Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

Транзитивно проширување, класи на еквивалентност и

подредени множества

Задача 1: Разгледај ги релациите дефинирани со графовите. Определи која од нив е  
рефлексивна, симетрична, антисиметрична или транзитивна.  

i) ii) iii) iv)

v)

Решение:  
i) Не  е  рефлексивна,  не  е  антирефлексивна,  не  е  симетрична,  не  е 
антисиметрична, не е транзитивна. 
ii) Не  е  рефлексивна,  не  е  антирефлексивна,  не  е  симетрична,  не  е 
антисиметрична, не е транзитивна. 
iii) Рефлексивна е, не е антирефлексивна, не е симетрична, не е антисиметрична, 
не е транзитивна. 
iv) Не е рефлексивна, не е антирефлексивна, симетрична е, не е антисиметрична, 
не е транзитивна. 
v) Не е рефлексивна, антирефлексивна е, не е симетрична, не е антисиметрична, 
не е транзитивна. 

Дефиниција: Транзитивно проширување на релацијата β е релацијата β* каде 
∞
β* = Uβ i  
i =1
 
Својство: Транзитивно проширување на симетрична релација е симетрична релација. 
 

Задача  2: Која е матричната репрезентација на рефлексивното затворање на релацијата r, 
која има матрична репрезентација Mr.  
Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

Решение: Mr¤I. 

 
Задача  3: Која е матричната репрезентација на симетричното затворање на релацијата r, 
која има матрична репрезентација Mr.  

Решение: Mr¤ Mtr. 
 

Задача  4: Да се најде транзитивното затварање на релацијата {(1,2),(2,1),(2,3),(3,4),(4,1)} 
дефинирана на множеството A={1,2,3,4}. 

⎡0 1 0 0⎤
⎢1 0 1 0⎥⎥
Решение: Mr= ⎢ .  
⎢0 0 0 1⎥
⎢ ⎥
⎣1 0 0 0⎦

Бидејќи  релацијата  е  дефинирана  на  множество  со  4  елементи,  матрицата  на 

транзитивното затварање се добива по формулата М= Mr¤ Mr[2]¤ Mr[3]¤ Mr[4]. 

⎡1 0 1 0⎤ ⎡0 1 0 1⎤ ⎡1 0 1 0⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ 1⎥⎥
[2]  ⎢0 1 0 1⎥ [3]  ⎢1 0 1 0⎥ [4]  ⎢0 1 0
Mr = , Mr = , Mr = ,  
⎢1 0 0 0⎥ ⎢0 1 0 0⎥ ⎢1 0 1 0⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣0 1 0 0⎦ ⎣1 0 1 0⎦ ⎣0 1 0 1⎦

па матрицата на транзитивното проширување (затварање) е: 

⎡0 1 0 0 ⎤ ⎡1 0 1 0 ⎤ ⎡0 1 0 1 ⎤ ⎡1 0 1 0⎤ ⎡1 1 1 1⎤
⎢1 0 1 0⎥⎥ ⎢⎢0 1 0 1⎥⎥ ⎢⎢1 0 1 0⎥⎥ ⎢⎢0 1 0 1⎥⎥ ⎢⎢1 1 1 1⎥⎥
M = ⎢ ¤ ¤ ¤ = , 
⎢0 0 0 1 ⎥ ⎢1 0 0 0 ⎥ ⎢0 1 0 0 ⎥ ⎢1 0 1 0⎥ ⎢1 1 1 1⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣1 0 0 0 ⎦ ⎣0 1 0 0 ⎦ ⎣1 0 1 0 ⎦ ⎣0 1 0 1⎦ ⎣1 1 1 1⎦

што  значи  дека  во  транзитивното  затварање  на  дадената  релација  секој  елемент  е  во 
релација со секој друг, т.е. транзитивното затварање е релацијата “А={(x,y)|x,yœA} 

Дефиниција: Класа на еквивалентност на елементот x при релацијата α е множеството: 
 
[x]α={y∈A | x α y} 
Својства: 
  1. [x]α ∩ [y]α ≠ ∅ ⇔ [x]α = [y]α 
 
2. x ∈ [x]α 
  3. A =  U [ x]α . 
x∈A
Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

Задача 5:  Докажи дека ако α е еквивалентност на А тогаш x α y ⇔ [x]α = [y]α. 
 
Решение: 
 
⇒: Нека x  α y, значи  y  ∈ [x]α. Од друга страна од второто својство y  ∈ [y]α. Значи има 
барем еден елемент кој е во [x]α  ∩ [y]α, па [x]α  ∩ [y]α  не е празно множество. Од таму, 
според првото својство следи дека [x]α = [y]α. 
⇐: Нека [x]α = [y]α. Значи y ∈ [y]α = [x]α, т.е. x α y. 
 
Својство: (врска помеѓу разбивање и еквивалентност) 
 
1. Нека π е разбивање на А (π={Ai|i∈I, Ai≠∅,  U Ai =A,Ai∩Aj=∅ i≠j}).  
i

    Ако дефинираме релација απ на А со:  
 
x απ y ⇔ (∃i∈I){x,y}⊆Ai, 
 
    таа релација е еквивалентност на А. 
 
      2. Ако α е еквивалентност на А, тогаш {[x]α | x ∈ A} е разбивање на А.  
    Множеството А/α={[x]α|x∈A} се нарекува фактор множество на А при релацијата α. 
 
Пример: 
1. A={1,2,3,4} 
π={{1,3},{2},{4}} 
απ={(1,1),(1,3),(3,1),(3,3),(2,2),(4,4)} 
A/απ=π 
 
2. A={1,2,3,4} 
α={(1,1),(1,2),(2,1),(2,2),(3,3),(3,4),(4,3),(4,4)} 
A/α={{1,2},{2,4}} 

Задача 6: Нека α е произволна релација на А. Нека β = α ∪ α‐1 ∪ ∆А. Нека β* е транзитивно 
проширување на β. Докажи дека: 
а) α⊆β* 
б) β* е еквивалентност на А. 
в) β* е минималната еквивалентност на А која ја содржи α. 
 
Решение: 
а) α⊆β и β⊆β* следи α⊆β*. 
 
б) ∆А⊆β* ⇒ β* е рефлексивна релација. 
    Сега од тоа што β* е симетрична релација и нејзиното транзитивно  
    проширување е симетрична релација. 
    Конечно β* е транзитивна релација, бидејќи е транзитивно       
    проширување. 
 Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

в) Треба да докажеме дека произволна еквивалентност γ на А со  
    својството α ⊆ γ задоволува β*⊆γ. 
    Нека γ е еквивалентност на А т.ш. α ⊆γ. Тогаш α‐1 ⊆ γ‐1= γ и од ∆А ⊆ γ,   
    па β = α ∪ α‐1 ∪ ∆А ⊆ γ и од β* ⊆ γ* = γ (Бидејжи γ е транзитивна).  
    Значи β* ⊆ γ. 
 
Задача 7: Нека α е релација на N дефинирана со: 
 
x α y ⇔ x+y ≤ x 
 
     Определи минимална еквиваленција γ така што α ⊆ γ како и фактор  
     множеството N/γ. 
 
Решение: 
 
x α y ⇔ x+y ≤ x ⇔ y ≤ 0 ⇔ y = 0 
следува α={(x,0)|x∈N}.  
α∉R, α∉S, α∈T. 
Нека β = α ∪ α‐1 ∪ ∆А = {(0,x) |x∈N} ∪ {(0,0)|x∈N} ∪ {(x,0)|x∈N} 
β∈R, β∈S, β∉T. 
Нека x β2 y ⇔ (∃z∈N)(x β z ∧z β y). 
Ако  z  =  0  тогаш  x  и  y  можат  да  бидат  било  кои  броеви.  Според  тоа  ќе  докажеме 
дека β2 е N×N. 
Нека  x  и  y  се  произволни.  Тогаш  x  β  0  ∧  0  β  y,  па  x  β2  y.    Од  тука  се  добива  дека 
N×N⊆β2. Јасно е обратното дека β2 ⊆ N×N, па N×N=β2=γ. 
Сега N/γ={N}. 
 
Задача 8: На Q дефинираме релација  α со: 
 
х α y ⇔⎟хy⎟  = 1 
 
Определи минимална еквиваленција γ така што α ⊆ γ како и фактор      множеството 
N/γ. 

Решение:                                                                   
              α ∉ R   пр. (2,2) ∉ α.   
               α ∈ S   хy =yх, бидејќи⎟хy⎟ = 1 ⇔⎟yх⎟ = 1.  
1 1
               α ∉ T  пр. (2 , ) ∈ α ,( , 2) ∈ α, a (2,2) ∉  α.     
2 2
     Сега,   β =  α  ∪ ∆Q   и β ∈ R,  β ∈ S,  β∉ T 
      х β² у ⇔ (∃ z ∈ Q ) ( х β z  ∧ z β y ) ⇔ 
               ⇔ (∃ z ∈ Q ) [ (х α z ∨ х =z) ∧ ( z α y ∨ z = y)] ⇔ 
               ⇔ (∃ z ∈ Q ) [ (х α z ∧ z α y ) ∨ (х α z ∧ z = y )∨ (х = z ∧ z α y) ∨ (х = y =z)] 
               ⇔ ( х = y  ∨ х = ‐y) ∨ ( х α y) ∨ ( х α y)  ∨ (х = y) ⇔ 
Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

          ⇔ х α y  ∨  х = y   ∨  х = ‐y  ⇔  х β y ∨  х = ‐y.  
Значи, β² = β ∪ {(х , ‐х )⎟х ∈ Q} 
 
х β³ у  ⇔ (∃ z ∈ Q ) ( х β² y  ∧ z β  y) ⇔  
           ⇔ (∃ z ∈ Q ) [ (х β z  ∨  z = ‐ х ) ∧ ( z β y )] ⇔ 
           ⇔ (∃ z ∈ Q ) [ (х β z  ∧  z β y ) ∨   ( z = ‐ x ∧ z β y )] ⇔ 
           ⇔ ( х β² y  ) ∨ (‐x β y ) ⇔ х β² y.   
Значи  β³ ⊆  β², од друга страна и β2 ⊆  β3, па следува дека β³= β². 
 
            γ = α  ∪  ∆Q ∪ {(x, ‐x )⎟ х ∈ Q}. 
 
           Q/ γ  = { xγ ⎟ х ∈ Q}, сега  xγ = {x , ‐x, 1/x, ‐1/x }, за x≠0, а 0γ ={0}. 
 
           Q/ γ  = {{x, ‐x ,1/x , ‐1/x}⎟ х ∈ Q+ }} ∪ {{ 0 }}. 

Задача 9: На множеството A={a,b,c,d,e,f} е дефинирана релација a={(a,b),(b,d),(c,e),(e,e)}. 
Да се најде минималната еквивалентност a* која ја содржи a и да се најде соодветното 
фактор множество. 
 
Решение: a*=∆A»a»{(b,a),(d,b),(a,d),(d,a),(e,c)}. 
Фактор множеството е А/a*={{a,b,d},{e,c},{f}}. 

Задача 10: Нека α и β се еквивалентности на А, т.ш. α⊆β . Докажи дека 
(∀x∈A) [x]α ⊆ [x]β. 
 
Решение: Нека x∈A и y ∈ [x]α.  
     Следува дека x α y, т.е.  
     (x,y)∈α ⊆β⇒ xβy ⇒ y∈[x]β  
        
⇒ [x]α⊆[x]β. 
 
Дефиниција:  Нека  А  е  дадено  множество,  α⊆А×A.  α  e  релација  за  (делумно) 
подредување ако  α е рефлексивна, антисиметрична и транзитивна релација. 
 
Дефиниција: α⊆А×A е линеарно подредување ако е подредување и (∀x,yœA)(xαy ∨ yαx).  
 
Задача  11:  На  N  е  дефинирана  релација  |  со  x|y  ⇔  (∃z∈N)y=z⋅x.  Докажи  дека  (N,|)  е 
делумно подредено множество. 

Решение: 1. |∈R: (∀x∈N)(∃1∈N) x=1⋅x, т.е. (∀x∈N) x|x. 
        2. |∈T: Нека x|y и y|z. Значи (∃k1∈N) y=k1⋅x и (∃k2∈N) z=k2⋅y, па имаме 
            z=k2⋅y=k2⋅k1⋅x и k2⋅k1∈N, па значи x|z. 
        3.  |∈AS:  Нека  x|y  и  y|x,  значи  (∃k1,  k2∈N)  y=k1⋅x  и  x=k2⋅y.  Од  овде  x=k2⋅k1⋅x,  па 
мора k2⋅k1=1, т.е. k1=k2=1, т.е. x=y. 

Следува, (N,|) е делумно подредено множество. 
Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

Бидејќи 2,5∈N, 2F5 и 5F2, (N,|) не е линеарно подредено множество. 
 
 Дефиниција:  Нека  (A,α)  е  подредено  множество.  Неговото  претставување  со  Хасеов 
дијаграм е следново: 
  y
 
    акко (xαy) ∧ ¬(∃z)(xαz ∧ zαy). 
 
  x
 
Задача 12: Да се нацрта Хасеов дијаграм на подредените множества: 
        а) ()({a,b}), ⊆) 
        б) A={a, b, c, d, e}, α=∆A»{(a, b), (a, c), (b, c), (a, d), (a, e), (d, e)} 
        в) M={a, b, c, d, e, f, g}, β=∆M»{(a, b), (a, c), (a, d), (a, e), (b, e), (c, e), (d, e)} 
        г) ()({a}), ⊆) 

Решение:  a)           б)   
{a,b}
    c e
 
 
  {a} {b}
  b d
 
 
  а
∅
 
   
 
  в)           г)  
  е {a}
        .f
 
 
  b c d
 
          
  .g ∅
a
 

 
Задача  13:  Определи  дали  следните  релации  се  релации  за  за  еквиваленција  или 
подредување. 
а) А е множеството од сите прави во рамнина, p r q акко p е паралелна со q. 
б) А е множеството од реални броеви. x r y акко  |x‐y|≤  7 
 
 
Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

Решение: 
а)  Бидејќи  секоја  права  е  паралелна  сама  со  себе,  релацијата  е  рефлексивна.  Јасно  ако 
p||q  тогаш  и  q||p,    па  релацијата  е  симетрична.  Исто,  ако    p||q  и    q||s  следува    p||s, 
релацијата е транзитивна. Следува, r  е релација за еквивалентност. 
б) За секој реален број  x,  |x‐x|=0≤7, па релацијата е рефлексивна.  
Од |x‐y|=|y‐x| јасно е дека ако |x‐y|≤7 тогаш и |y‐х|≤7 па релацијата е симетрична.  
Може да се најдат повеќе примери дека релацијата не е транзитивна: |9‐3|≤  7,  |3‐0|≤  7  
но |9‐0| ≥7. Затоа релацијата не е ни релација за еквивалентност, ниту за подредување. 

Дефиниција: Нека (M, ≤) е подредено множество, 
  1) За a∈M велиме дека е најголем елемент ако важи (∀x∈М) x≤a. 
  2) За a∈M велиме дека е најмал елемент ако важи (∀x∈М) a≤x. 
  3) За a∈M велиме дека е максимален елемент ако важи (∀x∈М) (а≤x ⇒ a=x). 
4) За a∈M велиме дека е минимален елемент ако важи (∀x∈М) (x≤a ⇒ x=a). 
 
Нека А⊆M, 
5) За m∈M велиме дека е мајорант на А ако важи (∀а∈А) а≤m. 
6) За m∈M велиме дека е минорант на А ако важи (∀а∈А) m≤a. 
7) A* ‐ множество на мајоранти. 
8) A* ‐ множество на миноранти. 
9) supA – најмалиот елемент во А*. 
10) infA – најголемиот елемент во А*. 
 
За  (М,  ≤)  велиме  дека  е  добро  подредено  множество  акко  секое  непразно 
подмножество А⊆M има најмал елемент. 

Задача  15:  Нека  M={1,  2,  3,  4,  5,  6,  7,  8,  9,  10,  11,  12}  е  подредено  множество  со 
подредување зададено со дијаграмот: 
 
 
 
      10
 
7 6
  8
 
  5
 
9 4
 
  12
3 2
 
 
  1
 
  11
 
Нека A={3, 4, 5}, B={9, 12}, C={1, 4, 8}. 
Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

Да се најде најмал, најголем, максимални, минимални елементи и sup и inf на дадените 
множества. 

Решение: М нема најмал и најголем елемент. 
        Минимални елементи 11 и 12. 
        Максимални елементи 6, 7, 9 и 10. 
        А*={7}, supA=7, A*={1, 11}, infA=1 
        B*=∅, supB нема , B*=∅, infB нема   
*
        C ={8, 10}, supC=8, C*={1, 11}, infC=1. 
 
Задача 16: Нека (M, β) е подредено множество, AŒM и нека α=β∩А×А. Докажи дека:  
  а) (А, α) е подредено множество. 
  б) Ако (M, β) е верига, тогаш и (А, α) е верига. 
  в) Да се даде пример каде (А, α) е верига, а (M, β) не е верига. 
 
Решение: α=β/А е рестрикција на подредувањето на А. 
  а) βœR∩AS∩T т.е. ∆М⊆β, β2⊆β, β∩β‐1⊆∆М 
      1) ∆А=∆М∩А×А⊆β∩А×А=α ⇒ ∆А⊆α ⇒ αœR, 
                2)  α∩α‐1  = (β∩А×А)  ∩ (β∩А×А)‐1  = β∩А×А∩β‐1∩А×А =  β∩β‐1∩А×А  ⊆ ∆М∩А×А=∆А ⇒ 
α∩α‐1⊆∆А ⇒ αœAS, 
               3) Нека (x, y, z œ A) и (x, y), (y, z) œ α ⇒ (од α⊆β) (x, y), (y, z) œ β ⇒ (од βœAS) (x, z) œ 
β и (x, z œ A) ⇒  (x, z) œ β и (x, z) œ А×А ⇒ (x, z) œ β∩А×А ⇒ (x, z) œ α ⇒ αœТ. 
б) Нека (M, β) е верига. Значи (∀x,y∈M) (xβy ∨ yβx) ⇒ (од A⊆M) (∀x,y∈A) (xβy ∨ yβx) 
⇔ (∀x,y∈A) (((x,y)∈β)∧(x,y)œА×А) ∨ ((y,x)∈β)∧(y,x)œА×А)) ⇒ (∀x,y∈A) (xαy ∨ yαx) 
⇒ (A, α) е верига. 
 
в)  
  c e e
 
 
  d
b d
 
 
            (M, β)       а (A, α) 
а
 
 
Задача 17: Нека (M, ≤) е подредено множество. Докажи: 
 
  а) ∅*=∅*=M. 
б) Ако М има најмал елемент a и најголем b, тогаш M*={a}, M*={b}. 
в) Ако А⊆B, тогаш B*⊆A*, B*⊆A*. 
г) A⊆(A*)*∩(A*)* 
д) A*=((A*)*)* 
ѓ) (A∪B)*=A*∩B* 
Дискретна Математика 1 Аудиториска вежба 12

Решение: а) Нека А⊆M и m∈M, m∈A* ⇔ (∀a∈A) a≤m од каде следи m∈A* ⇔ (∀a∈М) (a∈A 
⇒ a≤m). Бидејќи A=∅, имаме m∈∅* ⇔ (∀a∈М) (a∈∅ ⇒ a≤m). Импликацијата 
е секогаш точна па од тука следува дека M⊆∅*, јасно е дека  ∅*⊆М, па значи 
∅*=М. Слично се докажува дека ∅*=M. 
      
                 б) Нека a е најмал елемент во М  ⇒ (∀x∈М) a≤x  ⇒ a∈M*. Да претпоставиме дкеа 
(∃c∈M*)  ⇒  (∀x∈М)  c≤x.  Бидејќи  a∈M  ⇒  c≤a.  (1)  Од  a  е  најмал  елемент  ⇒ 
(∀x∈М)  a≤x,  па  и  за  c  важи  a≤c.  (2)  Од    (1)  и  (2)  следи  дека  a=c,  т.е  M*={a}. 
Слично се докажува дека M*={b}. 
 
                 в)  Нека  А⊆B.  Нека  b∈B*  ⇔  (∀x∈B)  x≤b.  Нека  а∈А  ⇒  (од  А⊆B)  а∈B  ⇒  (од  b∈B*) 
а≤b. Од произволноста на а∈А  ⇒ b∈А*  т.е. B*⊆ А*. Слично се докажува дека 
B*⊆ А*.   
 
                 г)  Нека  а∈А и нека y∈А* ⇒ a≤y. Од произволноста на y (y е мајорант на А) ⇒ a≤m 
(∀m∈A*) ⇒ а∈(А*)* ⇒ A⊆(A*)*. (1) 
         Нека  а∈А и нека z∈А* ⇒ z≤a. Од произволноста на z (z е минорант на А) ⇒ r≤a 
(∀r∈A*) ⇒ а∈(А*)* ⇒ A⊆(A*)*.    (2) 
  Од (1) и (2) следи A⊆(A*)*∩(A*)*. 
 
   д)  Од A⊆(A*)* и од А⊆B ⇒ B*⊆A*, имаме ((A*)*)*⊆A*. (1) 
        Од A⊆(A*)* бидејќи важи за секое А⊆М, а А*⊆М имаме A*⊆((A*)*)*.  (2) 
        Од (1) и (2) следи A*=((A*)*)*. 
 
   ѓ) ⇒: А⊆А∪B ⇒ (А∪B)*⊆A*  (1) 
           B⊆А∪B ⇒ (А∪B)*⊆B*  (2) 
           Од (1) и (2) следи (А∪B)*⊆ A*∩B*   (3) 
   ⇐: Нека m∈A*∩B* ⇒ m∈A* и  m∈B* ⇒ (∀a∈A) a≤m и (∀b∈B) b≤m.  
         Нека c∈A∪B ⇒  c∈A  или c∈B ⇒ c≤m или c≤m ⇒ (∀c∈A∪B) c≤m ⇒ 
         m е мајорант на A∪B т.е. m∈(А∪B)* ,  па имаме A*∩B*⊆(А∪B)*  (4).  
Од (3) и (4) следи (A∪B)*=A*∩B*.