You are on page 1of 8

Дискретна 

математика 1         Аудиториски вежби 11                                          

Релации 
Дефиниција: Нека се дадени множествата A и B. Секое подмножество од AäB е 
релација од A во B. 
 
Ако α е релација од А во А, т.е. αŒAäB, тогаш за α велиме дека е релација на А.  
 
Дефиниција: Нека R е релација од множество A во множество B, и S е релација 
од  множество  B  во  множество  C.  Композиција  на  релациите  R  и  S  е  релација 
која се состои од подредени парови (a,c), т.ш. aœA, cœC за кои постои елемент  
bœB, т.ш. (a,b)œR и (b,c)œS. Оваа композиција се означува со S±R.  
 
Задача  1:  Следните  релации  се  зададени  на  множеството  {1,3,5}.  Нека  r    е 
релацијата x r y акко y=x+2 и  x s y акко  x≤ y. Да се најдат rs , sr. Дали rs  и sr  се  
еднакви? 
 
Решение: 
r={(1,3), (3,5)}, s={(1,1),(3,3), (5,5), (1,3),(3,5),(1,5)} 
rs={(1,3),(3,5),(1,5)} 
sr={(1,3),(3,5),(1,5)} 
Релациите се еднакви. 
 
Задача 2: Нека А={1,2,3,4,5} и дефинираме релација r  на А со  x r y акко x+1=y. 
Се дефинираат релациите r2 =rr, r3 =r2r  итн. Да се определат првите 3 релации 
од оваа низа. 
 
Решение: 
r={(1,2),(2,3),(3,4),(4,5)} 
x r2 y акко постои t, т.ш. x r t  и t r y, т.е. t=x+1 и y=t+1. Затоа  x r2 y акко y = x+2. 
r2 ={(1,3), (2,4), (3,5)}. 
На сличен начин како и претходно се добива дека x r3 y  акко  y = x+3. Затоа      r3 
={(1,4), (2,5)}. 
 
             
Својства на релации:        
                                              
Нека α е релација на А , т.е α⊆АxA .                                     
1. α∈R (рефлексивна)      акко (∀x∈A) x α x. 
2. α∈АR (антирефлексивна)     акко (∀x∈A) (x, x) ∉α т.е ¬(x α x). 
3. α∈S (симетрична)    акко (∀x,y ∈A) (x α y ⇒ y α x). 
4. α∈AS (антисиметрична)     акко (∀x,y ∈A) (x α y ∧ y α x  ⇒  x = y). 
5. α∈T (транзитивност)     акко (∀x,y ∈A) (x α y ∧  y α z ⇒ x α z). 

Релацијата α е релација за еквивалентност ако α е рефлексивна, симетрична и 
транзитивна. 
Дискретна математика 1         Аудиториски вежби 11                                          

Забелешка: Натаму заради пократок запис ако α е рефлексивна ќе означуваме 
α∈R,  ако  α  е  антирефлексивна  ќе  означуваме  α∈AR,  α  е  симетрична  ќе 
означуваме α∈S, α е антисиметрична  ќе означуваме α∈AS, α е транзитивна ќе 
означуваме α∈Т. 

Задача  3:  Определи  ги  својствата  на  следните  релации  на  множеството 
A={1,2,3,4}: 
а) a={(2,2),(2,3),(2,4),(3,2),(3,3),(3,4)} 
б) b={(1,1),(1,2),(2,1),(2,2),(3,3),(4,4)} 
в) g={(2,4),(4,2)} 
г) d={(1,2),(2,3),(3,4) } 
д) l={(1,1),(2,2),(3,3),(4,4)} 
ѓ) m={(1,3),(1,4),(2,3),(2,4),(3,1),(3,4)} 
 
Решение:  
а) не е рефлексивна, пр. (1,1)–a 
    не е симетрична, пр (2,4)œa, но (4,2)–a 
    транзитивна е 
    не е антирефлексивна, пр. (2,2)œa 
    не е антисиметрична, пр (2,3)œa и (3,2)œa, но 2∫3 
    не е релација за еквивалентност 
б) рефлексивна е 
    симетрична е 
    транзитивна е 
    не е антирефлексивна, пр. (1,1)œ b 
    не е антисиметрична, пр (2,1)œ b и (1,2)œ b, но 1∫2 
    е релација за еквивалентност 
в) не е рефлексивна, пр. (1,1)– g 
    симетрична е 
    не е транзитивна, бидејќи (2,4)œ g и (4,2)œg, но (2,2)–g 
    антирефлексивна е 
    не е антисиметрична, бидејќи (2,4)œg и (4,2)œg, но 2∫4 
    не е релација за еквивалентност 
г) не е рефлексивна, пр. (1,1)–d 
    симетрична не е, бидејќи (1,2)œd, но (2,1)–d 
    не е транзитивна, бидејќи (1,2)œd и (2,3)œd, но (1,3)–d 
    антирефлексивна е 
    антисиметрична е 
    не е релација за еквивалентност 
д) рефлексивна е 
    симетрична е 
    транзитивна  е,  бидејќи  левата  страна  од  импликацијата  (a,b)œl ∧(b,c)œl  ⇒ 
(a,c) œl е секогаш неточна, па имликацијата е секогаш точна 
    антирефлексивна не е 
    антисиметрична е 
    е релација за еквивалентност 
Дискретна математика 1         Аудиториски вежби 11                                          

ѓ) не е рефлексивна 
    не е симетрична 
    не е транзитивна 
    антирефлексивна е 
    не е антисиметрична 
    не е релација за еквивалентност 
 
Задача 4: а) Да се испитаат својствата на  релациите α1, α2, α3, α4 дефинирани 
на множеството N на следниов начин: 
         
m α1 n  ⇔ m= n2 
m α2 n  ⇔ m< n 
m α3 n  ⇔ m⋅n=1 
m α4 n  ⇔ m⋅n=0. 
 
Решение: 
а)  За α1: 
 α1∉ R   пр. (2,2)∉α1 (2≠2∙2) 
 α1∉AR     пр. (1,1)∈α1 
 α1∉ S      пр. (4,2)∈α1, но (2,4)∉α1  (4=2∙2, но 2≠4∙4) 
 α1∉T    пр. 16α14 ∧ 4α12, но 16α12 
 α1∈AS:   Нека xα1y ∧ yα1x. Значи,  x,y∈N, x=y2 ∧ y=x2  
од овде имаме дека x=x4, y=y4, од каде следува  
    x=y=0   или  x=y=1. Во секој случај  x=y, па α1∈AS. 
За α2: 
α2∉R    пр. (2,2) ∉α2 
α2∈АR:  Бидејќи важи (∀x∈N) ¬(x<x) 
α2∉S      пр. (1,3)∈α2, но  (3,1)∉α2. 
α2∈AS:   Заради својството на празна импликација.   
Бидејќи (∀x,y ∈ N) ¬(x<y ∧ y<x), па (∀x,y∈ N)( x<y ∧ y<x ⇒ x=y). 
α2∈ Т:    Бидејќи (∀x,y,z ∈ N)  Ако x<y ∧ y<z, тогаш следува x<z. 
 
 
За α3:   
α3={(x,y)|xy=1}={(1,1)} 
α3∉R    пр. (5,5)∉α3 
α3∉АR   пр. (1,1)∈α3 
α3∈S:    Нека x,y∈ N. Ако x α3 y тогаш  x=y=1 од каде следи  yα3 x. 
α3∈AS:   Нека x,y∈ N. Ако x α3 y ∧ y α3 x, тогаш x=y=1. 
α3∈ T:   Нека x,y,z∈ N. Ако x α3 y ∧ y α3 z, тогаш x=y=z=1, па следи x α3 z. 
 
 
За α4: 
α4={(x,y)|xy=0}={(x,y)|x=0∨y=0}={(x,0)|x∈N}∪{(y,0)|y∈N} 
α4∉R    пр. (1,1)∉α4 
Дискретна математика 1         Аудиториски вежби 11                                          

α4∉AR   пр. (0,0)∈α4 
α4∈S:    Бидејќи, ако x α4 y тогаш xy=yx=0, па и y α4 x. 
α4∉AS   пр. 1α4 0 и 0 α4 1, но 1≠0. 
α4∉T     пр. (1,0)∈α4  и (0,2)∈α4, но (1,2) ∉α4. 
 
Задача 5: Нека R1={(1,2),(2,3),(3,4)} и R2={(1,1),(1,2),(2,1),(2,2),(2,3),(3,1),(3,2),(3,3), 
(3,4)}. Да се определи: 
а) R1»R2  б) R1…R2  в) R1-R2  г) R2-R1 
 
Решение: а) R1»R2={(1,1),(1,2),(2,1),(2,2),(2,3),(3,1),(3,2),(3,3),(3,4)} 
б) R1…R2={(1,2),(2,3),(3,4)} 
в) R1-R2=« 
г) R2-R1={(1,1),(2,1),(2,2), (3,1),(3,2),(3,3)}. 
 
 
Задача  6:  Нека  R  е  релацијата  {(1,2),(1,3),(2,3),(2,4),(3,1)}  и  S  е  релацијата 
{(2,1),(3,1),(3,2),(4,2)}. Да се најде R±S.  
 
Решение: 
R±S={(2,2),(2,3),(3,2),(3,3),(3,4),(4,3),(4,4)} 
 
Деф: ∆A={(x,x)|x∈A}
α-1={(x,y)|(y,x)∈ α}.
 
Задача 7:  Нека α⊆A×А. Докажи:                         
а) α∈R ⇔ ∆A ⊆ α. 
б) α∈AR ⇔ α ∩ ∆A = ∅. 
в) α∈S ⇔ α = α‐1.  
г) α∈AS ⇔ α ∩ α‐1 ⊆ ∆A.  
д) α∈T ⇔ α2 ⊆ α. 
 
Решение: 
 
а) α∈R ⇔ ∆A ⊆ α. 
 α∈R ⇔ (∀x∈A)(x,x)∈ α ⇔ (∀x)((x,x)∈∆A ⇒ (x,x)∈α) ⇔ ∆A ⊆ α. 
 
б) α∈AR ⇔ α ∩ ∆A = ∅. 
     ⇒: Нека α∈AR. Нека (x,y) ∈α ∩ ∆A,  тогаш x α y ∧ x = y, односно  
           x α x (што е контрадикција со α∈AR).  
           Значи α ∩ ∆A = ∅. 
     ⇐: Нека α ∩ ∆A = ∅ и нека x∈A. Тогаш 
           (x,x)∈ ∆A ⊆ αc, па (x,x)∉ α, од каде следува дека α∈AR. 
  Alfa komplement
в) α∈S ⇔ α = α‐1.  
     ⇒: Нека α∈S. Тогаш (x,y)∈α ⇔ (y,x)∈α ⇔ (x,y)∈α‐1.  
           Значи α=α‐1. 
Дискретна математика 1         Аудиториски вежби 11                                          

      ⇐: Нека α=α‐1. Нека (x,y)∈α. Од тука следи дека (y,x)∈α‐1= α.  
            Значи α∈S.  
 
г) α∈AS ⇔ α ∩ α‐1 ⊆ ∆A.  
    α∈AS ⇔ (∀x,y∈A)((x,y)∈α ∧ (y,x)∈α ⇒ x=y) ⇔  
                ⇔ (∀x,y∈A)((x,y)∈α ∧ (x,y)∈α‐1 ⇒ (x,y)∈ ∆A) ⇔ 
                ⇔ (∀x,y∈A)((x,y)∈α ∩ α‐1 ⇒ (x,y)∈ ∆A) ⇔ 
                ⇔ α ∩ α‐1 ⊆ ∆A. 
 
д) α∈T ⇔ α2 ⊆ α. 
     ⇒: Нека α∈T и нека (x,y)∈α2. Од тука следува (∃z) (xαz ∧ zαy).  
           Од α∈T следува xαy, т.е. (x,y)∈α.    
           Значи α2 ⊆ α.  
     ⇐: Нека α2 ⊆ α и нека за x,y,z∈A важи xαz ∧ zαy. Значи, (x,y)∈α2.  
           Од α2 ⊆ α, следи (x,y)∈α, т.е xαy. 
           Значи α∈T. 
 
Задача 8: Докажи дека за α ⊆A×А важи: 
 
     α ∈ S ∩ AS акко α ⊆ ∆A. 
 
Решение: 
 
⇒: Нека α ∈ S ∩ AS. Тогаш α = α‐1 и α ∩ α‐1 ⊆ ∆A. 
       α = α ∩ α = α ∩ α‐1 ⊆ ∆А. 
        Значи α ⊆ ∆A. 
⇐: Нека α ⊆ ∆A. 
        α‐1 = α следува α ∈ S. 
         α ∩ α‐1 = α ∩ α = α ⊆ ∆А следува α ∈ АS. 
      Значи α ∈ S ∩ AS. 
 
Задача 9: Нека α,β ⊆A×А. Тогаш: 
а) (α ∩ β)‐1 = α‐1 ∩ β‐1. 
б) (α ∪ β)‐1 = α‐1 ∪  β‐1. 
в) (αβ)‐1 = β‐1α‐1. 
г)  γ,δ ⊆ A×А и α ⊆ γ, β ⊆ δ ⇒ αβ ⊆ γδ. 
 
Решение: 
а) (x,y)∈ (α ∩ β)‐1 ⇔ (y,x) ∈ α ∩ β ⇔ (y,x)∈α ∧ (y,x)∈β ⇔  
       ⇔ (x,y)∈α‐1 ∧ (x,y)∈β‐1 ⇔ (x,y)∈ α‐1 ∩ β‐1. 
 
б) (x,y)∈ (α∪ β)‐1 ⇔ (y,x) ∈ α ∪ β ⇔ (y,x)∈α ∨ (y,x)∈β ⇔  
       ⇔ (x,y)∈α‐1 ∨(x,y)∈β‐1  ⇔ (x,y)∈ α‐1 ∪ β‐1. 
 
в) (x,y)∈(αβ)‐1 ⇔ (y,x) ∈ αβ ⇔ (∃z)((y,z)∈β ∧ (z,x)∈α) ⇔ 
Дискретна математика 1         Аудиториски вежби 11                                          

       ⇔ (∃z)((z,y)∈ β‐1 ∧ (x,z) ∈α‐1) ⇔ (x,y)∈ β‐1α‐1. 
 
г) Нека α ⊆ γ, β⊆δ. (x,y) ∈ αβ ⇔ (∃z)((x,z)∈β  ∧ (z,y)∈α) ⇒ 
                                  ⇒ (∃z)((x,z)∈δ ∧ (z,y) ∈γ) ⇔ (x,y) ∈ γδ. 
 
Задача 10: Ако α и β се еквивалентности на А, докажи дека: 
 
                  αβ е еквивалентност акко αβ=βα. 
 
Решение: 
 
  ⇒: Нека αβ е еквивалентност. Тогаш αβ е симетрична, па (αβ)‐1=αβ т.е.  
β‐1α‐1=αβ. Но, бидејќи α и β се еквивалентности следува β‐1=β и α‐1=α    
па од тука следува αβ=(αβ)‐1=β‐1α‐1=βα, т.е. αβ=βα. 
  ⇐: Нека αβ=βα и α и β се еквивалентности, тогаш тие се рефлексивни  
        релации, па  ∆А ⊆α и ∆А ⊆β, од каде следува ∆А=∆А∆А ⊆αβ т.е. ∆А ⊆αβ. 
        Значи αβ ∈ R. (1) 
        Од тоа што α и β се симетрични релации следува дека  
      (αβ)‐1=β‐1α‐1=βα=αβ. 
      Значи αβ ∈ S. (2) 
      Од тоа што α и β се транзитивни релации следува дека 
      (αβ)2=αβαβ=α(βα)β=ααββ⊆αβ. 
      Значи αβ ∈ T. (3) 
      Од (1), (2) и (3) следува дека релацијата αβ е еквивалентност.  
 
 
Задача 11: Дадени се множествата А={1,2,3,4}, B={4,5,6} и C={6,7,8}. Дефинирани 
се релациите r од А во В со r={(x,y)|y‐x=2} и s од В во С со s={(x,y)|y‐x=1}. 
а) Определи ги матриците за двете релации, 
б) По дефиниција најди ја композицијата на релациите sr, 
в) Најди го производот на матриците за r и s за да го потврдиш резултатот под 
б). 
 
Решение: 
а) r={(2,4), (3,5), (4,6)} , матрицата за релацијата r  е од ред 4x3 и е дадена со  
 
⎡0 0 0 ⎤
⎢1 0 0 ⎥
R= ⎢ ⎥    
⎢0 1 0 ⎥
⎢ ⎥
⎣0 0 1 ⎦
 
s={(5,6), (6,7)}, матрицата за релацијата s е од ред 3х3 и е дадена со  
 
Дискретна математика 1         Аудиториски вежби 11                                          

⎡0 0 0 ⎤
S= ⎢⎢1 0 0⎥⎥    
⎢⎣0 1 0⎥⎦
 
б) sr={(3,6), (4,7)} 
 
⎡0 0 0 ⎤ ⎡0 0 0 ⎤
⎢1 0 0 ⎥ ⎡ 0 0 0 ⎤ ⎢ 0 0 0 ⎥
RS= ⎢ ⎥    ⎢1 0 0⎥ = ⎢ ⎥
⎢0 1 0 ⎥ ⎢ ⎥ ⎢1 0 0 ⎥  
⎢ ⎥ ⎢⎣0 1 0⎥⎦ ⎢ ⎥
⎣0 0 1 ⎦ ⎣0 1 0 ⎦
и  од  матрицата  се  гледа  дека  (3,6)  и  (4,7)  се  елементи  од  релацијата  sr.                  
(множењето на матриците е дефинирано преку Булеан аритметиката) 
 
Задача 12: На множеството {1,2,3,4} се дефинирани релациите  p и q  со p={(a,b) 
|  |a‐b|=1}  и q={(a,b)| a‐b е парен }. 
а) Претстави ги релациите со графови и матрици 
б) Определи ги qp,  p2 и q2. 
 
Решение: 
p={(1,2), (2,1), (2,3), (3,2), (3,4),(4,3) } 
q={(1,3), (3,1), (2,4), (4,2)} 
 
⎡0 1 0 0 ⎤
⎢1 0 1 0 ⎥
P =  ⎢ ⎥         
⎢0 1 0 1 ⎥
⎢ ⎥
⎣0 0 1 0 ⎦
Релацијата е антирефлексивна и симетрична. Нејзиниот граф е: 
 
1

2
4

3
 
 
 
⎡0 0 1 0⎤
⎢0 0 0 1⎥⎥
Q =  ⎢   
⎢1 0 0 0⎥
⎢ ⎥
⎣0 1 0 0⎦
Дискретна математика 1         Аудиториски вежби 11                                          

Релацијата е антирефлексивна и симетрична. Нејзиниот граф е: 
 
1

3
4

2
 
 
 
б) Да ги најдеме матриците за секоја од бараните релации 
 
⎡0 1 0 0 ⎤ ⎡0 0 1 0 ⎤ ⎡0 0 0 1 ⎤
⎢1 0 1 0 ⎥ ⎢ 0 0 0 1 ⎥ ⎢1 0 1 0 ⎥
PQ =   ⎢ ⎥⎢ ⎥=⎢ ⎥ 
⎢ 0 1 0 1 ⎥ ⎢1 0 0 0 ⎥ ⎢ 0 1 0 1 ⎥
⎢ ⎥⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 0 0 1 0 ⎦ ⎣ 0 1 0 0 ⎦ ⎣1 0 0 0 ⎦
 
qp = {(1,4), (2,1), (2,3), (3,2), (3,4), (4,1)} 
 
⎡ 0 1 0 0 ⎤ ⎡ 0 1 0 0 ⎤ ⎡1 0 1 0 ⎤
⎢1 0 1 0 ⎥ ⎢1 0 1 0 ⎥ ⎢ 0 1 0 1 ⎥
PP =  ⎢ ⎥⎢ ⎥=⎢ ⎥    
⎢ 0 1 0 1 ⎥ ⎢ 0 1 0 1 ⎥ ⎢1 0 1 0 ⎥
⎢ ⎥⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣0 0 1 0 ⎦ ⎣0 0 1 0 ⎦ ⎣0 1 0 1 ⎦
p2={(1,1),(1,3),(2,2),(2,4),(3,1),(3,3),(4,2),(4,4)} 
 
⎡ 0 0 1 0 ⎤ ⎡ 0 0 1 0 ⎤ ⎡1 0 0 0 ⎤
⎢0 0 0 1 ⎥ ⎢0 0 0 1 ⎥ ⎢0 1 0 0 ⎥
QQ = ⎢ ⎥⎢ ⎥=⎢ ⎥     
⎢1 0 0 0 ⎥ ⎢1 0 0 0 ⎥ ⎢ 0 0 1 0 ⎥
⎢ ⎥⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣0 1 0 0 ⎦ ⎣0 1 0 0 ⎦ ⎣0 0 0 1 ⎦
q2={(1,1), (2,2),(3,3),(4,4)} 

You might also like