VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI SAD

Master studijski program:

MEĐUNARODNO POSLOVANJE I FINANSIJE

Predmet:
MEĐUNARODNA PORESKA POLITIKA

Esejski rad na temu

SAVREMENI POGLEDI NA JAVNI ZAJAM

MENTOR: STUDENT:
Prof dr Ljiljana Jović Ljubica Talirović
(2019/200030)

Novi Sad, novembar 2020.

 Na polju teorijskog i empirijskog izučavanja javnih finansija, javni prihodi predstavljaju
jednu veliku grupu sredstava kojima se zadovoljava širok spektar javnih potreba države. S
obzirom na to da postoji više različitih vrsta javnih potreba, isto tako postoji i široka podela
javnih prihoda prema njihovoj svrsi i upotrebi. Kada dažbinski javni prihodi nisu dovoljni za
finansiranje njenih javnih rashoda, država pristupa najglavnijem izvoru vanrednih javnih prihoda
- javnom zajmu. Javni zajam predstavlja zaduživanje države (kao i svakog drugog dužnika) na
tržištu novca i kapitala kako bi pokrila i nadoknadila manjak javnih prihoda nad javnim
rashodima. Na osnovu ugovora o zajmu, fizička ili pravna lica pozajmljuju državi određeni iznos
novca ili drugih sredstava uz obavezu države da vrati pozajmljena sredstva. Prema tome, javni
zajam je u momentu obezbeđivanja prihod, ali je u momentu vraćanja rashod za državu.
Postoji nekoliko osnovnih razloga iz kojih se javlja potreba za javnim zajmom, a to su:
pojava velikih vanrednih rashoda, vremensko nepoklapanje između priliva javnih prihoda i
odliva javnih rashoda, nedostatak novčanih sredstava za pokriće redovnih javnih prihoda i
povećanje državnog intervencionizma. Međutim, zadatak ovog rada je da prikaže kako dva
teorijska pravca različito gledaju na koncept javnog zajma, gde je fokus na savremenoj teoriji i
njenim postulatima.
Prva teorija potiče od Klasične ekonomske škole i nju je važno spomenuti da bi se
razumela njena protivrečnost u odnosu na narednu teoriju. Klasična teorija osporava i smatra
nepotrebnim kako državu i poreze koji se plaćaju radi javne potrošnje, tako i javni zajam i to
uglavnom na osnovu mnogih slučajeva loše upotrebe zajmom prikupljenih sredstava, rasipničkog
ponašanja i neurednog vraćanja pozajmljenih sredstava, što direktno dovodi do zaduživanja i
prenošenja tereta iskorišćenog zajma na buduće generacije. Takođe, smatra dobrim samo onaj
budžet koji je u ravnoteži, gde ne postoje ni deficit a ni suficit. Iz tih razloga, ova teorija se
naziva pesimističnom.
S druge strane, predstavnici druge, kejnzijanske škole, imaju optimističan pristup. Oni
smatraju zajam redovnim poreskim oblikom, a deficit budžeta, u prihvatljivim granicama, vide
kao normalnu pojavu. Iz toga se razvila savremena teorija o javnom zajmu. Ona naglašava da je
javni zajam veoma važan instrument za uticaj na dugoročnu stabilizaciju privrednih tokova i
promenu privredne strukture, pa se u velikoj meri može smatrati pre redovnim nego vanrednim
oblikom javnog prihoda. Savremeni finansijski teoretičari ističu značaj zajmova kao instrumenta
raspodele javnog tereta. Teret otplate zajma se produžava, prenosi na nove generacije obveznika
i traje sve do konačne amortizacije i otplate i zato je i olakšana raspodela javnih tereta jer
omogucava da ga plaćaju i buduće genaracije. Iako ovaj argument savremene teorije moze da
deluje nepravedno i neopravdano, sasvim je legitiman, naročito kod investicionih zajmova jer će
investicije iz tih zajmova koristiti i buduće generacije pa zato i one moraju da učestivuju u
njihovoj otplati pošto uživaju korist od njih. Savremena teorija naglašava da je javni zajam
snažan instrument anticiklične i stabilizacione (razvojne) politike. Ako se državna privreda nađe
u depresiji, država svojim investicijama, koje finansira zahvaljujući javnom zajmu, deluje na
porast proizvodnje, zaposlenosti, tražnje i potrošnje. A kada privatne investicije zažive, tada se
smanjuju državne. Tada država može da smanji svoje rashode po osnovu investicija i da krene da
vraća javne dugove. Najnovije finansijske teorije (monetaristi, teorija ponude, teorija
blagostanja) okrenute su ka većem oprezu i veoma su restriktivne kada su u pitanju javni
zajmovi. One naglašavaju da bi se sredstva javnih zajmova bolje iskoristila u tržišnom nego u
javom sektoru i da njihova upotreba treba da bude izuzetno umerena kako ne bi narušila
likvidnost budžeta.

2
 Pripadnici klasične teorije javnog zajma umeli su da kažu: “Ili će narod uništiti javni
zajam ili će javni zajam uništiti narod”. Međutim, na zajam ne trebati gledati iz tog ugla pošto se
on može usmeriti na jako koristan način ako se adekvatno planira i ako se njime pravilno
raspolaže. Savremene države brojne poslove i zadatke danas obavljaju zahvaljujući mogućnosti
zaduživanja. Ukoliko se zajmovi efektivno i efikasno iskoriste i usmere na finansiranje
produktivnih investicija, one će u budućnosti doneti profit kojim će se otplaćivati anuiteti javnog
kredita. Posebno je značajno usmeravanje javnog zajma na investicije u privredi jer će to ojačati
materijalne osnove društva i ukupan ekonomski potencijal države. Ali, kao i svaka pojava, i javni
zajam će se loše odraziti ako se njime ne raspolaže racionalno. Stoga je potrebno održavati
njegovu visinu i visinu budžetskog deficita u prihvatljivim granicama da ne bi došlo do pojave
dužničke krize. Važno je napomenti da država koja ne zabeležava privredni rast usled upotrebe
javnog zajma, neće ni moći da održi politiku zaduživanja na duže staze.

3
 Izvori korišćeni za argumentovanje

Dimitrijević, M. Javni zajam; Javne finansije i finansijsko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u
Nišu, preuzeto 3. novembra 2020, sa http://www.prafak.ni.ac.rs/files/nast_mat/Javne-finansije-i-
finansijsko-pravo---Prof.-dr-Marina-Dimitrijevic---PREDAVANJA---PREZENTACIJA-br.-
10.pdf
Đurković, I. Fiskalna ekonomija, Fakultet za poslovni menadžment Bar, strane 111-120,
preuzeto 2. novembra 2020, sa https://www.fpm.me/attachments/1636_DJURKOVIC%20IVAN%20-
%20FISKALNA%20EKONOMIJA.pdf

Šehović, D (2020, mart). Javni zajam; Fiskalna ekonomija, Univerzitet u Podgorici,

preuzeto 2. novembra 2020, sa
https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_7645/objava_69593/fajlovi/Javni%20zajam.pdf