ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ

„ТАНГЕНТА”- часопис за математику и рачунарство

за ученике средњих школа.
Излази у четири броја током школске године.
Адреса: „Тангента”, Друштво математичара Србије,
Пoштански фах 355, 11000 Београд
Телефон: (011)3036-818

Уплате на жиро рачун:

Друштво математичара Србије – број 340-13536-62.
На уплатници као сврху уплате назначити „За Тангенту”.
Главни и одговорни уредник: Војислав Петровић, Нови Сад
e-mail: vojpet@gmail.com
Технички уредник: Зоран Стојаковић, Нови Сад
e-mail: stojakov@sbb.rs
Чланови редакције:
Александар Миленковић, Крагујевац Ненад Стојановић, Крагујевац
Марко Савић, Нови Сад Срђан Огњановић, Београд

Сва права умножавања, прештампавања и превођења задржава Друштво

математичара Србије

Штампа: „Сквер”, Цара Константина 36, Крагујевац

На основу члана 23. став 2, тачка 9. Закона о порезу на додатну вредност
(„Регистар прописа”, број 11 – новембар 2004.) часопис се сматра сериј-
ском публикацијом од посебног интереса за науку и опорезије се по стопи
од 8%.
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
51
ТАНГЕНТА : часопис за математику и
рачунарство Друштва математичара
Србије /
главни и одговорни уредник Војислав
Петровић. – Год. 1, бр. 1 (1995) – . –
Београд (Кнез Михајлова 35) : Друштво
математичара Србије, 1995– (Крагујевац :
Сквер). –24 cm

Тромесечно.
ISSN 0354 – 656X = Тангента
COBISS.SR–ID 103642375
 ВЕРОВАТНОСНЕ МЕТОДЕ

Бранислав Шобот, Нови Сад

1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ИЗ ВЕРОВАТНОЋЕ

У овом делу даћемо дефиниције неких основних појмовима из ве-

роватноће. Због сложености и ограничености простора за поједине појмове
ћемо формалну дефиницију заменити интуитивном представом. Један од
таквих је појам елементарног догађаја. Може се сматрати исходом (резул-
татом) неког експеримента. Његово уопштење је догађај који представља
унију неколико елементарних догађаја. Ево неколико примера.
(а) При бацању новчића, један елементаран догађај је „појава гла-
ве“.
(б) При бацању коцкице, чије су стране нумерисане бројевима од 1
до 6, један догађај је „појава броја дељивог са 3“. Он се састоји од два еле-
ментарна догађаја: „појава 3“ и „појава 6“.
(в) При насумичном бирању једног броја из скупа 1, 2, … , , један
догађај је „изабран је број мањи или једнак “.

Уколико експеримент има коначан број исхода, као у наведеним

случајевима, вероватноћа неког од догађаја, у ознаци догађај , рачуна се
по Лапласовој1 формули
број повољних исхода
догађај
укупан број исхода
. (1)

Под „повољним исходом“ сматра се онај који се тражи. То је „глава“ у (а),

„паран број између 1 и 6“ у (б), односно „број мањи или једнак “ у (в).
Како број повољних није већи од укупног броја исхода, за сваки
догађај важи 0 1. Користећи формулу (1) израчунајмо веро-
ватноће догађаја (а), (б), (в).
а) При бацању новчића могућа су два исхода: глава и писмо. Дакле,
укупан број исхода је два, док је број повољних једнак један (појава главе).
Према томе, појава главе .
б) При бацању коцкице имамо 6 исхода. То су појаве једног од бро-
јева 1, 2, 3, 4, 5, 6. Како нас интересује појава броја дељивог са 3, таквих
исхода има два: 3 и 6. Отуда је појава броја дељивог са 3 .

                                                            
1
 Пјер-Симон Лаплас (1749-1827) - француски математичар. 
1 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 

(в) При насумичном бирању једног броја из скупа 1, 2, … , , очи-

гледно има исхода. Међутим, број повољних исхода зависи од парности
броја . Ако је парно, 2 , тада су повољни исходи 1, 2, … , и има
их . Ако је, пак, непарно, 2 1, повољни исходи су поново 1,

2, … , , али сада их је . Ако са означимо догађај „изабран је

број мањи или једнак “, тада је за парно , док је за не-

парно .

Вратимо се још једном на пример бацања коцкице. Као што смо ви-
дели, исходи су: 1, 2, 3, 4, 5, 6. Дефинишимо величину која представља
број добијен при бацању коцкице. Сходно томе, може имати било коју
вредност из скупа 1, 2, 3, 4, 5, 6 . Такву величину називамо случајном
променљивом.
Случајна промељива се може дефинисати за било који експеримент
и кад исходи нису бројеви. На пример, при бацању новчића можемо узети
да је 0 ако се окрене глава и 1 уколико се појави писмо. У општем
случају, случајна променљива се добија, тако што се сваки исход, сваки
елементаран догађај, преслика у неки реалан број.
Тако је код бацања коцкице
1 2 ⋯ 6 .

Међутим, за исти експеримент можемо дефинисати случајну променљиву

која представља остатак броја који се појави при бацању коцкице при
деоби са 5. Сада узима вредности из скупа 0, 1, 2, 3, 4 . Притом је
0 2 3 4 , док је 1 . То
је због тога што за остатке 0, 2, 3, 4 има по један повољан исход (то су
редом 5, 2, 3, 4), док за остатак 1 има два (1 и 6).
Поменимо још једну случајну променљиву коју ћемо касније кори-
стити. Кажемо да је случајна променљива индикатор догађаја уколико
је
0 ако се није десио
1 ако се десио.
Уведимо још неке ознаке. Нека су и произвољни догађаји. Са
˄ означавамо догађај у којем су се десили оба догађаја и . С друге
стране, са ∨ означавамо догађај којем се десио бар један од догађаја
и . На сличан начин се дефинишу догађаји ⋀ ∧ ∧ …∧ и
⋁ ∨ ∨…∨ за 2.
2 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 
 
Пермутација скупа 1, 2, 3, 4 је један поредак свих елемената тог
скупа. На пример, 4123. Нека скуп елементарних догађаја чине све перму-
тације скупа 1, 2, 3, 4 . (Има их укупно 4! 24.) Означимо са догађај ко-
ји чине све пермутације у којима је на првом месту број 1; на пример 1423.
Са означимо догађај који се састоји од свих пермутација у којима је на
другом месту број 2. Тада је ˄ догађај који чине све пермутације у
којима је на првом месту 1 и на другом 2. На пример, 1234. С друге стране,
догађај ∨ се састоји од свих пермутација у којој на првом месту 1 или
на другом месту 2. Такве су 1342, 3214 итд. Није тешко видети да се дога-
ђај ˄ састоји од две пермутације, а ∨ од десет. Ако посматрамо
случајне изборе пермутација скупа 1, 2, 3, 4 , из наведеног добијамо да је
˄ и ∨ .
За догађаје и кажемо да су независни уколико је ˄
. Интуитивно, то значи да реализација догађаја не зависи од ре-
ализације догађаја и обратно. На пример, при бацању две коцкице и
, појава одређеног броја на коцкици не зависи од појаве неког броја
на и обратно. Ако са означимо појаву броја 2 на и са појаву бро-
ја 3 (или било ког другог) на , интуитивно је јасно да су догађаји и
независни. То потврђује и формална дефиниција. Наиме, из
и ˄ , следи ˄ . С друге стране, догађаји
и , из примера о пермутацијама скупа 1, 2, 3, 4 , нису независни. Разлог
за то је што догађај може да узрокује догађај . Рецимо, пермутација
1243 је и у и у . С обзиром да је ˄ и ∙ ,
следи ˄ , што је у супротности с дефиницијом независ-
ности два догађаја.
Ако за догађаје и важи ∧ 0, кажемо да су они дисјунк-
тни. То значи да и не могу да се десе истовремено. При бацању нов-
чића, нека је појављивање главе и појављивање писма. Јасно је да не
може да се истовремено окрене и глава и писмо. Отуда је ∧ 0, тј.
и су дисјунктни догађаји. Слично, при случајном избору пермутација
скупа 1, 2, 3, 4 , нека чине пермутације у којима је на првом месту 1 и на
другом 2 и нека су у пермутације у којима је на другом месту 3. Очи-
гледно је ∧ 0 и догађаји и су дисјунктни.
Следећа два тврђења, која ћемо касније користити, дајемо без дока-
за.
Теорема 1. Ако су , , ... , догађаји, такви да су свака два независна,
тада је
⋀ ∏ ,

3 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 

где је ∏ ∙ ∙ … ∙ .
□

Теорема 2. Ако су , , ... , произвољни догађаји, тада је

⋁ ∑ ,

где је ∑ ⋯ . Притом, једнакост важи

ако и само ако су свака догађаја дисјунктна, тј. ∧ 0 за свако
, ∈ 1, 2, … , , .
□

Нека је случајна променљива која узима вредности из скупа

, ,..., , где су , , … , реални бројеви. Ако је
∈ 1, 2 … , , тада се функција , дефинисана са

∑ , (2)
зове очекивана вредност или само очекивање случајне променљиве .
На пример, нека је случајна променљива која представља број до-
бијен при бацању коцкице. Тада ∈ 1, 2, 3, 4, 5, 6 и важи за
свако ∈ 1,2, … ,6 . Тада је, на основу (2),

1⋅ 2⋅ 3⋅ 4⋅ 5⋅ 6⋅ 3,5.

Нека је случајна променљива чије су вредности остаци броја који

се појави при бацању коцкице при деоби са 5. Као што смо видели, тада је
0 2 3 4 и 1 , па је

0⋅ 1⋅ 2⋅ 3⋅ 4⋅ 1,8.

Тако је очекивана вредност случајне промељиве једнака 1,83.

При бацању новчића, нека је случајна промељива дефинисана са:
0 ако се појави глава и 1 ако се појави писмо. Тада је очекивана
вредност за једнака
0⋅ 1⋅ .

Из саме дефиниције, а то показују и наведени примери, види се да

очекивана вредност случајне променљиве представља њену просечну вред-
ност.

4 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 
 
У специјалном случају, ако је случајна променљива индикатор
догађаја , тада је .
Како случајне променљиве узимају вредности из скупа реалних
бројева, може се, на природан начин, дефинисати операција сабирања. Aко
су i случајне променљиве, њихов збир се дефинише као случајна
променљива . На пример, нека је ∈ 1, 2 и 1
2 и ∈ 2, 4 и 2 4 . Тада је
∈ 3, 4, 5, 6 и 3 4 5 6 . Према
(2) је

1⋅ 2⋅

2⋅ 4⋅

3⋅ 4⋅ 5⋅ 6⋅ ,

одакле је . То није случајност, јер ва-

жи следеће тврђење које, такође, дајемо без доказа.
Теорема 3. Ако су , ,..., произвољне случајне променљиве и
⋯ , тада је ⋯ .
□
Читаоце који желе више да сазнају о теорији вероватноће упућује-
мо на литературу [2] и [3].

2. ВЕРОВАТНОСНЕ МЕТОДЕ

Вероватносне методе се, наравно, користе у самој вероватноћи. Ме-

ђутим, као изузетно моћно средство, нашле су примене и другим, веома
различитим, областима математике. Због пуно облика и верзија, тешко је
дати њихову прецизну и свеобухватну дефиницију. Огроман допринос при-
мени и развоју вероватносних метода дала је група мађарских математича-
ра на челу са чувеним Ердешом2.
У примерима који следе илустроваћемо различите примене веро-
ватносних метода. Пре тога, један термин који ћемо у наставку користити у
више наврата.
Кад кажемо да је случајан број из скупа , ,…, , онда
подразумевамо да сваки број из тог скупа има исту вероватноћу да буде

                                                            
2
 Пал Ердеш (1913-1996) - мађарски математичар. 
5 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 

изабран за . То можемо посматрати и на следећи начин. Замислимо да

имамо „коцкицу“ са страна које су означене бројевима , , … , . Та-
да је случајна променљива која представља број који се појавио при баца-
њу те коцкице.
Први пример је једноставан и може се решити и без коришћења ве-
роватноће.

Пример . Да ли у скупу 0, 1, 2, . . . , 999999 има више оних бројева који

садрже цифру 1 или оних који је не садрже?
Прво решење. Сваки од наведених бројева може се записати у облику
, где ∈ 0, 1, … , 9 . На пример 0 000000, 51 000051,
234801 234801 итд. Ако број не садржи цифру 1, тада за сваку цифру
има 9 могућности: 0, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. Због тога, таквих бројева има
9 531441. Како је укупно 10 бројева, број оних без цифре 1 једнак је
10 9 46955. Дакле, више има бројева који је не садрже цифру 1.
Друго решење. Уз исте ознаке из првог решења, посматрајмо случајан број
из скупа 0, 1, 2, . . . , 999999 . Њега можемо добити и
тако што независно изаберемо случајних 6 цифара (у битном поретку) из
скупа 0, 1, 2, . . . , 9 . За сваку цифру , 1, 2, … , 6, важи 1 .
Дефинишемо као догађај, такав да је 1. Како су свака два догађаја
и независна, према теореми 1 добијамо да је

број не садржи 1 ⋀ ∏ ∏

∙ ∙ …∙ 0,531441 0,5.

Пошто је вероватноћа да број не садржи цифру 1 већа од , таквих бројева

има више од половине, тј. има их више бројева који садрже цифру 1.
□

Приметимо да се друго, „вероватносно“ решење суштински не раз-

ликује од првог, комбинаторног. Основна намера је била да прикажемо
како се користи и како функционише одговарајућа метода из вероватноће.
Наредни пример демонстрира „праву“ примену вероватносне мето-
де.
Пример . Нека су , , ... , произвољни скупови од по десет тачака
у равни (не морају бити дисјунктни). Доказати да је могуће обојити сваку
тачку црвено или плаво, тако да у сваком скупу буду заступљене обе боје.
6 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 
 
Решење. Посматрајмо случајно бојење тачака скупа ∪ ∪ …∪ у
којем свака тачка има вероватноћу да буде обојена плаво и исту толику
вероватноћу да буде обојена црвено. Ако су, притом, све тачке скупа
обојене истом бојом (црвеном или плавом) рећићемо да је скуп моно-
хроматски (једнобојан). У противном је бихроматски (двобојан). Уколико
докажемо да је вероватноћа да је сваки од скупова , , ... , бихро-
матски већа од 0, тиме би доказали да постоји тражено бојење. Нека
представља догађај, такав да је скуп монохроматски (једнобојан) при на-
веденом случајном бојењу. Како има 10 тачака, скуп се може обојити са
две боје на 2 начина; свака тачка може бити црвена или плава. С друге
стране, има 2 бојења у којима је монохроматски. Отуда је, према форму-
ли (1), . Како је

постоји монохроматски скуп ⋁ ,

из теореме 2 добијамо да је

⋁ ∑ ∑ 1,

односно постоји монохроматски скуп 1. Дакле вероватноћа да постоји

монохроматски скуп је мања од 1, па је вероватноћа да су сви скупови би-
хроматски већа од 0. То значи да постоји тражено бојење.
□
Напомена. Управо представљено решење спада у тзв. неконструктивне до-
казе. Није нађено тражено бојење, већ је само показано да оно постоји.
Такви докази су веома чести кад се користе вероватносне методе.

Вероватносне методе се могу користити и за доказивање неких не-

једнакости. То илуструју следећа два примера.

Пример . (Лењинградска Математичка Олимпијада 1987, 10. разред) Не-

ка су , , …, подскупови скупа 1, 2, … , , такви да за свака
два и важи ⊄ и ⊄ . Ако је | | за ∈ 1, 2, … , , дока-
зати да је

∑ 1.

(| | означава број елемената скупа .)

Решење. Нека је σ … случајна пермутација скупа . За свако
∈ 1,2, . . . , , означимо са догађај у којем су првих бројева пермута-

7 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 

ције σ баш бројеви из скупа , тј. , ,…, . Број повољних ис-

хода једнак је броју таквих пермутација, а њих има ! !. (Бројеве
, ,…, можемо пермутовати на првих места на !, а преосталих
бројева на последњих места на ! начина.) Како је
укупан број исхода једнак броју пермутација скупа , а то је !, вероват-
ноћа догађаја једнака је

! !
! .
!
! !

Докажимо да су међу догађајима , , …, свака два дисјункт-

на.
Претпоставимо супротно, тј. да су се за неке индексе и десили и
и . Без умањења општости, можемо узети да је . Тада су у пер-
мутацији σ првих бројева из скупа и првих бројеви из скупа . Ка-
ко је , следи ⊆ , што је у контрадикцији са условом задатка.
Дакле, свака два догађаја и су дисјунктна, па из Теореме 2 добијамо
да је

⋁ ∑ ∑ .

Како је вероватноћа сваког догађаја највише 1, следи

∑ ⋁ 1, (3)

што је и требало да се докаже.
□

Напомена. На скоро исти начин иде доказ чувене Шпернерове3 теореме о

максималним антиланцима. Кажемо да подскупови , , …, скупа
1, 2, … , образују антиланац ако за сва два подскупа и важи
⊄ и ⊄ .

Теорема (Шпернер 1928) Ако подскупови , , …, скупа

1, 2, … , образују антиланац, тада је

                                                            
3
Емануел Шпернер (1905-1980) - немачки математичар. 
8 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 
 
(Ако је α реалан број, α означава највећи цео број који није већи од α.)

Доказ. Познато је да је међу биномним коефицијентима , ,…,

највећи „средњи“, тј. . (Ако је парно, такав је тачно један, а ако је

непарно, има их два.) Отуда је за свако 0 , па је

. Из тога и (3) следи ∑ ∑ 1. С обзиром да је

∑ , добијамо 1и .

Наредни пример је с такозване уже листе предлога задатака за Ме-

ђународну математичку олимпијаду (ИМО) 2006.

Пример . (ИМО 2006, ужа листа) Нека је скуп тачака у равни, таквих да
никоје три нису колинеарне. Ако је конвексан полигон чија су темена
неке од тачака скупа , тада представља број темена полигона , а
број тачака из изван . Доказати да за сваки реалан број 0 1
важи
∑ 1 1.
Сумирање се врши по свим конвексним полигонима са теменима из .
Притом се дуж, тачка и празан скуп се сматрају полигонима са 2, 1, 0 теме-
на, редом.

Решење. Посматрајмо бојење тачака скупа црном и белом бојом, тако да

је за сваку тачка вероватноћа да буде црна једнака , а да буде бела 1 .
Ако је полигон, означимо са догађај да су сва његова темена црна и
да су све тачке изван полигона беле. Како има темена, вероват-
ноћа да су сва она црна је . Слично, вероватноћа да су сва темена из-
ван полигона бела је 1 . Ако су и ′ два различита полигона,
остављамо читаоцу да докаже да су догађаји и дисјунктни. Сада из
Теореме 2 добијамо да је
десио се неки ⋁ ∑

∑ 1 . (4)

9 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 

Посматрајмо при неком бојењу само црне тачке и уочимо њихов

конвексан омотач. То је полигон чија су темена црне тачке и који у својој
унутрашњости садржи све остале црне тачке. Како су све тачке изван
беле, закључујемо да је 1. Отуда је десио се неки 1, па је,
због (4), ∑ 1 1.
□

Следећи пример илустроваће примену још једне вероватносне

методе. У питању је очекивана вредност или очекивање случајне промен-
љиве. Наиме, ако за неку случајну променљиву важи , онда се
сигурно може остварити догађај у којем је . На пример, уколико
представља број добијен при бацању коцкице, видели смо да је
3,5 3. Из тога следи да се при бацању коцкице може добити број већи од
3. Такође, због 3,5 4, следи да може пасти и број мањи од 4.
Иако наведени закључци звуче исувише тривијално, испоставља се
да је очекивање изузетно моћно средство. У примени посебно долази до из-
ражаја његова линеарност, тј. тврђење теореме 3. Користећи ту методу Ер-
деш је доказао следеће фасцинантно тврђење. (Ако је коначан скуп, | |
означава број елемената у .)

Теорема . (Ердеш 1965) Нека је скуп од различитих природних

бројева. Тада постоји подскуп ⊆ , такав да је | | и једначина
нема решења у .
Доказ. Нека је , ,…, и ⋯ . Уочимо прост број
, такав да је 3 2 и 2 . Нека је случајан број из скупа
1, 2, … , 1 . Уместо бројева из скупа посматраћемо њихове случајне
остатке по великом простом модулу. Означимо са , , … , редом ос-
татке при дељењу бројева , ,…, са . Није тешко видети да су
сви сви ти остаци међусобно различити. Заиста, из , , следи
≡ mod . Из тога следи ≡ mod , јер је прост број и
∈ 1, 2, … , 1 . То, даље, повлачи ≡ mod и , јер су и
мањи од . Но, последње је контрадикторно услову теореме да сви бро-
јеви из различити. Према томе, , ,…, ⊂ 1, 2, … , 1.
Посматрајмо скуп 1, … , 2 1 . (Имајмо у виду да је
3 2.) Према дефиницији случајног броја из датог скупа, узима
сваку од вредности из скупа 1, 2, … , 1 са истом вероватноћом. Због
напред наведеног, то исто важи за случајне бројеве из скупа , ,…, .
Сходно формули (1), вероватноћа да неко буде у скупу једнака је

∈ . (5)

10 
 
 
 
 
 Вероватносне методе 
 

Како је , добијамо

∈ . (6)

Нека је индикатор догађаја ∈ и ⋯ . Тада

случајна променљива означава број -ова који су "упали" у . Из лине-
арности очекивања, (5) и (6) добијамо да је

∑ ∑ ∈ ⋅ .

Дакле, постоји избор броја , такав да је . За то , означимо

са скуп оних који су у , тј. | ∈ . Тада је | | . Нај-
зад, нека је | ∈ . Како сваком одговара тачно једно и об-
ратно, следи | | | | . Тврдимо да је тако добијени подскуп траже-
ни.
С обзиром да је | | , остаје да се покаже да једначина
нема решења у . Препоставимо супротно. Тада постоје , , ∈ , такви
да је . Из тога је , односно ≡ mod .
Како ∈ (тако смо формирали скуп , а касније и ), важи 1,
па имамо
1 3 2 4 3 4 2. (7)
С друге стране, из , , ∈ следи 1 , , 2 1, па имамо
4 2 2 1 2 1
1 1 2 2 2 1 (8)
.
Из (7) и (8) следи , контрадикција.
Према томе, једначина нема решења у , па је заиста
тражени подскуп.
□

Слични и други примери коришћења вероватносних метода могу се

наћи у монографији [1].

Литература

[1] N. Alon, J. H. Spencer, The probabilistic method, John Wiley & Sons, 2004.
11 
 
 
 
 
 Израчунавање суме   ⋯  

[2] С. Гилезан, Љ. Недовић, З. Лужанин, З. Овцин, Т. Грбић, Ј. Иветић,

Б. Михаиловић, К. Дорословачки, Збирка решених задатака из вероватно-
ће и статистике, Нови Сад, 2009.

[3] П. Младеновић, Елементаран увод у вероватноћу и статистику, Дру-

штво математичара Србије, Београд, 1998.

[4] В. Мићић, З. Каделбург, Д. Ђукић, Увод у теорију бројева, Друштво ма-

тематичара Србије, Београд, 2013.

ИЗРАЧУНАВАЊЕ СУМЕ ⋯

Драган Голубовић, Алексинац

Ако са означимо збир првих природних бројева, коришће-

њем следећег једноставног трика добијамо у функцији од . Наиме,
тражену суму напишемо двапут, притом други пут „наопако“.
1 2 ⋯ 1
1 ⋯ 2 1.
Потом, саберемо леве и десне стране имајући у виду да је збир у свакој ко-
лони на десној страни једнак 1. Отуда је 2 1 , па је

1 2 ⋯ 1 . (1)

Шта ако нас интересује збир квадата првих природних бројева, тј. сума
1 2 ⋯ ? Испоставиће се да ту помажу сума (1) за .
Кад у познати идентитет 1 3 3 1 редом ставља-
мо 1, 2, … , , добијамо
2 1 3∙1 3∙1 1.
3 2 3∙2 3∙2 1.
4 3 3∙3 3∙3 1.
. . .
1 3∙ 3∙ 1.

12 
 
 
 
 
 Израчунавање суме   ⋯  
 
Затим, саберемо леве и десне стране. Приметимо да се сви сабирци из прве
колоне на десној страни, изузев 1 , потиру с одговарајућим сабирцима на
левој страни; онима у реду изнад. Тако добијамо
1 1 3 3 ,
где је . Одавде је

1 1 3 ,

односно, након извршених операција и имајући у виду (1),

. (2)

На сличан начин, користећи идентитет 1 4 6 4 1и

формуле (1) и (2), добијамо да је

1 2 ⋯ . (3)

Природно питање је:

„Чему је једнако 1 2 ⋯ за 1? “
Општи случај се најчешће решава на начин сличан ономе за 2,
односно 3. Базира се на специјаном случају биномне формуле, тј.
идентитету

1 ⋯ 1.
Стављајући 1, 2, … , , добијамо

2 1 ∙1 ⋯ ∙1 1

3 2 ∙2 ⋯ ∙2 1

4 3 ∙3 ⋯ ∙3 1
. . .

1 ∙ ⋯ ∙ 1,
што након сумирања левих и десних страна даје

1 1 .

13 
 
 
 
 
 Израчунавање суме   ⋯  

Одатле, имајући у виду да је 1, добијамо

1 1 .

Уочава се да је при одређивању је потребно познавати фор-

муле за , , ... , . Притом је квадратни поли-
ном по без слободног члана, тј. чији је слободан члан 0. је кубни,
такође без слободног члана итд. Из последње једнакости, индукцијом по ,
следи да је полином степена 1 без слободног члана. То значи да
се проблем израчунавања суме своди на одређивање коефицијената
, , … , , таквих да је
⋯ .
Један од начина одређивања коефицијената , , … , биће
изложен у овом чланку.
Нека су и природни бројеви. Функција , је дефинисана са

, . (4)

Теорема 1. За природне бројеве и , где је и 1, важи иденти-

тет
∑ 2 2 ∑ ∑ , 2 .

Доказ. Из (4) следи

, 2 2 1 2 2 1

2 1 2 1 2 2 1

2 1 2 1 2 1 2 2 1

2 1 2 2 2 1 2 1 2 .

Ако сумирамо по   1,2, … , 2 , добијамо
 

∑ , 2 2
∑ 1

∑ 2 2 2 1 (5)

∑ 2 1 2 .
14 
 
 
 
 
 Израчунавање суме   ⋯  
 
Приметимо да је

∑ 2 2 2 1 1 2 3 4 ⋯

2 2 2 1

∑ 1 .
Слично је

∑ 2 1 2 ∑ .

Замењујући у (5) добијамо

∑ , 2 2 ∑ 1

∑ 1 ∑

2 ∑ 1 ∑ 1 .

Множењем леве и десне стране са 2 добијамо

∑
, 2 ∑ 1 2

∑
1 2 .

То, након сумирања по ( 1, 2, … , ), даје

∑ ∑ ∑ ∑
, 2 1 2

∑ ∑
1 2 .

После померања немог индекса у другој суми на десној страни имамо

∑ ∑ ∑ ∑
, 2 1 2

∑ ∑
1 2 .
Прва и друга сума на десној страни имају по 1 заједничких сабирака.
Притом је у првој суми „вишак“ последњи (за ), а у другој први саби-
рак (за 0). Отуда је

15 
 
 
 
 
 Израчунавање суме   ⋯  

∑ ∑ 1 2 ∑ ∑ 1 2

1
∑ 1 2 ∑2 1 1 20

2 ∑ 1   

Како је
∑ 1 0 1 1 2 ⋯ 2 1 2

2∑ 2 ,
следи

∑ ∑
, 2 2 2∑ 2 ,
односно
∑ 2 2 ∑ ∑ , 2 , (6)

што је и требало да се докаже.

□
Сума на левој страни је заправо 2 . Како је већ раније утврђено да је
⋯ , следи

2 2 2 ⋯ 2 2 .
То значи да се одређивање коефицијента полинома своди на одређи-
вање коефицијента полинома 2 .
У даљем тексту ћемо показати како формула (6) функционише у
познатим случајевима 1, 2, 3.
1 1. Тада је

,1 0.

Замењујући у (5), добијамо

2 ∑ 2 2 ∑ ∑ 0∙2 ∙ 2 ∙2 .

Отуда је ∙ ∙ , што је заиста тачно.

2 2. Сада је

,2 .

16 
 
 
 
 
 Израчунавање суме   ⋯  
 
Замењујући у (5), добијамо

2 ∑ 2 2 ∑ ∑ ∙2 .

Како сабирци у другој суми не зависе од , имамо

2 2 2 ∑ 2 ∙ ∙2

2 2 2 ∑ 2 . (7)

За израчунавање суме ∑ 2 2 2 … 2 користићемо позна-

ту формулу за збир првих чланова геометријског низа , , … , ,
где је 1. Она гласи

∑
⋯ . (8)

У нашем случају је 2 , па имамо

∑ 2 2 2 … 2 2 4 . (9)

Замењујући (9) у (7), добијамо

2 2 2 2 ∙4 2∙ 2 3∙ 2 2 .

Стога је

2 3 ,

што се поклапа с формулом (2).

3 3. Сада имамо

,3 .

Стављајући у (6), добијамо

2 ∑ 2 2 ∑ ∑ 2 .   (10)
 
Како је

∑ 2 ∙2 ∑ 2 1

∙2 2∑ ∑ 1

17 
 
 
 
 
 Израчунавање суме   ⋯  

∙2 2 2 1 2

∙2 ,

из (10) следи

2 2 2 ∑ ∙2

2 2 ∙2 ∑ 2

Користећи формулу (8), добијамо даље

2 2 2 ∙2 ∙4∙

2 2 2 .
 
Отуда је   
 
1 1 1 2 1 2 1 2
4 3 2
                         ,
4 2 4 4 2

што се слаже с формулом (3).

 

Напомена. Применом биномне формуле, из (4) лако добијамо

1 1
1 1
1 1
, ⋯ 1
2 2 2 2 2 3 2 2

∑
1 .

Из тога непосредно следи да је , полином по степена 2. То пов-

лачи да су за сумирање 2 потребне формуле 2 , 2 ,…,
2 .

18 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 

НАГРАДНИ ЗАДАЦИ
Ненад Стојановић, Александар Миленковић

У рубрици „Наградни задаци” у сваком броју дајемо 20 задатака ко-

ји су подељени у две групе. Задаци из прве групе су подељени по разреди-
ма и намењени су пре свега ученицима који се такмиче у Б категорији, док
су задаци из друге групе намењени ученицима А категорије и нису подеље-
ни по разредима.
Позивамо све читаоце да шаљу предлоге задатака које сматрају по-
себно интересантним, као и сугестије које ће нам помоћи при састављању
рубрике. Такође, позивамо све ученике да на адресу редакције шаљу отку-
цана или читко исписана решења постављених задатака; сваки задатак на
засебном листу. Исто важи и за предлоге задатака. У наредним бројевима
часописа публикују се комплетна решења раније постављених задатака, а
на крају циклуса најуспешнији решавачи се награђују.

Предлоге и решења задатака слати на адресу:

„Тангента” – за рубрику „Наградни задаци”

Природно-математички факултет
Радоја Домановића 12
34000 Крагујевац

или електронском поштом (искључиво pdf формат) на адресу

tg_nagradnizadaci@yahoo.com

најкасније до 01. 04. 2018.

Прва група

Први разред

М1534. Доказати да је збир дијагонала конвексног петоугла већи од обима,

а мањи од двоструког обима тог петоугла.

М1535. Одредити све троцифрене бројеве , такве да је количник броја и

броја 11 једнак суми квадрата цифара броја .

19 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
М1536. На кружници дате су тачке , , . Конструисати тачку круж-
нице , тако да је четвороугао конвексан и да се у њега може уписа-
ти кружница.

Други разред

М1537. Одредити сва реална ненегативна решења система једначина

М1538. Доказати да за 1, 1, 1 важи неједнакост

1 log 4.

М1539. Одредити све парове природних бројева и који су степени броја

5, таквих да је и број такође степен броја 5.

Трећи разред

М1540. Одредити параметар , тако да један корен полинома

7 буде једнак двострукој вредности другог корена .

М1541. Фибоначијев низ дефинисан је са 1, 1,

за 3. Доказати да је
√ √
за 1.
√

М1542. Унутрашњи углови конвексног многоугла формирају аритметички

низ са разликом 4˚. Одредити колико страница има тај многоугао ако је
највећи унутрашњи угао једнак 172 .

Четврти разред

М1543. Без коришћења извода, одредити минимум функције

√ 4 8 √ 10 41.

М1544. На кругу је распоређено 1000 бројева, сви различити од 0, који су

обојени наизменично црном и белом бојом. Испоставило се да је сваки цр-
20 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
ни број једнак суми два суседна бела броја, а сваки бели број једнак је про-
изводу два суседна црна броја. Колика је сума свих бројева? Да ли је могу-
ће да се тих 1000 бројева изаберу, тако да сви црни бројеви буду међусоб-
но једнаки и сви бели бројеви буду међусобно једнаки?

М1545. У развијеном облику бинома други члан је 240, трећи

720, а четврти 1080. Одредити , и .

Друга група

М1546. У скупу реалних бројева, решити једначину 4 3 1.

М1547. Доказати неједнакост

∑ 2.
√

М1548. Да ли је број 11 … 1 дељив са 81?

М1549. Показати да за 1 важе неједнакости

⋯ ⋯.

М1550. У скупу природних бројева, решити једначину

19 74.

М1551. Нека је тачка у равни ромба у којем је ∡ 120 . До-

казати да важи неједнакост

М1552. Доказати да је

∑ 3 sin sin .

М1553. Израчунати интеграл

2 2 ⋯ √2 .

ако израз под интегралом садржи 1 корена.

21 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
Решења задатака из прошлог броја

М1514. Одредити све тројке , , , међусобно различитих реалних броје-

ва, таквe да систем једначина

има решењe.
Решење. Решење 0, 0, 0 одбацујемо пошто су, према услову
задатка, бројеви , , различити. Из истог разлога закључујемо да је
1. Саберањем датих једнакости добијамо . Ка-
ко је 1, следи 0. Отуда је један од бројева , , је супро-
тног знака у односу на преостала два. Без губљења општости, можемо узе-
ти да је то . Тада су и различитог знака, па из једнакости следи
да је негативно. Даље, и су истог знака, па из следи да је по-
зитивно. Како је, уз то, 0, јер су бројеви , , различити, закључујемо
да дати систем једначина нема решења у скупу реалних бројева.

М1515. Нека је оштроугли троугао са ортоцентром у тачки . Нека

су, даље, , и друге тачке пресека кружнице описане око троугла
и правих којим припадају висине из темена , и , респективно. До-
казати да за површине троуглова и важи .
Решење. У доказу ћемо користити следеће познато тврђење:
„Тачке симетричне ортоцентру троугла у односу на праве одређене
страницама троугла припадају кружници описаној око троугла.“
Пошто је троугао оштроугли, ортоцентар је у његовој уну-
трашњости и тачка припада луку кружнице , , који не садр-
жи теме  краћем луку (сл. 1(а)). Уз то је, због симетричности и
у односу на праву , . Аналогно је и
. Како је , следи да је и
, односно да је 2 . Да бисмо доказали да је
, довољно је да покажемо да је 2 , тј.
да је
. (1)

22 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 

(а) (б)

Сл.1.

Због осне симетрије у односу на је , а због осне си-

метрије у односу на је . Отуда је и∆ је јед-
накокраки. Слично је и , па су троуглови и
такође једнакокраки. То значи да су тачке , , средишта лукова
, , , редом.
Уколико је ∆ тупоугли или правоугли, рецимо ∡ 90 ,
тада је . Основица заједничка, док је висина из
мања или једнака од висине из . Из тога директно следи неједнакост (1).
Узмимо да је троугао ∆ оштроугли. Нека му је ортоцен-
тар. Тада је, као код ∆ , тачка унутрашња и њој симетричне тачке
, , у односу на праве , , , редом, припадају описа-
ној кружници , , (сл. 1(б)). Како је , , , , ,
тачке , , припадају кружници , , .
Као што је уочено, је средиште лука , па је она највише уда-
љена од тетиве од свих тачака лука . Отуда је
, при чему једнакост важи само за . Слично је
и , па је
.
Како је , следи (1), а из ње тра-
жена неједнакост .

М1516. Решити једначину 61 у скупу природних бројева ако је

НЗД , 2, НЗД , 3 и НЗД , 5.

23 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
Решење. Како је НЗД , 2, НЗД , 3 и НЗД , 5, број је
дељив бројевима 2 и 5, број бројевима 2 и 3, а број бројевима 3 и 5.
Према томе, је дељив са 10, са 6 и са 15. Како 61 даје остатак 1 при
дељењу са 2, 3 и 5, бројеви , и такође дају остатак 1 при дељењу са 3,
5 и 2, респективно. Пошто су бројеви , и природни и 61
следи , , 61. На основу тога закључујемо да може да буде 10 или
40, може да буде 6 или 36, док је може да буде 15 или 45. Укупно 8
случајева. Међутим, само три од њих дају збир 61. То су 10, 6, 45 ,
10, 36, 15 и 40, 6, 15 , што уједно представља и решење дате једначине.

М1517. У скупу реалних бројева решити једначину

2 √3 2 √3 4.

Решење. Проширивањем са 2 √3, израз 2 √3 ћемо трансформисати у

√ √ √
облик 2 √3 .. Након тога, дата
√ √ √

једначина прелази у 2 √3 4, односно у

√

2 √3 4.
√

Сменом 2 √3 добијамо еквивалентну једначину са 4, одно-

сно 1 4 . Њена решења су 2 √3 и 2 √3. Из првог добијамо
2 √3 2 √3, односно 2 √3 2 √3, одакле је 2. Из

другог је 2√3 2 √3, односно 2 √3, па је 2.

√
Дакле, дата једначина има два решења, 2и 2.

М1518. У скупу реалних бројева решити једначину .

Решење. Једначина дефинисана за 0, а за 0 лева и десна страна су

позитивне, те се могу логаритмовати. То даје

log log ,

односно

24 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
log log log log 100
log 3 log 2 0.

Сменом log , добијамо квадратну једначину 3 2 0 чија су

решења 1и 2. Одакле је log 1и 10, односно log
2и 100.
Решења једначине су 10 и 100.

М1519. Нека су и катете правоуглог троугла. Доказати је φ оштар угао

тог правоуглог троугла ако важи једнакост
cos φ sin φ sin φ cos φ 2 .
Решење. Дата једнакост је еквивалентна са
sin φ cos φ sin φ cos φ 2 ,
односно са
sin φ cos φ . (1)
Нека су α и β оштри углови наспрам катета и , редом. Тада је
sin α и sin β cos α . Множењем ове две једнакости
√ √
добијамо sin α cos β , односно sin cos .

Упоређујући са (1), добијамо да је sin φ cos φ sin α cos α, одакле
је sin 2φ sin 2α. Како су углови α и β оштри, важи 0 2α 180 и
0 2β 180 . С обзиром да је sin 2φ sin 2α, следи 2φ 2α или
2φ 180 2α. Одатле је φ α или φ 90 β.
У сваком случају, φ је оштар угао правоуглог троугла с катетама
и , што је и требало да се докаже.

М1520. Ђорђе је, читајући књигу коју је изнајмио у библиотеци, приметио

да су из књиге поцепане суседне стране. Одредити које странице су поце-
пане ако је збир редних бројева тих страница 452 и ако је књига штампана
обострано.
Решење. Нека је број поцепаних страница. Ако је прва под редним
бројем , последња је под бројем 1. На основу услова задатка је
1 ⋯ 1 452. Аритметичка средина ових редних
бројева износи . Пошто је у питању аритметички низ (са разликом 1)

важи , одакле је 2 1 904 2 113. Из
услова да је књига штампана обострано следи да је паран број, па је
25 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
2 1 непаран. Једини непарни чиниоци броја 904 су 1 и 113. Како је
2 1 1 очигледно немогуће, закључујемо да је 2 1 113 и
2 8. Тако добијамо да је 2 8 1 113, одакле је 53.
Дакле, поцепане су странице са редним бројевима од 53 до 60.

М1521. Низ је дефинисан са 1, cos θ (за неки фиксиран угао

θ) и 2 за 1. Доказати да је cos θ за 0.
Решење. Користићемо математичку индукцију. За 0 имамо
cos 0 θ 1, што је тачно. За 1 је cos 1 θ cos θ, што је та-
кође тачно.
Претпоставимо да је cos θ и cos 1 θ за неко
0 и покажимо да је cos 2 θ . Из рекурентне релације
2 и индукцијске хипотезе имамо да је
2
2 cos θ cos 1 θ cos θ . (1)
На основу адиционих формула је

cos 1 θ θ cos 1 θ cos θ sin 1 θ sin θ

и
cos 1 θ θ cos 1 θ cos θ sin 1 θ sin θ.
Сабирањем ових једнакости добијамо
cos 2 θ cos θ 2 cos 1 θ cos θ.
Замењујући то у (1) добијамо
cos 2 θ cos θ cos θ
cos 2 θ .
На основу принципа математичке индукције следи да је cos θ за
свако 0.

М1522. Дата је коцка са теменима 1, 1, 1 , ′ 1, 1, 1 , 1, 1, 1 ,

′ 1, 1, 1 , 1, 1,1 , ′ 1,1, 1 , 1, 1,1 , ′ 1, 1, 1 и цен-
тром описане сфере у координатном почетку. Нека је тачка која не при-
пада описаној сфери и чије је растојање од координатног почетка једнако
. Ако је α ∡ ′, β ∡ ′, γ ∡ ′иδ ∡ ′, доказати да је

tg α tg β tg γ tg δ .

26 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
Решење. Нека је ′ ′ ′ ′ дата коцка (сл. 2.) и нека је , , тачка
која не припада описаној сфери и чије је растојање од координатног почет-
ка једнако .

Сл. 2.

На основу Питагорине теореме је . Посматрајмо троугао

′ . Тада је
1 1 1 2 3 (1)
′ 1 1 1 2 3 (2)
′ 2 2 2 12.
Имајући у виду да је α ∡ ′, применом косинусне теореме на троугао
′ добијамо

cos α . (3)

Како је tg α 1, из (1), (2) и (3) следи

tg α 1

. (4)

Аналогно, из троуглова ′, ′и ′ добијамо

tg β (5)

tg γ (6)

27 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 

tg δ . (7)

Сабирањем (4), (5), (6), (7) добијамо tg α tg β tg γ tg δ ,

што је и требало да се докаже.

М1523. Одредити реалан број , тако да четврти члан у развоју степена би-
/
нома √ √ буде једнак 200.

Решење. Уочимо најпре да је дати израз дефинисан за 0и 1. Како

је четврти члан у развоју овог бинома једнак √ √ , из

услова задатка следи 20 √ √ 200, односно

10. (1)
После логаритмовањем леве и десне стране са основом 10 и коришћења
особина логаритма, једначина (1) прелази у log 1. Након

смене log , имаамо једначину 1, односно 1. Одат-
ле је 2, а из log 2 добијамо 10 .

М1524. Доказати да за реалне бројеве , , важи неједнакост

| |, | |, | | 1 .

Решење. Без губљења општости, можемо узети да је . У том слу-

чају је | |, | |, | | . Замењујући то у дату неједна-
кост и квадрирајући трином на десној страни добијамо еквивалентне нејед-
накости
1

1 . (1)

Примењујући неједнакости између квадратне и аритметичке средине за

бројеве и добијамо

28 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 

,

односно . Из тога је
, па је, на основу (1),

1 1 .

Остаје још да покажемо да је 1 . Заиста, 1

1 0. Тиме је доказ завршен.

М1525. Одредити број решења једначине | | | | у скупу

0, 1, 2, … , 36 .
Решење. Једнакост | | | | је испуњена ако је или
ако је . Прва једнакост је еквивалентна са 2 , а друга
са .
(а) 2 . Тада су бројеви и исте парности. Ако су оба
парна, тада припадају скупу 0, 2, 4, … , 36 . Како се дозвољава да буду
једнаки, има 19 361 могућност за избир бројева и . Ако су, пак, и
непарни, тада припадају скупу 1,3, 5, … , 35 , те има 18 324 могућности
за њихов избор. Према томе, укупан број избора, а самим тим и укупан
решења, за случај 2 једнак је 361 324 685.
(б) . У овом случају, бројеве и можемо изабрати на 37
начина из скупа 0, 1, 2, … , 36 . Како број не зависи од избора и , он се,
такође, може изабрати на 37 начина. То укупно даје 37 37 1369 могућ-
ности за случај .
На крају, приметимо да случајеви (а) и (б) нису дисјунктни. Наиме,
случајеви су бројани двапут, једном у (а) и једном у (б). Стога је
укупан број избора , и , тј. укупан број решења дате једначине у скупу
0, 1, 2, … , 36 једнак 685 1369 37 2017.

М1526. Одредити све парове , целих бројева, тако да важи једнакост

1 .
Решење. Једно решење је очигледно , 0,1 . Покажимо да једначина
нема других целобројних решења.
Због парних степена непознате , ако је , решење једначине,
тада је решење и , . Из тог разлога довољно је да посматрамо само
случај 1. Дату једначину можемо записати у облику
29 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
1 1 .
Претпоставимо да 1 и 1 нису узајамно прости
бројеви. Тада постоји прост број који дели оба. Ако дели оба, тада дели
и њихову разлику, а то је 1 1 2 . Тако дели 2 .
Како је број 1 увек непаран, а га дели, закључујемо да је тако-
ђе непаран. С обзиром да дели 2 , из тога следи да дели . Међутим, тада
не дели 1. Контрадикција.
Дакле, бројеви 1и 1 су узајамно прости. Како је
њихов производ потпун куб, онда и они морају бити потпуни кубови, тј.
1 и 1 за неке ненегативне целе бројеве и .
Како је 1, из прве једнакости следи . С друге стране је ,
па је , односно 1. Из тога налазимо да је
1 1 3 3 1 3 3

Приметимо да је 3 3 2 за 3 3 2 , односно
3 и 3. Тада је
1 2 1 2 .

Како је , то је , па је 1 1 2 ,
односно 0 2 2 и0 . Једина целобројна решења неједначи-
не 0 су 0 или 1. Прво отпада јер је 1, а за 1
имамо да је 1 1 1 што је немогуће јер 3 није потпун куб.
Дакле, за 3 једино решење дате једначине је , 0,1 . Ако
је 2, тада је 1 8, односно 1 7, што је немогуће за
целобројно . Ако је, пак, 1, тада је 1 0, што је такође
немогуће јер је 1.
Тиме је доказ завршен, тј. , 0,1 је јединствено решење јед-
начине 1

М1527. Ако за реалне бројеве , , важи једнакост 3, до-

казати да је

.

Када важи једнакост?

Решење. Нека је 2 , 2 и 2 . Из
услова 3 следи 3 и 3. Отуда је √3

30 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
√3. Слично важи за и , па је , , √3 2. Из тога следи
, , 0. На основу неједнакости Коши-Шварца имамо да је

√
√ √
√ √
√

Даље имамо

6 9 . (1)

Примењујући још једном неједнакост Коши-Шварца, добијамо

⋅1 ⋅1 ⋅1 1 1 1 9,

одакле је 3. Замењујући то у (1) добијамо 12, па

је

12 ,

2
односно
12
, што је и требало да се покаже.

У другој примени неједнакости Коши-Шварца једнакост важи ако

је . Ако је , тада је 12, па је 3.
Дакле, једнакост важи ако је 1.

М1528. Над страницама , , троугла споља су конструисани

квадрати , , . Доказати да су тачке , , , , , концик-
личне (припадају једној кружници) ако и само ако је троугао једнако-
странични или једнакокрако-правоугли.

Решење. () Нека је ∆ једнакостранични са страницом и нека је

центар описане кружнице (сл. 3(а)). Кoристећи Питагорину теорему, лако
се добија да тачке , , , , , припадају кружници са центром и по-
√
лупречником , тј. оне су концикличне.

31 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 

(а) (б)
Сл. 3.

Нека је ∆ једнакокрако-правоугли с катетама и нека је

центар описане кружнице, тј. средиште хипотенузе (сл. 3(б)). Имајући у
√
виду да је и √2 добијамо да је

√
√2 . (1)

Ако са и означимо средишта дужи и , редом, тада су тачке ,

и колинеарне и притом је и . Отуда је

. (2)

На сличан начин се добија да је и , што са (1) и (2) указује

да тачке , , , , , припадају кружници са центром и полупречни-
ком , те су концикличне.

() Нека су тачке , , , , , концикличне. Показаћемо да је тада

∆ или једнакостранични или једнакокрако-правоугли. У ту сврху, пос-
матраћемо три случаја.
(а) ∆ је оштроугли. Ако је центар кружнице која садржи тач-
ке , , , , , , тада се симетрале тетива , , секу у . Како су
симетрале тих тетива уједно и симетрале страница ∆ , тачка и центар

32 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
описане кружнице око ∆ . С обзиром да је ∆ је оштроугли, је
унутрашња тачка. Нека су и редом средиште дужи и и нека је
β ∡ (сл. 4).

Сл. 4.

Тада је cos β , 2 2 cos β и sin β .

На основу Питагорине теореме, примењене на троугао налазимо да је

cos β 2 cos β sin β

cos β 2 cos β sin β . (3)

На сличан начин можемо извести једнакост
cos β 2 cos β sin β , (4)
где је β ∡ .
Како је , из (3) и (4) следи
cos β 2 cos β sin β cos β 2 cos β sin β ,
односно
cos β sin β cos β cos β sin β cos β . (5)
33 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
На основу познатих тригонометријских идентитета, за произвољан угао θ
важи

2 cos θ sin θ cos θ 1 cos 2θ sin 2θ 1 √2 sin 2θ .

Примењујући то (5) добијамо

sin 2β sin 2β ,

одакле је 2β 2β или 2β 2β π. У првом случају

имамо β β , а у другом β β β .
Слично се добија за α и α , односно γ и γ . Тако имамо
α α или α α α

β β или β β β

γ γ или γ γ γ .

Како не може да важи α β γ , у бар једном случају важи прва јед-

накост. Без утицаја општост, можемо узети да је α α . Ако је β γ ,
тада је α , што је немогуће јер је ∆ оштроугли. Стога је β β
или γ γ , рецимо β β . Тада су и симетрале углова α и β, па
је истовремено и центар уписане кружнице у ∆ . На основу познатог
тврђења
„Ако се у троуглу поклапају центри описане и уписане кружнице, тада је
тај троугао једнакостранични.“
закључујемо да је ∆ једнакостранични.
(б) ∆ је правоугли. Нека је прав угао код , тј. је хипотенуза.
Као у (а) симетрале тетива , , секу се у тачки  центру описане
кружнице око ∆ , а то је средиште хипотенузе . Даље, исто као у (а),
налазимо и у функцији од и углова β и β и добијамо да је
β β или β β . Међутим, сада је β 0иβ β, па прва могућ-
ност отпада. Следи β β β . Како γ , то је α и∆ је јед-
накокрако-правоугли.
(в) ∆ је тупоугли. Показаћемо да у овом случају није могуће да
тачке , , , , , буду концикличне. Претпоставимо супротно.

34 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
Нека је угао код туп, тј. α . Као у претходним примерима си-
метрале тетива , , секу се у тачки  центру описане кружнице
око ∆ . Међутим, сад је у спољашњости ∆ и налази се с оне стра-
не праве с које није теме (сл. 5).

Сл. 5.
Нека су , , редoм средишта дужи , , и нека је под-
ножје нормале из на . Нека је, даље, β ∡ иβ ∡ . Тада је
cos β , 2 2 cos β и sin β . Приме-
њујући Питагорину теорему на правоугли ∆ добијамо

cos β 2 cos β sin β

1 4 cos β 4 cos β sin β . (6)
Слично, из cos β , 2 2 cos β ,
sin β и правоуглог ∆ добијамо

cos β 2 cos β sin β

1 4 cos β 4 cos β sin β . (7)
35 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
Како је , из (6) и (7) имамо да је cos β cos β sin β cos β
cos β sin β , односно 2cos β 2 cos β sin β 2 cos β 2 cos β sin β .
Користећи адиционе формуле ову једнакост можемо превести у облик
1 cos 2β sin 2β 1 cos 2β sin 2β , тј.
cos 2β sin 2β cos 2β sin 2β .
Користећи формуле за претварање збира и разлике у производ, добијамо
sin 2β cos 2β sin 2β из чега је

2β 2β

или

2β π 2β 2β .

Из прве једнакости следи β β , што је немогуће јер је |β | |β |.

Из друге имамо да је β β . Како је β β β, то повлачи β .
На сличан начин се добија да је и γ . Но тада је α . Контрадикција с
претпоставком α .
Дакле, тачке , , , , , не могу да буду концикличне ако је
∆ је тупоугли.

М1529. Одредити све реалне функције : → , такве да за све , ∈

важи једнакост
. (1)
Решење. Нека је 0 . Користећи једнакост (1) и згодне вредности за
и , одредићемо могуће вредности за .

1. 0, 0. Замењујући у (1) добијамо 0 0 , одакле је

0. (2)
2. 0, . Тада из (1) добијамо ,
што, с обзиром на (2), даје
. (3)
3. , . Из (1) и (2) следи . Како је, због
(2), 0, добијамо да је
2 . (4)

36 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
4. 0, . Из (1) имамо да је . Отуда је,
због (2) и (4),
. (5)
5. , . Из (1), (2) и (5) добијамо да је 0
. Сад из (2) и (3) следи
0,
одакле је 0 или 1.
Размотримо оба случаја.
(а) 0. Тада је 0 0. Нека је 1 1.
(а1) За 0 важи једнакост 0 , односно
за свако ∈ ;
(а2) За 0 важи 0 0 , односно
0 за свако ∈ ;
(а3) За 1 важи 0 , односно, због (а2),
, за свако ∈ .
Стављајући у (а3), множећи леву и десну страну са 1, и примењују-
ћи на обе стране, добијамо да је 0 за свако реално
. Међутим, нула функција 0 не задовољава почетну једнакост (1).
Због тога случај 0 отпада.
(б) 1. Тада је 0 1. Узимајући да је 0, из почетне
једнакости (1) и (2) добијамо да је 0 , односно
1 за свако ∈ . Директно се проверава да функција
1 задовољава почетну једнакост (1), па је то и једино решење.

М1530. Израчунати
⋯ .

Решење. Посматрајмо израз . Како је cos 2 , налазимо да

је

tg

tg 2 tg .
37 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 
Отуда је

tg 2 tg 1 tg 4 tg 2 ⋯ tg 2 tg 2
tg 2 tg 1.

М1531. Полином , са целобројним коефицијентима, има вредност 5 за

пет различитих вредности променљиве . Доказати да не постоји цео број
такав да је 6 4 или 6 16.
Решење. Нека је 5 за различите вредности , 1, 2, 3, 4, 5. Тада
је
5 , (1)
где је полином са целобројним коефицијентима. Претпоставимо да
постоји цео број , такав да је и 6 4 или 6 16.
Тада је | 5| 11. Стављајући у (1) добијамо да је 5 производ
шест ненула целих бројева од којих су бар пет различити. Међутим, најма-
ња могућа апсолутна вредност производа пет различитих ненула целих
бројева је 1 ⋅ 2 ⋅ 3 12. Контрадикција са | 5| 11.
Дакле, не постоји цео број такав да је 6 4 или 6
16.

М1532. Одредити све коначне подскупове скупа природних бројева, са

бар два елемента, који задовољавају следећи услов. За свака два броја и
из , број такође припада .

Решење. Нека је најмањи број скупа . По услову задатка, за сваки други
број из је ∈ . Како је најмањи у , следи , одакле је

2 . Према томе, сви елементи скупа су из интервала , 2 , а то зна-
чи да је количник било која два елемента из је највише 2.
Посматрајмо два највећа елемента и . По услову задатка је
∈ . Како је количник свака два броја из највише 2, следи 2 . Из

тога закључујемо да је . (Заиста, ако би било , следило би

2 , контрадикција.) Како су и два највећа броја у , из сле-

ди или .

38 
 
 
 
 
 Наградни задаци 
 

(а) . Тада је и . Како је количник свака два

броја из највише 2, закључујемо да је , , . Отуда,
садржи све скупове , 2 , где је произвољан природан број.
√
(б) . Тада је 1 0, па је . Према томе,

је ирационалан број, па овај случај није могућ.

Из (а) и (б) следи да је , 2 | ∈ .

М1533. Означимо са збир цифара природног броја . Одредити најве-

ћу могућу вредност израза .

Решење. Није тешко да се покаже да за природне бројеве и важи нејед-

накост . Из тога следи
⋅ 10000 16 ⋅ 625 16 ⋅ 13,

па је 13. Горња граница се достиж за 625, јер је 16 ∙ 625

10000 1и 13.
∙
Дакле, највећа могућа вредност израза је 13.

Задатке су решили:
Ђорђе Јовановић, II разред, Ваљево: М1519; Петар Петрашиновић, Трс-
теник: М1520, М1523, М1526; Димитрије Вујичић, III разред, Петровац на
Млави: М1516, М1526, М1530; Сара Мартиновски, М1514, М1516,
М1517, М1518, М1519, М1521, М1522, М1523, М1524, М1525; Арбен Ајре-
дини, III разред, Прешево: М1514, М1517, М1518, М1519, М1527, М1530;
Катарина Шћекић, I разред, Аранђеловац: М1514, М1516, М1518, М1520;
Стефан Николић, III разред, Бајина Башта: М1517, М1518, М1519; Час-
лав Петровић, III разред, Београд: М1520.
Накнадно су стигла решења задатака из прошлог броја:
Димитрије Вујичић, III разред, Петровац на Млави: М1495; Анђела Пу-
рић: М1494, М1495, М1496; Весна Бјелоглав, IV разред, Источна Илиџа:
М1495, М1499, М1502; Катарина Шћекић, I разред, Аранђеловац: М1495,
М1499.

39 
 
 
 
 
 Међународна информатичка такмичења 
 
Hello, World!
Међународна информатичка такмичења
Никола Милосављевић

У свету информационих технологија, а нарочито на такмичењима

из програмирања, чести су проблеми у којима је потребно извршавати неке
упите над неким скупом података. На пример, упита над скупом величи-
не . Приступ свим подацима у сваком упиту, тј. извршавање свих упита, у
сложености углавном није прихватљиво и често се користе
компликоване структуре података ради убрзања. Ипак, понекад су довољ-
ни само једноставни и лепи трикови/технике за нетривијална убрзања. У
овом чланку представљамо једну такву технику која је у круговима такми-
чарског програмирања позната као „Моов алгоритам“ (Mo’s algorithm). Она
омогућава да се одређени типови упита над низом изврше у укупној
сложености log √ .
Посматрајмо проблеме следећег облика: Дат је низ (нпр. целих
бројева) дужине и упита облика , , 1 , са значењем
„израчунати дату функцију , “ која зависи само од елемената низа
, , … , . Потребно је одговорити на све упите. Додатно, на упите је
дозвољено одговарати у произвољном редоследу, а не обавезно у редо-
следу у којем су задати. Програмерским жаргоном – дозвољено је задатак
радити offline. Илуструјмо овај апстрактни опис са два конкретна пробле-
ма. Први се може урадити у бољој сложености од Моовог алгоритма, али је
због своје једноставности згодан за разумевање поменуте технике.

Проблем 1: Дат је низ целих бројева дужине . Одговорити на

упита облика , са значењем „израчунати суму свих бројева од -те до
-те позиције у низу “.

Проблем 2: Дат је низ дужине чији су елементи природни бро-

јеви из сегмента 1, . Одговорити на упита облика , са значењем
„за свако 1, 2, … , , сабрати вредности ⋅ , где је број појав-
љивања вредности међу бројевима , , … , “.

Дакле, у првом проблему је , ∑ , док је у другом

, ∑ , ⋅ , где је , број појављивања вредности у
поднизу , . Функције , су најчешће такве да се једноставно рачу-
нају једним проласком кроз све елементе од -те до -те позиције у низу тј.
може се применити следећи једноставан али спор алгоритам.

40 
 
 
 
 
 Међународна информатичка такмичења 
 

Алгоритам SlowSolution
Улаз: Низ 1. . и упита ,
Излаз: Одговори на све упите
for ← 1 …
←0
for ← …
update brojem na osnovu funkcije ,
print

За проблем 1 „update “ из алгоритма има значење ← .

За проблем 2, потребан нам је помоћни низ 1. . (из описа проблема)
који је на почетку попуњен нулама. У „update “ делу је потребно повећа-
ти број појављивања броја ( ← 1), а затим повећати и трену-
тну суму: ← 2⋅ 1 ⋅ (размислити!). На крају сваког
упита треба „ресетовати“ одговарајуће елементе низа на нулу поновним
проласком кроз подниз (не цео низ) , .
Сложеност претходног алгоритма је Θ ∑ | | , што може да
буде Θ . На пример, када су упити „дугачки“. Јасно, желимо боље ре-
шење.
Приметимо да функције , за проблеме 1 и 2 поседују следећу
особину. Уколико нам је позната вредност , , тада на основу ње може-
мо eфикасно (у 1 ) израчунати и вредности „суседних“ упита ,
1 , , 1 , 1, , 1, . Заиста, у проблему 1 је то само дода-
вање/одузимање једног броја док је у проблему 2 довољно урадити два јед-
ноставна корака као у претходном решењу. Ово запажање можемо искори-
стити на следећи начин. Уместо да на сваки упит одговарамо независно,
одговор на наредни упит добићемо на основу претходног, тако што ћемо
„померати” крајеве претходног упита/сегмента за по 1 (и мењати вредност
функције) све док се не поклопе са новим. На пример, имамо два узастопна
упита 8, 15 и 3, 30 . Тада, уколико знамо вредност упита 8, 15
можемо, редом, рачунати вредности упита 8, 16 , 8, 17 , … , 8, 29 ,
8, 30 , 7, 30 , 6, 30 , … , 3, 30 . Ова идеја је имплементирана у
наредном алгоритму.

Алгоритам MovingSegments
Улаз: Низ 1. . и упита ,
Излаз: Одговори на све упите
← 0, ← 1, ← 0,
for ← 1 …
while (

41 
 
 
 
 
 Међународна информатичка такмичења 
 

← 1
add and update
while (
remove and update
← 1
while (
← 1
add and update
while (
remove and update
← 1
print

Приметимо да смо у алгоритму кренули од вештачког (нултог)

упита , 1, 0 да не бисмо посебно третирали први упит. За сваки
прелаз са упита на упит ( прелаза) извршиће се највише једна од прве две
while петље, као и највише једна од последње две while петље.
Да ли је овај алгоритам заиста бољи од претходног? Уколико је
прелаз на „суседне“ упите операција сложености 1 , тада прелаз са упи-
та , на упит , захтева Θ | | | | операција. Тако је укуп-
на сложеност алгоритма Θ ∑ | | | | . Уколико су сви
упити „дугачки”, нпр. сви су облика 1, , тада овај алгоритам ради у
сложености Θ за разлику од претходног чија је сложеност Θ .
Нажалост, испоставља се да овај алгоритам може достићи и сложеност
Θ . На пример, за упите 1,1 , , , 1, 1 , , , … . Иначе, њих
претходни алгоритам решава у сложености Θ .
Иако изгледа да идеја о померању упита/сегмената није довољно
добра, израз за број операција другог алгоритма ∑ | |
| | много више обећава него ∑ | |. Разлог је што први израз,
за разлику од другог, зависи од редоследа упита. Како је на упите
дозвољено одговарати у произвољном редоследу, то постаје интересантан
оптимизациони проблем: „Како сортирати (уредити) датих парова ,
тако да се минимизује израз ∑ | | | | ?“
Овај проблем нећемо егзактно решавати, јер је тежак. За наше
потребе биће довољно да покажемо да увек постоји поредак упита за који
је вредност траженог израза √ . Уколико бисмо сортирали
упите растуће по левим крајевима, тада би важило ∑ | | .
Али тада немамо контролу над ∑ | | . Наћићемо компромис, тако
што ћемо поделити низ на √ узастопних поднизова („блокова”), сваки
42 
 
 
 
 
 Међународна информатичка такмичења 
 
дужине √ . (Ради једноставности, претпостављамо да је потпун квадрат.)
Затим ћемо дефинисати релацију поретка ≼ на скупу упита на следећи
начин.

, ≼ , ⇔ ∨ ∧ .
√ √ √ √

Сортирање упита по релацији ≼ значи следеће. Прво ћемо одгово-

рити на све упите чији је леви крај у првом блоку. Затим на све упите чији
је леви крају у другом блоку итд. На крају ћемо одговорити на све упите
чији је леви крај у последњем блоку. Ако има више упита са левим крајем у
истом блоку, прво ћемо одговорити на онај са најмањим десним крајем
итд. све до оног са највећим десним крајем. Израчунаћемо колико је било
померања крајева при овом поретку упита, тако што ћемо посебно проце-
нити изразе ∑ | | и ∑ | |.
Уколико су узастопни леви крајеви и у истом блоку, тада је
| | √ . Иначе, увек долази до померања удесно и није тешко
показати да је укупна сума свих таквих разлика највише 2 . Дакле, важи
∑ | | √ 2 . С друге стране, за све упите чији су леви краје-
ви у истом блоку збир свих разлика | | је највише , јер увек долази
до померања удесно. Уз то, приликом преласка на наредни блок, десни крај
се помера за највише улево. Како постоји √ блокова, следи ∑ |
| 2 √ .
Према томе, уколико сортирамо упите на основу релације ≼ , важи
∑ | | | | √ 2 2 √ √ . По-
мерање крајева упита је операција сложености 1 за проблеме 1 и 2, а ти-
пична сложеност соритрања упита је log . Тако су проблеми 1 и
2 решени у сложености log √ , што је значајно побољ-
шање у односу на тривијално решење!

Алгоритам Mo’s Algorithm

Улаз: Низ 1. . и упита ,
Излаз: Одговори на све упите
sortirati upite , na osnovu relacije ≼
primeniti algoritam MovingSegments

Закључак. Моов алгоритам није ништа друго до „паметно“ сорти-

рање упита, а затим померање њихових крајева. Уколико проблеми поме-
нутог облика с почетка текста задовољавају услове:

43 
 
 
 
 
 Међународна информатичка такмичења 
 
(1) упити не модификују низ;
(2) није нужно да се одговара на упите у задатом редоследу;
(3) сложеност рачунања упита
, 1 , , 1 , 1, , 1,
на основу упита , је за неку функцију ,
тада се ови проблеми могу решити Моовим алгоритмом у сложености
log √ ⋅ . Ово је боље од тривијалног приступа када
је √ . На пример, ако је 1 као у поменутим проблемима или
log уколико се користе додатне структуре.

Задаци
. Урадити проблем 1 у сложености .
. Дат је низ дужине који се састоји од природних бројева из сегмента
1, и упита облика: „Колико има различитих бројева на сегменту
, у низу ?“. Решити проблем у сложености log √
користећи додатне меморије.
. Дата је пермутација бројева од 1 до и упита облика: „Колико има
инверзија од позиције до позиције у пермутацији ?“. Одговорити на
упите у сложености log √ log .

. Да ли постоји вредност Θ √ , таква да, када се низ подели на уза-

стопних блокова величине , добијамо асимптотски бољу сложеност у Мо-
овом алгоритму? (Ради једноставности претпоставити да је .)

Наградни задатак
Дат је низ целих бројева дужине и природан број . Потребно је
одговорити на упита облика: „За дате и , колико има парова индекса
, таквих да је и да је … ?“.
У првом реду стандардног улаза налазе се редом бројеви , ,
(1 , 10 , 0 10 ). У другом реду налазе се целих бројева –
низ (0 10 ). У наредних редова налазе се по два природна броја

44 
 
 
 
 
 Предлози за трећи писмени задатак 
 
и (1 ) – параметри -тог упита. На стандардни излаз
исписати линија – у свакој одговор на одговарајући упит.
Пример:
Улаз: Улаз:
6 2 3  7 
1 2 1 1 0 3  0 
1 6 
3 5 
(За први упит има 7 одговарајућих парова: 1, 2 , 1, 4 , 1, 5 , 2, 3 , 3, 6 ,
5, 6 , 6, 6 ; за други упит ниједан пар не задовољава дате услове.)

ПРЕДЛОЗИ ЗА ТРЕЋИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК

Срђан Огњановић

ГИМНАЗИЈЕ, СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

I РАЗРЕД
Круг; четвороугао; конструкције; рационални алгебарски изрази

1. Права одређена висином троугла сече круг описан око троугла

у тачки . Ако је подножје нормале из на праву , доказати да је
∡ ∡ .

2. Конструисати ∆ ако је дато: , , β.

3. При дељењу полинома са 1 добије се остатак 1, а при

дељењу са 1 остатак 3. Одредити и .

4. Раставити на чиниоце израз .

5. Упростити израз : ∙ .

45 
 
 
 
 
 Предлози за трећи писмени задатак 
 
II РАЗРЕД
Системи квадратних једначина; ирационалне једначине и неједначине;
експоненцијална и логаритамска функција

1. Решити систем једначина

3 2
2 3 .

2. Решити неједначину √3 2 1 2 2.

3. (а) Решити једначину 2 ∙ √2 4 .

(б) Решити неједначину 2 5∙6 3 0.

4. Израчунати вредност израза log√ log .

√ √ √

5. (а) Решити једначину log 5 ∙ log 625 log .

(б) Решити неједначину 1 1.

III РАЗРЕД
Аналитичка геометрија; математичка индукција

1. Дате су једначине правих којима припадају странице ∆ :

:3 4 0, :5 3 34 0, :2 3 1 0.
Одредити одстојања тежишта троугла од страница.

2. Наћи једначину заједничке тетиве кругова : 6 4 12

0 и : 20 6 84 0 и израчунати њену дужину.
3. Темена ,0 и , 0 троугла су фиксирана, док је теме про-
менљиво, при чему је обим троугла константан и једнак 2 2 .
Одредити геометријско место темена .

4. Под којим углом се секу криве 3 3 16 32 0и 4 ?

5. Применом математичке индукције доказати једнакост

… .
∙

46 
 
 
 
 
 Предлози за трећи писмени задатак 
 
IV РАЗРЕД
Интеграли

sin cos √
1. Израчунати интеграле: (а) ; (б); ;
√

(в) .

2. Израчунати интеграле: (а) √ 9 ; (б) .

3. Одредити најмању вредност израза .

4. Израчунати површину фигуре ограничене кривом ln и -осом.

МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

АНАЛИЗА С АЛГЕБРОМ

I РАЗРЕД
Рационални алгебарски изрази; линеарне једначине; линеарне функције

1. Ако је , доказати да је
2 .

2. Ако је и 0, доказати да је 4.

3. Решити једначину

,

где ∈ .

4. Решити једначину

| 2| √4 ,

где ∈ .

5. Приказати у равни скуп свих тачaка , , таквих да је

max , min , 1.

47 
 
 
 
 
 Предлози за трећи писмени задатак 
 
II РАЗРЕД
Ирационалне једначине и неједначине; експоненцијална и логаритамска
функција

1. Решити неједначину √ 4 81 √ 5 81 | |.

2. Решити једначину 4 1 ∙2 2 0.

log log
3. (а) Ако је 1, доказати да је 2 .
(б) Без коришћења таблица или рачунара, доказати да је
log 80 log 640.

4. Одредити ∈ за које једначина

log 3 log 4 9 1 log 4 1

има решење и наћи то решење.

5. Решити неједначину log 1 log 2 .

III РАЗРЕД
Гранична вредност низа

1. По дефиницији, доказати да је lim → √ ако је 0.

2. Решити диференцну једначину: 0, за 1. Потом,

одредити lim → .

3. Израчунати: (а) lim → … ;

∙ ∙ ∙ ∙ ∙ ∙ … ∙

(б) lim → 1 … ;

4. Дат је низ : ∈ 0, , за 2. Доказати да је

конвергентан низ и одредити lim → .

48 
 
 
 
 
 Предлози за трећи писмени задатак 
 

5. Дат је низ : 0, за 0.

(а) Доказати да је lim → ∞; (б) Одредити lim → .

IV РАЗРЕД
Неодређени и одређени интеграли

1. Израчунати интеграле: (а) ; (б) ;


(в) .
√

2. Ако ∈ , израчунати интеграле:

/ /
(а) cos cos 2 ; (б) cos sin 2 .
√ ∙ ∙… ∙
3. Применом одређеног интеграла, израчунати lim → .

4. Израчунати дужину лука криве 1 ln cos од тачке са апсцисом

0 до тачке са апсцисом .

ГЕОМЕТРИЈА

I РАЗРЕД
Конструкције равних фигура; изометријске трансформације равни

1. Конструисати троугао ако је дато: , γ, .

2. У равни су дате праве , , . Конструисати квадрат , тако да теме
припада правој , теме правој , а темена и правој .

3. Нека су , , , редом средишта страница , , , четвороуг-

ла и нека су и редом средишта дијагонала и . Доказати:
(а) ∘ τ ; (б) ∘ ∘ ∘ ∘ ∘ τ , где је .
(  централна симетрија с центром ; τ  транслација за вектор .)

4. Дат је троугао . Нека су ′ и ′ тачке правих и , такве да је

′и ′. Нека је тачка у којој споља уписани круг у тро-

49 
 
 
 
 
 Предлози за трећи писмени задатак 
 
гаo додирује страницу и нека је ,∡ ∘ ,∡ ∘ ,∡ .
Доказати: (а) ; (б) ; (в) ; (г) .

II РАЗРЕД
Полиедри

1. Доказати да полиедарска површ нултог рода има бар једну пљосан која
је троугао или бар један рогаљ који је триедар.

2. У тетраедру је ≅ и ≅ . Доказати да је права одређе-

на средиштима ивица и њихова заједничка нормала.

3. Израчунати запремину тетраедра чија је једна ивица дужине 3, а све ос-

тале ивице дужине 2.

4. Разлика између апотеме и висине правилне четворостране пирамиде је

, а угао између њих је α. Одредити запремину пирамиде.

РЕШЕЊА

ГИМНАЗИЈЕ, СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

I разред. 1. Упутство. Четвороугао је тетивни. 2. Конструисати, нај-

пре, троугао , где ∈ и . 3. 2, 0.
4. 3 . 5. 1 за .

II разред. 1. 0, 0 , 5, 5 , 2, 1 , 1, 2 . 2. ∞, ∪ 1, 5 .
3. (а) 12; (б) 1 0. 4. 8. 5. (а) 5 , 5 ; (б) 1.

√ √ √
III разред. 1. , , . 2. 7 48 0; 5√2.

3. 1. 4. 45 .

IV разред. 1. (а) ; (б) √ √ arctg √27 ;

sin √

50 
 
 
 
 
 Предлози за трећи писмени задатак 
 

(в) ln| | ln| 2| ln| 3| . 2. (а) 282 ; (б) arctg ;

3. . 4. .

МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Анализа с алгебром

I разред. 3. : ∈ \ 2; 0 ∨ ∨ 1 : нема решења;

0 ∧ ∧ 1: . 4. 16 : нема решења; 16


2: ; 2 8: ; 8: ∨ .

√ √ √ √
II разред. 1. ∨ .
2. Упутство. Смена 2 . Решења једначине 1 6 2 су

2, 3. Резултат: 1. 4. За 3 27, log
.
√
5. 0 1 ∨ 2.

III разред. 2. , lim → 1. 3. (а) 1; (б) 4.

4. lim → √1 2 1. 5. Упутство: Применити Штолцову теорему.
Резултат: .

IV разред. 1. (а) ctg ; (б) 2 ; (в) 2√1 arcsin

4√1 . 2. (а) 0; (б) . 3. . 4. ln 1 √2 .

Геометрија
√
II разред. 3. . 4. ctg α ctg .

51 
 
 
 
 
 Наградни шаховски задатак 
 
НАГРАДНИ ШАХОВСКИ ЗАДАТАК
Тангента 90 - решење

Бели на потезу
Да ли је реми?

Није. Иако је бели краљ ближи црном пешаку h5 него у Ретијевој

позицији, бели не може да се спасе. Разлог је нов положај црног краља на
a7.
Наиме, после 1. Kg6 h4 2. Kf5, h3 бели има две могућности:
(а) 3. Ke6 h2! 4. c7 h1D 5. c8D (није са шахoм као код Ретија где је црни
краљ на a6) Dh3+. Пада бела дама и црни добија.
(б) 3. Ke5 Kb8! 4. Kd6 Kc8! и бели пешак је заустављен док црни неодбра-
њиво иде у даму. Црни добија.

У редакцију није стигло ниједно тачно решење, тако да нико није

награђен.
 

52 
 
 
 
 
ШАХОВСКА СТРАНА
БАРИЈЕРА направили баријеру и заувек Некад је баријера невидљива
Победа у шаховској партији раздвојили краљеве. Сам црни или бар тако изгледа. У студи-
најчешће је резултат матери- ловац не може да омогући про- је Григорјева из 1932.
јалне предности. Међутим, има моцију h-пешака у даму и пар-
позиција у којима далеко сла- тија је реми.
бија страна "нокаутира" јачу У једној партији из 1935. на-
матирајући јој краља. Резултат стала је следећа позиција.
су тзв. комбинација, брзих и
енергичних дејстава у којима
се, због крајњег циља, "не ште-
ди" материјал. По правилу, то
су оштре позиције у којима
"сева на све стране". Насупрот
њима, постоје потпуно мирне
позиције у којима је једна
после 1. Se4+ Kd3 не ваља 2.
страна неупоредиво јача, ниш-
Sf2+. Након 2. ... Ke2 3. Sh1
та јој не прети нити мора да
Kf1 пада скакач и црни добија.
жури. А, ипак, не може ништа
Спас је 2. Sg3, чиме се гради
слабијој.
Продором Kg3-h4 и потом g4, "полувидљива" баријера d2, e2,
Следећа позиција је из сту-
бели лако добија. (После Kg3, e3, e4. Поља e2 и e4 туче ска-
дије Тронова из 1913.
не помаже g5, јер следи fg5 и кач, док су d2 и e3 "минирана".
h4.) Међутим, бели жури са 1. На 2. ... Kd2(e3) иде 3. Sf1+ и
g4? не сањајући да после oче- пада h-пешак. Због тога, црни
киваног 1. ... fg4 2. hg4 следи краљ мора около: c2-d1-e1-f2.
неочекивано 2. ... g5‼. Краљ За то време у помоћ стиже бе-
му остаје иза баријере и моћни ли краљ и резултат је реми.
пар пешака e5, f5 се претвара у Ако црни игра 1. ... Kd4, је-
"змаја од папира". Реми. дино правилно је 2. Sf2. Прави
Баријера не мора да се пружа се нова привремена баријера
преко целе табле, попут Кинес- e3, e4, f4, g4 која омогућава бе-
ког зида или Мажино линије. лом краљу да стигне на време.
У велемајсторском дуелу Реј
Због мањка ловца и слободног -Хорт из 1986. црни тражи из- НАГРАДНИ ЗАДАТАК
h-пешака, чини се да је пози- лаз из већ критичне позиције
ција белог неодржива. Међу-
тим, чуда се дешавају: 1. b5!
ab5 2. Ke3 d5. Једина одбрана
од мата 3. d4. После 3. d4+
Kd6 4. e5+ K~ 5. b4 долази до
позиције

Бели на потезу ремизира

Налази сјајно решење у жртви
Решења слати на адресу:
своје најјаче фигуре 1. Th4‼.
vojpet@gmail.com
После 1. ... Kh4 игра 2. Ld4 и
Најуспешнији решавачи биће
3. Ke7. Дама је искључена из
награђивани производима из-
игре и бели може да игра само
давачке куће "Шаховски ин-
краљем. Како не може да "на-
пипа" ниједну слабост у црном форматор" из Београда.
у којој су бели и црни пешаци
табору, исход је реми. Војислав Петровић