BORIS DESPOT

PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA

3. V RSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA

Među muzičkim instrumentima postoji velika raznovrsnost. Pokušaj da se oni
sistematizuju i podele po nekim kategorijama nije jednostavan zadatak. S obzirom da na
tehničke osobine i zvučnost muzičkih instrumenata imaju uticaj mnogi različiti činioci, to i
sistemi naučne klasifikacije instrumenata mogu da budu različiti, već prema tome od koga
kriterijuma polaze. Oni se najčešće klasifikuju na osnovu:
• materijala od kojeg je instrument i njegov zvučni izvor napravljen,
• dela instrumenta koji svojim oscilovanjem (vibriranjem) generiše zvuk i
• načina kojim se zvučni izvor pobuđuje na oscilovanje, to jest na koji se način iz
instrumenta dobija zvuk.
U mnogim sistemima klasifikacije ova merila se mešaju i prožimaju, pa se u obzir uzimaju –
istovremeno ili naizmenično – dva ili sva tri kriterijuma. Prema tome, muzički instrumenti se
klasifikuju prema onom obeležju koje ga najbitnije odlikuje, odnosno izdvaja od drugih
instrumenata ili njihovih vrsta. (Despić 1986: 21-22) (Despić 2009: 8)

Jedna moguća podela muzičkog instrumentarijuma, izvedena na osnovu gore navedenih

kriterijuma, razlikuje tri osnovne grupe instrumenata:
1. žičane (kordofone) instrumente,
2. duvačke (aerofone) instrumente i
3. udaraljke (perkusije).
Ovoj podeli treba dodati još:
4. ljudski glas – svojevrsni muzički instrument, posebnih (pre svega, u izgovaranju
teksta), mešovitih obeležja, najbliži duvačkoj (aerofonoj) grupi instrumenata,
a kao proizvod novijeg doba i:
5. elektrofone (električne i elektronske) instrumenate. (Despić 1986: 22-23)

3.1 ŽIČANI INSTRUMENTI

Žičani instrumenti se dalje mogu razvrstati prema načinu pobude žica na oscilovanje. To
daje sledeće podgrupe:
a) gudački instrumenti, kod kojih žice osciluju pod dejstvom gudala; od savremenih
gudačkih instrumenata sa ravnim gudalom, ovu podgrupu čine:
• violina (it. violino),
https://www.youtube.com/watch?v=zgaQFLUdUL0 (8:39)
• viola (it. viola),
https://www.youtube.com/watch?v=XierDLeUiYg (7:04)
• violončelo (it. violoncello) i
https://www.youtube.com/watch?v=RcqzPoMza7c (18:57)
• kontrabas (it. contrabasso);
https://www.youtube.com/watch?v=nUUVSxZ4ohI (8:44)

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          1

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA
b) trzani žičani instrumenti, čije se žice okidaju – obično prstima, a ponekad i
posebnom trzalicom (plektrumom); praktično najvažniji, odnosno najpoznatiji
instrumenti ove podgrupu su:
• harfa (it. arpa), čije se žice okidaju prstima i
https://www.youtube.com/watch?v=P2Xdb1ljd3g&t=65s (9:25)
• čembalo (it. cembalo) –žice se trzaju naročitim trnovima (percima);1
https://www.youtube.com/watch?v=71x4MSlpGUk&t=248s (10:28)
podgrupu trzanih žičanih instrumenata čine i instrumenti pretežno ili isključivo
folklornog (tradicionalnog) porekla, kao na primer:
• gitara (it. chitarra),
• mandolina (it. mandolino),
https://www.youtube.com/watch?v=HYa9qdtxevg (21:50)
• bendžo (eng. Banjo),
https://www.youtube.com/watch?v=7VMyKo7DOs0&t=51s (8:56)
• citra (it. cythare), i niz drugih;
c) udarni žičani instrumenti, čije se žice udaraju mekim čekićima ili palicama; od
praktično najvažnijih, odnosno najpoznatijih instrumenata, ovu podgrupu čine:
• klavir (it. Pianoforte)2 – žice se udaraju mekim čekićima i
https://www.youtube.com/watch?v=NDvS2V7HbnY&t=172s (4:49)
https://www.youtube.com/watch?v=6effL4ATZVo&t=2s (4:44)
• cimbal (it. Cimbalo ungharese), instrument folklornog porekla čije se žice
udaraju palicama. (Despić 1986: 23)

3.2 DUVAČKI INSTRUMENTI

Duvački instrumenti3 se obično grupišu prema materijalu od koga su napravljeni. Tako
se obrazuju dve osnovne, velike grupe duvačkih instrumenata: drveni duvački i metalni
duvački instrumenti. (Despić 1986: 23)

Posebnu, mešovitu vrstu duvačkih instrumenta predstavljaju orgulje, harmonijum i

harmonika. Cevi (svirale) orgulja su i drvene i metalne. S druge strane, harmonijum i
harmonika nemaju cevi, već samo posebne metalne jezičke, čijim se oscilovanjem generiše
zvuk. (Despić 1986: 24)

3.2.1 D RVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

Grupu savremenih drvenih duvačkih instrumenata čine flauta, oboa, klarinet, fagot i
saksofon, glavni predstavnici ove grupe, kao i njihove registraske varijante: mala flauta
(pikolo), alt flauta, engleski rog, bas-klarinet, kontrafagot, sopran-, alt-, tenor-, bariton-
saksofon, i niz drugih. Iako su flauta i saksofon napravljeni od metala, njihova izvođačko-
tehnička i zvučna svojstva ih svrstavaju u grupu drvenih duvačkih instrumenata.4 (Despić
1986: 23-24)
1
Harpsichord 101 - How It Works
2
How does a Grand Piano work? - Part 1 and Part 2
3
Manje uobičajeni instrumenti: https://www.youtube.com/watch?v=v62YjjV-Roo
4
Saksofon, koji se pojavio kada su svi ostali glavni duvački instrumenti bili već skoro konačno uobličeni,
napravljen je od metala. S druge strane, cev flaute je prvobitno bila pravljena od drveta, ali se u novije vreme
pravi od metala.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          2

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA

Vrsta takozvanog jezička, to jest generatora zvuka kod duvačkih instrumenata uopšte,
poseban je kriterijum prema kome mogu da se klasifikuju drveni duvački instrumenti.
(Despić 1986: 24) Prema vrsti jezička razlikuju se sledeće podgrupe:
a) instrumenti sa uzdužnim vazdušnim jezičkom;5 ovu podgrupu čine:
• blokflauta (it. flauto a becco, eng. recorder),6
• orgulje (it. organo) sa labijalnim, usnenim sviralama i
• frula – instrument folklornog porekla, i niz drugih;
b) instrumenti sa poprečnim vazdušnim jezičkom; to su, u prvom redu:
• flauta (it. flauto),
https://www.youtube.com/watch?v=MTqOckjkkeE&t=100s (6:51)
• mala flauta ili pikolo (it. flauto piccolo),
https://www.youtube.com/watch?v=ivQpiJos1Sw (8:12)
• alt-flauta (it. flauto contralto);
c) instrumenti sa prostim trščanim jezičkom;7 praktično najvažniji, odnosno
najpoznatiji instrumenti ove podgrupu su:
• klarinet (it. clarinetto),
https://www.youtube.com/watch?v=nENXs6n_ITI (13:09)
• mali klarinet in Es (it. clarinetto piccolo),
https://www.youtube.com/watch?v=-7ngv25gI7c (12:19)
• bas-klarinet (it. clarinetto basso) i
https://www.youtube.com/watch?v=21bcWIWJvFM (24:03)
• porodica saksofona (it. sassofono)8
https://www.youtube.com/watch?v=gYFC0Xk7T9I (28:22)
 sopranino in Es,
 sopran in B,
 alt in Es,
 tenor in B i
 bariton in Es;
 bas in B i

5
Vazdušni jezičak, kojim se stvara zvuk kod labijalnih (usnenih) instrumenata, nastaje tako što se vazdušni mlaz,
koji ulazi u otvor svirale, usmerava prema njenoj oštroj ivici na kojoj se cepa nadvoje.
6
blokflauta – usavršeni oblik uzdužne flaute ili tzv. kljunasta flauta. Hor blokflauta: sopran (c2-c4), alt (f1-f3),
tenor (c1-c3) i bas (f-f2) blokflaute.
7
Trščani jezičak, tanka i elastična, fino obrađena pločica od trske, koja pod pritiskom vazdušnog mlaza osciluje,
naizmenično propušta i prekida strujanje vazduha, usled čega dolazi do zgušnjavanja, odnosno razređivanja
čestica vazdušnog stuba u šupljoj cevi instrumenta.
8
Osim navedenih vrsta saksofona u upotrebi su još i subkontrabas, kontrabas, tubaks i soprilo saksofoni.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          3

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA
d) instrumenti sa dvostrukim trščanim jezičkom; to su, pre svega:
• oboa (it. oboe),
https://www.youtube.com/watch?v=QNBsgfh4UMY&t=13s (8:24)
• engleski rog (it. corno inglese),
https://www.youtube.com/watch?v=TpSwkoR0Dlo (6:47)
• fagot (it. fagotto) i
https://www.youtube.com/watch?v=-kmy-hm3ai4 (10:16)
• kontrafagot (it. contrafagotto).
https://www.youtube.com/watch?v=JVAe7YBUc6c (10:00)

3.2.2 M ETALNI DUVAČKI INSTRUMENTI

Grupu savremenih metalnih duvačkih instrumenata čine horna, truba, trombon i tuba, sa
svojim (registarskim) varijantama. Svim ovim instrumentima zajedničko je to da imaju
takozvani opneni (membranozni) jezičak,9 koji obrazuju napete usne svirača, pritisnute uz
nausnik instrumenta. (Despić 1986: 24)

Geometrija nausnika bitno utiče na zvučna svojstva metalnih duvačkih instrumenata.

Oblik nausnika – levkasti ili čašičasti ‒ poseban je kriterijum prema kome mogu da se
razvrstaju instrumenti ove grupe. (Despić 1986: 24) Prema vrsti nausnika metalni duvački
instrumenati se dele na:
a) instrumente sa levkastim nausnikom:
• horna (it. corno ili eng. french horn),
https://www.youtube.com/watch?v=cK0UFgnrIqY&t=215s (8:57)
• tuba (it. tuba) i
https://www.youtube.com/watch?v=PzH4XAv9ZCQ (8:30)
instrumenti koji po opštem izgledu, tehnici i upotrebi mogu da se smatraju
varijantama trube, dok ih dublji nausnik čini bliskim horni:
• kornet (it. cornetto) i
• krilnica (nem. Flügelhorn);
b) instrumente sa čašičastim nausnikom:
• truba (it. tromba),
https://www.youtube.com/watch?v=QcIp7K2UFgE (13:11)
• mala truba (it. trombetta, tromba piccola),
• trombon (it. trombone)
 tenor-trombon (it. tenore-trombone)
https://www.youtube.com/watch?v=EndhDQWlUgg (3:42)
 bas-trombon (it. trombone-basso); danas je u muzičkoj praksi umesto
bas-trombona rasprostranjeniji tenor-trombon sa “kvartnim ventilom”,
takozvani tenor-bas trombon.
https://www.youtube.com/watch?v=UJOa3t2OuPc (8:30)

9
Opneni jezičak obrazuju napete usne svirača, to jest elastično mišićno tkivo usana, koje ravnomerno propuštaju i
prekidaju strujanje vazduha u cev instrumenta, usled čega dolazi do zgušnjavanja, odnosno razređivanja čestica
vazdušnog stuba.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          4

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA
Osim labijalnih (usnenih) orgulja sa uzdužnim vazdušnim jezičkom, svirale orgulja
mogu da budu i lingvalne (jezične) sa metalnim jezičkom.10 Kod orgulja sa lingvalnim
(jezičnim) sviralama metalni jezičak propušta i prekida strujanje vazduha u cev instrumenta,
usled čega dolazi do zgušnjavanja, odnosno razređivanja čestica vazdušnog stuba.
Harmonijum i harmonika nemaju cevi, već samo metalne jezičke koji pod pritiskom
vazdušnog mlaza osciluju (vibriraju) i na taj način generišu zvuk. Principielni prikaz metalnih
jezičaka koji ilustruje način obrazovanja tona kod lingvalnih (jezičnih) instrumenata dat je na
slici 3.1.
Instrumenti sa metalnim jezičkom su:
• orgulje sa lingvalnim, jezičnim sviralama,
• harmonijum (it. armonium, armonio) i
• harmonika (it. fisarmonica).

Slika 3.1: Principielni prikaz metalnih jezičaka

koji ilustruje način obrazovanja tona kod
lingvalnih (jezičnih) instrumenata.
(Despić 1986: 324) 
     

3.3 UDARAČKI ( PERKUSIVNI ) INSTRUMENTI

https://www.youtube.com/watch?v=-lJctvybAJ8&list=RD-
lJctvybAJ8&start_radio=1&t=376 (16:50)
Udaraljke (perkusije) se dele najčešće, i muzički najrelevantnije, prema tome da li daju
zvuk određene visine ili zvuk neodređene visine. Udaraljke (perkusije) sa određenom
visinom zvuka su timpani, cevasta zvona, zvončići, ksilofon, čelesta, vibrafon, marimbafon i
drugi. Grupu instrumenata sa neodređenom visinom zvuka obrazuju čineli, razne vrste
bubnjeva, triangl, tam-tam, kastanjete, marakas i tako dalje. (Despić 1986: 24)

Druga moguća podela polazi od materijala koji svojim oscilovanjem generiše zvuk. Na
osnovu ovog kriterijuma razlikuju se tri podgrupe udaračkih (perkusivnih) instrumenata. To
su:
a) opnozvučni (membranofoni) instrumenti, kod kojih vibrira razapeta opna
(membrana) od kože, plastike ili sličnog materijala;
b) metalozvučni (metalofoni) instrumenti, kod kojih zvuči različito uobličen metal:
cevi, pločice, žice i slično;
c) drvozvučni (ksilofoni) instrumenti, kod kojih osciluje drvo različitog oblika:
pločice, školjke, štapovi i tako dalje. (Despić 1986: 24-25)

Kada se u obzir istovremeno uzmu oba gore navedena merila, udarački (perkusivni)
instrumenti mogu da se razvrstaju na sledći način:

10
Metalni jezičak je tanka i elastična, fino obrađene pločice od metala.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          5

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA
1. udaraljke koje daju zvuk određene visine:
a) opnozvučni (membranofoni):
• timpani (it. timpani);
https://www.youtube.com/watch?v=40k3AAbA7tM&t=160s (8:06)
b) metalozvučni (metalofoni):
• cevasta zvona (it. campane tubolare),
• zvončići (it. campanelli),
• vibrafon (it. vibrafono),
• čelesta (it. celesta),
https://www.youtube.com/watch?v=10B3e3k6CVs&t=2s (3:49)
• gong (it. gong);
c) drvozvučni (ksilofoni):
• ksilofon (it. silofono / xilofono),
• marimbafon (it. marimbafono);
2. udaraljke koje daju zvuk neodređene visine:
a) opnozvučni (membranofoni):
• mali bubanj, odnosno doboš (it. tamburo piccolo),
• veliki bubanj (it. gran cassa),
• bongos (it. bongos / bonghi),
• konga ili tumbadora (it. conga / tumba),
• tamburin, to jest daire ili def (it. tamburino / tamburelo / tamburo
basco);
b) metalozvučni (metalofoni):
• triangl (it. triangolo),
• praporac i venac praporaca (it. sonagli),
• čineli, odnosno tasovi ili pjati (it. cinelli / piatti),
• tam-tam (it. tam-tam);
c) drvozvučni (ksilofoni):
• kastanjete (it. castagnette),
• drveni bubanj – kutija (blok) (it. blocco di legno),
• drveni bubanj – cev (it. cassa cilindrca di legno),
• čegrtaljka (it. ranganella),
• bič (it. frusta),
• marakas (maracas) i niz drugih.

3.4 LJUDSKI GLAS

Osnovu konstrukcije duvačkih instrumenta sa lingvalnom (jezičnom) sviralom i mehom
čine spremište za vazduh, meh, u koji se vazduh uvlači, a zatim iz njega, pod pritiskom,
potiskuje prema jezičku. Jezičak, pod prilivom vazdušnog mlaza, osciluje a time otvara i
zatvara sasvim uzak prorez kroz koji se vazduh probija u sviralu – cev instrumenta, koja ima
ulogu rezonatora. (Despić 2009: 50) Struktura građe glasovnog aparata prikazana je

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          6

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA
pojednostavljeno ilustracijom na slici 3.2. Kod stvaranja zvuka glasovnim aparatom,
analogno mehu dejstvuju pluća (a). Ona kroz dušnik (c) uvlače, akumuliraju i pod pritiskom
potiskuju vazduh prema glasnim žicama, glasnicama (d), koje pod prilivom vazdušnog mlaza
osciluju, slično jezičku u svirali. Ulogu rezonatora kod stvaranja zvuka glasovnim aparatom
imaju pojedine koštane i telesne šupljine, kao i grudni koš pevača. Za konačno uobličen i
pojačan glas posebnu ulogu imaju ždrelo (e), usna šupljina (g), nosna šupljina (h) i donekle
čeoni sinusi (i). (Despić 1986: 331-35)
https://www.youtube.com/watch?v=ZLgAQTMgZ6g&t=291s (7:59)11
https://www.youtube.com/watch?v=P2pLJfWUjc8&t=25s (5:40)12

Iz činjenice da je glasovni aparat kao izvor muzičkog zvuka u celini sačinjen od žive
materije, proističu i značajne razlike između individualnih glasova, razlike kakve ne postoje
kod ostalih muzičkih instrumenata. Zbog toga pokušaj da se individualni glasovi
sistematizuju i podele po nekim kategorijama nije jednostavan zadatak.

Ako se u obzir uzme približan ukupan opseg ljudskog glasa oba roda, moguće je izdvojiti
šest osnovnih vrsta glasova odraslih osoba, u svakom rodu po tri:
• ženski – sopran, mecosopran i alt;
• muški – tenor, bariton i bas.

Slika 3.2: Pojednostavljen izgled preseka glasovnog aparata: (a)  pluća,

(b) dijafragma (prečaga), (c) dušnik, (d)  glasnice (glasne žice),
(e) ždrelo, (g) usna šupljina, (h) nosna šupljina i
(i) čeoni sinusi

11
Learn how VOCAL CORDS work for Speech and Singing | #DrDan
12
How Do Vocal Cords Work When You Sing?

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          7

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA

Slika 3.3: Približni ambitusi osnovnih vrsta ljudskih glasova i

tonske oblasti muškog i ženskog govora.

Ova podela na šest osnovnih vrsta glasova je samo približna i orjentaciona, jer obim
zvučnosti (ambitus), akustička snaga, boja zvuka (tembr), izražajnost i druga svojstva
pojedinih vrsta glasova, a pogotovu individualnih glasova, zavise pre svega od anatomskih i
fizioloških osobenosti glasovnog aparata pojedinca pevača. Približni ambitusi osnovnih vrsta
ljudskih glasova i tonske oblasti muškog i ženskog govora prikazan je na slici 3.3.

Tako, visoki glasovi sopran i tenor, uz bariton, srednji glas, imaju i svoje dramske ili
lirske varijante. Dramske varijante ovih glasova odlikuju se, između ostalog, većim
ambitusom u poređenju sa lirskim podvrstama istih glasova, kao i “izražajnom dubinom”
tembra. Lirske varijante (ovih glasova) karakteriše izuzetna lakoća, pokretljivost i svetla boja
tona, odnosno blistavost visokih tonova. Najviši tonovi lirske varijante soprana, takozvanog
koloraturnog soprana, znatno premašuju gornju granicu normalnog soprana. S druge strane,
pojedini individualni duboki glasovi alt i bas mogu da izvedu tonove ispod donje granice
ambitusa osnovnih vrsta ovih glasova, kao na primer takozvani duboki bas (ital. basso
profondo). (Despić 1986: 333)

Za razliku od odraslih osoba, kod dece, pre mutiranja, moguće je izdvojiti dva ili tri, ređe
četiri glasa. Pri tome, različite glasove podjednako dobro mogu da pevaju i devojčice i dečaci.
Nazivi različitih dečije glasove su: I glas, II glas i III glas (ređe i IV glas).
(Obradović 1997: 281-82) Približni ambitusi dečijih glasova dat je na slici 3.4.

Slika 3.4: Približni ambitusi dečijih glasova

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          8

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA

B IBLIOGRAFIJA :
 Despić, Dejan: MUZIČKI INSTRUMENTI za 1. razred srednje muzičke škole. Beograd:
Zavod za udžbenike, 2009.
 Despić, Dejan: MUZIČKI INSTRUMENTI. Beograd: Univerzitet umetnosti, 1986.
 Obradović, Aleksandar: UVOD U ORKESTRACIJU. Beograd: Univerzitet umetnosti, 1997.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • VRSTE MUZIČKIH INSTRUMENATA •          9