Садржај монографије о манастиру Драганцу

-Предговор или уводни део

Овај део се пише на крају. Ту би се навели извори на основу којих је писано дело. Шта је
аутор на основу доступних извора успео да изнесе широј јавности. Посебан нагласак
ставити на детаље које су први пут изнети, до тада били непознати. У нашем случају било
би добро нагласити да се у књизи акценат ставља на две импозантне личности (Григорија
Портанског и о. Кирила), које су обележиле историју манастира.

-Оснивање манастира

Описати дилема да ли манастир саграђен у време сина краља Милутина Константина или
кнеза Лазара. Навести аргументе за и против обе тезе, па уколико је могуће на основу
извора дати предност једној тези.

-Манастир у средњем веку

Писати о ктиторској делатности Немањића од Стефана Немање и Светог Саве. О њиховом
односу у према задужбинама, манастирском животу у њихове време (о томе је доста
писано у литератури). Посебан акценат ставити на Милутинову епоху и ктиторску
делатности, укратко направити везу до кнезза Лазара, па о њему и процвату монашког
живота у његово време детаљније. Такође све што се може написати о о његовој кћерци
Драгани на основу доступних извора, јер по њој манастир носи име. Написати неке детаље
и о месту Прилепац где јер је ту рођен кнез Лазар, а налази се у близини. Тиме се даје на
значају овом месту и самом манастиру.

-Манастир у време Турака

Описати до када је манастир постојао, када је срушен. Такође има доста извора која су
описивала живот Срба са Косова у време Турака па писати о томе, тј. описати невоље и
страдања са којим су се људи из овог краја свакодневно суочавали.

-Обнављање манастира
Описати све, на основу доступних извора, о томе како се и на који начин манастир
обновио у време кнеза Михаила. Описати живот манастира све до Балканских ратова
колико то извори дозвољавају. Укратко описати живот Срба у том периоду све до
Балканских ратова, али укратко. Јер би то само био наставак описа живота Срба из
претходног поглавља где би се детаљније о томе писало.
-Архитектура и фрескопис
Овде би се детаљније описао начин градње, архитектонски стил и технике фрескописа,
будући да су остаци манастира из овог периода, ако ме сећање добро служи.

-Живот манастира пре Другог светског рада

На основу расположивих извора живот манастира и живот Срба из овог поднебља у
међуратном периоду.

-Живот манастира после Другог светског рата

Исти принцип као у претходном поглављу.

-Архимандрит Григорије Портански

Једно цело поглавље би било добро да се посвети овој импозантној историјској фигури. Ту
би се описала његова биографија уз посебан осврт на његов лик и дело током периода
настојатељства над овим манастиром.

-Живот манастир у време епископа Павла

Како смо ближи времену у коме живимо извора има све више и доступнији су, па би
могло детаљније да се опише живот манастира и српског народа из овог краја у време
пастирствовања тадашњег епископа Павла, потоњег патријарха.

-Нова ренесанса манастира. Живот манастира у време епископа

Артемија
Ту би описао нову обнову манастира и живот Срба у време албанских насиља са посебним
освртом на 1998/99 и 2004.

-Архимандрит Кирил
У претходном поглављу би био помињан архимандрит Кирил, то би у ствари био увод у
овај закључни део. Ту би се описао његов живот и дело, његов неизмерни допринос за
обнављење манастира и опстанак Срба на овим просторима.