije celulitis, limfadenopatija.
OTITIS EXTERNA DIFFUSA - Pseudomonas

Difuzno zapaljenje unutrasnjeg kostanog zvukovoda koji ima tri stadijuma:
- Preinflamatorni - svrab, kongestija

- Inflamatorni - bol, okluzija, crvenilo, otok
- Hronicitet - zadebljanje koze uz hiperkeratozu
OTITIS EXTERNA MALIGNA - Pseudomonas

Nastaje kod starijih, imunodefinijentnih i dijabeticara. Patofizioloski je to vaskulitis koji trombozira a
onda se desi nekroza koja je ulazno mesto infekcije. Moze se razviti na svim strukturama. Organizam
tezi da organizuje nekrozu pa se u otoskopskom nalazu moze videti granulaciono tkivo na spoju
hrskavice i kosti u zvukovodu.
OTITIS EXTERNA MYCOTICA - Gljivice

Candida, Aspergilus, Dermatofiti su saprofita flora koja buja na vlazno i toplo okruzenje. Klinicka slika:
svrab, nagluvost, punoca, bol (koji je znak sekundarne bakterijske infekcije). Terapija: ciscenje kanala
(ispiranje Aleksandrovim spricem), antimikotici, antibiotici lokalno.
17
ECZEMA MEATUS ACUSTICI EXTERNI - Atopijska konstitucija

Dugotrajni dermatitis (atopijski ili kontaktni) postaje ulazno mesto infekcije jer svrbi pa se pacijenti
cesu i ostecuju kozu.
________________________________________________________________________________
Dijagnoza: Anamneza, pregled (palpacija - bol na tragus, antitragus, mastoid, otoskopija - znaci zapaljenja, otok,
crvenilo, gljivicne vegetacije, granulaciono tkivo, sekret, bubna opna - zategnuta, sjajna, upaljena, crvena, koza -
upaljena, skvamozna, pustule, vezikule), radioloske pretrage: RTG, CT i MR (iskljuciti sirenje i komplikacije),
alergotestovi radi lecenja ekcema.
Terapija: Dekongestivi, antibiotici, antimikotici, strajsna (bourov rastvor - analgezija), antipiretici, analgetici,
kortikosterodi (kod ekcema), aspiracije, incizije, iskljucenje iritansa.
6. CERUMEN OBTURANS
Cerumen luce ceruminozne zlezde spoljasnjeg slusnog kanala (membranozno - hrskavicav deo)
Uloga: pH je kiseo - inhibira rast mikroorganizama
Eliminacija: spavanje, pri zvakanju
Cerumen obturans je stanje kada cerumen opstruise zvukovod ili zbog povecanog lucenja ili smanjene
eliminacije.
Klinicka slika: Nagluvost, sum, autofonija, bol
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija)
Terapija: Ispiranje uha - voda ili Acidi borici 3% (na 37 stepeni) Aleksandrovim spricem. Ispira se 3-4 puta
uzastopno, ako nema poboljsanja ukapava se vodonik peroksid i pacijent dolazi sutra na ponovno ispiranje.
Otoloski mikroskop i vadjenje istrumentima.
18
7. EXOSTOSIS MEATUS ACUSTICI

EXTERNI
Ovo je tumorima slicna tvorevina spoljasnjeg slusnog kanala koja se javlja kod odraslih, cesce muskih pacijenata,
bilateralno. Etiologija nije poznata ali empirijski se zna da se javlja kod genetski osetljivih osoba koje su izlozene
hladnoj i slanoj vodi, infekcijama, traumama.
Klinicka slika: Asimptomatski a kada je suzenje znacajno onda - zaostajanje cerumena, osecaj zapusenosti,
konduktivna nagluvost, bol.
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija - glatka kostana zadebljanja na sredini zvukovoda, koza je ocuvana i
nepromenjena)
Terapija: Hirurska ako ima simptoma.
8. STRANA TELA U SPOLJASNJEM

SLUSNOM KANALU
Najcesca su kod dece i akcidentalno kod odraslih. Strana tela mogu biti:
Endogena - cerumen (Cerumen obturans)
Egzogena - neziva i ziva (bube, leptiri…)
Klinicka slika: Sum, bubnjanje, zapusenost, nagluvost, bol, kasalj, mucnina, povracanje
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija)
Terapija: Ispiranje sa Acidi borici 3%. Ziva egzogena tela treba paralisati (alkoholom), isprati uho ili
instrumentima izvaditi.
19
9. TUMORI UVA
TUMORI Benigni tumori Prekancerozne Maligni tumori

promene usnje skoljke
Spoljasnje uvo Kongenitalni tumori Hiperkeratoza Carcinoma

(limfangiom, planocellulare
Cornu cutaneum
hemangiom, dermoid)
Carcinoma basocellulare
-Usna skoljka Keratoakantoza
Papilom
Melanomi
Lipom
Chondroma
Myoma
Atheroma
Keloidi
Noduli
Hyperostosis Carcinoma
planocellulare
-Spoljasnji slusni Osteoma
hodnik Carcinoma basocellulare
Adenomi
Adenokarcinom
Ceruminomi
ceruminoznih zlezda
Egsostosis
Srednje uvo Glomus tumori Carcinoma

planocellulare auris
mediae
Unutrasnje uvo Neurinoma nervi

acustici
20
Spoljasnje uvo
Benigni tumori
Usna skoljka
1. Kongenitalni tumori (hemangiomi, limfagiomi i dermoidni tumori)

2. Papilom (virus, karfiol, sivkasti plak)
3. Lipom (porekla masnog tkiva, cest, lobulus najcesce)
4. Chondroma (redak, hrskavica, otkoni se ali raste opet)
5. Myoma (rabdomiom - poprecno prugasti, leiomiom - glatka muskulatura, krvni sudovi)
6. Atheroma
7. Keloidi
8. Noduli (kutani, subkutani kod RA i giht)
Spoljasnji slusni hodnik
1. Hyperostosis (bujanje kostanih celija, progresivno i difuzno suzava kanal)

2. Osteoma (klinicki - strano telo ili cista, tvrde kostane konzistencije)
3. Adenomi (lojne zlezde ulaza hodnika, konduktivna nagluvost i zapaljenja)
4. Ceruminomi (adenom ceruminoznih zlezda, zapusenost uva, glatka polipoidna oteklina na
spoljasnjem kraju)
5. Egzostosis
Prekancerozne promene usnje skoljke - Kod starijih, mogu kriti u sebi karcinom pa se terapija sprovodi
hirurski.
1. Hiperkeratoza
2. Cornu cutaneum
3. Keratoakantoza
Maligni tumori
Usna skoljka
1. Carcinoma planocellulare (najcesci, vidljiv, prepoznaje se i leci, cesci kod muskaraca, helix,
antheliks, lobulus, antitragus i conha, etioloski - visoke i niske temperature, klinicka slika - spor
rast dok ne probije perihondrijum, infiltruje sve okolne strukture i metastazira)
2. Carcinoma basocellulare (posledica proliferacija bazalnih celije koze, posteriorna strana
aurikule, tragus, conha, cesci kod muskaraca starije dobi, ne metastazira ali infiltruje hrskavicu
i kost, klinicka slika - nodus sa infiltracijom i ulceracijom, dijagnoza - anamneza, pregled,
patohistoloske analize, terapija - klinasta ekscizija, disekcija vrata, radioterapija posle PH)
3. Melanomi (retki, losa prognoza zavisno od stadijuma u momentu dijagnoze, hirurgija)
21
Spoljasnji slusni hodnik - hrskavicavi deo
1. Carcinoma planocellulare (unutrasnje 2/3 zvukovoda, klinicka slika – otoreja (krv i gnoj),
otalgija, punoca, gubitak sluha i paraliza n. facialis, bol, sirenje - bubna opna, srednje uho,
mastoid, parotidna, hrskavica, metastazira limfno, dijagnoza - anamneza, orl pregled, PH nalaz,
CT i MR, otoskopija(ulceracija, polip ili subkutana masa, koza - upaljena, superponirana,
prikriva tumor), terapija - hirurgija
2. Carcinoma basocellulare (zahvata spoljasnju 1/3 zvukovoda, prognoza losa jer se dijagnostikuje
u odmaklom stadijumu)
3. Carcinoma adenocysticum (porekla lojnih zlezda, srednja zivotna dob, klinicka slika - ostar bol,
dijagnoza - otomikroskop (polipi, otok, ulceracije, granulacije), terapija - dob, metastaze ali ide
hirurski (agresivan pristup), radioterapija i palijativna.
4. Adenokarcinom ceruminoznih zlezda (invazivnost sa bolom, terapija kao kod adenocysticum)
Srednje uvo
Benigni tumori
Glomus tumori
Najcesce si tumori. Oni su neuroektodermalnog porekla. Cesci su kod zena, spor rast koji
moze da se ubrza, do infiltrativnosti i maligne alteracije. Postoje 4 hirurske grupe ovog tumora:
glomus tympanicum, timpanomastoidni glomus tumor, glomus jugulare, glomus jugulare sa
ekstenzivnim rastom ka bazi lobanje i intrakranijalno. Klinicka slika: tinitus, ostecenje sluha,
osecaj punoce, poremecaj ravnoteze, ostecenje kranijalaca. Dijagnoza: anamneza, ORL pregled,
otomikroskopija (vidi se crveni tumor kroz zadnje kvadrante bubne opne ili lako krvareci polip
ako nema opne), RTG, CT, MR (angiografija). Terapija: hirurska, radioterapija je pod znakom
pitanja.
Maligni tumori
Carcinoma planocellulare auris mediae
Nastaje primarno zbog dugotrajne sekrecije i sekundarno metastaza tumora dojke, bronha,
bubrega. Ima tendenciju sirenja u mastoid, zigomaticnu regiju, spoljasnje uho, epifarings,
intrakranijalno. Klinicka slika: otoreja sa sukrvicom, progresivni gubitak sluha, vrtoglavica,
paraliza facijalisa. Dijagnoza: anamneza, ORL pregled, otoskopija krvareci polip, PH, RTG, CT,
MR. Terapija: hirurgija, radioterapija i simptomatska.
22
Unutrasnje uvo
Benigni tumor
Neurinoma nervi acustici - Vestibularni švanom
Benigni tumor unutrasnjeg uha porekla Švanovih celija. Opisuje se i u ORL i u neurologiji.
Lokalizacija:
 Lateralni akusticki neurinomi - unutrasnji slusni hodnik

 Mediolateralni akusticki neurinomi - izmedju
 Medijalno akusticki neurinomi - pontocerebelarnog ugla
Velicini:
 Male 1-8mm
 Srednji do 2 cm
 Veliki preko 2,5 cm
Klinicka slika: tinitus, senzorineuralna gluvoca, iznenadno se javlja, fluktuirajuce ostecenje sluha, nestabilnost,
vrtoglavice, nesvestica, paraliza facijalisa. Dvoslike, ataksija, povisen IKP.
Dijagnoza: anamneza, pregled, tonalna audiometrija, impendansmetrija, BERA, elektronistagmografija, CT, MR.
Terapija: hirursko.
10. OTITIS BAROTRAUMATICA

Ostecenje srednjeg uha, uzrokovano naglim promenama pritiska uz disfunkciju tube auditive. Na planinama je
razredjen vazduh i pritisak je manji, u vodi je pritisak veci.
Ronjenje: izranjanje - negativna barotrauma (uvlacenje bubne opne u cavum)
Planinarenje: penjanje na vrh - pozitivna barotrauma (uvlacenje bubne opne u zvukovod)
Klinicka slika: bol, sum, gluvoca, vrtoglavica, nestabilnost
Dijagnoza: anamneza, pregled (otoskopija - bubna opna prisutna - hematotimpanon, bubna opna perforirala -
perforaciju ovalnog i okruglog prozora, krvarenje u cavumu)
Terapija: aeracija cavuma (Valsalva, Policer, paracenteza), nazalni dekongestivi.
23
11. FRAKTURE TEMPORALNE KOSTI

Prelomi temporalne kosti nastaju najcesce prilikom saobracajnih nesreca, padova, tuce, ratne povrede. Delimo
ih:
- LONGITUDINALNE: cesce su, nastaju silom na temporalnu i parijetalnu kost. Klinicka slika: otoragija
u cavum i spoljasnje uho (povreda kostanih struktura i bubne opne), otolikvoreja (povreda dure),
nagluvost (konduktivna i senzorineuralna), 25% paraliza facijalisa gde simptomi nastaju za nekoliko
sati, dana.
- TRANSVERZALNE: redje su, nastaju silom na frontalnu i okcipitalnu kost. Klinicka slika: vrtoglavica,
mucnina, povracanje, spontalni nistagmus (povreda vestibularnog membranoznog dela),
nagluvost (konduktivna i senzorineuralna), otoragija (srednje uho), 50% paraliza facijalisa gde
simptomi nastaju odmah.
- Uz sve ovo pacijenti su u soku, imaju znake kontuzije (nagnjecenje) i komocije (potres) mozga i znake
povisenog intrakranijalnog pritiska.
- KOMBINOVANE frakture.
Dijagnoza: Anamneza, pregled (neuroloski, neurohirurski, radioloski, ORL - otoskopija - sveza krv u spoljasnjem
slusnom kanalu, razderotine koze, fragmenti frakture, ruptura bubne opne a ako je cela onda mozemo da vidimo
- plavo (hematotimpanon), bistro (likvor u cavumu)
Terapija:
Na terenu: obezbediti disajni put i staviti sterilni zavoj i gaze na rane
Urgentni: antitetanus, antibiotici, analgezija, antisok, ne vaditi koagulume (otvoren put za intrakranijalna
zapaljenja – meningitis ili pneumocefalus)
Neurohirurska ustanova – resavanje neuroloskih posledica
Otohirurska ustanova – rekonstrukcija ORL struktura.
12. OTITIS MEDIA ACUTA

Ovo je akutno zapaljenje srednjeg uha. U klinickoj praksi se najcesce vide dva entiteta Otitis media catarrhalis
i Otitis media purulenta (suppurativa).
24
OTITIS MEDIA CATARRHALIS

Nespecificno, akutno, sa/bez sadrzaja, bez perforacije.
Etiologija: virusi nazofaringa
Patogeneza: infekcije → hiperemija i edem sluznice Eustahijeve tube → hipoventilacija cavuma → negativni
pritisak u kavumu → hipersekrecija sluznice kavuma (serozni i mukozni sekret)
Klinicka slika: Zapusenost, nagluvost, autofonija, tinitus, pritisak u uhu,
OTITIS MEDIA PURULENTA (SUPPURATIVA)

Nespecificno, akutno, sa sadrzaja, sa/bez perforacije (ako je sa pervoracijom zove se suppurativa)
Etiologija: bakterije nazofarinksa
Putevi sirenja: dominantno Eustahijevom tubom, hematogeno - kao komplikacija infektivnih bolesti, endogeni
put - primarni meningitis, egzogeni put - ruptura bubne opne
Patogeneza: infekcija → hiperemija i edem sluznice Eustahijeve tube → hipoventilacija cavuma → negativni
pritisak u kavumu → sekrecija → stadijum kongestije (kataralna infekcija sluznice cavuma) prolazi ili prelazi u
→ stadijum supuracije (gnojna infekcija sluznice cavuma)
Klinicka slika: Zapusenost, nagluvost, autofonija, tinitus, pritisak u uhu, otalgija, otoreja, vrtoglavica, opsti znaci
infekcije sa povisenom TT
________________________________________________________________________________
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija - bubna opna - upaljena, crvena, uvucena, sa/bez perforacije, cavum
- kataralnu ili gnojnu kolekciju), timpanometrija, audiometrija.
Terapija: Medikamentna - nazalni dekongestivi, analgetici, antipiretici, antibiotici (na osnovu klinicke slike i ako
nakon 5 dana nema efekta, menjati antibiotik) + ORL metode lecenja:
1.Proetz metoda (nazalni dekongestiv uz aspiraciju sadrzaja iz nosa),

2.Valsalva manevar (aeracija srednjeg uha preko tube auditive, zacepljen nos i usta + duvanje na nos),
3.Politzer metoda (aeracija+aspiracija - aeracija srednjeg uha preko tube auditive Policerovim balonom
i olivom + izgovaranje zadnje nepcani suglasnika K ili coKolada = podizanje mekog nepca, stiskanje balona na
slovo K, otvaranje tube, aeracija cavuma, pored ovoga, Policerovim balonom aspiriramo sadrzaj koji dolazi),
4.Paracenteza (dijagnosticka i terapijska metoda koja predstavlja hirursko otvaranje bubne opne
lancetom uz mikroskop i anesteziju, zaseca se na prednjem i zadnjem donjem kvadrantu, radi se kod TH -
napetost bubne opne, dugotrajna otalgija, perforacija, dugotrajne infekcije, pretece komplikacije, DG -
antibiogram)
25
13. OTITIS MEDIA SECRETORIA

Opisana je u pitanju broj 17
14. OTITIS U ODOJCADI

Akutno zapaljenje srednjeg uha koje se vidi u dva klinicka entiteta, kod novorodjencadi OTITIS MEDIA ACUTA
NEONATORUM i u odojcadi OTITIS MEDIA ACUTA INFANTUM. Nastaje zbog zaostajanja mezenhimalnog
tkiva i amnionske tecnosti u kavumu timpani sto pogoduje infekciji.
Etioloski - ovo su bakterijske infekcije (Gram negativne) koje se sire preko tube auditive zbog njene nezrelosti
(kratka, horizontalna, siroka, stalno otvorena) ili hematogeno.
Klinicka slika: Opsti znaci infekcije sa povisenom TT, promena raspolozenja i digestivne smetnje
Dijagnoza: Heteroanamneza, pregled (inspekcija - temperatura, promena raspolozenja; palpacija - bolnost

tragusa, antitragusa, mastoida; otoskopija - nerazvijen i kolabiran zvukovod, bubna opna - horizontalna,
zamucena, bez svetlosnog refleksa), paracenteza - antibiogram. Ovaj otitis je bilateralan po pravilu, ako je na
prvom pregledu unilateralan, treba kontrolu zakazati za 48h, pa opet za 48h.
Terapija: Medikamentozna - parenteralni antibiotici sirokog spektra do antibiograma.
Hirurska - ako je pored svih napora infekcija i dalje tu, radi se ANTROTOMIJA - otvaranje antruma
mastoidnog nastavka i hirurski se vrsi toaleta mastoidnog nastavka i cavuma srednjeg uha.
15. MASTOIDITIS ACUTA

Opisano u pitanju broj 20
26
16. PARESIS ET PARALYSIS NERVI

FACIALIS
7. kranijalni, motorni zivac kojem su pridruzeni sekretorna i gustoreceptorna vlakna. Ima svoj centralni i
periferni deo.
Centralni - Pons
Periferni -
Endokranijalni (pontocereberalni ugao → unutrasnji akusticki meatus)
Intratemporalno - ganglion genikulum - petrozni (prva grana - n. petrosus superfitialis major - rami
lacrimales), timpanalni (druga grana - n. stapedius), mastoidni (treca grana - chorda tympani)
Ekstratemporalno (iz mastoida kroz foramen stilomastoideum - kroz parotidnu zlezdu na zavrsne grane
(5)
Pareze i paralize mogu biti:
Centralne: klinicki - nema oduzetosti gornje grane zivca (bikortikalno) i spada u domen neurologije.
Periferne: Radikularne lezije - pontocereberalni ugao, tumori
Intratemporalno lezije - zapaljenja, povrede
Ekstratemporalno lezije - povrede, tumori parotidne zlezde
Mogu da nastanu zbog:
tumora: mogu da se dese na sva tri nivoa. RADIKULARNI - neurinom vestibularnog zivca.
INTRATEMPORALNI - karcinomi srednjeg uha i glomus tumori. EKSTRATEMPORALI - maligniteti
parotidne zlezde.
infekcije: LOKALNE INFEKCIJE: kod akutnih kao toksicni neuronitis ili mastoiditis, a kod hronickih
kao komplikacije otitisa sa holesteatomom i ostitisom. OPSTE INFEKCIJE: meningoneuritis,
poliomijelitis, virusne infekcije.
povreda: na svakom mestu duz celog puta zivca. DIREKTNE - (fraktura temporalne) - lezija se odmah
uocava, zahtevaju hirursko saniranje. INDIREKTNE - lezija se vidi nakon nekoliko sati ili dana, lece se
konzervativno pa hirurski (ako ne uspe konzervativna).
- Povrede, saobracajne nesrece, frakture - nagnjecenje ili prekidanje zivca.

- Jatrogeno: intervencije na uvu (nestrucno vadjenje stranog tela, odstranjenje polipa bubne
duplje, mikrohirurske intervencije)
- Ekstratemporalno: tokom povrede ili hirurske intervencije na parotidnoj zlezdi.
27
idiopatski: Belova paraliza (75% svih perifernih lezija facijalisa)
Ne zna se tacan razlog nastajanja ali je opisan patofizioloski mehanizam: spazam krvnog suda -
ishemija zivca - edem (u kostanom kanalu zivca, pogorsava cirkulaciju) - nastaju simptomi.
Klinicka slika: oduzetost polovine lica (ne zatvara oko, ne nabira celo, ne moze da se siroko
nasmeje, ne izbacuje platizmu), posledicno na oku: suzno oko, keratitis; na uhu: fonofobija zbog
paralize stapedijusa.
Dijagnoza: postavlja se kada se sve ostalo iskljuci (tumori, infekcije, povrede). Treba
konsultovati neurologa, oftalmologa, internistu, radiologa i uraditi ORL pregled.
Terapija: Konzervativna (1 - 2 meseca) - kortikosteroidi i rehabilitacija
Hirurska - svi oni koji nisu napravili nikakav pomak ka oporavku u prvih 6 nedelja -
radi se dekompresija zivca.
Terapija zivca:
Akutni otitisi - antibiotici, paracenteza, mastoidektomija, dekompresija zivca
Hronicni otitisi - mastoidektomija radikalis, dekompresija zivca, timpanoplastika
Tumori - radikalno odstranjenje tumora sa resekcijom, rekonstrukcijom i rehabilitacijom.
17. HRONICNI NEGNOJNI

ZAPALJENSKI PROCESI SREDNJEG
UVA
OTITIS MEDIA SECRETORIA
Ovo je hronicno zapaljenje srednjeg uha sa serozno - mukoznom sekrecijom u cavumu, bez perforacije.
Javlja se kod:
- Dece 6 - 36 meseci starosti (kod odraslih je retkost, obicno je unilateralno i u dijagnozi treba iskljuciti
tumore srednjeg uha, epifaringsa i nosa)
- Opstrukcije Eustahijeve tube (koja je nastala zbog - anatomskih deformiteta i disproporcija, adenoidnih
vegetacija)
- Infekcija i neracionalne primene antibiotika
- Poremecaja opsteg i lokalnog imuniteta
28
Otitis media secretoria prolazi kroz 3 stadijuma:

- Inicijalni: tubarna disfunkcija – poremecaj aeracije – negativan pritisak cavuma - pocetak metaplazije -
transformacija sluznice (pseudoslojevit, cilijaran epitel, povecava se broj peharastih celija)
- Sekretorni: metaplaziju sluznice - povecanje broja mukoznih, peharastih celija i gomila sekreta
- Degenerativni: smanjenje broja mukoznih, peharastih celija zbog degeneracije i posledicno smanjenje
sekrecije
Klinicka slika: Asimptomaski - dete se dugo ne leci
Dijagnoza: Heteroanamneza (dete ne cuje i ne govori dobro), pregled (otoskopija - bubna opna - uvucena a iza
se vide mehurici i tecno gasni nivoi), timpanometrija, audiometrija
Terapija:
Primarno oboljenje - prestanak primene antibiotika, vadjenje adenoidne vegetacije, sredjivanje

deformiteta
Medikamentno - dekongestivi, kortikosteroidi, antibiotici
Metode - Pric, Valsalva, Policer
Hirursko - uspostavljanje aeracije (paracenteza i aeracione cevcice), otklanjanje zarista infekcije

(vadjenje adenoidne vegetacije - adenoidektomija)
TYMPANOSCLEROSIS
Etiologija - eksudativni otitis
Patofiziologija - otitis media acuta → eksudacija → zadržavanje i organizovanje zaostalog sekreta (stvaranje
hijalinih i kolagenih vlakana) → timpanoskleroticni plak (hijalin+kolagen+Ca) → nakupljanje plakova (bubna
opna, inkudostapedijalni region, crura stapesa, cavum tympani, mastoidni nastavak) → slabljenje sluha
Klinicka slika : slabljenje sluha
Dijagnoza: anamneza, pregled (otoskopija - bubna opna - zamagljena, sa belicastim plakovima), timpanometrija
(tip B), tonalna audiometrija (sva tri tipa nagluvosti)
Terapija: hirurska ili slusni aparat
OTITIS MEDIA ADHAESIVA

Patogeneza: disfunkcija tube auditive → eksudativni otitis → fibrozne adhezije (najcesce dugi krak inkusa,
mastoidni nastavak) → smanjenje kondukcije zvuka
Klinicka slika: nagluvost i zapusenost uha
29
Dijagnoza: anamneza, pregled (otoskopija - bubna opna - uvucena i oziljno izmenjena), timpanometrija (tip C i
B), tonalna audiometrija (konduktivna i mesovita)
Terapija: sanacija rinofaringsa, arteficijalna aeracija (Policer, Valsalva, aeracione cevcice) i slusni aparati
ATELECTASIS AURIS MEDIAE

Disfunkcija tube auditive → eksudativni otitis → bezvazdusnost (atelektaza) → negativan pritisak cavuma →
smanjenje kondukcije. Klinicka slika, dijagnoza i terapija iste kao kod otitis media adhaesiva.
18. HRONICNI GNOJNI ZAPALJENSKI

PROCESI SREDNJEG UVA
OTITIS MEDIA CHONICA SIMPLEX - TUBOTIMPANALNI
Gnojno, hronicno zapaljenje sa centralnom perforacijom, ocuvanim lancem slusnih kostiju i retkim otogenim
komplikacijama.
Klinicka slika: Otoreja - gnojna (nije fetidna), smenjivanje sa suvim uhom, konduktivna nagluvost, bez bola i
vestibularnih smetnji.
HRONICNI TUBOTIMPANALNI MUKOZITIS

Gnojno - mukozno, hronicno zapaljenje sa centralnom perforacijom, ostiticki ostecenim lancem slusnih kostiju,
bubna opna, sluznica cavuma i mastoida je polipozno promenjena i moze da se manifestuje i sa otogenim
komplikacijama (holesteatom).
Dijagnoza za tubotimpanalne: Anamneza, pregled (otoskopija, otomikroskopija - centralna perforacija, sluznica

cavuma - ruzicasta, zadebljala, granulacije, polipi), audiometrija - konduktivna nagluvost, kaloricni test - uredan,
antibiogram, RTG (Shuler, Stenvers) - poremecaj pneumatizacije temporalne kosti, CT - ostiticke lezije,
komplikacije.
OTITIS MEDIA CHRONICA OSTITICA - ATIKOANTRALNI

Gnojno, fetidno, hronicno zapaljenje sa perifernom perforacijom, ostiticki ostecenim lancem slusnih kostiju i
cestim otogenim komplikacijama.
Klinicka slika: Otoreja - gnojna, fetidna, konduktivna ili mesovita nagluvost, sa bolom, glavoboljom i
vestibularnim smetnjama.
30
Dijagnoza za atikoantralne: Anamneza, pregled (otoskopija, otomikroskopija - periferna perforacija, sluznica

cavuma - zadebljala, granulacije, polipi), audiometrija - konduktivna i mesovita nagluvost, kaloricni test -
hipotonija obolelog uva, antibiogram, RTG (Shuler, Stenvers) - poremecaj pneumatizacije temporalne kosti, CT
- ostiticke lezije, komplikacije
Terapija za sve: Konzervativna - cilj je priprema za hirursku terapiju. Sanacija gnojnog sekreta: mikroaspiracija,
ispiranje Acidi Borici 3%, antibiotici. Hirurska - cilj je trajna sanacija. Odstranjenje patoloskog procesa
(mastoidektomija ili mastoidektomija radikalis), rekonstrukcija struktura (miringo i timpanoplastika).
19. HOLESTEATOM
Najteza forma hronicnih infekcija srednjeg uha. Holesteatom je
tumorska tvorevina u cijem sastavu je plocasto slojeviti epitel koji
keratinizira, holesteatom ima tendenciju rasta i destrukcije kostanih
struktura.
Kako holesteatom ispoljava svoj ostiticki proces?
Ekspanzivni rast → akutno zapaljenje sluznice → granulaciono,

enzimski aktivno tkivo
Lokalizacija:
Predeo atika, zadnji deo cavuma, antrum, mastoid
Nastaje:
Kongenitalno
Zaostale epidermalne celije u toku embriogeneze.
Steceno
Primarni Sekundarni
- Retrakcija bubne opne zbog disfunkcije Zbog hronicnih iritacija i infekcija se dese:
tube auditive - Perforacija – imigracija epitela
- Jatrogeno – implantiranje epitela bubne - Proliferacija bazalnih celija epitela bubne opne
opne i zvukovoda tokom paracenteze i zvukovoda
- Metaplazija epitela
Klinicka slika: Fetidno-gnojna otoreja, nagluvost, glavobolja, temperatura, vrtoglavica
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otomikroskopija - periferna perforacija, otoreju, holesteatom - sedefaste

ljuspice, granulacije i krvarece polipe), antibiogram, audiometrija - konduktivnu ili mesovitu nagluvost,
31
vestibuloloske analize - ostecenja razlicitog stepena, RTG (Shuler i Stenvers), CT - ostiticke lezije i lokalizacija
holesteatoma.
Terapija: Hirurska - timpanoplastika i rekonstrukcija bubne opne i slusnih koscica, teze forme - radikalna
trepanacija uz timpanomastoidektomiju.
20. EGZOKRANIJALNE OTOGENE

KOMPLIKACIJE
Komplikacije
Egzokranijalne – akutni otitisi Endokranijalne – hronicni otitisi
mastoiditis abscessus extraduralis
- akutni mastoiditis sa eksteriorizacijom abscessus subduralis
- akutni mastoiditis bez eksteriorizacije abscessus cerebri
- latentni mastoiditis (larvirani, abscessus cerebelli
maskirani) meningitis purulenta
paralysis n. facialis thrombophlebitis sinus sigmoidei
labyrinthitis
petrositis
osteomyelitis ossis temporalis
MASTOIDITIS
upala mastoidnog nastavka koja je najcesca komplikacija akutnih upala uha. Vidja se u tri oblika:
- akutni mastoiditis sa eksteriorizacijom: akutno gnojno zapaljenje praceno otorejom, bolom, visokom
temperaturom i ekteriorizacijom procesa u vidu retroaurikularnog otoka koji na dodir moze da
fluktuira. Eksteriorizacija moze da ide ka zigomu ili prema sternokleidomastoidnom misicu (Abscessus
Bezoldi) ili prema digastricnom misicu (Abscessus Moure). Dijagnoza - anamneza, pregled, RTG
(zamucenost i osteoliticki proces). Terapija - mastoidektomija.
- akutni mastoiditis bez eksteriorizacije: akutno gnojno zapaljenja koje nema retroaurikulatni otok ali
palpacijom mastoidnog nastavka pacijent oseca jak bol. Dijagnoza - anamneza, pregled, RTG
(zamucenost i osteoliticki proces). Terapija - mastoidektomija.
- Latentni mastoiditis (larvirani, maskirani): nastaje kod dece u odojcadskom periodu, najcesce zbog
neadekvatne antibiotske terapije. Klinicka slika - subfebrilnost, gubitak apetita, pad telesne mase.
Dijagnoza - heteroanamneza, pregled (otoskopija - bubna opna zategnuta bez svetlosnog refleksa, sa
sadrzajem u cavumu). Laboratorija - SE i Le. Terapija - mastoidektomija i antibiotici.
32
PARALYSYS N. FACIALIS
Rana - kod dece je prvi znak akutne upale zbog toksicnosti na nerv
Kasna - tek nako 3 - 4 nedelje od upale - znak je infekcije pneumatskih supljina srednjeg uha - treba
odmah raditi mastoidektomiju.
Vise opisano u pitanju broj 16.
LABYRINTHITIS
Infekcija labirinta koja se klinicki manifesuje kao tinitus, vrtoglavica i nistagmus. Dijagnoza: kaloricni
test, elektronistagmografija. Terapija: antibiotici, kortikosteroidi.
PETROSITIS
zapaljenje petroznog dela temporalne kosti.
OSTEOMYELITIS OSSIS TEMPORALIS

zapaljenje cele temporalne kosti.
21. ENDOKRANIJALNE OTOGENE

KOMPLIKACIJE
Komplikacije
Egzokranijalne – akutni otitisi Endokranijalne – hronicni otitisi
mastoiditis abscessus extraduralis
- akutni mastoiditis sa eksteriorizacijom abscessus subduralis
- akutni mastoiditis bez eksteriorizacije abscessus cerebri
- latentni mastoiditis (larvirani, abscessus cerebelli
maskirani) meningitis purulenta
paralysis n. facialis thrombophlebitis sinus sigmoidei
labyrinthitis
petrositis
osteomyelitis ossis temporalis
33
Endokranijalne komplikacije su cesce kod hronicnih infekcija. Akutna egzacerbacija hronicne infekcije igra vaznu
ulogu u nastanku komplikacija. Putevi sirenja infekcije su:
Direktno - zapaljenje → kost → susedne strukture
Preformiranim putevima - fizioloski putevi (dehiscencija tegmena timpani, ovalni i okrugli prozor,
fisure, stare frakture i hirurske intervencije)
Labirintalno - preko struktura labirinta (unutrasnji slusni kanal, ductusi perilimfe) → zadnju lobanjsku
jamu.
Hematogeno - preko krvnih sudova struktura srednjeg i unutrasnjeg uha
Limfogeno - malo verovatni
MENINGITIS PURULENTA
Najcesca je komplikacija i predstavlja difuzni gnojni

proces na mekim mozdanicama nastao sirenjem
zapaljenja sa srednjeg i unutrasnjeg uha. Sirenje je
hematogenim, preformiranim i direktnim putem:
Zapaljenje uha → ostiticki i holesteatomski proces →

razaranje kosti → meninge
Patogeneza: Zapaljenje na mestu prodora → serozno → gnojno → siri na ceo konveksitet mozga
Klinicka slika: Simptomi povisenog IKP - glavobolja, temperatura, centralno povracanje, meningealni znaci +
somnolencija, uznemirenost, fotofobiju
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija - hronicni gnojni otitis, holesteatom, klinicki - meningealni znaci +
- Kerning, Brudzinski), laboratorija - SE, KKS (↑Le), likvor (↑IKP, zamucenost, proteini↑, glukoza√),
likvorokultura, kultura sekreta iz uha, CT i MR (tacna zarista).
Terapija: Konzervativna - Antibiotici sirokog spektra koji prolaze HEB (cefalosporini III) do antibiograma
Hirurska - lecenje hronicnog uha - timpanomastoidektomija.
ABSCESSUS EXTRADURALIS
Apsces je ogranicena kolekcija gnoja koja se nalazi extraduralno, izmedju tvrde mozdanice i temporalne kosti.
Direktno: zapaljenje sa ostitisom i holesteatomom → razaranje kosti → mastoid → zadnja jama
→ tegmen → srednja jama
34
Klinicka slika: Simptome otitisa (lokalni i opsti znaci akutizacije) - glavobolja, temperatura, centralno
povracanje, gnojna otoreja, bol
Dijagnoza: Lecenjem otitisa (timpanomastoidektomija) se slucajno otkriva apsces.
Terapija: Hirursko - timpanomastoidektomija, drenaza apscesa, antibiotici
ABSCESSUS SUBDURALIS
Apsces je ogranicena kolekcija gnoja koja se nalazi
izmedju arahnoidee i dure (tvrde mozdanice).
Direktno: zapaljenje uha → ostiticki i holesteatomski

proces (razaranje kosti) → extraduralni → subduralni
Klinicka slika:
Infektivni znaci: temperatura, opsti znaci infekcije
Meningealni znaci: +znaci, povracanje, ukocenost vrata,

fotofobija
Neuroloski znaci: konvulzije, hemiplegije, epi-Jackson,

afazija
Dijagnoza: Anamneza, klinicka slika, laboratorija - SE, KKS (↑Le), likvor (↑IKP, zamucenost, proteini↑,
glukoza√), likvorokultura, kultura sekreta iz uha, CT i MR (tacna zarista).
Terapija: Hirursko - timpanomastoidektomija, drenaza apscesa, antibiotici
ABSCESSUS CEREBRI
Apsces je ogranicena kolekcija gnoja koja se nalazi u parenhimu velikog mozga.
Direktno:
zapaljenje uha → ostiticki i holesteatomski proces (razaranje kosti) → extraduralni → subduralni → bela masa
velikog mozga (nije mnogo prokrvljena pa tromboziranje vena → nekroza → apsces)
Klinicka slika:
Ova komplikacija prolazi kroz 4 stadijuma:
1. Inicijalni stadijum - zapocinje stvaranje komplikacije - znak je smanjena otoreja

2. Latentni stadijum - simptomi otitisa ublazeni ali pacijent je slab, nema apetita, ima temperaturu i
glavobolje - znak je usporeno misljenje i govor jer se formira apsces koji za sad nema demarkacionu
zonu
35
3. Manifestni stadijum - okolno tkivo ogranicava apsces (postoji demarkaciona zona) a simptomi su mu:
 Simptomi ↑IKP - glavobolja, centralno povracanje, bradikardija, usporene kognitivne
funkcije, olfaktorni znaci
 Simptome infekcije - opsti znaci infekcije
 Zarisni simptomi zavise od lokalizacije:
 Temporalni apsces – afazija (ne izgovara), agrafija (ne pise), aleksija (ne cita),
agnozija (nesposobnost prepoznavanja i shvatanja vizuelnih, taktilnih i slušnih
sadržaja koji su prethodno bili poznati)
 Okcipitalni – hemianopsija (poremecaji vidnog polja – 4 tipa)
 Baza lobanje - paraliza kranijalaca
4. Terminalni stadijum - najtezi oblik koji pacijenta vodi u smrt zbog:

 Meningoencefalitisa
 Infekcije u lateralnim komorama
 Paralize vitalnih centara
Dijagnoza: Anamneza, neuroloski, oftalmoloski, otorinolaringoloski pregled, laboratorija, CT i MR.
Terapija: Treba leciti otitis (timpanomastoidektomija) i neurohirurgija. I sa adekvatnim lecenjem, ostaju

posledice. Smrtnost je velika ali brzina dijagnostike odlucuje.
ABSCESSUS CEREBELLI
Apsces je ogranicena kolekcija gnoja koja se nalazi u parenhimu malog mozga.
Direktno:
zapaljenje uha → ostiticki i holesteatomski proces (razaranje kosti) → sigmoidni sinus, labirint → mali mozak
Klinicka slika:
Simptomi ↑IKP - glavobolja, centralno povracanje, bradikardija, usporene kognitivne funkcije, olfaktorni znaci
Simptome infekcije - opsti znaci infekcije
Zarisni simptomi zavise od lokalizacije:
 Poremecaj koordinacije pokreta

 Hipotonija
 Nistagmus - u pravcu bolesne strane, vertikalan je patognomonican
 Poremecaj govora i gutanja
Dijagnoza i terapija: sve isto.
36
THROMBOPHLEBITIS SINUS SIGMOIDEI

Retka otogena komplikacija.
Hronicni otitis sa holesteatomom → akutni mastoiditis → tromboflebitis
Direktno:
Otitis → mastoid → signoidni sinus → periflebitis → perisinusni apsces → endoflebitis → tromb se moze
inficirati, putovanje kroz organizam seje infekte
Klinicka slika:
Glavobolja, muka, povracanje, groznica, septicna temperatura
Infekcija u krvotoku → petehije na sluznici i kozi, metastaziranje zarista
Tromboza sagitalnog sinusa → konvulzije i cerebralne lezije
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija - akutizacija hronicnog otitisa), Laboratorija - likvorokultura,

hemokultura, CT i MR.
Terapija: Hirurska uz antibiotike.
22. TYMPANOSCLEROSIS
23. OTOSCLEROSIS
Nasledno oboljenje kostanog labirinta gde nastaje nova spongiozna kost, okostavanjem hrskavice, koja je tokom
embrionalnog perioda zaostala u kostanom labirintu. Nepoznate je etiologije iako se zna patofizioloski proces
i cesca je kod zena. Otoskleroticna zarista zahvataju:
- Medijalni zid cavuma, promontorijum, bazalnu plocu stapesa, bazalni zavoj kohlee kada nastaje
KONDUKTIVNA NAGLUVOST
- Labirintarna kapsula kada nastaje SENZORINEURALNA NAGLUVOST
Klinicka slika: Simptomi idu postepeno. Tinitus, sum (jaci unilateralno), nagluvost (sporo, bilateralno),
smanjena razumljivost govora (senzorineuralna nagluvost), Willisi paracusis - bolje cuje u buci (duboke
šumove okolne buke, koji zaglušuju normalno uvo, bolesnik ne percipira zbog konduktivnog oštećenja sluha, a
sagovornici u buci povisuju intenzitet govornog glasa iznad praga njegove konduktivne nagluvosti, što obolela osoba
37
bolje čuje. Niske frekvencije okolne buke mu ne smetaju, jer ih ne čuje. Isčezavanje fenomena parakuzije znak je
oštećenja unutrašnjeg uva i loše prognoze bolesti. Dakle, znak je prisutan samo kod konduktivnog oštećenja sluha),
vrtoglavice.
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija - moze nekad da se vidi otoskleroticno zariste, funkcionalna
ispitivanja - Gelle je patognomonican, tonalna i govorna audiometrija, timpanometrija, stapedijalni refleks).
Pacijent nista ne cuje – doktor nista ne vidi.
Terapija: Hirurska - stapedektomija i stapedotomija.
24. MIKROHIRURSKE OPERACIJE UVA

U ove operacije spadaju:
 MASTOIDEKTOMIJA
 MASTOIDEKTOMIJA RADIKALIS - radikalna trepanacija temporalne kosti
 TIMPANOPLASTIKA I OSIKULOPLASTIKA
 STAPEDEKTOMIJA I STAPEDOTOMIJA
 LABIRINTEKTOMIJA
 DEKOMPRESIJA NERVI FACIALIS
MASTOIDEKTOMIJA:
Otvaranje antralne supljine i celula mastoidnog nastavka u opstoj anesteziji.
Retroaurikalni rez (gornji pripoj usne skoljke do mastoidnog nastavka), preparacija mekih tkiva sa odizanjem
periosta mastoidnog nastavka, antromastoidektomija, otklanjanje patoloskog supstrata do zdravih delova.
Ispiranje antiseptickim, pa fizioloskim rastvorom, pa stavljamo dren i zatvaramo.
MASTOIDEKTOMIJA RADIKALIS - radikalna trepanacija temporalne

kosti ili timpanomastoidektomija
Radi se kod izrazito prosirenih holesteatoma i tumora uva ili otogenih komplikacija.
Uz mastoidektomiju koju smo opisali radi se i otvaranje, supljine ka spoljasnjem slusnom kanalu, razaranjem
zadnjeg kostanog dela zvukovoda. Uz ovo moguca je i ektomija bubne opne i slusnih koscica. Stapes ostaje na
mestu a Eustahijeva tuba se obliterise. Potom se vrsi MEATOPLASTIKA - formiranje reznjeva koze zvukovoda
sa ciljem epitelizacije supljine. Zatim stavljamo hidrociklinsku strajfnu i zatvaranje po slojevima.
38
TIMPANOPLASTIKA
Hirursko lecenje srednjeg uva koje podrazumeva:
- Miringoplastiku (rekonstrukcija bubne opne)

- Osikuloplastiku (rekonstrukciju lanca slusnih koscica - graftovanje)
Cilj joj je odstranjenje patoloskog procesa, prevencija recidiva i komplikacija.
STAPEDEKTOMIJA I STAPEDOTOMIJA
Ovo su operacije koje se izvode kao jedino resenje otoskleroze.
STAPEDEKTOMIJA je potpuno odstranjenje stapesa i bazalne ploce. Zamenjuje se fascijom, delom vene ili
masnim tkivom koje naleze na ovalni prozor a sa inkusom se povezuje protezom.
STAPEDOTOMIJA uklanjanje kraka (crurae) stapesa - otvaranje baze stapesa - postavimo protezu koja se
vezuje za inkus.
LABIRINTEKTOMIJA
Ostranjenje labirinta. Izvodi se kod Menijerovog sindroma i izbor je tek kod potpunog gubitka sluha.
25. AKUTNA I HRONICNA

AKUSTICNA TRAUMA
Ove traume nastaju bukom. Buka je kompleks zvukova ciji se intenzitet i frekvencija menja tokom vremena,
neprijatan je i nezeljen i ispoljava stetno dejstvo na uho, specijalno na unutrasnje uho.
Posledice buke:
- Adaptacija: sposobnost uha da se prilagodi buci tako sto podize prag sluha
- postepena buka - podize se prag
- prestanak buke - spusta se prag
- brza kratkotrajna buka, eksplozija - prag ostaje podignut, uho ostaje zagluvljeno
- Privremeno povecanje praga
- Trajno povecanje praga - stari ljudi
39
Profesionalna nagluvost
Nastaje kada je radnik svakodnevno izlozen buci preko 85dB u periodu od 10 - 15 godina. Ovo su
senzorineuralne, bilateralne i u visokofrekventnom nivou. U pocetku ostecenje sluha nastaje kao skotom na
4000Hz, a kasnije se pomera na nize i vise frekvencije.
Muzikom izazvana nagluvost
Privremeno povisenje praga sluha. Klinicki se opisuje kao tinitus i nagluvost, spontano prolaze posle 24h.
Eksplozija
Iznenadna promena pritiska vazduha. Dejstvo na spoljasnje uho - ruptura bubne opne, srednje uho - luksacija
slusnih koscica, unutrasnje uho - komocija membranoznog labirinta. Klinicki se opisuje tinitus, nagluvost, vertigo.
Dijagnoza: Anamneza (podatak o buci), pregled (otoskopijom se vidi ruptura bubne opne), funkcionalna
ispitivanja - tonalna i govorna audiometrija, BERA i otoakusticne emisije.
Terapija: Promena radnog mesta, slusni amplifikatori.
Prevencija: Zakon o radu, tehnicke i medicinske mere zastite.
26. TOKSICNA OSTECENJA

UNUTRASNJEG UVA
Nastaju dejstvom toksina koji mogu biti:
Egzogeni (aminoglikozidi, diuretici Henleove petlje, aspirin, nikotin, alkohol)
Endogeni (bakterijski toksini i metaboliti)
Klinicka slika: Obostrani tinitus, progresivna nagluvost (visoke frekvencije pa srednje pa nize), vrtoglavice.
Dijagnoza: Anamneza, pregled (tonalna audiometrija - senzorineuralna nagluvost, kaloricni test - hipotonija oba
labirinta, nistagmografija - nistagnus).
40
Terapija: Otkloniti uzrocnika, niskomolekulski dekstran - oporavak peri i endolimfatickog metabolizna

unutrasnjeg uha, kortikosteroidi.
Toksini
- Aminoglikozidi - NEOMICIN, AMIKACIN, GENTAMICIN, STREPTOMICIN - duga eliminacija, sklonost

da se zadrzavaju u unutrasnjem uhu, ireverzibilna degeneracija slusnih celija i celija vestibularnog aparata.
- Salicilati i kinin - reverzibilne degeneracije ganglijskih celija i asocijativnih neurona.
- Diuretici Henleove petlje - reverzibilne lezije spoljasnjih slusnih celija.
- Ugljen monoksid - perifernu kohlearnu i centralnu vestibularnu disfunkciju.
- Alkohol i nikotin - reverzibilne ili ireverzibilne (hronicni slkoholicari) vaskularne promene.
- Kapi za usi - izazivaju toksicni efekat ako postoji perforacija bubne opne, kod hronicnih upala srednjeg
uha - do 10 dana.
27. PRESBYACUSIS
Presbiakuzis je nagluvost koja nastaje starenjem kohlee, kohlearnog nerva, centralnih slusnih puteva. Obostrana
je, senzorineuralna, simetricna nagluvost. Skotom je na visokim frekvencijama prvo a onda ide ka srednjim i
nizim frekvencijama. Nastaje:
- Degenerativni proces - FIZIOLOSKA

- Degenerativni proces + buka, toksini, stres, HTA - PATOLOSKA
Postoje 4 tipa presbiakuzije:
- Senzorna (atrofija slusnih celija)

- Strijalna (degeneracija strije vaskularis cija je uloga filtracija endolimfe)
- Konduktivno - kohlearna (smanjena elasticnost bazalne membrane)
- Neuralna (degeneracija celija spiralnog gangliona i vlakana akusticnog nerva)
Klinicka slika: Tinitus, otezana komunikacija (smanjena razumljivost glasnog govora, bolje je pricati usporeno i
visim tonom), nagluvost ide postepeno, obostrano.
Dijagnoza: Anamneza, pregled (otoskopija uredna, govorna i tonalna audiometrija), vrlo je vazno iskljuciti sve
ostalo (tumori) za definitivnu dijagnozu.
Terapija: Slusni amplifikatori i re/habilitacija.
41
28. MENIERE-OV SINDROM

Jednostrana bolest kohleovestibularnog aparata. Nerazjasnjene je etiologije ali se zna patofizioloski mehanizam
- endolimfaticni hidrops:
Povecana produkcija ili smanjena eliminacija endolimfe - povecanje pritiska - ekstenzija Rajsnerove membrane
koja puca - mesaju se endo i perilimfa - oslobadjaju se joni kalijuma koji sada paralisu kohleovestibularni nerv -
izazivaju kohleovestibularne ispade.
Klinicka slika: jake vrtoglavice u napadu, jednostrana nagluvost (losija u toku napada a poboljsava se nakon),
tinitus i osecaj pritiska u tom nagluvom uhu
Dijagnoza: anamneza, pregled (nistagmus, Romberg - lateralizacija, tonalna audiometrija - konduktivna nagluvost
na pocetku a zapravo se razvija senzorineuralna, kaloricni test i nistagmografija)
Terapija: mirovanje, dijeta bez soli, bez kofeina, nikotina i stresa.
Medikamentozno - infuzija (hipertonicni rastvori), antiemetici, anksiolitik, diuretici, vazodilatatori. Hirurski -

Labirintektomija (kod osoba koje su vec gluve), hirurska drenaza sakusa ili resekcija vestiburalnog nerva.
29. NEURONITIS NERVI VESTIBULARIS

Akutna vestibularna paraliza
Ispad u funkciji vestibularnog dela, kohleovestiburalnog zivca koji nastaje naglo i unilateralno. Nerazjasnjene
etiologije ali se vezuje za virusne upale vestubilarnog nerva, autoimune procese i metabolicke bolesti.
Klinicka slika: iznenadne rotatorne vrtoglavice, pracene mukom, gadjenjem i povracanjem. Jednostrana
hipo/atonije - lateralizacija. Nemamo poremecaj sluha.
Dijagnoza: anamneza, pregled (otoskopija - uredna, otoneuroloski pregled - nistagmus, Rombreg sa

lateralizacijom, funkcionalna ispitivanja - kaloricni test, nistagmografija ce ukazati na vestibularne poremecaje,
audiometrija - uredna)
Terapija: simptomatska (infuzije, antiemetici, sedativi, kortikosteroidi ako su autoimuni procesi u pitanju), sto
pre mobilisati pacijenta zbog rehabilitaije vestibularnih ispada
42
30. DIJAGNOSTICKE METODE U

AUDIOLOGIJI I VESTIBULOLOGIJI
Ispitivanje slusne funkcije - funkcijska ispitivanja

1. Subjektivne metode
Akumetrija
Veber – ispitivanje funkcije unutrasnjeg uha i kostane vodljivosti zvuka. Zvucna viljuska, medijalna linija glave na temenu, celo, koren nosa,
zdrav: cuje podjednako na oba uha, bolestan: “lateralizacija” zvuka – senzorineuralna nagluvnost na suprotnoj ili konduktivna na uhu koje ne
cuje.
Rine – ispitivanje vazdusne i kostane vodljivosti, jednog uha. Zvucna viljuska – mastoidni nastavak – prijava pacijenta da ne cuje – zvucna
viljuska kod aurikule – cuje. Zdrav: Rine pozitivan, cuje i posle mastoida. Bolestan: Rine negativan – konduktivna – duze cuje zvuk na
mastoidu, Rine skraceno pozitivan - senzorineuralna – krace cuje zvuk na mastoidu i ispred aurikule.
Svabah – ispitivanje kostane vodljivosti komparacijom pacijentovog i lekarovog sluha (lekar zdrav). Zvucna viljuska – mastoidni nastavak
– prijava pacijenta da ne cuje – zvucna viljuska na mastoid lekara – cuje. Konduktivna nagluvost – pacijent cuje duze od lekara – Shvabah
skracen. Senzorineuralna - pacijent cuje krace od lekara – Shvabah produzen.
Zele - patognomonican test za otosklerozu.
Zvucna viljuka na mastoid, Policerova oliva, povecava se pritisak, bubna opna se utiskuje u cavum, slusne kosti se sabijaju, liceci na
otosklerotske promene. Zdrav: prijavljuje promenu onog sto cuje, Gelle negativan. Bolestan: ne prijavljuje promenu, Gelle pozitivan.
Tonalna audiometrija
Procena slusnog ostecenja (prag sluha i tip nagluvosti) intenzitetima i frekvencijama koje su potrebne za komunikaciju. Izvodi se u gluvoj
sobi, sa slusalicama gde se ispituje jedno uho a drugo se uposli (sum, muzika). Vazdusna vodljivost - Pacijentu se pusti ton jedne frekvence
(125-12000Hz), najveceg intenziteta (120dB), postepeno utisavamo, kad vise ne cuje, ubelezimo.
Kostana vodljivost – vibrator na mastoidni nastavak. Procedura ista.
Govorna audiometrija
Procena razumljivosti govora. Gluva soba, audiometar sa zvucnicima, fonetski izbalansirane reci. Pacijentu se puste 10 razlicitih reci istog
intenziteta – ponavlja ih – belezimo broj tacno ponovljenih reci – onda se sve to radi za drugi intenzitet
Zdrav: kriva slova S - 20dB – 50%, 30dB – 100% - razumljivosti
Konduktivna - kriva slova S, ali na vecim intezitetima – govoriti mu glasnije
Senzorineuralna - kriva zvona jer sto je veci intenzitet, manja je razumljivost zbog ostecenja spoljasnjih slusnih celija – govoriti mu sporije i
visim tonom.
2. Objektivne metode ne zahtevaju saradnju ispitanika
BERA (Rani auditivni evocirani potencijali)
Mozdani odgovor na zvucni stimulus (klik preko slusalica, 1-4kHz), odgovor se registruje elektrodama. Uklanjaju se EEG talasi. U BERA
imamo 7 talasa koji odgovaraju strukturama slusnog puta u CNSu. Kasnjenje talasa – patologija.
Otoakusticne emisije
Registrovanje signala osetljivim mernim instrumentima u zvukovodu emitovanih iz unutrasnjeg uha (kretanje spoljasnjih slusnih celija) kao
odgovor na zvucni talas. Izvode se najcesce kod dece kod kojih imamo sumnju na kohlearnu leziju. Danas se rutinski izvode preventivno kod
novorodjencadi, jos u bolnici.
Impendansmetrija
Timpanometrija – podaci o stanju srednjeg uha. Oliva u uho (tri sonde – slanje zvuka, primanje zvuka, menjanje pritiska) –
hermeticni zatvori zvukovod – povecanje pritiska (ukrucenje slusnih kostiju, pusten zvuk se vecinom vraca nazad) – postepeno smanjenje
pritiska (zvuk simultano) – momenat kada se izjednace pritisci izmedju cavuma i zvukovoda, koscice se relaksiraju i zvuk se pretezno prenosi,
43
nemamo sta da registrujemo – i dalje smanjujemo pritisak (zvuk simultano) – bubna opna u zvukovod i koscice se istezu – zvuk se opet
pretezno reflektuje. Sve se graficki registruje.
Zdrav: satorast oblik na o pritiska – tip A
Ispunjen cavum – aplatirana – zvuk prenesen, nema refleksije – tip B
Negativan pritisak – satorast – pik pomeren levo tip C
Stapedijalni refleks - indirektno registrovanje kontrakcije m.stapedijusa. Oliva u uho. Emitovanje zvuka, pocetak 70-110dB, na traci
imamo defleksionu krivulju koja pokazuje momenat kada se zvucni talas vise ne prenosi na unutrasnje uho, vec se reflektuje, zbog zastitne
kontrakcije m.stapedijusa
Klinicki pregled
1. Otoneuroloski pregled
Kvantitativne metode
Test ispitivanja sluha sapatom i glasnim govorom – koriste se kao orijentacione metode za procenu nagluvosti.
Ispitivanje jednog uha, slusanjem lekara koji kroz sapat ili glasno dovoreci izgovara reci.
Ispitivanje vestibularne funkcije

Ispitivanje spontanog nistagmusa
Nevoljni ritmicni pokreti ocnih jabucica. Lekar kaziprst pomera levo – medijalno – desno a onda gore – medijalno – dole. Pacijent pokretima
ociju prati prst. Prst ispitivaca je na minimum 100cm od oka pacijenta, a ugao koji ne sme da predje (lateralno) je 50º (terminalni fizioloski).
Probe ortostatike
Romberg test – pacijent stoji bos, primaknutih stopala, ispruzene ruke ispred tela, zmuri. Lekar ispred, posmatra otklone tela i ruku
Modifikacija Romberga – (Eskatov – na prstima, Stejnov – na jedno pa na drugoj nozi, Grejdenig – stopala jedno iz drugog)
Proba ispruzenih ruku – obe ruke ispruzene ispred pacijenta, lekar posmatra ruke koje se otkolne na stranu hipotonog labirinta.
Probe dinamostatike za gornje i donje ekstremitete
Gornji udovi Donji udovi

Prst-nos – vrhom kaziprsta treba da pipne vrh nosa Untebergov test – Romberg + hod u mestu (marsiranje)
Babinski weill – Romberg + hoda napred 5 m, nazad 5m, desetak
puta
2. Objektivne metode ispitivanja vestibularnog aparata

Topla ili hladna voda (ili Acidi borici 3% kod perforacije) se instilira u zvukovod da bi nadrazili
labirint. Razlika od 7 stepeni izaziva pokretanje endolimfe i aktivaciju kupule. Hladna – vestibulo
Kaloricni test okularni refleks – nistagmus na suprotnu stranu. Topla - vestibulo okularni refleks – nistagmus na
istu stranu.
Rotatorni Drazenje vestibularnog aparata rotatornim pokretima na stolici, koji ce izazvati nistagmus.
Drazenje vestibularnog aparata rotatornim pokretima na stolici, 180 stepeni u jednu stranu, pa
Pendularna stimulacija na drugu, i sve brze. Izaziva se nistagmus.
Centralne okulomotorne lezije se ovako dijagnostikuju. Pacijent statican a predmeti koje
Optokineticki nistagmus posmatra se krecu. Lekar prati pokrete ocnih jabucica (sporo u pravcu pomeranje predmeta i
brzi ka nazad).
Objektivno registrovanje malih nistagmusa, koji se preko elektroda (bitemporalno -
Elektronistagmografija periorbitalno), registruju na traci.
3. Imidzing metode
Rtg po Schulleru Uho je na filmu da bi se osovine spoljasnjeg i unutrasnjeg slusnog hodnika poklopili. Vide se
oboljenja srednjeg uha, mastoid, stanje sinusa i pneumatizacije... Ne vidi se piramida temporalne
kosti – pars petrosa.
Rtg po Stenversu
Vidi se piramida temporalne kosti – pars petrosa.
CT kostana tkiva i krvarenja
MR meka tkiva
44
31. VRSTE NAGLUVOSTI

Nagluvost je stanje smanjene sposobnosti cula sluha. Imamo 3 tipa nagluvosti:
KONDUKTIVNA NAGLUVOST: Slusno ostecenje na nivo konduktivnog aparata (zvukovod, bubna opna,
slusne koscice) a funkcija unutrasnjeg uha i centralnih slusnih puteva je ocuvana. Kostana vodljivost je u
fizioloskim granicama a vazdusna je losija.
SENZORINEURALNA NAGLUVOST: Slusno ostecenje je na nivou slusnih celija, slusnog nerva i centralnih
slusnih puteva. Delimo je na kohlearnu (ostecenja slusnih celija) i retrokohlearnu (ostecenja zivca i slusnih
puteva - tumori, multiplaskleroza, cerebralna vaskularna insuficijencija). I kostana i vazdusna vodljivost je
narusena.
MESOVITA NAGLUVOST: Istovremeno na jednom uhu, pristni su oba tipa nagluvosti.
Stepen nagluvosti:
o 0 - 20 dB NHL - uredan sluh

o 20 - 40 dB NHL - nagluvost lakog stepena
o 40 - 60 dB NHL - nagluvost srednjeg stepena
o 60 - 95 dB NHL - nagluvost teskog stepena
o 95 dB NHL - gluvoca
Dijagnoza: Anamneza, pregled (tip nagluvosti - tonalna i govorna audiometrija), CT - sumnja na krvarenja,
tumore.
Terapija: Sanacija primarnog oboljenja i slusni amplifikatori ako je nagluvost obostrana.
32. NAGLUVOST KOD DECE

Ovo je stanje smanjene sposobnosti cula sluha. Kod dece je vazno prepoznati u najranijem periodu, zbog
razvitka slusne, govorne funkcije (> 3 meseca, zaostanak u govornom razvoju), socijalno-emocionalne
sposobnosti.
Imamo 4 tipa:
KONDUKTIVNA NAGLUVOST: udruzena sa oboljenjima spoljasnjeg i srednjeg uha a unutrasnje je

ocuvano i u korelaciji je sa Otitisom media secretoria. Terapija - medikamentozno ili hirurski.
SENZORINEURALNA NAGLUVOST: uzrokovana ostecenjem slusnih celija ili nervnih vlakana u

unutrasnjem uhu. Neophodno je ugraditi Kohlearni implant, kako bi dete imalo adekvatne socijalne relacije.
Prematuriteti su rizicna grupa.
45
MESOVITA NAGLUVOST: kombinacija prve dve.
CENTRALNA NAGLUVOST: najcesce se desava ako dodje do lezije slusnog nerva, puteva ili slusnih
centara.
Faktori rizika: prematuritet i sva nega (mehanicka ventilacija, eksangvinotransfuzija, nizak Apgar), ototoksicni
lekovi, bakterijski meningitis.
Dijagnoza: anamneza (dete ne prica), pregled (senzorineuralna i centralna - BERA i otoakusticke emisije,
konduktivne - timpanometrija)
Terapija: sto ranija dijagnostika, rehabilitacija - habilitacija govora (defektolog - surdolog), slusni amplifikatori
(slusni aparati ili kohlearni implant)
33. SLUSNI AMPLIFIKATORI

Slusni amplifikatori
Kome? Pacijenti sa obostanim ostecenjem sluha srednjeg i teskog stepena (prag sluha iznad 40 dB NHLa) a
nije moguce konzervativno i hirursko lecenje.
Slusni aparati Kohlearni implant
Stavljaju se kod dece i odraslih Stavljaju se kod dece (cesce) i odraslih
Konduktivna nagluvost Senzorineuralna nagluvost
Osoba ima ocuvanu funkciju unutrasnjeg uha Osoba nema ocuvanu funkciju unutrasnjeg uha
Mikrofon – prihvata zvucne talase (zvukovod) i Mikrofon – prihvata zvucne talase i prenese do
pretvara u elektricni impuls govornog procesora
Tranzistor – pojacava zvuk (koscice) Govorni procesor – pretvara mehanicki u
Slusalica – prenosi na bubnu opnu, koscice ili ovalni elektricni talas
prozor Elektrode – implant – u kohlei, prima i prenosi
Mehanicki – elektricni – mehanicki talas signal do slusnog zivca
Zausni i oni koji su u slusnom hodniku.
34. REHABILITACIJA NAGLUVOSTI

Ima za cilj da metoda poboljša (gde god je to moguće) oštećeni sluh. Zadatak lekara je da blagovremeno
dijagnostikuje tip nagluvosti, prati napredovanje pacijenta i funkcionisanje slusnih amplifikatora. Vrlo je vazno
46
osposobiti pacijenta da opet adekvatno funkcionise u drustvu, na poslu, sa prijateljima. Kod dece je vazno zbog
razvoja licnosti, kognitivnih sposobnosti, razvoj govora i socijalnih relacija.
Nagluvosti mozemo podeliti na:
- Konduktivne
- Senzorineuralne
Terapija: ORL - slusni aparat ili kohlearlni implant (pojačavanje spoljnih zvuka, da ih mogu čuti i nagluve osobe
kojima se sluh nije mogao popraviti). Surdolog - defektolog - re/habilitacija govora (slušna uvežbavanja reci)
35. AKUTNA NAGLUVOST I

GLUVOCA
Naglo nastala senzorineuralna nagluvost/gluvoca kod ljudi koji ranije nisu imali nikakve smetnje u sluhu. U 90%
slucajeva je unilateralna. Moze biti:
- Idiopatska - virusna/vaskularna
- Kohlearna - u puzu
- Retrokohlearna - posle puza
Klinicka slika: osecaj pritiska u uvu, tinitus i nagluvost/gluvoca u toku od nekoliko minuta. Tinitus je dobar znak
(oporavak moguc). Vrtoglavica je los znak (sumnja na vaskularne etiologije).
Dijagnoza: anamneza, pregled (otoskopija, otoneuroloski nalaz, funkcionalna ispitivanja - audiometrija

(jednostrana senzorineuralna nagluvost), impedansmetrija, BERA), laboratorija (otkriti uzrocnika)
Terapija: mirovanje, medikamentna - vazodilatatori, kortikosteroidi, blokada gangliona stelatum, antikoagulansi,

hiperbaricna komora.
36. TINNITUS
Ovo je simptom zujanja u usima (huk, sustanje, pucketanje). Tinitus se moze podeliti na:
 OBJEKTIVNI: sum je produkt okolnih struktura (vaskularnog porekla - turbulentno kretanje krvi,
pulsirajuci; muskularnog porekla; poremecaj jonskih kanala)
 SUBJEKTIVNI : <15 dB zvucnog nivoa; moze biti periferni/centralni, akutni/subakutni/hronicni
 KOMPENZATOVAN: ne remeti pacijenta
 DEKOMPENZOVAN: psihosomatska bolest koja remeti pacijenta
47
Tinitus prati mnoga oboljenja:
- Oboljenja slusnog nerva i uva

- Opsta oboljenja - HTA, DM, vaskularne
- Oboljenja CNS-a - aneurizme, tumori
Dijagnoza: Anamneza, pregled (pregled interniste, neurologa, ORL, funkcionalna ispitivanja - tonalna
audiometrija, timpanometrija, BERA, otoakusticne emisije, tinitusometrija - intenzitet i frekvencija odredjuju
objektivni ili subjektivni tinitus), laboratorija, RTG, CT, MR, dopler.
Terapija: Lecenje osnovnog oboljenja. Akutni tinitus - antidepresivi, sedativi, vazodilatatori, hiperbaricna
komora
37. KOSTENOV SINDROM

Ovo je stanje disfunkcije temporomandibularnog zgloba zbog disproporcije zglobnih povrsina i ta disfunkcija
uzrokuje karakteristican trijas Kostenovog sindroma:
- Bolnost u zglobu
- Tinitus (povecan pritisak u zglobu, pritisak na Eustahijevu tubu - poremecaj funkcije)
- Vrtoglavica
Dijagnoza: anamneza, klinicka slika, pregled, RTG
Terapija: Maksilofacijalna hirurgija.
48
NOS
49
Anatomija paranazalnih sinusa
Maksilarni - usce je mu u srednjoj nosnoj supljini. Najveci je. Sirenje na zube.
Frontalni - usce je u srednjoj nosnoj supljini, manji od maksilarnog. Intraorbitalno i intrakranijalno sirenje
infekcija.
Etmoidni - usce je u srednjem nosnom hodniku (prednje etmoidne celije), a u gornjem nosnom hodniku (zadnje
etmoidne celije). Sirenje je intraorbitalno i intrakranijalno.
Sfenoidni - usce mu je u gornjem nosnom hodniku.
U donjem nosnom hodniku se otvara suzna zlezda.
Vaskularizacija nosa
a. carotis externa
a.facialis (a.labialis superior, a.nasalis lateralis, a.angularis)
a.maxillaris (a.sfenopalatina, a.palatina descedens, a.alveolaris, a.infraorbitalis,
a.pharyngealis)
a. carotis interna
a.ophtalmica (a.ethmoidalis anterior, a.ethmoidalis posterior, a.supraorbitalis,
a.supratronchlearis)
50
66. FUNKCIJE NOSA

(akronim - FORRZa)
Respiracijska
Osnovna funkcija nosa koja se ogleda u regulacija protoka i kondicioniranju vazduha, zastita organa i struktura
respiracije. Regulacija protoka - vazduh ima laminarni (na najuzem delu u nivou valvule) i turbulentni protok
(kad vazduh udari od prednju deo nosnih skoljki). Ovim protokom obezbedjujemo adekvatno grejanje i vlaznost
udahnutog vazduha.
Zastitna
Nos preciscava (dlacice - najvece cestice, mukocilijalni sistem - cilije na celijama usmeravaju mukus sa cesticama
ka ostijumima i hoanama, mukus u sebi ima supstance koje unistavaju bakterije i viruse - lizozim, IgA, IgG,
interferon, cilije mogu biti blokirane virusima i suvim vazduhom), kondicionira na 31-34 stepeni (protok i venski
sinus (kavernozna tela). Niske temperature - punjenje sinusa krvlju, zadebljanje sluznice, zadrzavanje vazduha,
grejanje. Visoke temperature - evaporacija sekreta sluznice i posledicno se deo toplote vazduha gubi – vlazan
vazduh je subjektivno topliji vazduh) i vlazi udahnuti vazduh (mukozni pokrov).
Refleksna
Refleksna funkcija nosa je pod kontrolom trigeminusa i vagusa. Refleksni mehanizmi su kijanje (kompleksni
odbrambeni mehanizam), nazopetalni (odgovor sluznice nosa na hladjenje ekstremiteta), nazotorakalni i
nazopulmonalni (odgovor pluca na kolicinu vazduha u nosu, produbljenje udaha), nazokardijalni i nosni ciklus
(smenjivanje dominacije prohodnosti levog i desnog nosnog hodnike, zbog temperature i vlaznosti vazduha a
pod kontrolom autonomnog nervnog sistema).
Olfaktorna
Uloga nosa je da primi i transformise mirisnu cesticu u elektricni impuls koji ce biti predstavljen CNS-u. Mirisna
zona nosa predstavlja skup celija koje su receptori mirisnih drazi i nalaze se na krovu nosne supljine. Imamo
olfaktivne celije i bazalne celije (koje imaju sposobnost diferenciranja u olfaktivne ili potporne). Olfaktivne celije
aferentnim putevima prenose impuls u centar za miris koji se nalazi u kori velikog mozga (girus semilunaris).
Poremecaji mirisne funkcije nastaju kod metabolickih, endokrinih oboljenja, trauma i virusnih infekcija i dele se:
- anosmija - potpuni gubitak mirisne funkcije

- kakosmija - trajni osecaj neprijatnog mirisa
- parosmija - drugacija interpretacija poznatog mirisa.
Fonatorna
Zajedno sa glasnicma ucestvuje u rezonanciji glasa. Nazalni suglasnici M i N.
51

RINOLOGIJI
1. Nazalna endoskopija: koriscenje operacionog mikroskopa (rigidni ili fleksibilni) za vizualizaciju nosne
supljine. Radi se kod epistaksi kao dijagnosticka metoda (lokalizacija) i terapijska metoda (kauterizacija),
hronicnih rinitisa, stranih tela…
2. Nazalna rinoskopija: prednja i zadnja rinoskopija (opisane su u pregledu – gore)
3. Rinomanometrija: objektivna metoda za merenje protoka vazduha pri spontanoj respiraciji.
Dobijamo podatke o :
- razlici pritiska izmedju valvula i hoana
- kolicini vazduha koja prodje kroz nos u jedinici vremena
- nosnom otporu
4. Akusticna rinometrija - merenje refleksije akustickog signala od neke strukture u nosnoj supljini,
izrazava se u santimetrima. *(nas je podsetilo na UZ, sonda salje i prima podatak na kojoj razdaljini od
nje se nalazi neka struktura)
5. Olfaktometrija: ispitivanje mirisne funkcije subjektivnim (prepoznavanje poznatog mirisa),
poluobjektivnim (prepoznavanjem najnizeg intenziteta poznatog mirisa - prag mirisa) i objektivnim
metodama (kompjuterizovana olfaktometrija).
6. Radiografija: izvodi se po Waters-u i Caldwelu-u da bi se izbeglo preklapanje brojnih kostiju lobanje.
- Waters: Okcipitomentalna projekcija - otvorenih usta, brada i nos na film, glava
zabacena. Vide se - frontalni, maksilarni, sfenoidni i prednje etmoidalne celije.
- Caldwell (Koldvel): Okcipitofrontalna projekcija - celo i nos na film. Vidi se frontalni
sinus i nosna duplja.
7. CT: savremena metoda koja se koristi u vizualizaciji sinusa, fraktura kostiju.
8. MR: neskodljiva metoda koja daje vise parametara od CT-a i koristi se za snimanje mekih tkiva.
9. PET: pozitron emisiona tomografija. Nova metoda koja daje informacije o metabolickoj aktivnosti.
Tako dijagnostikujemo metabolicki aktivne tumore.
10. Punkcija i lavaza paranazalnih supljina: radimo je u cilju dijagnostike - bakterioloski, citoloski
supstrat, radioloski - kontrasti ili terapijska - drenaza sinusa.
11. Punkcija maksilarnog sinusa: dekongestivi i anestetici - zakrivljenom i tupom cevcicom se dolazi
do ostijuma (ili se otvara novi u donjem nosnom hodniku - Lihtvicovom iglom) i vrsi se aspiracija i
lavaza - Aleksandrovim spricem ubrizgamo Acidi borici 3% (37 stepeni), glava sagnuta i izdise na nos
12. Alergoloska testiranja
a. Kozni alergoloski testovi: alergijski rinitis → skarifikacija (Prick test), unosimo alergen - dokazati
IgE antitela
b. Nosni provokativni testovi: alergijski i vazomotorni rinitis.
c. Nosna citologija: eozinofili - alergijski rinitis, granulociti - nealergijski rinitis.
d. serumski IgE, eozinofili: - sumnja na alergijski rinitis i sprovodjenje dijagnoze ka tome.
52
68. HOANALNA ATREZIJA

Slepo zatvoren hoanalni otvor. Mogu biti jednostrane (nezapazene) ili obostrane (tezak poremecaj disanja jer
bebe do 6-te nedelje disu iskljucivo na nos). A po poreklu mogu biti kostane ili membranozne.
Klinicka slika Jednostrane: gnojna sekrecija iz nosa, otezano disanje i unilateralna anosmija.
Obostrana: asfiksija, cijanoza, atelektaza pluca, aspiraciona pneumonija.
Dijagnoza: Heteroanamneza, pregled (nazalna endoskopija, RTG sa kontrastom - zadrzavanje kontrasta)
Terapija: Hirurska.
69. DEFORMACIJE PIRAMIDE I

SEPTUMA NOSA
Deformiteti nastaju primarno kao kongenitalna anomalija i sekundarno u okviru trauma (saobracaj, tuce, pad),
oboljenja (sifilis, TBC) ili kao komplikacija rinoloskih oboljenja (perforacija septuma).
Deformacije piramide mogu biti premali, preveliki, lose medjusobno povezani ili lose postavljeni delovi
piramide. Vrste deformiteta su:
 Rinokifoza - isturenost piramide.

 Rinolordoza - ugnutnost piramide
 Rinoskolioza - defekt piramide u obliku slova S a nastaje zbog traume koji je uduzen sa
pomeranjem septuma i otezanim disanjem.
 Makrorinija - velika piramida, estetski nedostatak
 Mikrorinija - mala piramida, otezano disanje
Deformacije septuma nosa mogu da prodju neopazeno (piramida normalnog izgleda) i da ne daju
nikakve tegobe ili da se pacijenti zale na otezano ili nemoguce disanje. Mogu biti:
Devijacija septuma: jednostrana (C) ili dvostrana (S), nastaje zbog nesrazmernog rasta ili zbog traume,
dijagnoza - prednja rinoskopija, terapija - septoplastika (ispravljanje kostano hrskavicave pregrade zbog
obezbedjenja adekvatnog protoka vazduha, radi se u anesteziji)
Krista (greben, na spoju hrskavice i kosti), spina (bodlja, na spoju hrskavice i kosti), tuber (izbocenje,
na hrskavici).
Perforacija (otvor na septumu koji nastaje idiopatski ili jatrogeno, resava se zatvaranjem sa okolnom
mukozom).
53
70. EPISTAXIS
Lokalni uzroci Sistemski uzroci
traume hipertenzija i ateroskleroza - najcesci

hemijska/toplotna ostecenja vaskularna oboljenja
strana tela lekovi
zapaljenja oboljenja krvi
mikroklimatski faktori oboljenja jetre
polipi oboljenje bubrega
tumori dijabetes
idiopatski uzroci
Najcesce se epistaksa desava u prednjoj donjoj trecini septuma gde imamo Lokus Kiselbah kojeg grade
a.sfenopalatina, a.palatina, a.ethmoidalis anterior, a.labialis superior. Tu je sluzokoza tanja i lako krvari (duvanje
nosa, susenje sluznice - grejanje…)
Klinicka slika: krvarenje iz nosa
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija, prednja i zadnja rinoskopija, endoskopija), CT angiografija. Epistaksa
se jasno uocava i nije dijagnosticki problem. Teze je otkriti uzrok epistakse i u okviru toga treba obratiti paznju
na obim, ucestalost, mesto (nos/drugo mesto) kao i na koriscenje lekova i komorbiditete.
Terapija: zaustavljanje krvarenja, kontrola krvnog pritiska i antikoagulacionog statusa.
1. Udisanje hladnog vazduha na nos - vazokonstrikcija nosnih krvnih sudova

2. Stavljanje hladnih obloga na vrat - SY: vazokonstrikcija vratnih krvnih sudova
3. Vazokontriktorne kapi - dekongestivi, anestetici - vazokonstrikcija
4. Kauterizacija (kad vidimo krvarenje)
a. hemijska kauterizacija: kausticni rastvor aplikovati vatnim tregerom na mestu krvarenja (ne
simetricno u istom nivou - perforacija septuma)
b. elektrokoagulacija: lokalna anestezija - elektrokoagulacija
5. Prednja tamponada nosa: kod tezih krvarenja gde nije otkriveno mesto endoskopom. U lokalnoj ili
opstoj anesteziji, instrumentarijum, gaza mehanicki zaustavlja krvarenje (zmijoliko slaganje gaze od poda
do krova nosne supljine)
6. Zadnja tamponada nosa: U lokalnoj ili opstoj anesteziji, instrumentarijum + Belokov tampon i kateter
(u epifarings zbog krvarenja iz sfenopalatinske i etmoidalnih arterija) + obostrana prednja tamponada.
Na snimku pregleda (Youtube) - kaze da se Belokov tampon stavlja na stranu krvarenja a da se nekad
moraju staviti i dva. Kad se izvade na 2. ili 3. kontroli i desi se da i dalje krv curi, radi se ligatura.
7. Ligatura krvnih sudova: ovo je poslednja metoda izbora. Ovo je podvezivanje krvnih sudova -
a.ethmoidalis ant. et post., a.maxillaris i a.carotis externa.
54
71. STRANA TELA NOSA. RINOLITI.

Strana tela (igracke, semena, novcici) se javljaju kod dece i mentalno poremecenih osoba ili jatrogeno (vata,
gaza).
Klinicka slika: unilateralna gnojna sekrecija, otezano disanje i anosmija.
Dijagnoza: anamneza, pregled (prednja rinoskopija, nazalna endoskopija), RTG.
Terapija: intervencija instrumentima (ne sa pincetom ili hvatalicom), lokalna ili opsta anestezija (najcesce su
deca, pa zbog preveniranja povreda instrumentima, daje se anestezija)
Rinoliti - endogena strana tela, nastala talozenjem mineralnih soli oko mukusa, koaguluma, gnoja, stranog tela.
Razlicite velicine i mrke boje. Klinicki, dijagnosticki i terapijski isto ispoljavanje i resavanje.
72. FURUNCULUS NASI

Furunkul je ograniceno gnojno zapaljenje folikula dlake i lojne zlezde. Nastaje u vestibulumu nosa, gde i ima
dlacica, siri se na kozu a ne na sluzokozu (usna, obraz, kapak). Mikrotrauma - infekcija Stafilokokom aureus.
Klinicka slika: bol u predelu vrha nosa
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - crvenilo, otok u predelu vrha nosa, furunkul - gnojna kolekcija sa
centralnom nekrozom)
Terapija: medikamentozna: antibiotici, analgetici, hirurgija: kontraindikovana (incizija, drenaza) zbog

komunikacije v. dorsalis nasi i v. angularis sa endokranijumom (sinus cavernosus) i mogucih komplikacija.
55
73. RHINITIS ACUTA

Rinitis je zapaljenje sluzokoze nosa a karakterise se kongestijom, rinorejom (prednjom ili zadnjom), kijanjem i
svrabom (KRKS). Kod akutnog rinitisa, virus je primarni izazivac (7 dana traje) a sekundarno se moze kalemiti
bakterijska infekcija (pojava zuto - zelenog sekreta).
RINOVIRUS: Prehlada / nazeb
Najcesci uzrocnik. Prenosi se kapljicno ili direktnim kontaktom sto je cesce u zimskom periodu (zatvoren
prostor) + izlaganje organizma niskim temperaturama. Ulazna vrata nos (usta nisu, pljuvacka). Stadijumi:
- inkubacija: 1 - 3 dana
- suv prodromalni: opsti znaci infekcije (jeza, drhtavica, groznica, glavobolja, malaksalost, temperatura),
suvoca sluznice nosa i usta (vazospazam - virus u njoj)
- kataralni: par sati kasnije - Kongestija - otezano disanje na nos, govor kroz nos, anosmija, Rinoreja
(profuzna vodenasta), Kijanje, Svrab, oci - crvene, zazarene, otecene
- mukozni (stadijum oporavka): sekrecija gusca, oskudnija, smanjuje se, miris se vraca, normalan govor,
disanje na nos se normalizuje
-
VIRUS INFLUENCE: Grip
- inkubacija: krace traje

- kataralni stadijum: sve isto + zahvatanje drugih struktura i organa (misici, zglobovi, nervi - mialgija,
artralgija, neuralgija, glavobolja)
- komplikacije: faringitis, laringitis, dijareja, miokarditis
Dijagnoza: anamneza, pregled
Terapija: simptomatska - mirovanje (mialgija, artralgija), tecnost (temperatura, dehidratacija), dekongestivi

(kongestija sluznice), analgetici, antipiretici, kod dece > 38 stepeni - tusiranje. Antibiotici samo starijima,
imunodeficijentnim i sekundarnim bakterijskim.
74. RHINITIS CHRONICA

Hronicno zapaljenje sluzokoze nosa usled ponavljanih infekcija ili stalnih iritacija sluzokoze. Koren problema je
hipertrofija mukoze i celijska infiltracija submukoze i proliferacija veziva - zadebljanje sluznice. Uzroci su:
- ponavljane akutne inflamacije

- poremecaj nosne drenaze (devijacije, adenoidne vegetacije, tumori)
- hronicna iritacija - profesionalno (dim, cestice, mikroklimatski faktori - smanjena vlaznost vazduha)
- endokrini, kardiovaskularni, alergijski poremecaji, lekovi
56
Klinicka slika: simptomi traju mesecima/godinama. Otezano disanje na nos (unilateralno, pa bilateralno),
rinoreja, oci - suzenje, opsti znaci infekcije.
Dijagnoza: anamneza, pregled (sluzokoza nosa - tamnije crvena, a hodnici suzeni, sluzokoza donje skoljke -
granulirana, kasnije i polipi), zapaljenje suzne kesice, faringitis.
Terapija: simptomatska (dekongestivne kapi i kortikosteroidi), hirurska (mukotomija ili konhotomija - isecanje
sluznice donje nosne conhe, kriohirurgija sa tecnim azotom)
RHINITIS CHRONICA SYMPLEX
Koren problema je hipertrofija mukoze i celijska infiltracija submukoze i proliferacija veziva - zadebljanje sluznice
+ deskvamacija i metaplazija epitela u plocasto slojeviti epitel koja je reverzibilna.
Dijagnoza: namocena vata sa dekongestivima se stavlja u hoane, posle nekoliko minuta se vadi - nema otoka.
RHINITIS CHRONICA HYPERTROPHICA
Komplikacija Rinitis chronica symplex-a. Koren problema je hipertrofija mukoze i celijska infiltracija submukoze
i proliferacija veziva - zadebljanje sluznice + desvakamacija i metaplazija epitela u plocasto slojeviti epitel koja
je ireverzibilna. Pored toga, dolazi do staze krvi zbog obilnije proliferacije veziva pa sluznica dobija
mrkotamnocrvenu boju.
Dijagnoza: namocena vata sa dekongestivima se stavlja u hoane, posle nekoliko minuta se vadi - ima i dalje
otoka.
RHINITIS CHRONICA ATROPHICA

PRIMARNI - OZAENA:
Karakteristican trijas:
- atrofija sluznice i kostanog zida

- stvaranje sivkastozutih ili mrkih krusta
- izrazen fetor
Razvija se u pubertetu, a otkriva u odraslom dobu, cesce kod zena. Postoji bakterijska i nebakterijska
(avitaminoze, podhranjenost, endokrinoloski poremecaji) etioloska teorija.
Klinicka slika: otezano disanje, cesta krvarenja (istanjenost sluznice)
Dijagnoza: anamneza, pregled (rinoskopija - nosni hodnici prosireni, male conhe, tanka sluznica, sekret
snaznog mirisa, sasusene kruste, metaplazija respiratornog u plocasto slojeviti epitel)
57
Terapija: ukloniti primarnu bolest, obezbediti dobru ishranu i higijenu. Lokalno - ispiranje, uklanjanje
krusta i kapi antibiotika. Hirurska - suzavanje nosnih hodnika.
SEKUNDARNI:
Zavrsni stadijum gde su promene (sve iste) ireverzibilne. Moze da se desi perforacija septuma. Terapija
je samo vlazenje sluznice.
75.RHINITIS CHRONICA ATROPHICA

Opisano u pitanju 74
76. POVREDE NOSA. HEMATOMI I

APSCECI NOSNE PREGRADE
Povrede
Nos je najistureniji pa se zato najcesce povredjuje (saobracajke, sport, tuce) gde tupa sila ili ostri predmet
nacine povredu. Povrede mogu biti:
nagnjecenja
oguljotine izolovane otvorene
podlivi u sklopu povreda glave zatvorene
rane
prelomi
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija, palpacija), RTG.
Terapija: hirurska (rane - debridman rane uz antiseptike i sivenje, prelom - zatvoreni (subperiostalan) -
manuelna reponacija bez imobilizacije, multifragmentarne - hirursku reponaciju sa imobilizacijom i prednjoj
tamponadom nosa, otvoreni - obrada rane, odstranjenje fragmenata, osteosinteza, imobilizacija, AT terapija)
Komplikacija: nastaju ako kosti ne srastu adekvatno - deformiteti nosne piramide i septuma. Rinoplastikom se
resavaju.
58
Hematom
predstavlja nakupljanje krvi usled povrede krvnog suda. Moze biti:
-izmedju periosa i kosti
-izmedju perihondrijuma i hrskavice
Klinicka slika: otezano disanje na nos
Dijagnoza: anamneza, pregled (prednja rinoskopija - oteklina, fluktuaciju, tecno-krvavi sadrzaj)
Terapija: incizija, drenaza, tamponada, antibiotici
Apsces septi nasi

predstavlja ogranicenu kolekciju gnoja (sekundarna infekcija) koja nastaje kao komplikacija hematoma.
Klinicka slika: bol, otezano disanje na nos, slabost, temperatura, glavobolja
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - crvenilo koze, prednja rinoskopija - crvenilo i otok septuma uz
fluktuiranje)
Terapija: incizija, drenaza, tamponada, antibiotici sirokog spektra.
Komplikacija: deformiteti zbog pada krova i vrha nosa, perforacija septuma. Rinoplastikom se resavaju.
77. POVREDE LICA

Javljaju se najcesce u sklopu neke traume (saobracaj, pad, tuce, sport). Pacijenta koji je povredjen treba zbrinuti
na terenu (BLS) i transportovati do urgentnog centra (ALS). Cesto se zavrsavaju letalno zbog:
- opstrukcije disajnog puta (zapadanje jezika u farings, aspiracije krvi, proteze, povracenjog sadrzaja,
povredom vrata i larinksa)
- povrede krvnih sudova
- traumatski i cirkulatorni sok.
Povrede licnog masiva

se klasifikuju u tri grupe po Le Fort-u:
1. odvajanje donjeg dela maksile ispod nosa upolje

2. odvajanje centralnog masiva od nosne piramide upolje
3. odvajanje kostiju lica od lobanje
59
Klinicka slika:
znaci traumatskog soka i kontuzije (nagnjecenje) mozdanih struktura sa poremecajima svesti (somnolencija,
sopor, koma). Krvarenja su u ovim slucajevima cesta i mogu biti krvarenja iz:
- Uha : prelom baze lobanje i temporalne kosti ili koza zvukovoda, ne treba vrsiti tamponadu zbog
odlaska krvi u intrakranijalne strukture (kompromitovanje vitalnih funkcija)
- Nosa: epistaksa (povrede struktura nosa) - tamponada, sekundarna krvarenja - nema tamponade.
- Usta: dramaticna ali spontano prestaju. Ako su vrlo obilna, prvo - intubacija, onda resavanje krvarenja.
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - nagnjecenja, asimetrija lica, hematomi, poremecaj ocnih pokreta,
trizmus; palpacija - osecaju se krepitacije, stepenice, pokretljivost polomljenih delova kosti), CT i MR.
Rinolikvoreja - Odredjivanje koncentracije glukoze u tecnosti koja curi ili lumbalna punkcija - fluorescirajuca
materija u likvor - curi iz nosa.
Terapija: Hospitalizacija na odeljenju vodeceg simptoma. Timski rad: Otorinolaringolog, neurohirurg,

maksilofacijalni hirurg, oftalmolog. Cilj je obezbedjenje vitalnih funkcija i kasnija maksilofacijalna hirurgija.
Prelom zigomaticne kosti

Javljaju se najcesce u sklopu neke traume (saobracaj, pad, sport, tuca). Izolovano - luk kosti, udruzeno - prelomi
frontobazalnog dela, orbita. Mogu biti fragmentirane i pojedinacne frakture.
Klinicka slika: bol, diplopija
Dijagnoza: anamneza, klinicki pregled (inspekcija - periorbitalni hematom, deformiteti lica, otoci, ogranicenost
pokreta ocnih jabucica, enoftalmus, palpacija - krepitacije, stepenice, pokretljivost, hipoestezija lica, trizmus),
RTG, CT
Terapija: hirurska repozicija i imobilizacija
Prelomi donji vilice

Ovi prelomi nastaju kod delovanja vrlo jake sile (udarac, pad) jer je mandibula najjaca kost lica. Ako sila udara
simfizu (anfas - direkt) - prelom oba zglobna kondila, a ako sila udara telo mandibule (profil - krose) - prelom
vrata kondila suprotne i tela iste strane.
Klinicka slika: bol, poteskoce sa zvakanjem i gutanjem hrane i govorom, curenje pljuvacke
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - otok, podliv, asimetrija vilice, malokluzija (otvoreni zagrizaj), smrad
iz usta, laceracija sluzokoze, palpacija - krepitacije, hipoestezija ili anestezija donje usne) RTG, CT, MR.
Terapija: hirurska - repozicija kostiju i imobilizacija.
60
Impresivna fraktura orbite (Blowout fraktura orbite)

Nastaje dejstvom tupe sile u predelu ocnih bulbusa i pod dejstvom velikog pritiska puca najtanji deo ocne duplje
(pod). Zbog toga ocni bulbusi sa misicima i masnim tkivom upadaju u maksilarni sinus.
Klinicka slika: enoftalmus, ogranicena pokretljivost oka, dvoslike, hipoestezija lica
Dijagnoza: anamneza, oftalmoloski pregled i CT.
Terapija: hirurska: vracanje struktura na mesto. Imamo dva pristupa, iz sinusa ili iz orbite, sa rekonstrukcijom
poda orbite sa liofiliziranom durom, fascijom, hrskavicom ili kostanim graftovima.
Frontoetmoidne povrede
Javljaju se najcesce u sklopu neke traume (saobracaj, tuca, sport). Mogu biti otvorene (lako ih je videti) i
zatvorene (koza i sluznica nisu ostecene, najteze za procenu - kosti lobanje ne srastaju, komunikacija -
nos/mozak (komplikacije), iako mozak/spoljasnja sredina nisu u direktnom kontaktu)
Klinicka slika: asimptomatski do znakova teskih povreda endokranijalnih struktura (anosmija)
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - znaci komocije i kontuzije mozga - laka ili teza dezorijentisanost,
znaci krvarenja - slivanje niz zdrelo, nos, znaci likvoreje - cesce guta, oftalmoloski - ogranicenost pokreta
bulbusa, palpacija - poremecaj senzibiliteta), CT i MR.
Terapija: antisok terapija, hirursko - zbrinjavanje povredjenih struktura, sprecavanje komplikacija,

rekonstrukcija - eksploracija i obliteracija sinusa
Komplikacije: rane - povrede kranijalaca, smrt; kasne - zapaljenja (meningitisi, encefalitisi, kod zatvorenih
preloma - prikrivena infekcija intrakranijalno posle dugo godina od povrede).
78. IMPRESIVNA FRAKTURA ORBITE

79. POVREDA FRONTOBAZALNOG

PREDELA
61
80. RHINITIS CHRONICA ALLERGICA

Hronicno zapaljenje sluznice nosa izazvano nekim alergenom, posredovano IgE imunoglobilinima. Riziko-faktori
su atopijski tip konstitucije (porodicna istorija o atopiji, dete ispod 6-te godine sa visokim serumskim IgE,
pozitivan prick test), visa ekonomska klasa, izlaganje kucnim alergenim. Ponavljana provokacija alergenima
snizava prag nadrazaja za nastanak alergije.
Podela prema:
Tipu rinitisa Pojavi simptoma Klinickoj slici
Intermitentni Sezonski Blaga

Perzistentni Perenijalni - stalni Umerena
Pojedinacni Teska
Profesionalni
Patogeneza: alergen (antigen) → antigen prezentujuca celija → limfociti → citokini → zapaljenska reakcija →
oslobadjanje histamina, prostaglandina, leukotrijena → povecana permeabilnost krvog suda → edem →
kongestija i rinoreja
histamin → H1 → kijanje i svrab
→ H1 i H2 → zapusenost nosa
→ PaSY → hipersekrecija mukusa
→ senzorni zavrseci (n.trigeminus (?) → kijanje (K-R-K-S → H1 i H2 - PaSY - H1)
Klinicka slika: Kongestija, prednja i zadnja Rinoreja, Kijanje, Svrab, hiposmija i anosmija, glavobolja, pospanost,
zamor, poremecaj pamcenja, manja radna sposobnost
Dijagnoza: anamneza (porodicna - pozitivna na astmu, alergije, atopijski ekcem, licna - sezonski tip alergije),
pregled (inspekcija - „alergijski sjaj“, „alergijski pozdrav“, rinoskopija - sivkasta i edematozna sluznica, suzeni
hodnici, vodenasti sekret, endoskopija, rinomanometrija), laboratorija - IgE u serumu, eozinofila u sekretu.
Alergotestovi - kozni prick test, radioloska ispitivanja CT i MR.
Terapija: Tehnika izbegavanja alergena
Medikamentozna:
62
- antihistaminici: lokalno ili sistemski - smanjuju svrab, kijanje, rinoreju

- dekongestivi: lokalno ili sistemski - vazokonstrikcija krvnih sudova sluznice →
smanjenje kongestije
- kortikosteroidi: najefikasniji. Lokalno - usmeriti sprej od septuma zbog ocuvanja
integriteta sluznice.
- stabilizatori mast celija: natrijum - hromoglikat. Blokiraju degranulaciju mastocita i
oslobadjanje histamina, zato su efikasni samo u pocetku (histamin zavisna faza)
- imunoterapiju: hiposenzibilizacija, daje se kod srednjih i teskih alergija.
Profilaksa: Odredjivanjem spektra alergena se moze preduprediti zapaljenska reakcija (pred prolece, kod
polena)
81. IDIOPATSKI RINITIS

Ovo je hronicno zapaljenje sluznice nosa nepoznatog uzroka. Etiologija - udahnuti iritansi (dim, prasina),
mikroklimatski faktori (vlazan i hladan vazduh) i snazni mirisi. Patofizioloski mehanizam je donekle poznat i
vezuje se za krvne sudove sluznice, koji reaguju na neki stres. Zato je drugo ime za ovaj rinitis - vazomotorni
rinitis.
Patogeneza: Stres → hipotalamus → ANS → poremecaj funkcije krvnih sudova.
Klinicka slika: Kongestija, prednja i zadnja Rinoreja, Kijanje, Svrab
Dijagnoza: Iskljuciti sve ostale uzrocnike (virusi, bakterije, alergeni) rinitisa. Anamneza, pregled (rinoskopija -
sivkasta i edematozna sluznica, suzeni hodnici, vodenasti sekret), laboratorija - nema IgE u serumu, nema
eozinofila u sekretu → nije alergijski, bris nosa → negativan na bakterije, serologiju → iskljucenje virusnih
infekcija.
Terapija: Ukloniti iritanse. Antihistaminici - neefikasni, dekongestivi i kortikosteroidi - efikasni ali oprez.
Hirurgija - mukotomija, konhotomija, septoplastika, uklanjanje deformiteta septuma.
82. POLYPOSIS NASI

Benigni tumor sluznice nosa koji nastaju zbog zapaljenskih procesa u nosu na duplikaturama sluznice nosa -
donja ivica srednje nosne skoljke, ostijumi sinusa, hiatus semilunaris, etmoid, srednji nosni hodnik. Mogu se
klinicki videti i uz cisticnu fibrozu, cilijarnu diskineziju ili kod hronicnih infekcija (imunokompromitovani ili
alergijski rinitis).
63
Klinicka slika: nosna opstrukcija, rinoreja, anosmija, glavobolja i bol u predelu lica.
Dijagnoza: anamneza, pregled (prednja rinoskopija - polip koji je bleda vreca edematoznog tkiva, bled je jer je
lose prokrvljen ili je crvenkast zadebljao zbog metaplazije u plocasto slojevit epitel. Vidi se bilateralno
(unilateralno - sumnja na neoplaziju), rigidna endoskopija), rinomanometrija, RTG (Waters), CT.
Terapija: konzervativna (kortikosteroidi - lokalno ili sistemski), hirurska (polipektomija)
Komplikacije: mukokele u frontalnom i etmoidnom sinusu.
83. SINUZITIS KOD ODRASLIH

Ovo je zapaljenje paranazalnih supljina. Samo jedan sinus - sinuzitis, vise sinusa - polisinuzitis, svi sinusi -
pansinuzitis. Kod odraslih je to najcesce maksilarni sinus i najcesce sekundarno zbog rinitisa.
Sinuzitisi
Po uzrocniku Po toku Po eksudatu Po poreklu
Primarni: Infekcija u sinusu

Virusi Kataralni Sekundarni:
Bakterije Akutni Gnojni Opstrukcija ostijuma: Akutni,
Gljivice Hronicni Hemoragicni hronicni i alergijski rinitisi, tumori,
Staza sekreta u nosnoj supljini:
Cilijarna diskinezija, Kartagener
Per continuitatem: infekcije zuba
Klinicka slika: pritisak, pulsiranje, bol (otok ostijuma → poremecaj ventilacija → vakum - povecanje bola pri
svakom naporu (kasalj, kijanje, defekacija) → povecanje pritiska u sinusu), hiposmija, anosmija, kakosmija,
temperatura (poli i pansinuzitis), malaksalost, bezvoljnost, slabost i smanjena radna sposobnost.
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - znaci infekcije, palpacija - bolnost Valeovih tacaka, rinoskopija - otok
sluznice nosa crvene, tamno ruzicaste boje - unilateralno, sekret, opstrukcija nosnog hodnika), UZ, RTG,
bakterioloska pretraga sekreta - bris nosa, punkcija i trepanacija sinusa.
Terapija: Medikamentna - vazokonstriktorne kapi i oralni dekongestivi (smanjenje otoka ostijuma, povecanje
ventilacije sinusa), analgetici, antibiotici. Hirurska - punkcija i trepanacija sinusa (evakuacija gnojnog, zastojnog
sekreta). Komplikacije: zapaljenje grane trigeminusa.
64
84. SINUZITIS KOD DECE

Ovo je zapaljenje paranazalnih supljina. Samo jedan sinus - sinuzitis, vise sinusa - polisinuzitis, svi sinusi -
pansinuzitis. Kod dece je to najcesce etmoidni sinus.
Sinuzitisi
Po uzrocniku Po toku Po eksudatu Po poreklu
Primarni: Infekcija u sinusu

Virusi Kataralni Sekundarni:
Bakterije Akutni Gnojni Opstrukcija ostijuma: Akutni,
hronicni i alergijski rinitisi, tumori,
Gljivice Hronicni Hemoragicni
Staza sekreta u nosnoj supljini:
Cilijarna diskinezija, Kartagener
Per continuitatem: infekcije zuba
Klinicka slika: pritisak, pulsiranje, bol (otok ostijuma → poremecaj ventilacija → vakum - povecanje bola pri
svakom naporu (kasalj, kijanje, defekacija) → povecanje pritiska u sinusu), hiposmija, anosmija, kakosmija,
temperatura (poli i pansinuzitis), malaksalost, bezvoljnost, slabost.
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - znaci infekcije, palpacija - bolnost Valeovih tacaka, rinoskopija - otok
sluznice nosa crvene, tamno ruzicaste boje - unilateralno, sekret, opstrukcija nosnog hodnika), UZ, RTG,
bakterioloska pretraga sekreta - bris nosa, punkcija i trepanacija sinusa
Terapija: Medikamentna - vazokonstriktorne kapi i oralni dekongestivi (smanjenje otoka ostijuma, povecanje
ventilacije sinusa), analgetici, antibiotici. Hirurska - punkcija i trepanacija sinusa (evakuacija gnojnog, zastojnog
sekreta). Komplikacije: zapaljenje grane trigeminusa.
85. MUKOKELE. PIOKELE.

Cisticna tvorevina ispunjena gustim, zuckastim, mukoznim sadrzajem bez mirisa → mukokela → ako se inficira
→ piokela. Najcesce nastaje u frontalnom - etmoidnom - maksilarnom - sfenoidnom (najredje). Etioloski
nastaje zbog trauma, osteoma, operativnih intervencija. Patofizioloski mehanizam: poremecaj drenaze →
opstrukcija ostijuma → staza sekreta (mukus) → porast intrasinusnog pritiska → poremecaj normalne
aktivnosti sluznice → celijska infiltracija i fibrozna proliferacija.
Klinicka slika: asimptomatski. Dijagnoza: CT, RTG. Terapija: hirurska - osteoplasicna trepanacija. Komplikacije:
Frontalni sinus: razaranje zadnjeg zida sinusa - intrakranijalne komplikacije, razaranje donjeg zida sinusa - prodor
ka orbiti.
65
86. INTRAORBITALNE I
ENDOKRANIJALNE SINUSOGENE
KOMPLIKACIJE
Komplikacije
Prenos infekcije - per continuitatem, limfogeno, hematogeno, osteomijelitisi, kostani defekt.
Dijagnoza: otorinolaringoloski, oftalmoloski, neuroloski pregled, lumbalna punkcija, UZ, CT i MR.
Terapija: lecenje sinuzitisa (konzervativno i hirurski) i lecenje simptoma komplikacije.
Intraorbitalne Endokranijalne
I Preseptalni celulitis (periorbitalni) Osteomijelitis kostiju lobanje

Zapaljenski proces tkiva ispred orbitalnog septuma. Otok Zapaljenje pljosnatih kostiju lobanje. Opsti znaci inflamacije,
jednog ili oba kapka sa otokom i crvenilom konjuktive. brzo sirenje kroz kost (nema anatomskih barijera),
otvrdnuce na kosti koje je bolno na palpaciju.
II Subperiostalni apsces
Epiduralni apsces
Apsces izmedju kostanog zida orbite i periosta ocne duplje.
Otok konjuktive, bol u dubini oka, pomeranje bulbusa u Apsces izmedju kosti lobanje i dure. Najcesce iz frontalnog
suprotnu stranu od apscesa (proptoza), diplopija. sinusa, destrukcijom zadnjeg zida sinusa. Nespecificna
klinicka slika uz znake opste infekcije prikrivene
III Orbitalni celulitis simptomima sinuzitisa.
Zapaljenje retrobulbarnog tkiva orbite. Otok jednog ili oba Subduralni apsces
kapka sa izrazenim otokom i crvenilom konjuktive i proptoza,
bol u oku, bol pri pokretu bulbusa, protruzija, smanjenje vida, Apsces izmedju dure i arahnoidee. Nespecificna klinicka
slepilo. slika uz znake opste infekcije uz poremecaje svesti,
konvulzije i hemipareze.
IV Orbitalni apsces
Abscessus cerebri
Apsces retrobulbarnog tkiva orbite. Otok jednog ili oba kapka
sa izrazenim otokom i crvenilom konjuktive i proptoza, bol u Apsces mozga. Najcesce iz frontalnog sinusa, destrukcijom
oku, bol pri pokretu bulbusa, protruzija, smanjenje vida, slepilo, zadnjeg zida sinusa. Nespecificna klinicka slika uz znake
curenje gnoja iz oka. opste infekcije, znake povisenog intrakranijalnog pritiska i
fokalnih neuroloskih ispada frontalne regije..
V Tromboza kavernoznog sinusa
Meningitis
Zapaljenje kavernoznog sinusa sa neuronitisom nerava koji Zapaljenje mozdanih ovojnica nastalo direktnim sirenjem iz
prolaze pored sinusa. Proptoza sa parezom nerava i sinusa. Nespecificna klinicka slika uz znake opste infekcije,
oftalmoplegijom, meningealni znaci, bilateralni otok kapaka, znake povisenog intrakranijalnog pritiska. Meningealni znaci
hemoza, proptoza, edem papile, gubitak vida, temperatura, +
drhtavica, glavobolja, poremecaj svesti.
66
87. WEGENEROVA
GRANULOMATOZA
Ovo je granulomska bolest, malignog, autoimunog, infektivnog, alergijskog porekla. Patofizioloski supstrat je
granulom respiratornog trakta, vaskulitis i glomerulonefritis. Prvi znak bolesti često je hronični rinitis sa
epistaksom (krvarenje) koji postepeno dovodi do ulceracija u nosu i destrukcija septuma.
Klinicka slika: nosna opstrukcija, rinoreja, epistaksa, opsti simptomi infekcije
Dijagnoza: anamneza, pregled (rinoskopija - sekret, edem, epistaksa, kruste, ulceracije, nekroze), biopsija
granuloma i PH nalaz.
Terapija: citostatici, kortikosteroidi, zracenje
Komplikacije: krvarenja digestivnog trakta, smrt
88. AEROSINUZITIS
Bolna upala sinusa (najčešće u frontalnom), ponekad praćena krvarenjem sluznice paranazalnih šupljina,
uzrokovana razlikom u pritiscima vazduha unutar i izvan sinusa. Ta razlika pritisaka nastaje zbog opstrukcije
sinusnog ostijuma kad u sinusu ostane jedan pritisak a osoba se nadje u situaciji da roni, leti avionom, planinari
pa se pritisak sredine menja. Na planinama je razredjen vazduh i pritisak je manji, u vodi je pritisak veci. Javlja
se kod akutnih, hronicnih i alergijskih rinitisa, kao i kod svih tumorskih promena (polipa, osteoma, mukokela)
koje opstruisu ostijum sinusa.
Klinicka slika: ostar bol u predelu sinusa (nastaje zbog promene pritisaka, ali moze i da prestane na kraju
aktivnosti - ronjenje, planinarenje, letenje), epistaksa, serozno sukrvicav sekret, hiposmija/anosmija
Dijagnoza: anamneza, pregled (rinoskopija - moze dati podatke o tome sta opstruisei ostijum, sekret, krv,
koagulum), RTG (od zadebljanja sluznice sinusa do ozbiljne promjene, pojava sekreta i zadebljanja sluzokože
sinusa. Naknadno se može javiti krvarenje iz nosa i akutna upala sinusa).
Terapija: Medikamentna - dekongestivi, analgetici, antibiotici kod teskih infekcija i hirurska - odstranjenje
opstrukcije ili obezbedjenje ostijuma.
67
89. OSTEOM PARANAZALNIH

SUPLJINA
Benigni tumor kostanog porekla koji preferira frontalni i etmoidni sinus kao lokalizaciju. Raste sporo i
ekspanzivno.
Klinicka slika: asimptomastski, ceona glavobolja, hiposmija
Dijagnoza: anamneza, pregled, RTG - Waters, CT.
Terapija: hirurska
Komplikacije: rekurentni sinuzitisi, mukokele i piokele, oko - ptoza kapka, dislokacija bulbusa, egzoftalmus,
destrukcija zadnjeg zida - put ka intrakranijumu (infekcija)
90. MALIGNI TUMORI NOSA
Tumore nosne piramide

- Planocelularni: posledica je proliferacija epitelnih celija koze, javlja se na piramidi nosa, metastazira
klinicka slika - manje erozije koje se brzo i dublje sire sa centralnom nekrozom i ulceracijom,
dijagnoza - anamneza, pregled, biopsija i patohistoloske analize,
terapija - hirurska (klinasta?) ekscizija, radioterapija posle PH
- Bazocelularni: posledica proliferacija bazalnih celije koze, javlja se na glavi i piramidi nosa
(prominencija - Sunce), ne metastazira ali vrsi lokalnu destrukciju tkiva
klinicka slika - otvrdnuli nodus sa centralnom nekrozom i ulceracijom,
dijagnoza - anamneza, pregled, biopsija i patohistoloske analize,
terapija - hirurska (klinasta?) ekscizija, radioterapija posle PH i krioterapija i laser kod malih lezija
- Melanom: posledica proliferacija pigmentnih celije koze, javlja se u i okolo mladeza, lice, poglavine,
aurikula, vrat, nos (retko, septum - epistaksa, opstrukcija i krusta) sire se povrsno ili nodularno.
Metastazira.
dijagnoza - anamneza, pregled, biopsija i PH su kontraindikovani zbog diseminacije
terapija - hirurski uz extempore PH zbog sirine ekscizije, hemioterapija
68
Tumore nosne supljine i paranazalnih supljina

- epitelni (Planocelularni, Adenocisticni) su cesci od mezenhimnih tumora (Rabdomiosarkom,
Fibrosarkom).
- Klinicka slika: asimptomatski, unilateralna nosna opstrukcija i rinoreja, sukrvicav ili gnojni sekret,
anosmija, hipoestezija, edem lica, osecaj pritiska u glavi ili licu, punoce u nosu.
Maksilarni - asimptomatski ili znaci hronicnog sinuzitisa sirenje ka endokranijumu → invazija dure →
glavobolja koja ne reaguje na lekove, sirenje ka oku → oftalmoloski simptomi , sirenje ka
alveolarnom grebenu → ispadanje zuba, sirenje ka lakrimalnom kanalu → epifora (suzno oko),
sirenje ka pterigoidnim misicima → trizmus
- Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - poremecena arhitektonika lica, prednja rinoskopija - crvena,
edematozna sluznica i sekret, nazalna endoskopija, biopsija i PH nalaz), radioloski - RTG (Waters), CT.
- Terapija: hirurgija, radioterapija, hemioterapija
91. MALIGNI TUMORI GORNJE VILICE

Maksilarni sinus - u predhodnom pitanju.
92. INVERTNI PAPILOMI

Benigni tumori epitelnog tkiva sluznice nosa i paranazalnih supljina. Javljaju se unutar nosne supljine (septum,
lateralni zid) kao prstolike neadherentne formacije. Histoloski - plocasto slojeviti epitel sa bogato vaskularnom
stromom. Bitni su nam jer mogu maligno da alterisu.
Klinicka slika: otezano disanje na nos, rinoreja, epistaksa
Dijagnoza: anamneza, pregled, biopsija i PH nalaz.
Terapija: hirurgija
69
93. SLEEP APNEA

Prestanak prolaska vazduha kroz nos i usta u trajanju od 10 sekundi u toku spavanja osobe koja hrce.
Predisponirajuci faktori su dob (zene, manjak estrogena, tonus misica), pol, tezina, opstrukcije disajnih puteva
(hipertroficne tonzile, zapaljenja) i misicna atonija. Postoje:
- opstruktivna: prestanak disanja zbog opstrukcije orofarinksa

- centralna: prestanak disanja zbog smanjene ekscitacije respiratorne muskulature
- mesovita
Klinicka slika: pospanost tokom dana, cesto budjenje, umor, smanjenje kognitivnih funkcija, smanjena radna
sposobnost, hrkanje
Dijagnoza: heteroanamneza (prestanak disanja u trajanju od 10 i vise sekundi u toku spavanja), pregled
(polisomnografija - zasniva se na pracenju aktivnosti mozga, srca, misica oka i tonus ekstremiteta, saturacije
kiseonikom dok osoba spava, njom dobijamo podatke za tip sleep apnee kao i apnea index - prosecan broj
apnea na sat vremena spavanja → >5 ima sleep apneu), CT - otkrivanje opstrukcije.
Terapija:
higijensko dijetetski rezim: smanjenje telesne tezine, bez alkohola i sedativa (misicna atonija), bez
spavanja na ledjima
medikamentozno: progesteron za misicnu atoniju, dekongestivi ili kortikosteroidi kod opstrukcija
hirurski: traheostoma ili uvulopalatofaringoplastika (redukcija mekog tkiva orofaringsa)
mehanicki tretman: maska sa vazdusnom pumpom (omogucava kontinuirani pozitivan nosni pritisak).
Oprema za podrsku jezika i mandibule. Nije udobno niti efikasno.
Komplikacije: ventrikularne tahikardije, depresija, impotencija, smrt.
70
Terminologija - nos
periost - Pokosnica, vezivni omotač kosti, pomoću kojeg kost raste i regeneriše se. Sastoji se od dva sloja:
spoljni sloj je bogat kolagenim i elastičnim vlaknima i krvnim sudovima koji prodiru u kost, a unutrašnji sloj je
bogat ćelijama s nešto elastičnih vlakana i živcima (kambijalni sloj). Ćelije pokosnice stvaraju koštanu supstanciju.
nares - nosni otvor
vibrise - dlake
limen - unutrasnja nosna valvula (najuzi deo)
nares - vestibulum - limen - nosna supljina
hoane - unutrasnji nosni hodnik
conhae - nosna skoljka
meatus nasi (inferior, medius, superior, comunis) - nosni hodnik
ostium - usce
rhinolalia clausa - govorenje kroz nos
vatni treger - manje parce zice na cijem je vrhu manji smotuljak vate
„alergijski sjaj“ - periorbitalni edem
„alergijski pozdrav“ – specifično trljanje nosa, koje ostavlja brazdu na vrhu nosa, usled trljanja nosa na gore,
izazvanog svrabom i golicanjem nosa
kontuzije - nagnjecenje
komocija – potres
hemoza – otok konjuktive
71
USNA DUPLJA I
FARINKS
72
94. FIZIOLOGIJA USNE DUPLJE I

ZDRELA
Usna duplja
Usna duplja se sastoji od predvorja (vestibulum oris) i supljine usne duplje (cavum oris proprium). Predvorje -
napred sluzokoza usana, pozadi desni i zubi. Usna duplja - 6 zidova:
 gornji zid - tvrdo (kostano) i meko nepce (duplikatura epitela sa dva misica u sebi, fibromisicna
struktura koja je vezana za tvrdo nepce i pokretna je)
 donji - jezik (misic, na povrsini gustatorne papile) i pod usne duplje (misicna dijafragma sa pljuvacnim
zlezdama)
 zadnji zid - prostor (otvor) kojim se usna duplja spaja sa farinksom
Uloga usne duplje su:
 Zvakanje - sitnjenje i mesanje hrane sa pljuvackom - formiranje bolusa

 Gutanje - refleksna radnja, receptori za gutanje su na mekom nepcu, ne moze se gutati ako nema
sadrzaja
 Sekrecija - pljuvacne zlezde (parotidne, sublingvalne i submandibularne)
 Ukus - 3 vrste papila (filiformne, fungiformne, cirkumvalate), 4 ukusa (slatko, slano, kiselo, gorko),
poremecaji (eugeuzija - normalno, ageuzija, hipogeuzija, hipergeuzija, kakogeuzija, parogeuzija)
 Fonatorna - artikulacija govora
Zdrelo
Zidovi zdrela su gradjeni je od misica i aponeuroze. Misici - gornji, srednji i donji konstriktor i krikofaringeus.
Aponeuroza - fibroelasticni skelet, deo nje sluzi za pripajanje misica. Podela:
 nazofarinks - epifarinks ( napred: haone, lateralno: otvori tuba auditiva, gore: faringealna tonzila,
tubarne tonzile - otvori tuba auditiva)
 orofarinks - mezofarinks (meko nepce, nepcani lukovi, tonzile, lateralni i zadnji zid zdrela, baza jezika,
valekule i lingvalna strana epiglotisa)
 laringofarinks - hipofarinks (napred komunicira sa laringsom a dole nastavlja u ezofagus)
Vaskularizacija i inervacija:
a.carotis externa - a. pharyngica ascedens, a. palatina ascedens, grane a. facialis, a. linqualis i a. maxillaris
v. jugularis interna
n.glossopharingeus, n. hipoglossus, n. vagus, n. facialis
n. trigeminus (epi), n.glossopharingeus i n. vagus (mezo), n. vagus i cervikalni plexus (hipo)
73
Valdejerov prsten cine:
 faringealna tonzila, 2 tubarne tonzile, 2 palatinalne tonzile, lingvalna tonzila.

 Pripadaju im i limfaticne nakupine iza zadnjeg nepcanog luka i zadnjeg zida zdrela.
Uloga im je zastitna, imunoloska jer su prva barijera mikroorganizmima koji dospevaju unutar tela. Uvrati na
tonzilama imaju mikropore za prihvat mikroorganizama - Ag prezentujuce celije predstavljaju antigen - Ly luce
zbog toga IgA i IgG. Infekcije farinksa su najcesce virusne, zatim bakterioloske a najredje gljivicne etiologije.
Uloge farinksa je:
 Respiracija - epifarinks
 Degluticija - gutanje
 Zastita disajnog puta - epiglotis
 Odbrambena funkcija - tonzile i folikuli
 Sekretorna - pljuvacne zlezde i gustatorna telasca
 Fonatorna - artikulacija i rezonancija
95. HELIOGNATOPALATOSHIZA
Kongenitalna malformacija - rascep usne, vilice i nepca. Malformacija je uzrokovana embriopatijom - hipoksija,
virusi, toksini, genetske aberacije.
Klinicka slika: poteskoce u sisanju, poremecaj ventilacije srednjeg uha i artikulacije
Dijagnoza: pregled (tipican izgled usne koja ne moze da se zatvori), RTG (kod submukoznog rascepa nepca -
sluzokoza ocuvana)
Terapija: hirurska
96. POVREDE USNE DUPLJE

Mehanicke povrede
Ovo su povrede koje nestaje tupim ili ostrim predmetima. Ovo podrucje je vrlo bogato vaskularizovano, pa
svaka povreda dovodi do krvarenja (ugusenje nesvesnih). Povrede mogu biti - laceracija sluzokoze, povrede
jezika, hematomi. Terapija - hirurska (obrada rane, sutura, ligatura).
74
Strana tela
Manja - riblja kost, ljuska suncokreta. Vece - igracke, deo zuba, dugme. Klinicka slika - bol, disfagija,
hipersalivacija, osecaj grebanja (pojacava se pri gutanju). Dijagnoza - anamneza, pregled uz lokalni anestetik.
Terapija - uklanjanje stranog tela uz instrumente.
Hemijske povrede
Nastaju arteficijalno kod dece ili kod pokusaja samoubistva. Baze - kolikvaciona nekroza, kiseline - koagulacionu
nekrozu. Zavisno od koncentracije supstance, nastaju i povrede - adetektibilne (kiseline), eritemi, duboke
nekroze. Oziljci ostaju!
Termicke povrede
Vruca jela, topli napici - od manjih eritema do opseznih nekroza.
Radioepitelitis
Izlaganja sluzokoze radijaciji u toku radioterapije - od manjih eritema do opseznih nekroza.
Atrofira sluznica i pljuvacne zlezde, a samim tim je i akt gutanja otezan. Prekinuti radioterapiju ako je gutanje
nemoguce. Sluznica se oporavlja za 3-6 meseci.
97. STRANA TELA FARINKSA

98. STOMATITIS ULCEROSA

Stomatitis je zapaljenje usne duplje nastao zbog brojnih opstih (imunokompromitovanost, hormonski
poremecaji, infektivne bolesti, autoimune bolesti, hematoloske) i lokalnih faktora (uneti hranom). Etiologija -
virusna sa bakterijskom superinfekcijom (saprofita). Patofizioloski supstrat – ulceracije sluznice sa crvenim
rubovima i prljavosivim naslagama unutar ulceracije.
Klinicka slika: temperatura, slabost, malaksalost (deca i imunodeficijentni), bol, fetor, hipersalivacija (odrasli)
Dijagnoza: anamneza, pregled (ulceracije na sluzokozi - crveni rubovi, ispunjene prljavo sivim naslagama)
Terapija: lokalni antisepticki rastvori, antibiotici
75
99. FLEGMONA PODA USNE DUPLJE

(angina Ludwig)
Bakterijska gnojna infekcija poda usne duplje, prodorom u misice jezika koji je iz nekog razloga ostecen, kariozne
zube, zapaljenski izmenjene tonzile i pljuvacnih zlezda.
Klinicka slika: smanjena pokretljivost jezika, bol, disfagija, nemogucnost govora i opsti simptomi infekcije sa
visokom temperaturom.
Dijagnoza: anamneza, pregled (otok, eritem u predelu poda usne duplje)
Terapija: medikamentozno - antibiotici sirokog spektra
hirurski - incizija, drenaza i otvarnja svih dzepova sa gnojnim sadrzajem
100. GLOBUS PHARYNGEUS

Spazam muskulature farinksa koji nastaje u momentima stresa - psihosomatski poremecaj. Cesci kod zena.
Klinicka slika: osecaj knedle, stranog tela u grlu, gutanje ocuvano, tezina se ne menja
Dijagnoza: anamneza, pregled (iskljucenje organskih ili funkcionalnih poremecaja - zapaljenja, strana tela,
kserostomiju, diskineziju gornjeg ezofagealnog sfingtera, GERB; indirektna laringoskopija, RTG - radiografija i
radioskopija sa kontrastom u aktu gutanja)
Terapija: sedativi
101. PAREZE I PARALIZA FARINKSA

Pareze i paralize farinksa nastaju sekundarno ostecenjem kranijalnih nerava koji ga inervisu (IX -
glossopharyngeus, X - vagus) zbog tumora baze lobanje, cerebrovaskularnih insulta, herpes zostera.
Klinicka slika:
poremecaj funkcije mekog nepca - rinofonija aperta, poteskoce u gutanju tecnosti, pojava hrane na nos,
poremecaj funkcije farinksa - zagrcavanje, aspiracija posle gutanja,
udruzeni - nemogucnost sisanje i duvanja na usta
76
Dijagnoza: anamneza, pregled (indirektna laringoskopija - zaostajanje hrane na zidovima zdrela,

videolaringoskopija i radiokinematografija gutanja)
Terapija: lecenje osnovne bolesti i simptomatski (kod straha od aspitacije sadrzaja, raditi traheostomu).
102. NEURALGIA N.
GLOSSOPHARYNGEI ET N. VAGI
Neuralgija glosofaringeusa
Manifesuje se bolom (jak, sevajuci) u predelu korena jezika i vrata sa propagacijom prema uhu i gustom
viskoznom pljuvackom. Provocirajuci faktori - zvakanje, gutanje, govor. Dijagnoza - anamneza, intervencija -
lokalna anestezija baze jezika kada bol prestaje. Terapija - blokada i resekcija nerva.
Neuralgija vagusa - senzitivna vlakna

Unutrasnja grana gornjeg laringealnog zivca - lateralna strana vrata od uha do lobusa stitne zlezde. Aurikularna
grana vagusnog zivca - retroaurikularno - okcipitalno - ka ramenu. Terapija - blokada i resekcija nerva.
103. GUTANJE I POREMECAJ

GUTANJA
Gutanje ili degluticija je akt u kome se zalogaji hrane formirani u usnoj duplji ili tečnost transportuju od usta
preko ždrela i jednjaka do želuca. Motorička aktivnost zasnovana na koordinaciji većeg broja nervnih, mišićnih
i koštanih struktura. Po nekim autorima akt gutanja ima dve faze: orofarinksnu i ezofagusnu fazu a po drugima
tri faze: oralnu, farinksnu i ezofagusnu fazu.
Disfagija ili otežano gutanje je subjektivni osećaj poteškoća pri gutanju pljuvačke, tečnosti, kašaste ili čvrste
hrane ili percepcija opstrukcije u toku gutanja.
Disfagija ne predstavlja bolest za sebe, vec simptom neke druge bolesti koji se karakterise kao otezano gutanje
koji pacijenti opisuju kao osecaj nemogucnosti da zalogaj pokrenu nanize ili osećaj da hrana zaostaje u grlu.
Disfagija je cesto povezana sa odinofagijom (bolno gutanje). Moze biti: orofaringealna (poremecaji unutar usne
duplje i zdrela) i disfagiju vezanu za jednjak.
77
Etiologija - Brojni poremećaji i bolesti mogu uzrokovati disfagiju: slog, mijastenija gravis, Parkinsonova bolest,
Belova paraliza, zracenje, maligniteti, neurotoksini, poremecaji i bolesti usta i zdrela, emocionalni problemi
(anksioznost), divertikulumi jednjaka, neke infektivne bolesti (poliomijelitis, sifilis, tuberkuloza), poremećaji i
bolesti jednjaka (tumori, suženja usled zapaljenja), strana tela, ahalazija, hipertenzija donjeg sfinktera jednjaka,
sklerodermija)…
Dijagnoza: anamneza, pregled, RTG grudnog kosa i kontrastno snimanje gutanjem barijumskog kontrasta,
gastroskopija, CT, MR
Terapija: lecenje osnovnog oboljenja koje je uzrokovalo disfagiju. Obavezan je higijensko-dijetetski rezim ishrane
(lagano gutanje manjih zalogaja uz unosenje tecnosti).
Komplikacije: aspiracione pneumonije.
104. PHARYNGITIS CHRONICA

Kod hronicnog faringitisa tegobe ne traju permanentno, hronicno, vec imaju periode remisija i egzacerbacija,
smatramo da im vise odgovara naziv faringopatija. Etiologija - virusi, bakterije, gljivice, profesionalna izlozenost,
alergije, pusenje, tonzile - posredno i neposredno mogu igrati znacajnu ulogu u nastajanju faringopatija kao depo
za odrzavanje infekcije, kariozni zubi, neka opsta oboljenja kao dijabetes, ciroza jetre, nefritis, avitaminoze i dr.
Klinicka slika: asimptomatska u fazama remisije a u akutizaciji - opsti znaci infekcije, bol i stezanje u grlu, otezano
i bolno gutanje, kasalj (suv, vlazan, kratkotrajan, uporan, u napadima), svrab, peckanje, golicanje
Dijagnoza: anamneze, pregleda farinksa (orofaingoskopija - crvenilo, otok sluznice u akutizaciji, zadnja
rinoskopija, indirektni pregled larinksa i hipofarinksa), RTG sinusa, kozne probe, brisa iz nosa i zdrela.
Terapija: sanirati stanja u nosu, usnoj supljini, zuba, tonzile i simptomatski - antiseptici, analgetici, antihistaminici,
antibiotici.
105. ADENOIDITIS
Adenoiditis je akutno zapaljenje faringealne tonzile (treceg krajnika) usled virusne infekcije. On se nalazi na
krovu epifarinksa, najveci je u pubertetu, a kasnije involuira, > 25-te → nekoliko sluznicnih nabora. Ponavljana
zapaljenja izazivaju adenoidnu hiperplaziju koja stvara opstrukciju tube auditive → otitisi, hoane → sinuzitisi ako
velicina krajnika premasuje velicinu epifarinksa (dete raste). Hronicitet se ne razvija.
78
Klinicka slika:
opsta infekcija (temperatura, groznica, slabost, malaksalost), prednja i zadnja rinoreja, otezano disanje
na nos
Ponavljani adenoiditisi - adenoidna hiperplazija - hrkanje, zacepljenost nosa, stalna rinoreja, disanje na
usta, rinolalia clausa
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - adenoidno lice, tup izgled lica, otvorena usta, uvucena nosna krilca,
protruzija prednjih zuba, rinolalia clausa; palpacija - uvecani cvorovi vrata u visini ugla mandibule; auskultacija -
zadnja rinoreja - slivanje u donje partije respiratornog - otezano cujno disanje sa vlaznim pukotima), zadnja
rinoskopija, digitalna eksploracija epifarinksa.
Terapija:
medikamentno - nazalni dekongestivi, antibiotici u akutizaciji, analgetici, antipiretici
metode - Prec metoda
hirurski - opstrukcija zbog adenoidne hiperplazije - adenoidektomija
106. TONSILITIS ACUTA

Palatinalni tonsilitis
Tonzilitis je upala palatinalnih tonzila, izazvana bakterijama (Streptococus beta hemoliticus grupa A, Hemofilus
influence, Streptococcus pneumonije, saprofitna flora), virusima (ORTOMYXO - para/influenca, ADENO), i
gljivicama.
Klinicka slika: opsti znaci infekcije, bol i stezanje u grlu, otezano i bolno gutanje, bol koji eradira u uho pri
gutanju, trizmus
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - crvenilo guse, otok, tesko otvaranje usta, fetor, belicaste naslage ili
plameno crven jezik, palpacija - uvecanje vratnih limfnih cvorova), laboratorija - ↑Le, ↑Granulocita, ↑SE, urin -
iskljucenje drugih oboljenja (nefritis, difterija, mononukleoza)
Terapija:
higijenski - mirovanje, rehidratacija
medikamentno - visoke doze penicilina 10 dana, analgetici, antipiretici
Komplikacije: septikemija, akutna reumatska groznica, akutni glomerulonefritis, peritonzilarni apsces
79
Lingvalni tonsilitis
Predstavlja zapaljenje lingvalne tonzile, slicne etiologije. Klinicka slika - otezano bolno gutanje, knedla u grlu,
temperatura, glavobolja i vruc krompir. Dijagnoza - indirektna laringoskopija i palpacija baze jezika.
Tubarni tonsilitis
Ovo je zapaljenje koje se javlja u udruzenim infekcijama tonzila.
107. REKURENTNI TONSILITIS

Opisan u pitanju broj 108
108. TONSILITIS CHRONICA

Definicija hronicnog tonzilitisa
Prema nacinu nastajanja
Hronicno zapaljenje tonzila koje nastaje zbog rekurentnih akutnih infekcija. Preplicu se akutni i
hronicni tok, pacijenti se ne zale a proces tinja.
Prema trajanju procesa
Hronicni tonsilitis je onaj koji traje duze od 3 meseca. U toku ovog perioda, pacijenti imaju
simptomatologiju zapaljenja + pozitivne laboratorijske znake.
Prema reagovanju na antibiotike
Hronicni tonzilitis je onaj koji u toku 6 meseci terapije ne reaguje na nju.
80
Podela hronicnog tonzilitisa
Prema patoloskom supstratu Prema klinickoj slici - Surjan
- Tonsilitis chronica hypertrophica - - Hiperplasia tonsillarum idiopathica

proliferacija limfaticnog tkiva koje - Tonsilitis recurens: epizoda svaka za
povecava tonzila. Akutizacija ide uz sebe
gnojnu eksudaciju. - Tonsilitis chronica hypertrophica:
- Tonsilitis chronica atrophica - epizode koje se nastavljaju jedna u drugu
proliferacija vezivnog tkiva i
potuskivanje limfnog tkiva koje atrofira.
Krajnik nepravilan, beo, cvrst.
Idiopatska tonzilarna hiperplazija

Uvecanje palatinalnih tonzila nepoznatog porekla (infektivni, endokrini, hereditarni, konstitucionalni -
multifaktorski razlozi). Patoloski supstrat - porast ukupnog broja celijskih elemenata parenhima tonzile
(limfaticno i vezivno tkivo).
Klinicka slika: suv nadrazajni kasalj, nocni kasalj, zaostajanje u razvoju, subfebrilnost, sleep apnea
Dijagnoza: anamneza, pregled (orofaringoskopija - idiopatska - bledoruzicasta sluznica, akutizacija - tamno

ruzicasta sa zadebljalim prednje nepcanim lucima, kripte su vidljive, ispunjene kazeoznim sadrzajem)
Terapija: lecimo kasalj - antitusici, antipiretici i tonzilektomija ako pravi problem u disanju i gutanju.
Rekurentni tonzilitis
Ovo je ponavljana infekcija palatinalnih tonzila izmedju kojih se tkivo potpuno oporavi a laboratorijski nalazi
uredni. Po ovome ga jedino i mozemo odvojiti od hronickih tonzilitisa.
Klinicka slika: akutizacija - opsti znaci infekcije, bol i stezanje u grlu, otezano i bolno gutanje, bol koji eradira u
uho, disfagija. Izmedju - asimptomatski
Dijagnoza: anamneza (7 infekcija u 1 godini, 5 infekcija godisnje u 2 godine, 3 infekcije godisnje u 3 godine),
pregled (orofaringoskopija - tonzilitis sa faringitisom), bris guse ne daje adekvatne podatke (dobijamo nalaz
bakterija koje se tu svakako nalaze, koje mogu a i ne moraju biti uzrocnici), laboratorija - SE, Le, fibrinogen,
ASTO
Terapija: medikamentozno - antibiotici (penicilin), hirursko - izbegava se dok se ne nadju adekvatni razlozi za
tonzilektomiju.
Komplikacije: otitis media, otezano disanje i gutanje, slab apetit, zaostajanje u rastu
81
Hronicni hipertroficni (hiperplasticni) tonzilitis

Hronicni tonzilitis je zapaljenje krajnika (odrasli) koje se karakterise smanjenjem limfaticnog tkiva i
proliferacijom vezivnog tkiva.
Patogeneza: primarna infekcija → zapaljenska reakcija → infiltracija leukocitima → ostecenje sluznice → ulazno
mesto, tonzila zeli da ga obezbedi → hipertrofije tonzile → produbljuje i zatvara kriptu → smanjenje drenaze
→ zadrzavanje detritusa → pogodno za razmnozavanje bakterija → akutna egzarcerbacija → siri se u krajnik
(tonsilitis) → kapilare → sistemske komplikacije.
kazeozni cepovi u kriptama → odrzavanje hronicnog zapaljenja → hiperplazija limfaticnog tkiva ili atrofija
limfaticnog tkiva zbog proliferacije vezivnog tkiva.
Klinicka slika: asimptomastki. Simptomatski - kao akutna egzarcerbacija (bol u gusi, stezanje, bolno gutanje,
zadah, kasalj, hrkanje, opstruktivna sleep apnea, bol u uhu, otezano disanje, opsti simptomi)
Dijagnoza: anamneza (ceste upale krajnika), pregled (orofaringoskopija - sve iz patogeneze mozemo da vidimo,
palpacija - limfadenopatija vrata, peritonzilarni apsces), laboratorija nepouzdana - SE, Le, fibrinogen, ASTO
Terapija: medikamentozno - antibiotici (penicilin), hirursko - tonzilektomija.
Komplikacije: peritonzilarni apsces
82
109. INDIKACIJE ZA
TONZILEKTOMIJU
Tonzilektomija
Hirurska metoda koja podrazumeva uklanjanje palatinalnih tonzila u opstoj anesteziji. Instrumentima
se vrsi zasecanje sluznice, preparisanje tonzile. Krvarenje je najcesca komplikacija i resava se ligaturom
krvnih sudova ili elektrokauterizacijom. Lokalna inflamacija je ocekivana i kontrolise se visokim dozama
antibiotika, analgetika, rehidratacijom uz hospitalizaciju.
Indikacije Kontraindikacije
1. Rekurentni tonzilitis 1. Uzrast (retko < 3 godine)

2. Hronicni tonzilitis
3. Hipertroficni tonsilitis (opstrukcija - 2. Oboljenja krvi (leukoze, hemofilija,
otezano gutanje i disanje, sleep apnea) agranulocitoza, aplasticna anemija)
4. Hemoragicni tonzilitis
3. Nekontrolisana opsta oboljenja
5. Mikoticni tonsilitis
6. Govorne abnormalnosti 4. Akutne infekcije
7. Nenapredovanje deteta
8. Peritonzilarni apsces 5. Pacijenti koji odbijaju transfuziju krvi i
9. Sinuzitisi krvnih derivata
10. Tumori i sumnja na tumor
6. Pacijenti koji nemaju imunizaciju protiv
11. Dentalna malokluzija
poliomijelitisa
12. Fetor ex ore
13. Kliconostvo
83
110. APSCESI ZDRELA

Apsces je ogranicena gnojna kolekcija koja je u ovom slucaju najcesce komplikacije neke osnovne bolesti.
Peritonzilarni apsces
Komplikacija akutnog tonzilitisa, nastaje u okolini upaljene tonzile u vlaknima konstriktornih misica zdrela.
Klinicka slika: opsti znaci infekcije, bol i stezanje u grlu, otezano i bolno gutanje, bol koji iradira u uho pri
gutanju, trizmus, govor je otezan, sialoreja, fetor
Dijagnoza: anamneza (odbija hranu, naglo pogorsanje simptoma akutnog tonzilitisa), pregled (orofaringoskopija
- asimetrija tonzila, arhitektonika farinksa pomerena ka zdravoj strani, prednji nepcani luk crven, ponekad i
gnojni sadrzaj, eksudat na jeziku inspekcija - savijen vrat na bolesnu stranu i izbegava pokrete vrata, palpacija -
bolni i uvecani vrata), laboratorija - ↑Le, ↑Granulocita, ↑SE
Terapija: pravovremena incizija sa drenazom i antibioticima
Retrofaringealni apsces
Kod dece - primarna infekcija na farinksu, palatinalnim ili faringealnoj tonzili → Ziletovi limfni cvorovi (od 2
- 6. godine postoje).
Klinicka slika: disfagija i odinofagija, rinoreja, opstrukcija nosa, rinophonia clausa
Dijagnoza: anamneza, pregled (orofaringoskopija - otok zadnjeg zida zdrela)
Terapija: incizija sa drenazom u opstoj anesteziji (sprecavanje aspiracije), analgetici, antibioticima,

rehidratacija.
Kod odraslih - komplikacija tuberkuloze, osteomijelitisa temporalne kosti i traume stranim telom.
Klinicka slika: napadi kaslja, pritisak u vratu, disfagija i odinofagija
Dijagnoza: anamneza (predhodna bolest), pregled, RTG - lezija vratnih prsljenova
Terapija: pravovremena incizija sa drenazom i antibioticima (antituberkulotici), ortopedi!
Parafaringealni apsces
Parafaringealni prostor - gore baza lobanje, dole - hioidna kost, stiloidni nastavak - prestiloidni i retrostilodni
prostor. Nastaje kao komplikacija - gnojna angina, traume vrata i zdrela, tonzilarni, peritonzilarni apsces, apsces
zuba, zapaljenje nakon tonzilektomije, komplikacija akutnog mastoiditisa.
Klinicka slika: disfagija i odinofagija, opsti infektivni znaci uz septicnu sliku, glavobolja
Dijagnoza: anamneza, pregled (orofaringoskopiju - izbocenje lateralnog zida zdrela, arhitektonika farinksa
pomerena ka zdravoj strani, inspekcija - bol i otok vrata), laboratorija - ↑Le, ↑Granulocita, ↑SE
Terapija: pravovremena incizija sa drenazom i antibioticima
84
111. FIBROMA JUVENILE

NASOPHARYNGIS
Predstavlja benigni tumor porekla vezivnog tkiva i krvnih sudova - angiofibrom.
Lokalizovan u epifarinksu sa tendecijom ekspanzivnog rasta na okolne strukture.
Etiologija - hormonalna disfunkcija je jedna od teorija nastanka.
Klinicka slika: znaci opstrukcije nosa (otezano disanje, epistakse, rinofonija clausa) i opstrukcije Eustahijeve
tube (nagluvost), potiljacna glavobolja
Dijagnoza: anamneza, pregled (zadnje rinoskopija, nazofaringealna rinoskopija, CT, MR, angiografija),
laboratorija - hormoni (disfunkcija nadbubrega), biopsija je kontraindikovana zbog krvarenja
Terapija: primarno hirurska. Endokranijalne komplikacije - radioterapija i hormonalna terapija.
Komplikacije:
opstrukcije nosa - rinitisi i sinuzitisi
opstrukcija Eustahijeve tube - Otitis media secretoria
ceste epistakse - anemija
112. MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA

Epifaringealni karcinomi mogu da se jave kao karcinomi sa ili bez keratinizacije, mogu biti dobro, srednj, lose ili
nediferentovani. Etiologija - geografska raspodela (Azija - usoljena riba - nitrozamin), EpstenBar virus.
Lokalizacija - krov epifarinksa sa tendecijom invazivnog rasta na okolne strukture.
Klinicka slika:
tiha faza - epistakse, otalgija, zapusenost uha
faza lokalne invazije - epistakse, rinofonija clausa, nagluvost, zapusenost nosa
85
faza udaljene invazije i metastaza - neuroloski ispadi kranijalnih nerava
Dijagnoza: anamneza, pregled (endoskopija u opstoj anesteziji - pretrazivanje epifarinksa uz kiretazu (PH nalaz),
RTG i UZ (metastaze), CT, MR, audiometrija i timpanometrija, laboratorija - Antitela na EpstenBar.
Terapija: hemioterapija, radioterapija, hirurska terapija metastaze vrata.
Komplikacije:
opstrukcije nosa - rinitisi i sinuzitisi
opstrukcija Eustahijeve tube - Otitis media secretoria
ceste epistakse - anemija
infiltracija orbite → endokranijum - oftalmoloski i endokranijalni simptomi (foramen jugulare sindrom

- paraliza trapezijusa, sternokleidomastoidnog, misica mekog nepca i farinksa),
113. MALIGNI TUMORI

OROFARINKSA
Orofarinks predstavlja sredisnji deo farinksa. Njegove strukture su: tonzile, lateralni i zadnji zid zdrela, baza
jezika, valekule, lingvalna strana epiglotisa. Tumori ove regije su karcinomi (90%) i limfomi (10%). Podela
prema lokalizaciji - tumori tonzila, mekog nepca i zida zdrela.
Klinicka slika: asimptomatska, kasnije - disfagija, odinofagija, metastazira u pluca
Dijagnoza: anamneza, pregled (orofaringoskopija - ne vidi se nista, inspekcija i palpacija - asimptomastki

uvecani limfni cvorovi vrata), biopsija sa PH nalazom, RTG i UZ (metastaze), CT, MR
Terapija: hirurska i radioterapija
Limfomi - zahvataju tonzile koje gube svoje kripte, ispravljaju povrsinu, obuhvataju obe tonzile, opstruisu
disajni put, orofaringoskopija uz biopsiju i PH nalaz, RTG i UZ (metastaze), radioterapija sa
polihemioterapijom.
86
114. KARCINOM BAZE JEZIKA

Ovo su maligni tumori baze jezike koje najcesce vidimo kao planocelularni karcinom ili limfom. Etiologija -
nepoznata (pusenje, alkohol, profesionalni faktori).
Klinicka slika: disfagija, odinofagija
Dijagnoza: anamneza, pregled (orofarigoskopiju - necemo videti, endoskopija - vidi se karcinom, biopsija, PH
nalaz, inspekciju - uvecane cvorove vrata), RTG i UZ (metastaze), CT, MR.
Terapija: hemioterapija, radioterapija, hirurgija
87
Terminologija - farinks
disfagija - otezano gutanje
Rinophonia aperta - nazalno govorenje uz razumljivost
Rhinolalia aperta - nazalno govorenje uz nerazumljivost
treci krajnik = vegetatio adenoides = tonsilla pharyngica
ASTO - antistreptolizinski test - titar At na streptolizin O (Ag)
Pljuvacne zlezde - parotidne žlezde luče serozan, podvilične mešovit (sero-mukozan) i podjezične mukozan
digestivni sok.
Odinofagija - bolno gutanje
Disfagija - otezano gutanje
88
LARINKS
89
Anatomija larinksa
Anatomski lariks se sastoji od:
- hrskavica (16 ali najvaznije su stitasta, krikoidna, epiglotisna, aritenoidne)

- Elasticne veze: membrane i ligamenti (povezuju hrskavice medjusobom i ceo larinks sa bazom jezika)
tireohioidna membrana i ligament i hioepigloticna membrana i ligament - akt gutanja,
tireoepigloticni ligament - povezuje epiglotis i tireoidnu hrskavicu
unutrasnje elasticna membrana - odlaze unutrasnjost larinksa i deli na 3 sprata (gornja, donja
membrana - ucestvuje u stvaranju glasnica)
- misici
spoljasnji - uloga im je pomocna u zatezanju glasnica tokom pevanje. Dele se na misice koji deluju
direktno (pripajaju se na larinks) i indirektno (pripajaju se za hioidnu kost) na pokrete larinksa
unutrasnji - omogucavaju pokrete larinksa, stite pluca od aspiracije pa im je uloga u respiraciji, fonaciji
i sekundarno u degluticiji
- sluzokoze
Plocasto slojeviti epitel
Respiratorni cilindricni epitel sa trepljama - sadrzi seromucinozne zlezde i tubuloalveolarne zlezde
Vaskularizacija: a. laryngica superior, ramus cricothyroideus, a. laryngea inferior, vene su istoimene,

prate arterije.
- Limfna drenaza: Supraglotisna mreza (drenaza unutrasnjeg zida piriformnog sinusa) i subglotisna
mreza - prednja (drenaza krikotireoidne membrane), zadnja - (drenaza krikotrahealne membrane)
- Nervi: Spoljasnje misice larinksa inervise n. vagus sa cervikalnim nervima. Unutrasnje strukture inervise
grane n. vagusa:
- n. laryngeus superior: unutrasnje grana (senzitivna, inervise supraglotisni deo), spoljasnja grana
(inervise krikotireoidni misic)
- n. laryngeus inferior: motorna (inervise sve unutrasnje misice larinksa), senzitivne (inervise
glotisni i subglotisni deo grkljanja)
90
TOPOGRAFIJA:
supraglotis - epiglotis, ariepigloticni nabor, ventrikularni nabori,
aritenoid
glotis - glasnice, prednja komisura, interaritenoidna incizura i rima

glotisa
subglotis - pocinje oko 5 mm od slobodne ivice glasnica i spusta

se do donje ivice krikoida
PROSTORI:
Preepiglotisni prostor larinksa
Paraglotisni prostor
Reinkeov prostor
38. FUNKCIJE LARINKSA

FoRRZESSS
Respiracijska Primarna funkcija larinksa.
Stiti donje respiratorne puteve od bolusa, tokom gutanja (podizanje larinksa ispod
baze jezika, siri se farinks - spustanje epoglotisa - aritenoidne hrskavice idu ka bazi
Zastitna epiglotisa, napred, zatvaranje vestibuluma larinksa - kontrakcija sva tri laringealna
sfinktera.
ogleda se u zastitnoj i fonatornoj funkciji larinksa. Laringelani sfinkteri su:
- prvi - u suprahioidnom delu
Sfinkterska - drugi - u infrahioidnom delu
- treci - glasnice
Refleks kaslja - podrazaj senzitivnih grana n. vagusa - sekretom ili necistocama.
Refleksna
Pritisak vazduha koju stvara ekspiracija u subglotisu, izaziva vibraciju glasnica usled
Fonacijska cega se stvara glas.
Menjanje glasa u raznim emotivnim stanjima
Emotivna
Vlazenje sluznice iz manjih zlezda larinksa.
Sekrecijska
Zatvaranje epiglotisa - zatvaranje respiratornog sistema - stabilnost grudnog kosa i
Stabilizacija abdomena - omogucavanje fizickog rada i defekacije.
grudnog kosa
91

LARINKOLOGIJI
1. Indirektna laringoskopija
2. Direktna laringoskopija: direktoskop (laringoskop) metalna cev sa svetlom na distalnom kraju
- pacijent lezi, lokalna ili totalna anestezija - laringoskop kroz usta, orofarinks, hipofarinks, larinks - dg
i th svrha (uklanjanje stranih tela i manjih benignih izrastaja).
3. Direktna laringomikroskopija: direktoskop + operativni mikroskop - pacijent lezi na ledjima,
zabacena glava, u opstoj anesteziji - direktoskop se fiksira - mikroskop ostaje napolju ali kroz
direktoskop fokusiramo glasne zice - obe ruke su slobodne za manipulaciju, uvecanje je 6 - 40 puta,
unutrasnjost je osvetljena = dobra vizualizacija i najmanjih promena. DG i TH svrhe.
4. Videonazolaringoskopija: fiberoopticki endoskop - nos - epifarinks - orofarinks - hipofarinks -
larinks. DG i dinamska ispitivanja poremecaja gutanja.
5. Videostroboskopija: rigidan endoskop sa kamerom i stroboskopom (emituje svetlost za 1Hz
manje talasne duzine u odnosnu na frekvencu vibracija glasnica - dobijamo usporenje pokreta glasnica
na ekranu - analiza frekvence, amplitude, forma vibracije i okluzije)
6. RTG tomografija
7. CT
8. MR
9. Virtuelna traheobronhoskopija
40.KONGENITALNE MALFORMACIJE
LARINKSA
Kongenitalne malformacije larinksa
Inkompatibilne sa zivotom Kompatibilne sa zivotom
- Atrezija - Stenoze
- Aplazija - Rascepi
- Hipoplazija - Laringokele
- Ciste
- Laringomalacija
- Membrane
92
Atrezija larinksa
Slepo zavrsavanje larinksa koje opstruise disajni put a nastaje zbog deformacije hrskavica i loseg embrionalnog
razvoja epitela larinksa. Cesto je udruzena sa anomalijama ezofagusa i donjih respiratornih puteva.
Klinicka slika: napor za udisaj, nema placa, nema udisaja
Dijagnoza: prenatalna UZ dijagnostika, klemovanje umbilikusa - jak stridor ili obdukcija
Terapija: traheostoma - ne daje efekte
Stenoza larinksa
Suzenja larinksa koja mogu biti kongenitalna ili stecena (infekcije, traume, opekotine, intubacije)
Laringomalacija
Urodjena mana larinksa koja se karakterise nedovoljnom cvrstinom hrskavice grkljana i najcesca je urodjena
mana grkljana pri cemu dolazi do kolapsa supragloticnih struktira u toku inspirijuma. Etiologija - nepoznata.
Klinicka slika: inspiratorni stridor, dispneja, apneja, hronicni kasalj, disfagija, cijanoza
Dijagnoza: heteroanamneza, pregled (direktna laringoskopija, bronhoskopija, videolaringoskopija)
Terapija: spontano nestaje sa uzrastom, AD kapi, hirurska - supraglotoplastika, traheotomija - retko i samo kod
komplikovanih.
Laringokela
Kesasta izbocenja sluznice larinksa, ispunjena vazduhom ili tecnoscu. Tendendija rasta - ka napolje, redje ka
unutra, kada stvara opstrukciju. Spoljasnja laringokela prolazi kroz tireohioidnu membranu i vidi se na vratu,
spolja.
Klinicka slika: asimptomatski ili dispneja, disfonija, osecaj stranog tela u grlu
Dijagnoza: indirektna laringoskopija, palpacija, RTG vrata.
Terapija: manje - endokskopski se uklanjaju, vece spoljasnje - klasicna hirurgija, spolja
Ciste
Forme okruglog ili ovalnog oblika, glatke, ispunjene tecnoscu. Nastaju usled infekcija ili trauma.
Klinicka slika: supraglotis - disfagija, glotis - promuklost
Dijagnoza: indirektna laringoskopija
Terapija: hirurska
Membrane
Transparentne, tanke membrane koje zauzimaju razlicite nivoe larnksa. U zavisnosti od velicine, zavisi i klinicka
slika: manje - asimptomatske, vece - disajni poremecaji. Dijagnoza i terapija - direktna laringoskopija sa isecanjem
membrane ili postavljanjem silikonske proteze
93
41. POVREDE LARINKSA I VRATA

Traume larinksa
Integritet koze i sluzokoze
1.Otvorene
a. Povrede projektilima
Ukoliko su povredjene vitalne strukture (krvni sudovi, kicmena mozdina, stub) – smrt, lakse povrede –
inspiratorni stridor, dispneja, cijanoza. Terapija – hirurska
b. Povrede ostrim predmetima
Noz, ostrica – retko dolazi do povrede krvnih sudova – retko smrt. Klinicka slika u ostalim slucajevima je
potkozni emfizem, dispneja, cijanoza.
2.Zatvorene
Nastaju usled dejstva tupe sile u predelu vrata (udarac, pad, saobracaj, sport, vesanje).
a.Spoljasnje
Kontuzija larinksa
Potres larinksa. Klinicka slika – otoci i hematomi sluzokoze i promuklost.
Komocija larinksa
Nagnjecenje larinksa.
Nagli udarac u Adamovu jabucicu – prenadrazenje vagusa – zastoj srca – smrt.
Distorzija larinksa
Uvrtanje larinksa oko svoje uzduzne osovine – ostecenje membrana i ligamenata i luksacija zglobova.
Fraktura larinksa
Prelom larinksa. Najcesce je to tireoidna i krikoidna (ozbiljnija) hrskavica. Patogeneza: otok – hematom –
opstrukcija – ugusenje. Klinicka slika: bol, promuklost, iskasljavanje krvi, dispneja, inspiratorni stridor,
asfiksija. Dijagnoza: anamneza (povreda vrata ne mora biti vidljiva), pregled (inspekcija - otok, potkozni
emfizem, hematom, krepitacije, laringoskopija – laceracija sluznice, hematom, luksacije laringealnih struktura,
stare povrede - infekcije sluzokoze, perihondritis, adhezije, granulacije i stenoze), RTG vrata (AP i profil),
CT, MR. Terapija: hospitalizacija, akutna faza – antisok, disajni put (intubacija ili traheotomija), mirna faza –
hirurgija.
b.Unutrasnje
Opekotine
Topli udahnuti vazduh (eksplozija, pozar), pare (postrojenja), hemikalije (samoubistvo, kausticna stredstva).
Klinicka slika: dispneja - inspiratorni stridor – asfiksija, disfagija i odinofagija. Dijagnoza: Laringoskopija
(manje – eritem i otok, vece – fibrinske naslage). Terapija: antisok, disajni put, analgetici, antibiotici,
kortikosteroidi, traheostoma, hospitalizacija.
Radijacija
Radioterapija – radiodermatitis i radioepitelitis. Klinicka slika: disfagija, odinofagija, pecenje, promuklost,
dispneja, stridor. Dijagnoza: Laringoskopija (eritem, otok, fibrinske naslage). Terapija: obustava
radioterapije, antibiotici, kortikosteroidi, traheostoma, hidracija.
Jatrogene
Intervencije i operacije. U 90% uzrocnik je endotrahealna intubacija koja pritiskom izaziva ishemiju pa
paralise n. laryngeus inferior (recurrens). Kod unilateralnih pareza – promuklost, dispneja → traheostoma.
94
Endotrahealna intubacija
Najcesci uzrok ostecenja larinksa.
Tubus izaziva: ulceracija – infekcija – nekroza – stenoza (ona nastaje posle odstranjenja tubusa). Stenoza moze
nastati – supraglotisno, glotisno, subglotisno i kombinovano.
Klinicka slika: Dispneja, kasalj, iskasljavanje.
Dijagnoza: ORL pregled, spirometrija, endoskopske (rigidna endoskopija) i radioloske analize (RTG, CT, MR).
Terapija: Lecenje je teze kod kongenitalnih ali mnogo lakse kod onih koje su nastale u decjem uzrastu i kod
odraslih. Rani stadijum - odstraniti granulaciono tkivo, kortikosteroidi, antibiotici. Hirurska – dilatacija ili
resekcija struktura larinksa.
Strana tela larinksa

Velika – plodovi voca, nedovoljno sazvakana hrana – veca od rime glotisa – bolus smrt.
Mala – riblja kost – manja od rime glotisa.
Klinicka slika: velika – nagli gubitak vazduha, aktivnost respiratorne muskulature, cijanoza, prestanak disanja,
asfiksija, smrt. Manja – dispneja, kasalj, disfagija, promuklost do afonije.
Dijagnoza: direktna, indirektna laringoskopija, videolaringoskopija i traheobronhoskopija.
Terapija: Hajmlihov manevar, konikotomija, traheotomija.
Vokalni abuzus
Povreda glasnica zbog mehanickog trenja na mestu punctum maximum-a (maksimalna amplituda vibracije) zbog
zloupotrebe glasa.
Akutni – (zurka) – proklumost, afonija, glasovni zamor, stezanje u vratu
Hronicni – ( pevaci, profesori) sve isto uz organske promene (nodulusi)
Dijagnoza: anamneza (profesija, zurka), pregled (laringoskopija – Akutno - promenjena boja sivkasta (edem),
okolno tkivo boja ruzicasta (vaskularni crtez) i hematomi. Hronicni – nodulusi (prvo meki, kasnije cvrsci) na
glasnicama u punctum maximum)
Terapija: cutanje, vokalni odmor ili hirurgija – uklanjanje nodulusa.
95
42. STENOZE LARINKSA I TRAHEJE

Opisano u pitanju broj 40 i 41
43. STRANA TELA LARINKSA

44. LARYNGITIS ACUTA

Paket simptoma koji su vezani za infektivna oboljenja larinks: klinicka slika edema glotisa i subglotisa: inspiratorni
stridor, dispneja, cijanoza, intenzivne aktivnosti pomocne respiratorne muskulature (napetost vratne
muskulature, uvlacenje interkostalnih misica) leprsanje nozdrva, preznojavanje i strah od ugusenja.
Ovo je grupa oboljenja koja ima akutni tok, bez obzira na etiologiju (mikroorganizmi, traume, jonizujuce
zracenje, opekotine, alergije). Ovde spadaju:
1. AKUTNI LARINGITIS - Virus (para/influenca, rinovirusi, ADENO) + bakterijska superinfekcija (beta

hemoliticki, hemofilus)
2. AKUTNI EPIGLOTITIS - Bakterija (hemofilus)
3. AKUTNI ULCEROMEMBRANOZNI LARINGITIS - Komplikacija difterije, influence, boginja, sarlaha.
4. FLEGMONOZNI LARINGITIS SA APSCESOM I PERIHONDRITISOM - Ostecenje sluznice stranim
telom (riblja kost) i kod imunokompromitovanih stanja
5. KRUP SINDROM (DIFTERIJA) - bakterija (Corynebacterium diphteriae)
6. AKUTNI LARINGOTRAHEOBRONHITIS (SUFFOCANS) - virus parainfluence + bakterijska
superinfekcija i siri se od larinksa pa nize
Klinicka slika: znaci opste infekcije, kasalj, promuklost, bol i stezanje u grlu, disfagija, odinofagija, dispneja,
asfiksija
Dijagnoza: anamneza, pregled (indirektna laringoskopija - crvene, otecene glasnice, pokrivene sekretom i
suzenim lumenom larinksa, uvecan glotis sa nekrozom sluznice sa gnojnim sekretom, fibrinske membrane na
sluzokozi, apsces na lingvalnoj strani glotisa, difterija - zuto-sivkaste pseudomembrane, adherentne na sluznici
96
na gornjim disajnim, laringotraheobronhitis - crvena i otecena sluznica traheje sa seretom i krustama koje mogu
da otpadnu i naprave opstrukciju - sufokaciju), inspekcija - cijanoza, auskultacija - inspiratorni stridor,
bakterioloska kultura, antibiogram
Terapija:
- higijenski - cutanje, hidracija, vlazenje vazduha, hospitalizacija

- medikamentozno - antibiotici sirokog spektra do antibiogramu, analgetici, antipiretici, inhalacije
fizioloskim rastvorom, oksigenoterapija, kortikosteroidi, antidifteroicni serum (antitoksin - At),
kardiotonici
- po potrebi - intubacija, traheostoma
- hirurski - drenaza apscesa, tretman stenoze
45. LARYNGITIS SUBGLOTTICA

Upala larinksa u nivou subglotisa nerazjasnjene etiologije (parainfluenca, faktori zivotne sredine - magla,
kolebanje vremena, alergije). Javlja se kod dece 2 - 4 godine (cesce decaci) iz cistog zdravlja, posle ponoci, u
vidu napada.
Klinicka slika: inspiratorni stridor, suv nadrazajni kasalj - pseci lavez, dispneja (gora pri placu), cijanoza, aferbili,
uznemireni a u toku tok dana potpuno zdravi.
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija - cijanoza, suv nadrazajni kasalj - pseci lavez, auskultacija - dispneja
(gora pri placu), inspiratorni stridor; laringoskopija - karatalni sekret i jastucasti otoci sluznice, ali na njemu ne
treba insistirati)
Terapija: medikamentna “traheotomija”- kortikosteroidi (metilprednizolon), simpatomimetici (adrenalin,

efedrin) = smanjenje otoka i dezopstrukcija, ovlazen kiseonik - smanjuje spazam. Antipiretici, dekongestivi,
antibiotici.
46. LARYNGITIS CHRONICA

Upala larinksa koja je po toku hronicna i desava se kod aerozagadjenja, pusenje, vokali abuzus. Imamo dve forma
hipertroficni (hiperplazija sa/bez displazija) i atroficni (prekanceroza ako ima hiperkeratoze).
Klinicka slika: promuklost, produbljen glas, stezanje, cupanje, osecaj stranog tela larinksa, kasalj, lak bol
97
Dijagnoza: anamneza, pregled (indirektna laringoskopija - tamno crvena, zadebljala sluznica larinksa; direktna
laringomikroskopija - uocavanje manjih promena sa biopsijom i PH nalazom; kontaktna laringomikroskopija -
direktno bojenje sluznice larinksa, razlikovanje malignih i prekanceroznih lezija od zdrave sluznice)
Terapija: tehnika izbegavanja, kortikosteroidi, inhalacija fizioloskog rastvora, mukolitici, antibiotici. Hirurska -
dekortikacija glasnica i septoplastika kod otezanog disanja na nos.
47. EDEMI LARINKSA

Nastaju:
1. Kao posledica akutnih infektivnih bolesti larinksa

2. Usled cirkulatornih poremecaja
- sa eksudacijom
- sa stazom tecnosti u medjucelijski prostor (bogato rastresitim vezivom i limfotokom -
ariepiglotisni nabori, aritenoid, subglotis) ili Rankeov prostor
Delimo ih na:
akutne - infektivnih bolesti larinksa, zapaljenja okoline larinksa (parafaringealni, peritonzilarni apsces),
traume (mehanicke, hemijske, termicke)
hronicne - nezapaljenski, usled venske staze (bolesti bubrega, srca, jetre), limfne staze (metastaze
vrata i medijastinuma).
perakutne - hereditarni angioedem i angioneuroticki edem.
Hereditarni angioedem
Perakutni, nezapaljenski edem koji je urgentno stanje. Razvija se u larinksu koji je bogat rastresitim vezivom i
limfotokom - ariepiglotisni nabori, aritenoid, subglotis kao i na usnama, ocima, genitalijama.
Patogeneza - mutacija gena za sintezu inhibitora esteraze C1 → deficit dovodi do nekontrolisane aktivacije
sistema komplementa → oslobadjenje kinina i bradikinina → zapaljenjska reakcija → edem
Klinicka slika: urtikarija i pruritus, larinks - gusenje, GIT - kolike sa povracanjem bez proliva
Dijagnoza: anamneza (licna i porodicna), pregled (inspekcija - urtike na kozi, laringoskopiju - urtike na
sluzokozi, edem), laboratorija - C4 komponentu komplementa ↓, inhibitora esteraze C1↓ ili neaktivan.
Terapija: tehnika izbegavanja (alergena), kratkotrajna - sveza smrznuta plazma, infuzija koncentrata inhibitora
esteraze C1 (priprema za zubara), dugotrajna - atenuisani androgeni (izazivanje sinteze inhibitora esteraze C1
u jetri, kod dece kontraindikovano), urgentna - medikamentozna - kortikosteroidi, adrenalin, antihistaminici +
kratkotrajna, hirurska - traheotomija.
98
Angioneuroticki edem (Quincke)
Perakutni, nezapaljenski edem koji je urgentno stanje. Razvija se u larinksu koji je bogat rastresitim vezivom i
limfotokom - ariepiglotisni nabori, aritenoid, subglotis kao i na usnama, ocima, genitalijama.
Patogeneza - alergen → reakcija preosetljivosti tip I → urtikarija + edem
Klinicka slika: urtikarija, larinks - promuklost, otezano disanje, gusenje, GIT - bolovi
Dijagnoza: anamneza (licna i porodicna), pregled (inspekcija - urtike na kozi ili ne, laringoskopiju - edem - bledi
mekani, na predilekcionim mestima, nastaje naglo i brzo nestaje)
Terapija: tehnika izbegavanje, kortikosteroidi, antihistaminici, intubacija i traheostomija
48. PARESIS LARYNGIS NEUROGENES

Delimicna oduzetost larinksa izazvana poremecajima (blok u sprovodjenju - neuropraksija, prekid aksona -
aksonotmesis ili potpuni prekid nerva - neurotmesis) na nervima koji ga inervisu (n. vagus - n. laryngeus
superior i n. laryngeus inferior). Manifestuju se poremecajima funkcije struktura larinksa i glasnih zica. Mogu
biti:
centralne - patoloski procesi u CNSu
periferne - ostecenja nerava (prelomi baze lobanje, tumori, povrede struktura vrata, aneurizme,
neurogena i infektivna oboljenja)
unilateralne - daju nesklad u dijagnostickoj slici leve i desne strane larinksa i glasnih zica
bilateralne - najtezi oblik, sa najgorom klinickom slikom i agresivnom terapijom - traheostomija - ako
se nerv ne oporavi - submukozna aritenoidoektomija (prosiruje larinks)
Klinicka slika: disfagija, disfonija, promuklost, kasalj, dispneja, asfiksija, aspiracija
Dijagnoza: anamneza, pregled (auskultacija - cujno ali nesmetano disanje ili stridor indirektna laringoskopija -
pokretljivost, razmak i polozaj glasnih zica - medijalni - bilateralna donjeg, paramedijalni - unilateralna donjeg,
intermedijalni - bilateralna gornjeg i donjeg laringealnog nerva, lateralni - normalan u disanju), EMG misica
larinksa i glasnih zica
Terapija: velicina razmaka izmedju glasnica odredjuje terapiju (manji - digitalna kompresija, veci - hirurgija -
tiroplastika ili implantacija razlicitih materijala).
99
Tumori larinksa
Prekanceroze Benigni tumori Maligni tumori
Keratoze Pravi Po morfologiji
- Keratoza bez atipije - Fibromi, hemangiomi, - Vegetativni – na sluznici

hondromi, osteomi – jako
- Keratoza sa atipijom - Infiltrativni – sire se u
retki
podsluznicu
- Carcinoma in situ
- Papilomi
- Ulcerozni – nekroza se
- Mikroinvazivni karcinom
komplikuje i ulcerise jer
proliferovane celije ne prati
vaskularizacija
Lokalizacija - glotis Pseudotumori Po lokalizaciji
- Epitelna hiperplazija/displazija - Nodulusi - Supraglotisni
- Interaritenoidna hiperplazija - Polipi - Glotisni

(pahidermija)
- Rajnkeov edem - Transglotisni
- Kontakt hiperplazija
- Ciste
- Granulomi
100
49. PAPILOMI LARINKSA KOD DECE

(Juvenilni - agresivni tip)
Papilomi su benigne tumori, prstolike neadherentne tvorevine, plocasto slojeviti epitel sa bogatom vaskularnom
stromom. Izaziva ih humani papiloma virus (6 i 11). Infekcija se desila intrapartalno. Papilomatoza larinksa je
zapravo samo deo rekurentne respiratorne papilomatoze. Iako je benigna promena, raste duz citavog disajnog
puta, sklona je krvarenju, recidiviranju i sirenju, zato je teska za lecenje, a opstrukcija disajnog puta - smrt.
Klinicka slika: trijas - promuklost - inspiratorni stridor - respiratorni distres, uporni kasalj, rekurentna
pneumonija, disfagija, dispneja
Dijagnoza: heteroanamneza (podatak o kondilomima), pregled (indirektna laringoskopija, fleksibilna fiberopticka

nazolaringoskopija - papilomi - ruzicaste grozdaste formacije, neadherentne, krvare - na mekom nepcu,
lagingealnoj strani epiglotisa, ventrikulatnom naboru, glasnicama, karini traheje)
Terapija: hirurska i laserska ekscizija, medikamentno - alfa interferon (sposobnost da se "mešaju" sa replikama
virusa unutar ćelije domaćina, predstavljaju ga kao Ag makrofagu), antivirusni lekovi, blokatori H2 receptora
(sprecavanje GER-a, koji moze biti uzrok).
50. PAPILOMI LARINKSA KOD

ODRASLIH (Manje agresivni tip)
Papilomi su benigne tumori, prstolike neadherentne tvorevine, plocasto slojeviti epitel sa bogato vaskularnom
stromom. Izaziva ih humani papiloma virus (6 i 11). Infekcija se desila intrapartalno (pa se ispoljila u odraslom
dobu) ili tokom seksualnih aktivnosti genito - oralnim kontaktom. Remisije - hormonski aktivni periodi
(pubertet, trudnoca). Papilomatoza larinksa je zapravo samo deo rekurentne respiratorne papilomatoze. Iako
je benigna promena, raste duz citavog disajnog puta, sklona je krvarenju, recidiviranju i sirenju, zato je teska za
lecenje, i moze da maligno alterise.
Klinicka slika: asimptomaski, promuklost
Dijagnoza: anamneza (podatak o kondilomima, seksualna aktivnost), pregled (indirektna laringoskopija,

fleksibilna fiberopticka nazolaringoskopija - papilomi - bele grozdaste formacije, neadherentne, krvare - na
mekom nepcu, lagingealnoj strani epiglotisa, ventrikulatnom naboru, glasnicama, karini traheje)
101
Terapija: Hirurska i laserska ekscizija, medikamentno - alfa interferon (sposobnost da se "mešaju" sa replikama
virusa unutar ćelije domaćina, predstavljaju ga kao Ag makrofagu), antivirusni lekovi, blokatori H2 receptora
(sprecavanje GER-a, koji moze biti uzrok).
51. PSEUDOTUMORI LARINKSA

Karakteristike pseudotumora:
- nema celijske proliferacije u osnovi

- produkt su zapaljenske reakcije zbog infekcije, traume, alergije, autoimunih procesa
- ekspanzivan rast
Nodulusi
Cvorici koji nastaju zbog vokalnog abuzusa, akutni laringitis, hormoni, iritacija necistocama. Patogeneza -
punctum maximum (tacka maksimalne vibracije, deca - sredina, odrasli - prednja/srednja trecina) - dugotrajna
mehanicka trauma - otok i hemoragije - proliferacija vezivno vaskularne strome - meki cvoric - nastavak dejstva
- ireverzibina promena, tvrdi cvoric (hiperkeratoza epitela)
Klinicka slika: promuklost, zamorljivost glasa, smanjeni opseg pevanog glasa
Dijagnoza: anamneza, pregled (indirektna laringoskopija - meki (sivkaste glasnice) ili tvrdi cvorici (blede glasnice)
Terapija: meki - fonatrijska rehabilitacija glasa (vezbe disanja, odvikavanje od vike i glasnog govorenja), cvrsti -
hirurska ekscizija
Polipi
Benigni tumor sluznice koji nastaje zbog vokalnog abuzusa. Patogeneza - punctum maximum - dugotrajna
mehanicka trauma, grejanje - proliferaciju podsluznice (hijalin, lezije kapilara, ektazije (prozimaju se vezivom -
veci volimen - polip) i izliv tecnosti iz kapilara) - proliferacija sluznice (hiperkeratoza).
Klinicka slika: promuklost, osecaj stranog tela, zamorljivost glasa, nahrkivanje
Dijagnoza: anamneza, pregled (indirektna laringoskopija - deca - meki cvorici, odrasli - prvo cvorici a onda glatki
izrastaji ruzicaste boje na uskoj osnovi zbog isticanja krvi; fiberopticka nazolaringoskopija, videostroboskopija)
Terapija: hirurska ekscizija
102
Rajnkeov edem
Rajnkeov prostor - rastresito vezivno tkivo koje se nalazi izmedju misica i epitela glasnica. Zbod vokalnog
abuzusa, nastaje edem koji ispunjava ovaj prostor. Bazalna membrana zadebljava zbog polipoidne degeneracije
koja se desava jer edem ne moze da se resorbuje.
Klinicka slika: produbljen, promukao, bitonalan glas, ponekad disajne smetnje
Dijagnoza: anamneza, pregled (indirektna laringoskopija, fiberopticka nazolaringoskopija, videostroboskopija)
Terapija: hirurska ekscizija, rehabilitacija disfonije/afonije – mesecima
Ciste
Histologija - epidermoidne, retencione i limfaticne. Po nacinu nastanka - kongenitalne i stecene. Lokalizacija -
epiglotis, glasnice, ventrikularni nabori.
Slicne su polipima, s tim sto im je sluznica tanka a ispunjene su tecnoscu.
Klinicka slika: promuklost, osecaj stranog tela, zamorljivost glasa, nahrkivanje, disfagija
Terapija: hirurska ekscizija
Granulomi
Granulom je kompaktna organizovana kolekcija zrelih mononuklearnih fagocita koja nije obavezno praćena
nekrozom. Granulomatozna specificna zapaljenja (TBC, aspergiloza, sarkoidoza, sifilis, Cat-scratch disease -
bolest ogrebotine mačke) ili granulom nastao po principu stranog tela. Razvoj granuloma:
- I stadijum – razvoj infiltrata od mladih mononuklearnih fagocita

- II stadijum – maturacija fagocita u zreli granulom
- III stadijum – transformacija zrelog u epiteloidni granulom
Histološki razvoj granuloma – ako leukociti uspeju da fagocituju uzročnika, akutna inflamacija se povlači, a ako
ne uspeju patogeni ostaju fagocitovani u makrofazima. Makrofagi sazrevaju, spajaju se i dele. Stvara se zreli
granulom. Zatim se razvija kasni hipersenzitivitet, epiteloidne ćelije i na kraju patogen biva razoren.
Mikroskopski se vide granulomi koji se sastoje od:
- kolekcije epiteloidnih ćelija

- džinovskih ćelija - uglavnom tipa Lang-Hans ali i tipa stranog tela
- inkluziona tela - predstavljaju fagozome
Traumatski - povrede prilikom intubacije, nastaju na mestu traume.
Kontaktni - vokalni abuzus, nastaju na punctum maximum. GER moze biti doprinoseci faktor.
Klinicka slika: disfagija, promuklost, dispneja
Terapija: hirurska ekscizija, blokatori H2 receptora, inhibitori protonske pumpe, rehabilitacija glasa
103
52. PREKANCEROZE LARINKSA

Prekanceroza je stanje sluznice larinksa koje ako primetimo u klinickom pregledu, moramo pratiti zbog moguce
maligne alteracija. Promena koju mozemo klinicki videti se zove leukoplakija (eritroplakija) - bela (crvena)
adherentna nakupina na sluznici (glatka, verukozna ili papilarna) koja histoloski predstavlja zadebljanje stratum
corneuma sluznice - hiperkeratoza. Sinonimi - keratoza, hiperkeratoza, leukoplakija, eritroplakija, pahidermija.
Ova promena pod dejstvom iritativnih faktora (trauma, zapaljenje, hemijska iritacija, avitaminoze, endokrini
cinioci, hereditarni cinioci) dovodi do hronicnog inflamatornog procesa koji vodi sluznicu ka malignoj alteraciji.
Pacijenta kod kojeg vidimo leukoplakiju saljemo na biopsiju i PH nalaz, koji moze da nam da:
- Keratoza bez atipije - epitelna hiperplazija

- Keratoza sa atipijom - epitelna displazija
- Carcinoma in situ - epitelna displazija koja ne probija bazalnu membranu
- Mikroinvazivni karcinom - epitelna displazija koja probija bazalnu membranu ali su fokusi milimetarski
Lokalizacija - glotis (interaritenoidni prostor)
53. KARCINOM LARINKSA

U 90% slucajeva je Planocelularni karcinom. Ostali su adenokarcinom, fibrosarkom, hondrosarkom. Etiologija -
pusenje, alkohol, faktori sredine.
Klinicka slika: zavisi od lokalizacije
- supraglotis: disfagija, odinofagija

- glotis: promuklost
- subglotis: poteskoce sa disanjem
Dijagnoza: anamneza (svaka promuklost koja traje > 15 dana - pregled), pregled (rana dijagnostika - indirektna
laringoskopija, direktnom laringomikroskopijom, fiberopticka nazolaringoskopija, videostroboskopija), RTG,
CT, MR
Terapija: radioterapija, polihemioterapija, imunoterapija, hirurgija
Komplikacije: metastaze - cesto se vide u ranoj dijagnostici. Mogu biti u lokalnim limfnim cvorovima vrata,
udaljene - hematogeno sirenje.
104
54. RANA DIJAGNOSTIKA

KARCINOMA LARINKSA
Vremenski period u kom je moguce izlecenje savremenim metodama lecenja a da pacijent prezivi pet i vise
godina nakon nje.
Rana dijagnostika obuhvata:
- anamnezu
- ORL pregled - indirektna laringoskopija, direktna laringomikroskopija
- klinicki pregled - palpacija vrata radi detekcije uvecanih limfnih cvorova (nekad jedini znak)
- endoskopska dijagnostika - fiberopticka nazolaringoskopija
- radioloska dijagnostika - RTG, CT, MR
- ultrazvuk - dobar u detekciji i pracenju metastatski promenjenih limfnih cvorova vrata
- PH ispitivanja
Definitivna dijagnoza se postavlja direktnom laringomikroskopijom - direktoskop + operativni mikroskop -

pacijent lezi na ledjima, zabacena glava, u opstoj anesteziji - direktoskop se fiksira - mikroskop ostaje napolju ali
kroz direktoskop fokusiramo glasne zice i larinks - obe ruke su slobodne za manipulaciju, uvecanje je 6 - 40
puta, unutrasnjost je osvetljena, zbog anestezije strukture larinksa su nepokretne = dobra vizualizacija i
najmanjih promena. Osnovu dijagnostike cini biopsija sa PH nalazom.
55. HIRURSKE METODE LECENJA

KARCINOMA LARINKSA
Funkcionalne parcijalne laringektomije

Ovim operacijama se odstranjuje deo grkljana sa malignim tumorom i obezbedjuje ocuvanje funkcija larinksa.
 Hordektomija
Odstranjenje dela glasnice sa malignim tumorom.
105
 Hemilaringektomija
Odstranjenje cele glasnice sa malignim tumorom.
 Horizontalna parcijalna laringektomija

Odstranjuju se tumori supraglotisne regije koji ne zahvataju glasnice, vec se sire ka bazi jezika.
 Suptotalne laringektomije
Resekcija je velika - veca mogucnost disfunkcije.
Totalna laringektomija
Radi se u slucajevima kada ni jedna predhodno opisana tehnika ne dovodi do adekvatno opsezne resekcije.
Postavlja se traheostoma, jer ona funkcionalno zamenjuje larinks (omogucava disanje, gutanje, govor -
trbuhozborstvo).
Blok disekcije vrata

Rade se kod metastaza limfnih cvorova vrata, u kombinaciji sa svim predhodno opisanim tehnikama.
- selektivna NO, N1
- modifikovana radikalna - N1, N2
- radikalna - N1, N2, N3 i m. sternocleidomastoideus, v. jugularis interna, n. accesorius
- prosirena radikalna - N1, N2, N3 uz okolne strukture (mandibula, a. carotis)
Posle hirurgije je potrebno rehabilitovati pacijenta za funkcionisanje bez larinksa. Ako je potrebno u toku
operacije postaviti traheoezofagealne fistule i santove ili govorne proteze.
56. KARCINOMI HIPOFARINKSA

Hipofarinks je deo zdrela koji se nalazi iza larinksa, a nastavlja se u jednjak. Karcinomi nastaju kod zena sa
PlamerVilson sindromom (Plummer - Vilsonov sindrom je sindrom koji se karakteriše disfagijom u
postkrikoidnoj regiji, teškom anemijom i prisustvom promena na sluzokoži ezofagusa) i kod konzumiranja
cigareta i alkohola. Delimo ih po lokalizaciji:
- piriformni sinus - najcesca

- retrokrikoidna regija
- zadnji zid zdrela
106
Klinicka slika: asimptomatska, disfagija, odinofagija sa propagacijom u istostrano uho, sirenje ka n. laryngeus
inferior - promuklost, smetnje disanja, fetor, sukrvicav sputum (hemoptizija).
Dijagnoza: anamneza (bol, promuklost), pregled (palpacija - uvecane retromandibularne limfne cvorove vrata,
ORL pregled - indirektna laringoskopija (tumor u sinusu piriformisu, penusav sekret, ostaci hrane, direktna
laringomikroskopija - biopsija i PH nalaz), CT, MR, UZ
Terapija: hirurska - faringektomija (T1), suprakrikoidnahemifaringolaringektomija (T2), faringolariongektomija

(T3), totalna faringolariongektomija (T4) + disekcija vrata, radioterapija i rahebilitacija glasa i govora.
57. FONIJATRIJA. DEFINICIJA I

DIJAGNOSTICKE METODE.
Medicinska disciplina koja se bavi govorom i poremecajima govora u cilju adekvatne govorne komunikacije
medju ljudima.
Dijagnosticke metode u fonijatriji

Anamneza
Glavne tegobe: vec u ragovoru mozemo da ih primetimo. Promuklost, glasovni zamor, stezanje u
grlu, grebanje, gubitak glasa.
Porodicna: Postojanje slicnih ili istih bolesti
Licna: urodjene ili stecene mane (rascep nepca), operacije (tonzilektomija), bolesti od kojih boluje
(endokrinoloske, kardioloske…), emotivna (konflikti u porodici, na poslu), zanimanje (vokalni abuzus)
Profesionalna: zanimanje je vazno u odluci obimnosti dijagnoze i terapije (pevaci, govornici).
Socio - epidemioloska: vazna je sredina za razvoj govora.
Sadasnja bolest: detaljno uzeti podatke o pocetku, razvoju, simptomima, terapiji bolesti.
Klinicki pregled
Status presens: opste stanje, posebno na psihicko i emotivno stanje
Status localis: ORL pregled, posebno pregled vrata i laringoloski pregled. Klinicki pregled (inspekcija
vrata - promene na kozi, izgled Adamove jabucice, pokretljivost larinksa pri gutanju, palpacija -
hrskavice, pokretljivost larinksa, krepitacije, emfizem, stitna zlezda, limfne cvorove), ORL metode
107
(indirektna laringoskopija, direktna laringomikroskopija, fiberopticka nazolaringoskopija, stroboskopija,

sonagrafija, odredjivanje raspona glasa, kompjuterski zapis, komparativna analiza glasa).
Sonagrafija objektivna metoda ispitivanja glasa snimanjem i analiziranjem samoglasnika gde dobijamo
graficki zapis. DG i pracenje terapije.
Odredjivanje raspona glasa radi se kod profesionalnih pevaca, prvo raspon govonog glasa pa raspon
pevanog glasa.
Kompjuterski zapis glasa se koristi kod dugotrajnih rehabilitacija glasa i govora, radi boljeg pracenja
terapijskog efekta.
Komparativna analiza glasa uporedjivanje video zapisa dobijenog videostroboskopom u razlicitim

periodima terapija.
58. FIZIOLOGIJA GLASA I GOVORA

Glas je osnovni produkt organa fonacije. Glas nastaje sadejstvom:
- pluca - aktivator glasa

- glasnice - generator glasa
- supraglotis, zdrelo, usna duplja, sinusi, nosna supljina, traheja, bronhi - rezonatori glasa (rezonancija je
oblikovanje glasa u smislu kvaliteta intenziteta, visine i boje)
Kako nastaje glas?
Pritisak vazduha koju stvara ekspiracija (pluca) u subglotisu, izaziva vibraciju glasnica usled cega se stvara glas.
Da bi glasnice mogle da stvore glas, moraju biti u fonacijskom polozaju (skupljene), taj polozaj je pod kontrolom
misica i propriocepcije. Proprioceptorski receptori sadejstvuju sa CNSom, CNS sa culom sluha, a zatim CNS
salje informacije do glasnica kada se glas prilagodjava potrebama. On se dalje modifikuje rezonatorima glasa u
smislu kvaliteta intenziteta, visine i boje, oblikuje se u govor.
- visina glasa - zavisi od frekvencije vibracija glasnica. Kraca glasnica (zene i deca) daje visoke tonove. od
60-1300Hz.
- jacina glasa - odredjena je snagom vibracije glasica pod dejstvom sile vazduha iz pluca. Veca kolicina
vazduha - veci pritisak subglotisa - veca vibracija glasnica.
- boja glasa - odredjuje je sadejstvo svih tonova glasa (osnovni i visi harmonijski tonovi)
- raspon glasa - sposobnost proizvodnje tonova razlicite visine. Najcesce je raspon glasa u 2 oktave.
108
Klasifikacije glasa po visini:
Muskarci: tenor, bariton, bas
Zene: sopran, mecosopran, alt
Registi koji ucestvuju u stvaranju glasa:
gornje ili registar glave ( falsetni registar), srednji i donji (grudni) registar.
59. HIPERKINETICKA DISFONIJA

Poremecaj glasa koji je nastao kao posledica prekomernih vibracija glasica (hiperkinezija) zbog loseg
postavljanja i koriscenja glasa. Postoje tri tipa hiperkineticke disfonije:
- hiperkineticka disfonija odraslih I stepena - funkcionalno ostecenje

- hiperkineticka disfonija odraslih II stepena - organsko ostecenje
- hiperkineticka disfonija kod dece - funkcionalno i organsko ostecenje
Klinicka slika: promuklosti, zamorljivost glasa
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcijom i palpacijom I stepen - nabreklost vena i misica vrata,
laringoskopija - II stepen - nodulusi na punctum maximum)
Terapija: psihoterapija po potrebi, vokalna higijena, reedukacija glasa i stvaranje novih vokalnih mehanizama,
kod nodulusa odraslih - hirurska ekscizija.\
60. PSIHOGENA DISFONIJA I AFONIJA

Psihogeni poremecaji glasa nastaju kao reakcija na konflikte i stres. Afonija je stanje bez glasa - cesce kod mladih
zena. Disfonija je poremecaj glasa koja se cesce javlja kod starijih zena. Ovi poremecaji se mogu javiti kao
posledica poremecaja ekstrapiramidalnog nervnog puta koji ce dovesti do nezeljenih misicnih kontrakcija
(laringealno mucanje) - SPAZMODICNA DISFONIJA. Takodje se vidjaju kod decaka u pubertetu, koji ne zele
da odrastu, vezani su za majku i vrlo introvertni. Pod dejstvom hormona larinks, raste, glasne zice se izduzuju -
dubok glas. Ali oni svesno govore kao decaci (piskav, visok glas) - LAZNA MUTACIJA (MUTATIO FALSA).
109
Klinicka slika: afonija, disfonija - promuklost, jecajuci glas (laringealno mucanje), izmenjen glas u odnosu na pol
i godine
Dijagnoza: anamneza, pregled (iskljuciti organska ostecenja), psiholosku procenu pacijenta
Terapija: razgovor, vokalna higijena, rehabilitacija glasa
61. ENDOKRINI POREMECAJI GLASA

Endokrini poremecaji glasa nastaju kao reakcija na hormone. Fizioloski - zene u predmenstrualnom periodu
imaju velike koncentracije progesterona koji dovodi do edema glasnica i izmenjenosti glasa. Patoloski - kod
akromegalije (rast larinksa - duze glasnice - dublji glas i promuklost), hipotireoze (miksedem - na glasnicama -
vece - produbljen, slabiji i manjeg raspona glasa), hipertireoze (glasnice tanje - zamor glasa, drhtanje, povisen
glas), diabetes (zamorljivost glasa), Adison (zamorljivost glasa), poremecaja polnih zlezda (glas kastrata -
kastracija, nema testosterona, glas decaka; prevremena mutacija - prevremeni pubertet ili tumor polnih zlezda,
visak testosterona, decak govori kao muskarac; mutiranje zena - terapija androgenima, kontracepcija,
menopauza - visak androgena nadbubrega - dubok glas).
62. PROFESIONALNA OSTECENJA

GLASA
Profesionalni poremecaji glasa nastaju kao reakcija na pogresno postavljanje glasa zbog profesije (vokalni
abuzus). Pevaci, komentatori, vojnici, govornici, profesori u uslovima povecane psihicke tenzije, smanjene
glasnosti i povecanog naprezanja (unutrasnji faktori) ostecuju svoj vokalni aparat sto rezultuje poremecanja
fonacije i govora. Spoljasnji faktori koji uticu na ostecenja su pusenje, alkohol, rad u buci, duzina radnog staza.
Klinicka slika: promuklost, zamorljivost glasa, smanjen raspon glasa
Dijagnoza: anamneza, pregled (iskljuciti organska ostecenja)
Terapija: psihoterapija po potrebi, vokalna higijena (govor - manje od 4 sata, pevanje- manje od 2 sata),
reedukacija glasa i stvaranje novih vokalnih mehanizama, kod nodulusa - hirurska ekscizija.
110
63. FIZIOLOSKI I ZAOSTALI

GOVORNI RAZVOJ
Fizioloski razvoj pocinje u najranijem detinjstvu sadejstvom cula i organa, pod kontrolom CNS-a. Za razvoj
potrebni unutrasnji faktori (ocuvanost i zrelost govonog aparata, cula sluha, vida, nerava, CNS-a) i spoljasnji
faktori (slusanje majke, formiranje govornih obrazaca, formiranje prostih reci pa recenica, formiranje govornog
automatizma). Fizioloski je govor kod deteta od 4 godine je razumljiv, a kod deteta od 6 godina je pravilan i
formiran. Zaostali govorni razvoj je zaostajanje deteta na putu da razvije govor. Moze nastati zbog poremecaja
unutrasnjih i spoljasnjih faktora. Rezultira poremecenim automatizmom govora na nivoiu misljenja, fonacije,
artikulacije, sluha, citanje, pisanja. Poremecaji govora su najcesci kod dece, redje u srednjem dobu, a kod starih
se javljaju potpuno drugaciji poremecaji. Poremecaji uticu na komunikaciju i socijalizaciju deteta. Mogu biti:
Tepanje (Dislalia)
Nepravilno izgovaranje pojedinih reci. Mogu biti fizioloske - javljaju se u vreme razvoja, funkcionalne i organske.
A po tipu:
- izostavljanje (omisije) - Ajko umesto majko

- zamene (supstitucije) - Tupus umesto kupus
- Izmenjene (distorzije) - francusko kotrljajuce R
Mucanje
Poremecaj fluentnosti govorne ekspresije. Nastaje iz nepoznatog razloga (hereditet, tonicno - klonicni grcevi
dijafragme, emotivni uticaj). Moze da se javi u tri perioda:
- 2 - 3. godina - nedovoljno razvijen govor i mogucnost fluentnosti

- 6. godina - misljenje i mozak su razvijeniji u odnosu na govoni aparat
- pubertet - emotivna nestabilnost (kolektiv, podsmevanje)
Lecenje: dugotrajno, kompleksno, tesko. Logoped.
Brzopletost
Neuskladjenost misaonog toga sa verbalnom ekspresijom. Nepoznate etiologije. Terapiju sprovodi logoped.
Rinolalia aperta et clausa

Poremecaji govora koji nastaju zbog disfuncije/afunkcije mekog nepca ili nosne opstrukcije.
Hipernazalnost (aperta) - nezatvaranje epifarinksa - iskljucenje usne duplje kao rezonanta - nazalni govor.
Hiponazalnost (clausa) - opstrukciju nosne duplje - iskljucenje nosne duplje kao rezonanta - supstituciju nazalnih
suglasnika (M, N).
Dijagnoza: anamneza, ORL pregled (fiberopticki), zatvaranjem nosa, glas se ne menja.
111
Alalia
Potpuno nerazvijen govor sa ili bez njegovog razumevanja. Logoretardacija nije alalia, vec se govor razume ali
nije adekvatad godinama pacijenta.
Disfazije i afazije
Poremecaji govora usled ostecenja mozga (insult, trauma, aneurizma - krvarenje, infekcije.
Dizartrije
Govorni poremecaj koji nastaje zbog organskog ostecenja muskulature govornog aparata (cerebralna paraliza,
parkinsonizam, multipla skleroza).
64. OBOLJENJA GOVORA
65. REHABILITACIJA GLASA I

GOVORA NAKON LARINGEKTOMIJE
Posle laringektomije vazno je osposobiti pacijenta na novonastalu situaciju. Treba ga rehabilitovati u smeru
disanja, gutanja i govora.
- traheoezofagealne fistule ili santovi - postavljaju se u toku hirurske resekcije, izmedju traheje i
ezofagusa, radi adekvatne fonacije. Lose strane su aspiracija - pneumonija. Danas u velikoj meri -
napustena metoda.
- govorne proteze - postavljaju se u toku hirurske resekcije, izgledaju kao valvule i spajaju gornji zid
traheostome i hipofarinks koje omogucavaju koriscenje ekspirijuma za fonaciju.
- laringofon - uredjaj koji vibriranje poda usne duplje stvara nemelodican, monoton glas.
- ezofagealni glas i govor - ucenje pacijenata da formiraju rezervoar vazduha u hipofarinksu ili jednjaku.
Ova rehabilitacija se pocinje oko 6. nedelje nakon operacije i radioterapije. Vrsi se vezbama stvaranja
glasa sto rezultira da pacijenti imaju jasan, glasan govor (50% pacijenata je uspesno u ovome).
112
Terminologija - LARINKS
Promuklost - akusticka percepcija suma nastala usled poremecaja vibracije glasnica. Najcesci se simptom u
laringologiji. Poremecaji koji dovode do nje su organski i funkcionalni a ona moze biti laka, umerena i jaka.
Disfonija - poremecaj glasa
disfonija usled primarnih funkcionalnih poremecaja
disfonija usled endokrinih poremecaja
disfonija usled psihogenih poremecaja
disfonija usled neurogenih poremecaja
disfonija usled somatskih poremecaja (organska oboljenja)
disfonija usled displasticnih poremecaja
disfonija uslovljene tumorima larinksa
Profesionalne disfonije
Afonija - stanje bez glasa.
Punctum maximum - Frenkelove tacke - tacke najvecih amplituda vibracije glasnica ( odrasli - sporu prednje i
srednje trecine, deca - na sredini glasnica)
113
DUSNIK I
DUSNICE
114
115. STRANA TELA DISAJNIH PUTEVA

Aspiracija stranog tela nastaje najcesce akcidentalno (nepaznja roditelja) i zbog poremecaja zastitne funkcije
larinksa (epiglotis). Podela stranih tela:
- endogena - povraceni sadrzaj, krvarenje, koagulum se aspirira i pravi opstrukciju

- egzogena - hrana (najcesce kikiriki - bubre pa prave jos vecu opstrukciju, etericna ulja - lokalna
zapaljenska reakcija)
Klinicka slika: traheobrohnalna drama (V stadijuma)
- I manifestni: kasalj, inspiratorni stridor, cijanoza, strah od ugusenja, ponekad povracanje, gubitak
svesti. Traje 10 - 15 minuta. Momenat kada strano telo dospe u disajne puteve, a zavrsava se kada se
sluznica adaptira na strano telo. Bitno je brzo reagovati (Hajmlih, okretanje deteta, vadjenje iz usta,
hitna pomoc)
- I latentni: asimptomatski (adaptacija sluznice), vegetabilno strano telo (bubri - opstrukcija) momenat
kad se javlja - kasalj sa obilnom sekrecijom iz bronha, promuklost ako je strano telo u glotisu, upala
sluzokoze larinksa ako je u ventrikulusu. Balotman traheje - auskultatorno se cuje odbijanje od traheju
i glasnice. Strano telo se najcesce zaglavljuje u desnom bronhu zbog gotovo pravolinijskog nastavka iz
traheje.
- II manifestni: rane komplikacije, javljaju se 24h posle manifestacije, emfizem, medijastinalni emfizem
i atelektaze.
- II latentni: ovde se pacijent zali na simptome emfizema ili atelektaze, jer dramu nije video niko.
Simptomi su: kasljucanje, hemoptizije (iskasljavanje krvi) koji iscezavaju na terapiju.
- stadijum komplikacije: recidivirajuce bronhopneumonije, atelektaze, kardijalne tegobe,
medijastinitisi, apscesi pluca – “sindrom previdjenog stranog tela”.
Dijagnoza: anamneza, pregled (auskultacija - oslabljeno disanje, asimetriju disanja, zvizdanje, balotman), RTG,
CT, bronhoskopija (rigidna - DG i TH metoda).
Terapija: rigidna bronhoskopija sa anestezijom - vadjenje u celosti ili zdrobiti (krvarenje i pneumotoraks su
komplikacije), krvarenje - antibiotici - ponoviti bronhoskopiju. Oksigenoterapija pre i posle intervencije. Kad se
izvadi - antibiotici.
Komplikacije: smrt, pneumotoraks, krvarenja, infekcije
115
116. LARYNGOTRAHEOBRONHITIS
ACUTA SUFFOCANS - JACKSON
Akutno virusno zapaljenje larinksa koje pocinje u larinksu pa se siri na donje partije respiratornog trakta.
Etiologija - virus parainfluence + bakterijska superinfekcija.
Klinicka slika: znaci opste infekcije, znaci laringitisa (kasalj, promuklost, bol i stezanje u grlu, disfagija, odinofagija),
znaci sirenja u donje partije (kasalj u vidu laveza, dispneja), znak otpadanja krusti - opstrukcija (sufokacija -
asfiksija)
Dijagnoza: anamneza, pregled (auskultacija - inspiratorni stridor, endoskopija larinksa - eritem, edem sluznice,
sekrecija, kruste).
Terapija: hospitalizacija, vlazenje vazduha, oksigenoterapija, hidracija, antibiotici i kortikosteroidi, traheostoma

(lavaza bronhotrahealnog stabla)
117. TRAHEOSTOMIJA,
KONIKOTOMIJA, INDIKACIJE ZA
TRAHEOSTOMIJU
Hirurske metode koje omogucavaju disanje usled neke urgentne situacija koja opstruise disajni put.
Konikotomija
Hirursko otvaranje larinksa u predelu izmedju tireoidne i krikoidne hrskavice, na krikotireoidnoj membrani
(ligamentum conicum) se pravi horizontalni rez u koji se ubacuje cev koja jednim krajem ide u traheju a sa
druge strane viri u spoljasnju sredinu. Pacijent mora da lezi na ledjima, zabacene glave.
Ova metoda se izvodi u urgentnim stanjima, nije potreban poseban instrumentarijum, vec se izvodjac
konikotomije snalazi na terenu.
116
Traheotomija
Ovo je hirursko otvaranje traheje vertikalnim rezom koze, zatim presecanjem II i III trahealnog prstena u koju
se plasira kanila ili tubus. Mogu da budu urgentna i hirurska traheotomija. Urgentna - izvodi se kod vitalno
ugrozenog bolesnika, bez obzira da li su ispunjeni svi hirurski uslovi (sepsa, antisepsa) kako bi se omogucilo
disanje.
Hirurska (elektivna) je indikovana kod:
- Premoscavanje opstrukcije (strano telo, tumor, povrede, anomalije, edemi, opekotine, paralize)
- Odstranjenje sekrecije iz traheobronhalnog stabla zbog nemogucnosti iskasljavanja (koma,
postoperativne komplikacije, eklampsija, teske pulmonalne infekcije)
- Respiratorna insuficijencija, ubacivanje kiseonika u pluca (depresije centra za disanje zbog intoksikacije,
fraktura rebara, paraliza respiratorne muskulature)
- Preoperativna priprema za opsezne operacije
Kako se izvodi?
Pacijent lezi, glava zabacena. Isecanje koze, podkoze i platizme, razmicanje prelaringealnih misica (izbegavanje
krvarenja) do traheje uz izbegavanje stitne zlezde. Vazno je tokom cele intervencije izbegavati krvne sudove na
koje nailazimo ili ih adekvatno ligirati. Orijentaciona tacka za rez na traheji je krikoidna hrskavica. Traheju
otvaramo od II do IV trahealnog prstena u obliku slova Y, O, U ili П . U traheju ubacujemo kanilu ili tubus
(odrediti adekvatnu sirinu i duzinu tubusa).
Komplikacije su krvarenje, stenoza disajnog puta, podkozni emfizem, infekcije rane, ispadanje tubusa,
pneumotoraks, pneumomedijastinum.
Dekanilman je odstranjenje kanile kao sredstva za disanje. Ako je pacijent kratko nosio, nema potrebe za
sivenjem, vec spontano zarasta, a ako je duze nosena, onda se hirurski obradjuje i usiva.
117
JEDNJAK
118
118. GERB
Stanje koje je izazvano gastro - ezofagealnim refluksom koji predstavlja izlivanje zeludacne kiseline (zbog slabosti
kardije) u ezofagus, farinks, larinks i traheobronhalno stablo cija sluznica nije adaptirana na tu kiselost. Patoloski
supstrat - ulceracije, erozije i submukozne hemoragije koje izaziva pepsin.
Klinicka slika: znaci GERBa - zarenje iza grudne kosti, znaci GERBa na ORL strukture - promuklost, kasalj,
osecaj knedle u grlu
Dijagnoza: anamneza, pregled (laringoskopija - crvenilo aritenoida i sivkasti interaritenoidni prostori), 24h-na
pHmetrija
Terapija: higijenske mere - ishrana, bez alkohola, pusenja, lagano veceranje ili bez nje, visi polozaj glave
medikamentno - antagonisti H2 receptora i inhibitora protonske pumpe (2-3 meseca, 2x dnevno)
119. KRIKOFARINGEALNA
DISFUNKCIJA
120. CORRHOSIO OESOPHAGEI

Ostecenje jednjaka koje nastaje delovanjem baza i kiselina koje su unete zadesno ili zbog suicida. Zavisno od
kolicine, konzistencije, koncentracije supstance i duzine ekspozicije sluznice, zavisi i tezina ostecenja. Baze -
kolikvaciona nekroza, vidljivo u gornjim digestivnim partijama. Kiseline - koagulaciona nekroza, cesto su
adetektibilne jer duzina ekspozicije nije velika pa se ostecenja nalaze na jednjaku ili zelucu.
Patogeneza:
- akutna inflamatorna: dejstvo supstance na sluznicu - nekroza

- latentna granulaciona: nekroza sa demarkacijom + mlado granulaciono tkivo (4 dana)
- hronicna cikatrizacija: mlado granulaciono postaje vezivno oziljno tkivo (3 nedelje) - stvaraju stenoze i
strikture (6 meseci)
- posebna prica je organska kiselina (sircetna), koja pored lokalnog dejstva ima i sistemsko dejstvo na
jetru, srce, bubrege, dovodeci do insuficijencije tih organa i smrti.
119
Klinicka slika: bol (usta, zdrelo, iza grudne kosti, epigastrijum), povracanje, profuzna sijaloreja, traumatski sok -
bledilo, hipotenzija, cijanoza, preznojavanje, cirkulatorni kolaps, znaci intoksikacije + ostecenje parenhimatoznih
organa - hematurija, hematemeza, melena, hidro-elektrolitni disbalans
Dijagnoza: anamneza (koje sredstvo i u kojoj kolicini), pregled (inspekcije - cijanoza, lokalne promene na
usnama, usnoj duplji, zdrelo, larinks, auskultacija - inspiratorni stridor, endoskopija (ezofagoskopija i
gastroskopija) - eritem, fibrinske - prljavosive naslage, edem sluznice), kontrastna je kontraindikovana.
Endoskopija se radi kada su smanjene mogucnosti za perforaciju (ili odmah ili 7 dana nakon - reparacija)
Terapija: prva pomoc - 2dl vode ili mleka (deca-1dl), kontraidikovano - neutralizacija, ispiranje, povracanje,
laksativi, aktivni ugalj. Antisok - analgetici, sedativi, hidracija, elektroliti, antibiotici, parenteralna ishrana,
antirefluks th, kortikosteroidi. Traheostomija - kompromitovano disanje. Gastrostoma i nazogastricna sonda -
ishrana.
Komplikacije: perforacija - medijastinitis, pleuritis, peritonitis, sok, intoksikacija, insuficijencija parenhimatoznih

organa, smrt.
121. CORPUS ALIENUM OESOPHAGEI

Strano telo jednjaka predstavlja problem tek kada jednjak ima problem pasaze. Fizioloski postoje tri suzenja
jednjaka (usce, bifurkacija traheje, prolazak kroz dijafragmu) ili patoloski (stare stenoze, strikture). Strano telo
moze biti - veliki bolus, riblja kost, predmeti (igracke, novcici, proteze…) Dugotrajno zaostajanje stranog tela
→ pritisak → nekrozu zida → infekciju → zapaljenska reakcija → medijastinitis, pleuritis, peritonitis.
Klinicka slika:
retrokrikoidno: dispneju, kasalj, strah od ugusenja, bez stridora
delimicno: disfagija, odinofagija, bol i osecaj pritiska u vratu ili iza grudne kosti
potpuno: curenje i pljuckanje pljuvacke, jak bol iza grudne kosti - perforacija, medijastinitis, jak bol u
epigastrijumu - perforacija, peritonitis
Dijagnoza: anamneza, pregled (laringoskopiju - prepunjeni piriformni sinusi pljuvackom), RTG (metal -
nativno), kontrastno - delimicna opstrukcija, kod potpune ga odmah izbaci. Rigidna ezofagoskopija u opstoj
anesteziji (smanjenje pokreta stranog tela i pacijenta, sprecavamo perforaciju).
Terapija: Rigidna ezofagoskopija i kad je RTG dobar. Uglavljeno strano telo - torakotomija. Pracenje onih
stranih tela koja ne mogu da povrede sluznicu i nisu uglavljena (na 7 dana). Perforacija zahteva hirursku
intervenciju.
120
122. DIVERTIKULI JEDNJAKA

Kesasta prosirenja jednjaka koje delimo ih na:
1.pulzione - usled slabosti zida jednjaka

Pulzioni divertikuli jednjaka
Mogu biti na nivou celog jednjaka a dve specificne (klinicka slika) lokalizacije su na nivou traheje i dijafragme.
Nivo traheje - osecaj pritiska iza grudne kosti, kasalj, disajne tegobe. Nivo dijafragme - disfagija, pecenje oko
srca, epigastricni bol.
Dijagnoza: radiografija i ezofagoskopija
Zenkerov divertikulum jednjaka
Pulzioni divertikulum koji nastaje na uscu jednjaka, ispunjavajuci Kilianov trougao ( 2 snopa krikofaringealnog
misica i zadnji zid hipofarinksa). Etiologija - prebrzo uzimanje hrane, spazmi jednjaka, disfunkcija
krikofaringealnog misica. Patogeneza - slabost misicnog dela jednjaka, hernijacija (na nazad) tokom gutanja.
Klinicka slika: manji - osecaj stranog tela, osecaj pritiska za vreme gutanja, veliki - smetnje u gutanju, fetor,
regurgitacija, nocni kasalj, osecaj pecenja u predelu grudi.
Dijagnoza: anamneza, pregled (indirektna laringoskopija, RTG - videofluoroskopija, ezofagoskopija)
Terapija: hirurska - resekcija hernijacije sa suturom na mestu usca
2.trancione - usled povlacenja zida jednjaka od strane inflamiranih limfnih cvorova (stvaraju oziljke koji za
sobom povlace zid jednjaka), najcesce u srednjoj trecini jednjaka.
Klinicka slika: asimptomatski, kasalj, retrosternalni osecaj pritiska, disfagija
Dijagnoza: anamneza, pregled, RTG
Terapija: kod vecih se radi transtorakalno reseciranje.
123. SPAZMI JEDNJAKA

Idiopatski ezofagealni spazam
Poremecaj autonomnog nervnog sistema iz nepoznatog razloga.
Klinicka slika: disfagija, produzeno gutanje, osecaj pritiska iza grudne kosti
Dijagnoza: anamneza, pregled (videofluoroskopija, ezofagoskopija, manometrija)
Terapija: mali zalogaji + spazmolitici
121
Krikofaringealna disfunkcija
Izostanak relaksacije krikofaringealnog segmenta u momentu dolaska bolusa.
Klinicka slika: disfagija, regurgitacija bolusa, osecaj zastoja hrane, kasalj, mrsavljenje
Dijagnoza: anamneza, pregled (videofluoroskopija sa kontrastom, manometrija i 24h-na pHmetrija).
Terapija: hirurska i laserska - miotomija krikofaringealnog misica
Kardiospazam
Degeneracija Aerbahovog pleksusa koji izaziva neuromisicne poremecaje. Etiologija - stres, hormonski
poremecaji. Patogeneza - nema relaksacije kardije kad dodje bolus do nje, posledicno hrana zaostaju tu i stvara
se megaezofagus.
Klinicka slika: otezano gutanje, osecaj zastoja hrane, povracanje, mrsavljenje
Dijagnoza: anamneza, pregled (RTG sa kontrastom u aktu gutanja, ezofagoskopija)
Terapija: dilatacija sfinktera sondama i hirurska terapija.
124. MALIGNI TUMORI JEDNJAKA

U ovoj grupi tumora, najcesci je planocelularni karcinom, lose je diferentovan, primarni ili sekundarni (od
okolnog tkiva ili metastaza).
Klinicka slika: javlja se tek kad se 1/3 lumena suzi - disfagija, odinofagija, osecaj zarenja, pritiska, bol iza grudne
kosti ili u ledjima, stucanje, kasalj, promuklost, povracanje, gubitak na tezini.
Dijagnoza: anamneza, pregled (RTG - pomeranje struktura grudnog kosa, kontrastno - ogrizak jabuke,
ezofagoskopija - biopsija sa PH nalazom)
Terapija: hirurska, hemioterapija, radioterapija
122
VRAT
123
125. KONGENITALNE CISTE I FISTULE

VRATA
Ciste su tumefakcije razlicite velicine, oblocene epitelom, ispunjene tecnoscu. Fistule su ciste koje ima otvor na
kozi ili sluznicama. Nastaju zbog kongenitalnog poremecaja u razvoju skrznih brazda. Mogu biti:
- lateralne: povrsinske (na prednjoj ivici sternokleidomastoidnog misica), duboke (u kontaktu sa velikim
krvnim sudovima vrata. Cista prve skrzne brazde: lokalizacija - ispod lobulusa i zvukovoda ili
submandibularno. Fistulira - hrskavicav ili kostani deo zvukovoda.
- medijalne: nepotpuna obliteracija ductusa tireoglosusa dovodi do cista duz celog tog kanala (otvor na
jeziku - foramen cecum, preko hioidne kosti, do stitne zlezde i donje trecine vrata)
Klinicka slika: asimptomatski, otoreja (vodenasta ili gnojna), apsces - bol, otok, crvenilo
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija i palpacija - tumefakcija koja je elasticna ili tvrdja), UZ, RTG sa
kontrastom (ubacen u otvor fistule)
Terapija: Hirurgija ciste, saniranje apscesa (ekscizija sa drenazom i antibioticima)
Komplikacije: fistula, apsces
126. ZAPALJENJE LIMFNIH CVOROVA

VRATA - LIMFADENITISI
Nespecificni limfadenitisi
Imaju dva pika javljanja - do 10. godine (infekcije) i izmedju 50-70. godine (metastaze). Etiologija - bakterije,
virusi (par/influenca, COXACE, ADENO, CMV, EBV), protozoe (toxoplazma).
Klinicka slika: bol u reaktivnom limfnom cvoru
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija i palpacija - tumefakt razlicite velicina, crvenilo, otok, bol, fluktuacija
- apsces, secernacija - kolikvaciona nekroza), laboratorija - Le i SE su povecani, PH analiza
Terapija: medikamentozno - antibiotici, analgetici, hirurska - incizija sa drenazom
124
Specificni limfadenitisi
Ovde su limfadenitisi reaktivni limfadenitisi koji nastaju usled infekcija. Mogu se javiti na atipicnom mestu -
pojedinacni i multipli. Vazno je dijagnostikovati i leciti osnovnu bolest koja je uzrokovala limadenitis
(tuberkuloza - Mycobacterium tuberculosae, socioekonomski uslovi, toksoplazmoza - Toxoplasma gondii,
nepeceno svinjsko meso ili macji izmet, lajmska bolest - Borella Burgdorferi, krpelj).
127. APSCESI I FLEGMONE VRATA

Apsces je ogranicena gnojna kolekcija. Apscesi vrata mogu da nastanu kao:
- povrsni: platizma - povrsinska fascija vrata, nastaju od furunkula, karbunkula, komplikacija intervencija
na vratu, nekroze limfnog cvora
- duboki: ispod povrsinske fascije, nastaju zbog gnojnih zapaljenja okolnih struktura, kolikvaciono
nekroticnih limfnih cvorova
Flegmona je neogranicena bakterijska gnojna infekcija koja prozima tkivo, nastaje prodorom u misice jezika koji
je iz nekog razloga ostecen, kariozne zube, zapaljeski izmenjene tonzile i pljuvacnih i limfne zlezda.
Klinicka slika: opsti - slabost, malaksalost, temperatura, glavobolja, lokalni - crvenilo, otok, bol, fluktuacija,
kolikvacija, krepitacija (gasne kolekcije)
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija i palpacija - tumefakt razlicite velicina, crvenilo, otok, bol, fluktuacija,
kolikvacija, krepitacija), laboratorija - Le i SE su poviseni, UZ, nativni RTG, CT, MR, bris - antibiogram
Terapija:medikamentozno - antibiotici sirokog spektra do antibiograma
hirurski - incizija, drenaza i otvaranja svih dzepova sa gnojnim sadrzajem
125
128. METASTAZE VRATA

Metastaziranje je prenosenje tumorskih celija sa primarnog tumorskog mesta do nekog drugog, udaljenog. U
primarnom tumoru, njegov infiltrativni rast ostecuje limfne i krvne sudove oko njega i tako tumorske celije
dospevaju u cirkulaciju koje se dalje sire zbog slabosti humoralnog i celularnog imuniteta. Limfni cvorovi su
barijera za tumorke metastatske celije, u smislu zapaljenja limfnog cvora na njihovo prisustvo zato i u vratu
najcesce metastaziraju limfni cvorovi (duboki). Metastaze mogu biti unilateralne, bilateralne, kontralateralne.
Sirenje moze da bude ortogradno, retrogradno i hematogeno.
Dijagnoza: anamneza, pregled (palpacija - tumefakt razlicite velicine koji je fiksiran za podlogu a na kozi iznad
moze i ne mora da ima promena - nekroze, kolikvacije, ulceracije - nepouzdano je ovako dijagnostikovati, jer
su cesce nepalpabilni limfni cvorovi zapravo metastatski izmenjeni), UZ - pouzdano, specifinost i senzitivnost je
velika, CT i MR , punkciona dijagnostika i hirurska biopsija sa PH nalazom.
Terapija: hemioterapija, radioterapija, hirurska ekstirpacija limfnog cvora ili disekcija vrata.
129. DISEKCIJE VRATA

Kod onkoloskih, hirurskih terapija glave i vrata, koristi se Halstedov koncept, koji podrazumeva kompletno
odstranjenje primarnog tumora i drenaznih limfnih cvorova. Osnovna metoda je disekcija vrata. Ona moze biti:
- selektivna NO, N1 - odstranjenje limfaticnih grupa u drenaznom podrucju tumora

- modifikovana radikalna - N1, N2 - radikalna + cuvanje nelimfaticnih struktura
- radikalna - N1, N2, N3 i m. sternocleidomastoideus, v. jugularis interna, n. accesorius, pljuvacne zlezde
- prosirena radikalna - N1, N2, N3 - radikalna + okolne strukture (mandibula, klavikula, a. carotis)
126
STITNA ZLEZDA
127
130. MALIGNI TUMORI STITNE

ZLEZDE
Papilarni karcinom - porekla folikularnog epitela
Papilarna formacija sa fibrovaskularnom stromom i neoplasticnim folikularnim epitelom. Limfotropan - lako se
siri u regionalne limfne cvorove (prvi klinicki simptom). Histoloski je dobro diferentovan. Daje jasnu klinicku
sliku. Dobra prognoza. Terapija: radioaktivni jod, supresija T4 hormonom, tireioidektomija (subtotalna i
totalna - kod totalne su manji recidivi i bolje prezivljavanje), disekcija vrata, resekcija ekstrakapsulano
zahvacenih struktura.
Folikularni karcinom - porekla folikularnog epitela

Jedinstvena lezija unutar zlezde, nastaje od tireocita u podrucjima sa strumom. Hematogeno se siri, daje
ekstrakapsularne i udaljene metastaze. Histoloski je dobro diferentovan. Daje jasnu klinicku sliku. Dobra
prognoza. Terapija: radioaktivni jod, supresija T4 hormonom, tireiodektomija (subtotalna i totalna - kod
totalne su manji recidivi i bolje prezivljavanje), disekcija vrata, resekcija ekstrakapsulano zahvacenih struktura
Medularni karcinom
Maligna alteracija parafolikularnih C celija koje povecano produkuju kalcitonin. Posledicno imamo smanjenje
Ca u serumu, blokadu osteoklasta, povecano izlucivanje bubrega. Rastu sporo a klinicki se manifestuju
prolivima i crvenilom lica. Metastazira brzo u regionalne limfne cvorove i medijastinum a daje i udaljene
metastaze. Terapija - ne usvaja radioaktivni jod, hirurska – tireiodektomija
Anaplasticni karcinom
Najagresivnija forma porekla parenhima sa losom prognozom. Raste brzo, siri se ekstrakapsularno, fiksirajuci
okolne strukture, limfogeno - regionalne limfne cvorove, daje udaljene metastaze. Terapija - hirurgija je
kontraindikovana, tumoru se moze usporiti rast hemioterapijom i radioterapijom.
Maligni limfom
Nastaje primarno ili sekundarno od B celija, po tipu je non-Hodgkin, histoloski povezan sa autoimunim
tireoiditisom ali se klinicki odvaja titrom antitireoidnih antitela (Hasimoto - veliki, Limfom - mali titar).
Infiltruje limfogeno - regionalne limfne cvorove, raste ektrakapsularno - larinks (promuklost, disfagija).
Terapija - hemioterapija i radioterapija.
128
PLJUVACNE
ZLEZDE
129
131. FUNKCIJE PLJUVACNIH ZLEZDA

U organizmu imamo tri parne pljuvacne zlezde (parotidna, submandibularna i subjezicna) i mnostvo malih
pljuvacnih zlezda u sluzokozi usne duplje i farinksa. Parasimpatikus vrsi povecanje sekrecije zlezda, a simpatikus
smanjuje.
Parotidna - najveca, izvodni kanal - Stenoni, u visini drugog gornjeg molara vise serozna (vodnjikavija
pljuvacka).
Submandibularna - izvodni kanal - Wartonov, nalazi se na podu usne duplje sa obe strane frenuluma, vise
mucinozna (gusca pljuvacka).
Sublingvalne - imaju mnogo izvodnih kanalica koji se ulivaju iza kanala submandibularne zlezde vise mucinozna
(gusca pljuvacka).
Funkcija pljuvackih zlezda
Osnovna funkcija je lucenje pljuvacke koje se odvija u dve etape, primarna pljuvacka je kisela, nalazi se u
acinusima, potom se vrsi reapsorpcija duz duktusa, duktalne celije i modifikuje u definitivnu pljuvacku koja je
bazna. Pljuvacka je 99% voda, ostatak organske (mucin, amilaza, lizozim) i neorganske materije (Na i K).
Pljuvacka sadrzi i sekretorne IgA, kao i izohemaglutinogen (kao u krvi na Er). Funkcije pljuvacke su:
- vlazenje skuzokoze - govor, gutanje, cuvanje sluznice, utapanje gustatornih papila

- zastitna - Sluznica - IgA, mehanicki, termicki i hemijski cuva. Zubi - ispiranje.
- varenje - natapa hranu + amilaza
- pljuvanje - eliminacija engodenih i egzogenim materija (virusi, sastojci plazme…)
Poremecaji lucenja pljuvacke
Xerostomia - smanjeno lucenje, izaziva susenje sluznice i disfunkciju.
Sijaloreja - povecano lucenje, fizioloski - hrana, patoloski - opstrukcije gornjih GIT puteva.
130
132. AKUTNO I HRONICNO

ZAPALJENJE PLJUVACNIH ZLEZDA
Akutna zapaljenja
Akutna zapaljenja pljuvacnih zlezda mogu biti:
- bakterijska - akutni purulentni sijaloadenitis (Stafilokokus aureus, Streptokokus pneumonije, Eserihija

koli), nastaju kao komplikacija diabetesa, bubreznih oboljenja, imunosupresivi, hemoterapija,
radioterapija
- virusna - parotitis epidemica (MUMPS)
- gljivicna - parotitis micotica (Actinomices)
Klinicka slika: opsti znaci infekcije, bol, trizmus
Dijagnoza: anamneza, pregled (inspekcija i palpacija - upaljena zlezda, promene na kozi iznad zlezde, bolnost,
izvodni kanali - gnojni eksudat), izolacija uzrocnika - antibiogram, serologija
Terapija: Leciti infekciju uz higijenske mere - toaleta usta, korekcija elektrolita i vode. Vakcinacija.
Komplikacije: MUMPS - sterilitet
Hronicni rekurentni parotitis

Hronicno zapaljenje parotidne zlezde u kojem se smenjuju remisije sa egzacerbacijama. Nije poznat uzrok a
smatra se da kongenitalne malformacije izvodnog kanala parotidne zlezde jesu predisponirajuci faktor. Javlja se
unilateralno, bilateralno ili naizmenicno kod dece.
Klinicka slika: bol, mlecan sekret - granuliran ili gnojav, trizmus
Dijagnoza: anamneza, pregled (ispitati Stenonov izvodni kanal - videti eksudat), sijalografija - malformacije,
biopsija parotidne zlezde.
Terapija: masaza zlezde + sijalogogi, ligiranje izvodnog kanala, resekcija nerava, antibiotici, parotidektomija.
131
133. SIALOLITHIASIS
Ovo je stanje nakupljanja kalcifikacija u izvodnim kanalima pljuvacnih zlezda. Najcesce je u submandibularnim
zlezdama jer pljuvacka kroz Wartonov kanal tece nasuprot gravitacije i ona je vise mukusna zlezda, pa je i
pljuvacka gusca. Patogeneza - elektrolitni poremecaj sekrecije - porast viskoznosti - opstrukcija izvodnog kanala
- talozenje soli Ca-fosfata i Ca-karbonata.
Klinicka slika: oticanje i bolnost zlezde u toku uzimanja hrane
Dijagnoza: anamneza, pregled (bimanuelna palpacija poda usne duplje), sijalografija - RTG sa kontrastom, UZ
Terapija: endoskopski - sijalolitektomija, ekstirpacija - kod ireverzibilnih inflamacija pljuvacne zlezde
134. BENIGNI TUMORI PLJUVACNIH

ZLEZDA
Ovo su benigni tumori najcesci suu parotidnoj zlezdi, sporo rastu, retko maligno alterisu, unilateralni ili
bilateralni, solitarni. Klinicka slika - asimptomatski sa tumefakcijom razlicite velicine. Dijagnoza - ultrazvuk koji
opisuje promenu, radiosijalografija, punkciona biopsija. Terapija - hirurska - ekstirpacija zlezde
Pleomorfni adenom
Porekla mioepitelijalnih celija. Gradjen je od vise struktura - mukoidni, hrskavicavi, kostani i zlezdani elementi.
Monomorfni adenom
Isti kao pleomorfni, ali samo sa jednim elementom.
Cystadenoma papillarae lymphomatosum

On je porekla limfoidnog tkiva sa folikulima i germinativnim centrom okruzen izmenjenim epitelom.
Oncocytoma
porekla epitelnih celija duktalnog sistema - izmene se - onkocita
132
135. MALIGNI TUMORI PLJUVACNIH

ZLEZDA
Klinicka slika: asimptomatski sa tumefakcijom razlicite velicine, pareza i paraliza facijalisa
Dijagnoza: CT, MR, sijalografija, biopsija sa PH nalazom
Terapija: hirurska, hemioterapija, radioterapija
Mukoepidermoidni karcinom
Porekla epitelnih celija izvodnih kanala. Najucestaliji. Njegov nastanak se vezuje za radijaciju. Histoloski je
dobro ili lose diferentovan. Metastazira limfogeno.
Adenokarcinom
Porekla duktalnih celija izvodnih kanala. Papilarne formacija +lucenje mukusa. Infiltrise okolna tkiva.
Metastazira limfogeno.
Adenoidcisticni karcinom
Porekla mioepitelnih celija.Siri se perineuralno, hematogeno i limfogeno. Ne odgovara dobro na hemioterpiju
i radioterapiju.
Planocelularni karcinom
Retko nastaje. Porekla je ekskretornih duktalnih celija. Brzo infiltrise okolna tkiva. Siri se limfogeno.
133
Sadrzaj
PRIMER ANAMNEZE I STATUSA ................................................................................................................................ 3
STATUS LOCALIS ............................................................................................................................................................ 4
Redosled pregleda: ................................................................................................................................................... 4
PREGLED NOSA ............................................................................................................................................................... 5
Inspekcija – radi se na ispitu ..................................................................................................... 5
Palpacija – radi se na ispitu ....................................................................................................... 5
Prednja rinoskopija – radi se na ispitu ..................................................................................... 5
Zadnja rinoskopija – ovo ne radimo na ispitu ......................................................................... 5
Digitalna eksploracija epifarinksa – ovo ne radimo na ispitu ................................................ 5
PREGLED USNE DUPLJE I OROFARINKSA ............................................................................................................. 6
Inspekcija i palpacija – radi se na ispitu ................................................................................... 6
Orofaringoskopija – radi se na ispitu ....................................................................................... 6
 Ekspresija tonzila – radi se na ispitu............................................................................................................ 6
 Pregled poda usne duplje i jezika – radi se na ispitu ............................................................................... 6
PREGLED UHA .................................................................................................................................................................. 7
Otoskopija – radi se na ispitu ................................................................................................... 7
 ceonim ogledalom – radi se na ispitu ......................................................................................................... 7
 Otoskopom – ne radi se na ispitu ............................................................................................................... 7
 Otomikroskopom – ne radi se na ispitu .................................................................................................... 7
PREGLED LARINKSA....................................................................................................................................................... 8
Indirektna laringoskopija – radi se na ispitu ............................................................................ 8
PREGLED VRATA ............................................................................................................................................................. 9
Palpacija – radi se na ispitu (limfne zlezde, stitna zlezda) ..................................................... 9
1. FIZIOLOGIJA SLUHA I VESTIBULARNOG APARATA ................................................................................... 11
Uho............................................................................................................................................ 11
Vestibularni aparat .................................................................................................................. 13
2. KONGENITALNE MALFORMACIJE SPOLJASNJEG I SREDNJEG UHA ..................................................... 14
3. POVREDE SPOLJASNJEG UHA .............................................................................................................................. 15
134
POVREDE USNE SKOLJKE I SPOLJASNJEG SLUSNOG KANALA: ............................... 15

POVREDE KOZE SPOLJASNJEG SLUSNOG KANALA: ................................................... 15
OTHEAMATOMA: .................................................................................................................. 15
CONGELATIO: ....................................................................................................................... 15
CONBUSTIO: .......................................................................................................................... 15
4. POVREDE BUBNE OPNE ........................................................................................................................................ 16
5. OTITIS EXTERNA ...................................................................................................................................................... 17
OTITIS EXTERNA CIRCUMSCRIPTA ................................................................................. 17
OTITIS EXTERNA DIFFUSA ................................................................................................ 17
OTITIS EXTERNA MALIGNA .............................................................................................. 17
OTITIS EXTERNA MYCOTICA............................................................................................ 17
ECZEMA MEATUS ACUSTICI EXTERNI ........................................................................... 18
6. CERUMEN OBTURANS ........................................................................................................................................... 18
7. EXOSTOSIS MEATUS ACUSTICI EXTERNI ....................................................................................................... 19
8. STRANA TELA U SPOLJASNJEM SLUSNOM KANALU ................................................................................. 19
9. TUMORI UVA ............................................................................................................................................................. 20
Spoljasnje uvo .......................................................................................................................... 21
Srednje uvo .............................................................................................................................. 22
Unutrasnje uvo......................................................................................................................... 23
10. OTITIS BAROTRAUMATICA ............................................................................................................................... 23
11. FRAKTURE TEMPORALNE KOSTI..................................................................................................................... 24
12. OTITIS MEDIA ACUTA.......................................................................................................................................... 24
OTITIS MEDIA CATARRHALIS ................................................................................................... 25
OTITIS MEDIA PURULENTA (SUPPURATIVA) ............................................................................ 25
1.Proetz metoda ..................................................................................................................................................... 25
2.Valsalva manevar.................................................................................................................................................. 25
3.Politzer ................................................................................................................................................................... 25
4.Paracenteza ........................................................................................................................................................... 25
13. OTITIS MEDIA SECRETORIA ............................................................................................................................... 26
14. OTITIS U ODOJCADI ............................................................................................................................................ 26
15. MASTOIDITIS ACUTA ........................................................................................................................................... 26
16. PARESIS ET PARALYSIS NERVI FACIALIS ........................................................................................................ 27
17. HRONICNI NEGNOJNI ZAPALJENSKI PROCESI SREDNJEG UVA......................................................... 28
OTITIS MEDIA SECRETORIA ...................................................................................................... 28
135
TYMPANOSCLEROSIS .......................................................................................................... 29
OTITIS MEDIA ADHAESIVA ................................................................................................ 29
ATELECTASIS AURIS MEDIAE ............................................................................................ 30
18. HRONICNI GNOJNI ZAPALJENSKI PROCESI SREDNJEG UVA .............................................................. 30
OTITIS MEDIA CHONICA SIMPLEX - TUBOTIMPANALNI ........................................... 30
HRONICNI TUBOTIMPANALNI MUKOZITIS .................................................................. 30
OTITIS MEDIA CHRONICA OSTITICA - ATIKOANTRALNI ......................................... 30
19. HOLESTEATOM....................................................................................................................................................... 31
20. EGZOKRANIJALNE OTOGENE KOMPLIKACIJE .......................................................................................... 32
MASTOIDITIS ......................................................................................................................... 32
PARALYSYS N. FACIALIS..................................................................................................... 33
LABYRINTHITIS ..................................................................................................................... 33
PETROSITIS ............................................................................................................................ 33
OSTEOMYELITIS OSSIS TEMPORALIS.............................................................................. 33
21. ENDOKRANIJALNE OTOGENE KOMPLIKACIJE ......................................................................................... 33
MENINGITIS PURULENTA .................................................................................................. 34
ABSCESSUS EXTRADURALIS ............................................................................................. 34
ABSCESSUS SUBDURALIS................................................................................................... 35
ABSCESSUS CEREBRI ........................................................................................................... 35
ABSCESSUS CEREBELLI ....................................................................................................... 36
THROMBOPHLEBITIS SINUS SIGMOIDEI ........................................................................ 37
22. TYMPANOSCLEROSIS ........................................................................................................................................... 37
23. OTOSCLEROSIS....................................................................................................................................................... 37
24. MIKROHIRURSKE OPERACIJE UVA .................................................................................................................. 38
MASTOIDEKTOMIJA: ............................................................................................................ 38
MASTOIDEKTOMIJA RADIKALIS - radikalna trepanacija temporalne kosti ili
timpanomastoidektomija....................................................................................................................................... 38
TIMPANOPLASTIKA ............................................................................................................. 39
STAPEDEKTOMIJA I STAPEDOTOMIJA ............................................................................ 39
LABIRINTEKTOMIJA ............................................................................................................. 39
25. AKUTNA I HRONICNA AKUSTICNA TRAUMA.......................................................................................... 39
26. TOKSICNA OSTECENJA UNUTRASNJEG UVA .......................................................................................... 40
27. PRESBYACUSIS ......................................................................................................................................................... 41
28. MENIERE-OV SINDROM ....................................................................................................................................... 42
29. NEURONITIS NERVI VESTIBULARIS ................................................................................................................. 42
136
30. DIJAGNOSTICKE METODE U AUDIOLOGIJI I VESTIBULOLOGIJI ........................................................ 43

31. VRSTE NAGLUVOSTI............................................................................................................................................. 45
32. NAGLUVOST KOD DECE .................................................................................................................................... 45
33. SLUSNI AMPLIFIKATORI ....................................................................................................................................... 46
34. REHABILITACIJA NAGLUVOSTI ........................................................................................................................ 46
35. AKUTNA NAGLUVOST I GLUVOCA .............................................................................................................. 47
36. TINNITUS .................................................................................................................................................................. 47
37. KOSTENOV SINDROM ......................................................................................................................................... 48
Anatomija paranazalnih sinusa............................................................................................... 50
Vaskularizacija nosa ................................................................................................................ 50
66. FUNKCIJE NOSA ..................................................................................................................................................... 51
Respiracijska ............................................................................................................................. 51
Zastitna ..................................................................................................................................... 51
Refleksna................................................................................................................................... 51
Olfaktorna ................................................................................................................................ 51
Fonatorna ................................................................................................................................. 51
67. DIJAGNOSTICKE METODE U RINOLOGIJI ................................................................................................... 52
68. HOANALNA ATREZIJA......................................................................................................................................... 53
69. DEFORMACIJE PIRAMIDE I SEPTUMA NOSA ................................................................................................ 53
70. EPISTAXIS .................................................................................................................................................................. 54
71. STRANA TELA NOSA. RINOLITI. ...................................................................................................................... 55
72. FURUNCULUS NASI .............................................................................................................................................. 55
73. RHINITIS ACUTA .................................................................................................................................................... 56
74. RHINITIS CHRONICA ........................................................................................................................................... 56
RHINITIS CHRONICA SYMPLEX ........................................................................................ 57
RHINITIS CHRONICA HYPERTROPHICA......................................................................... 57
RHINITIS CHRONICA ATROPHICA................................................................................... 57
75.RHINITIS CHRONICA ATROPHICA.................................................................................................................. 58
76. POVREDE NOSA. HEMATOMI I APSCECI NOSNE PREGRADE .............................................................. 58
Povrede..................................................................................................................................... 58
Hematom ................................................................................................................................. 59
Apsces septi nasi ...................................................................................................................... 59
77. POVREDE LICA ........................................................................................................................................................ 59
Povrede licnog masiva............................................................................................................. 59
137
Prelom zigomaticne kosti ....................................................................................................... 60

Prelomi donji vilice .................................................................................................................. 60
Impresivna fraktura orbite (Blowout fraktura orbite) ......................................................... 61
Frontoetmoidne povrede ....................................................................................................... 61
78. IMPRESIVNA FRAKTURA ORBITE ..................................................................................................................... 61
79. POVREDA FRONTOBAZALNOG PREDELA .................................................................................................. 61
80. RHINITIS CHRONICA ALLERGICA .................................................................................................................. 62
81. IDIOPATSKI RINITIS ............................................................................................................................................... 63
82. POLYPOSIS NASI ..................................................................................................................................................... 63
83. SINUZITIS KOD ODRASLIH ................................................................................................................................ 64
84. SINUZITIS KOD DECE .......................................................................................................................................... 65
85. MUKOKELE. PIOKELE. ........................................................................................................................................... 65
86. INTRAORBITALNE I ENDOKRANIJALNE SINUSOGENE KOMPLIKACIJE .......................................... 66
87. WEGENEROVA GRANULOMATOZA ............................................................................................................. 67
88. AEROSINUZITIS....................................................................................................................................................... 67
89. OSTEOM PARANAZALNIH SUPLJINA ............................................................................................................. 68
90. MALIGNI TUMORI NOSA .................................................................................................................................... 68
Tumore nosne piramide ......................................................................................................... 68
Tumore nosne supljine i paranazalnih supljina ..................................................................... 69
91. MALIGNI TUMORI GORNJE VILICE.................................................................................................................. 69
92. INVERTNI PAPILOMI .............................................................................................................................................. 69
93. SLEEP APNEA ............................................................................................................................................................ 70
Terminologija - nos ......................................................................................................................................................... 71
94. FIZIOLOGIJA USNE DUPLJE I ZDRELA ............................................................................................................ 73
Usna duplja ............................................................................................................................... 73
Zdrelo ....................................................................................................................................... 73
95. HELIOGNATOPALATOSHIZA ........................................................................................................................... 74
96. POVREDE USNE DUPLJE....................................................................................................................................... 74
Mehanicke povrede ................................................................................................................. 74
Strana tela ................................................................................................................................ 75
Hemijske povrede.................................................................................................................... 75
Termicke povrede ................................................................................................................... 75
Radioepitelitis .......................................................................................................................... 75
97. STRANA TELA FARINKSA.................................................................................................................................... 75
138
98. STOMATITIS ULCEROSA ..................................................................................................................................... 75

99. FLEGMONA PODA USNE DUPLJE (angina Ludwig) ...................................................................................... 76
100. GLOBUS PHARYNGEUS ..................................................................................................................................... 76
101. PAREZE I PARALIZA FARINKSA ...................................................................................................................... 76
102. NEURALGIA N. GLOSSOPHARYNGEI ET N. VAGI................................................................................... 77
Neuralgija glosofaringeusa ...................................................................................................... 77
Neuralgija vagusa - senzitivna vlakna .................................................................................... 77
103. GUTANJE I POREMECAJ GUTANJA ............................................................................................................... 77
104. PHARYNGITIS CHRONICA............................................................................................................................... 78
105. ADENOIDITIS ........................................................................................................................................................ 78
106. TONSILITIS ACUTA ............................................................................................................................................. 79
Palatinalni tonsilitis ................................................................................................................. 79
Lingvalni tonsilitis .................................................................................................................... 80
Tubarni tonsilitis ...................................................................................................................... 80
107. REKURENTNI TONSILITIS ................................................................................................................................. 80
108. TONSILITIS CHRONICA .................................................................................................................................... 80
Idiopatska tonzilarna hiperplazija .......................................................................................... 81
Rekurentni tonzilitis ................................................................................................................ 81
Hronicni hipertroficni (hiperplasticni) tonzilitis ................................................................... 82
109. INDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU ............................................................................................................... 83
110. APSCESI ZDRELA .................................................................................................................................................. 84
Peritonzilarni apsces ............................................................................................................... 84
Retrofaringealni apsces ........................................................................................................... 84
Parafaringealni apsces ............................................................................................................. 84
111. FIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS ....................................................................................................... 85
112. MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA .................................................................................................................... 85
113. MALIGNI TUMORI OROFARINKSA ............................................................................................................... 86
114. KARCINOM BAZE JEZIKA ................................................................................................................................. 87
Terminologija - farinks .................................................................................................................................................... 88
Anatomija larinksa ........................................................................................................................................................... 90
38. FUNKCIJE LARINKSA............................................................................................................................................. 91
Stabilizacija grudnog kosa ............................................................................................................................. 91
39. DIJAGNOSTICKE METODE U LARINKOLOGIJI ........................................................................................... 92
40.KONGENITALNE MALFORMACIJE LARINKSA.............................................................................................. 92
139
Atrezija larinksa ................................................................................................................................................. 93

Stenoza larinksa ................................................................................................................................................. 93
Laringomalacija .................................................................................................................................................. 93
Laringokela ........................................................................................................................................................... 93
Ciste ......................................................................................................................................................................... 93
Membrane ............................................................................................................................................................. 93
41. POVREDE LARINKSA I VRATA........................................................................................................................... 94
Endotrahealna intubacija ............................................................................................................................... 95
Strana tela larinksa ........................................................................................................................................... 95
Vokalni abuzus .................................................................................................................................................... 95
42. STENOZE LARINKSA I TRAHEJE ....................................................................................................................... 96
43. STRANA TELA LARINKSA ................................................................................................................................... 96
44. LARYNGITIS ACUTA ............................................................................................................................................. 96
45. LARYNGITIS SUBGLOTTICA .............................................................................................................................. 97
46. LARYNGITIS CHRONICA .................................................................................................................................... 97
47. EDEMI LARINKSA.................................................................................................................................................... 98
Hereditarni angioedem ........................................................................................................... 98
Angioneuroticki edem (Quincke) .......................................................................................... 99
48. PARESIS LARYNGIS NEUROGENES .................................................................................................................. 99
49. PAPILOMI LARINKSA KOD DECE (Juvenilni - agresivni tip) .................................................................... 101
50. PAPILOMI LARINKSA KOD ODRASLIH (Manje agresivni tip)................................................................. 101
51. PSEUDOTUMORI LARINKSA ........................................................................................................................... 102
Nodulusi.................................................................................................................................. 102
Polipi ....................................................................................................................................... 102
Rajnkeov edem ...................................................................................................................... 103
Ciste ........................................................................................................................................ 103
Granulomi .............................................................................................................................. 103
52. PREKANCEROZE LARINKSA ........................................................................................................................... 104
53. KARCINOM LARINKSA ..................................................................................................................................... 104
54. RANA DIJAGNOSTIKA KARCINOMA LARINKSA.................................................................................... 105
55. HIRURSKE METODE LECENJA KARCINOMA LARINKSA ...................................................................... 105
 Hordektomija .............................................................................................................................................. 105
 Hemilaringektomija .................................................................................................................................... 106
 Horizontalna parcijalna laringektomija .................................................................................................. 106
140
 Suptotalne laringektomije ......................................................................................................................... 106

56. KARCINOMI HIPOFARINKSA.......................................................................................................................... 106
57. FONIJATRIJA. DEFINICIJA I DIJAGNOSTICKE METODE. ....................................................................... 107
58. FIZIOLOGIJA GLASA I GOVORA ................................................................................................................... 108
59. HIPERKINETICKA DISFONIJA .......................................................................................................................... 109
60. PSIHOGENA DISFONIJA I AFONIJA .............................................................................................................. 109
61. ENDOKRINI POREMECAJI GLASA ................................................................................................................. 110
62. PROFESIONALNA OSTECENJA GLASA ....................................................................................................... 110
63. FIZIOLOSKI I ZAOSTALI GOVORNI RAZVOJ ........................................................................................... 111
Tepanje (Dislalia) ................................................................................................................... 111
Mucanje................................................................................................................................... 111
Brzopletost............................................................................................................................. 111
Rinolalia aperta et clausa ...................................................................................................... 111
Alalia ....................................................................................................................................... 112
Disfazije i afazije .................................................................................................................... 112
Dizartrije ................................................................................................................................ 112
64. OBOLJENJA GOVORA ....................................................................................................................................... 112
65. REHABILITACIJA GLASA I GOVORA NAKON LARINGEKTOMIJE..................................................... 112
Terminologija - LARINKS ........................................................................................................................................... 113
115. STRANA TELA DISAJNIH PUTEVA .............................................................................................................. 115
116. LARYNGOTRAHEOBRONHITIS ACUTA SUFFOCANS - JACKSON ............................................... 116
117. TRAHEOSTOMIJA, KONIKOTOMIJA, INDIKACIJE ZA TRAHEOSTOMIJU .................................... 116
Konikotomija.......................................................................................................................... 116
Traheotomija ......................................................................................................................... 117
118. GERB ...................................................................................................................................................................... 119
119. KRIKOFARINGEALNA DISFUNKCIJA ......................................................................................................... 119
120. CORRHOSIO OESOPHAGEI .......................................................................................................................... 119
121. CORPUS ALIENUM OESOPHAGEI ............................................................................................................... 120
122. DIVERTIKULI JEDNJAKA ................................................................................................................................. 121
123. SPAZMI JEDNJAKA ............................................................................................................................................ 121
Idiopatski ezofagealni spazam .............................................................................................. 121
Krikofaringealna disfunkcija.................................................................................................. 122
Kardiospazam ........................................................................................................................ 122
124. MALIGNI TUMORI JEDNJAKA ....................................................................................................................... 122
141
125. KONGENITALNE CISTE I FISTULE VRATA .............................................................................................. 124

126. ZAPALJENJE LIMFNIH CVOROVA VRATA - LIMFADENITISI .............................................................. 124
Nespecificni limfadenitisi ...................................................................................................... 124
Specificni limfadenitisi ........................................................................................................... 125
127. APSCESI I FLEGMONE VRATA ...................................................................................................................... 125
128. METASTAZE VRATA ......................................................................................................................................... 126
129. DISEKCIJE VRATA .............................................................................................................................................. 126
130. MALIGNI TUMORI STITNE ZLEZDE ........................................................................................................... 128
Papilarni karcinom - porekla folikularnog epitela .............................................................. 128
Folikularni karcinom - porekla folikularnog epitela ........................................................... 128
Medularni karcinom .............................................................................................................. 128
Anaplasticni karcinom........................................................................................................... 128
Maligni limfom ....................................................................................................................... 128
131. FUNKCIJE PLJUVACNIH ZLEZDA ................................................................................................................ 130
Funkcija pljuvackih zlezda .......................................................................................................................... 130
132. AKUTNO I HRONICNO ZAPALJENJE PLJUVACNIH ZLEZDA .......................................................... 131
Akutna zapaljenja ........................................................................................................................................... 131
Hronicni rekurentni parotitis ................................................................................................................... 131
133. SIALOLITHIASIS .................................................................................................................................................. 132
134. BENIGNI TUMORI PLJUVACNIH ZLEZDA ............................................................................................... 132
Pleomorfni adenom ....................................................................................................................................... 132
Monomorfni adenom .................................................................................................................................... 132
Cystadenoma papillarae lymphomatosum ........................................................................................ 132
Oncocytoma...................................................................................................................................................... 132
135. MALIGNI TUMORI PLJUVACNIH ZLEZDA ............................................................................................... 133
Mukoepidermoidni karcinom ................................................................................................................... 133
Adenokarcinom ............................................................................................................................................... 133
Adenoidcisticni karcinom ........................................................................................................................... 133
Planocelularni karcinom ............................................................................................................................. 133
142

Otorinolaringologija MFNS2017

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Otorinolaringologija MFNS2017

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OTORINOLARINGOLOGIJA

MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD

SKRIPTA PO ISPITNIM PITANJIMA

Knjigu i zbirku mozete kupiti ili iznajmiti na fakultetu.

Nadamo se da ce vam pomoci u spremanju ispita.

Natalija Ivkovic i Jovica Sovic

PRIMER ANAMNEZE I STATUSA

GLAVNE TEGOBE: taksativno nabrojati (npr. promuklost, otezano disanje…)

PORODICNA ANAMNEZA: ORL i opste bolesti vezane za hereditet

STATUS PRAESENS (Opsti status pacijenta)

STATUS LOCALIS (Lokalni ORL status)

Sta nam je potrebno za pregled?

Palpacija – radi se na ispitu

Prednja rinoskopija – radi se na ispitu

Zadnja rinoskopija – ovo ne radimo na ispitu

Digitalna eksploracija epifarinksa – ovo ne radimo na ispitu

PREGLED USNE DUPLJE I

Orofaringoskopija – radi se na ispitu

 Ekspresija tonzila – radi se na ispitu

 Pregled poda usne duplje i jezika – radi se na ispitu

Inspekcija – radi se na ispitu

Palpacija – radi se na ispitu

Otoskopija – radi se na ispitu

 Otoskopom – ne radi se na ispitu

 Otomikroskopom – ne radi se na ispitu

Palpacija – radi se na ispitu

Indirektna laringoskopija – radi se na ispitu

Inspekcija – radi se na ispitu

Palpacija – radi se na ispitu (limfne zlezde, stitna zlezda)

- Aerotimpanalni - vazdušni: koji je najprilagođeniji za sprovođenje zvučnog talasa

Usna skoljka: prikuplja i usmerava zvuk; bitna je u percepciji izvora zvuka.

Fiziologija srednjeg uha:

Eustahijeva tuba: ima nekoliko uloga.

Fiziologija unutrasnjeg uha:

Koncept prenosa zvucnog, putujuceg talasa:

- Zvukovod, bubna opna, koscice

Kako mozak odredi koje je frekvencije i intenziteta zvuk?

Frekvenca: u zavisnosti koji deo bazilarne membrane je zahvacen zavisi i frekvenca,

baza puza - visoke, helikotrema - niske.

celije se aktiviraju samo na jakim intenzitetima.

Aferentni akusticni putevi:

- Spoljasnje i unutrasnje slusne celije (njihovi aksoni)

Aferentni vestibularni putevi:

- Aksoni kupule i otolita

Spoljasnje uho Srednje uho

Usna skoljka Spoljasnji slusni kanal Malformacije bubne opne

Major Atrezija Malformacije slusnih koscica

Microtia minor - mala usna skoljka sa ocuvanom arhitektonikom

Makrotia minor - velika usna skoljka

Poliotia minor - vise usnih skoljki

Stenoza - suzenje razlicitog stepena ali ocuvana prohodnost

Fistule i ciste - periaurikularne (preaurikularne i aurikocervikalne)

Dijagnoza: anamneza, pregled, funkcionalna ispitivanja, opservacija, CT i MR.

3. POVREDE SPOLJASNJEG UHA

POVREDE USNE SKOLJKE I SPOLJASNJEG SLUSNOG KANALA: kad se

POVREDE KOZE SPOLJASNJEG SLUSNOG KANALA: povreda koze - bol,

4. POVREDE BUBNE OPNE

Klinicka slika: bol i zaglusenost

Tabela svih zapaljenja uha

erysipelas auriculae otitis media acuta purulenta

otitis externa otitis externa circumscripta hronicna

Zvukovod otitis externa diffusa

otitis externa maligna negnojna otitis media secretoria

otitis externa mycotica otitis media adhaesiva