Pedagoška-pitanja

1. Nagrade i kazne su najniži nivo obrazovanja,objasni:

- Nagrade i kazne utiču na osnovne potrebe čoveka i stimulišu neki obiik ponašanja kroz potkrepljenje osnovnih potreba.
Kazne uklanjaju određeno ponašanje zadavanjem negativne stimulacije ili oduzimanjem prijatnih draži.
Osim toga, kaznom ili nagradom se samo izaziva nepoželjno ponašаnje i postoji velika tendencija, da pri uklanjanju kazne
ili nagrade dodje do ponovnog javljanja nepoželjnog ponašanja.
2. Objasnite kako je procesna dijagnostika alternativa psihometrijskom pristupu merenja sposobnosti?
- Psihometrijski testovi se koriste kada je zа kratko vreme potrebno oceniti veliki broj kandidata. U kombinaciji sa
intervjuom, oni povećavaju objektivnost procene. Procesna dijagnostika u ovom slučaju podrazumeva da ispitivači
moraju biti potpuno edukovani na nov način komunikacije sa detetom koje ima problem, kao i sa njegovim roditeljima.
Takođe mora da razume društveni kontekst iz kog dolazi dete i da neprijatne situacije svede na minimum. Unapred mora
da ima pripremljene modele ponašanja koje će primeniti u određenim situacijama.
3. Sa sledece liste različitih odlika učenja izdvojte one koje nazivamo soc.oblicima učenja: (tačni odgovori)
-Vikarijsko učenje
-Opservaciono ucenje
-Učenje po modelu
-Učenje identifkacijom
-Učenje imitacijom
• Zašto ove obiike učenja nazivamo socijalnim?
- Zato se odvijaju u nužno socijalnoj sredini.
4. Šta је načelo intervencije, a sta restitucije?
- Načelo intervencije - ne treba dizati veliku frku ako se stvar može resiti malim zahvatom. Primer: neverbalni znaci.
-Načelo restitucije - pomaže u unutrašnjoj proceni toga šta čovek može sam da učini kako bi ispravio svoju pogrešku.
5. Ako prvo gradivo olakšava učenje drugog, govorimo o:
- Pozitivan transfer
6. Jedan učenik razmišlja ovako: .." da su u mojim školskim danima više nastojali da saznaju koliko ја zaista znam, da me
nisu stalno upoređivali s drugim đacima,mozda bih više voleo školu". U ocenjivanju data je kritika :
- Normativnog ocenjivanja
7. Tabela:
Kriza po Eriksonu – Kriza је vreme psihoškog izazova, а izazov је usko povezan sa socijalnim odnosima.
Pozitivno razrešenje krize vodi dаlје pozitivnom razvoju ličnosti, а negativno vraća na prethodnu fazu.
Samopoimanje – Ukupno opаžanje o sopstvenom akademskom, socijalnom, emocionalnom i telesnom JA.
Kriterijski test – Poredi nivo usvojenog znanja u odnosu na unapred određeni kriterijum.
Metakognicija – Mogućnost saznanja о sopstevnim saznanjima.
Samoregulisano učenje – Gledište koje učenje smatra kombinacijom veština: akademskog učenja i samokontrole.
Permisivni roditelji – Roditeljski stil ponašanja u kome daju deci potpunu slobodu i imaju malo očekivanja i zahteva.
Specifična motivacija zа učenje – Specifičan način motivacije za učenje koji se primenjuje kod svakog učenika ponaosob
u zavisnosti od materijala koji se prezentuje.
Naučena bespomoćnost – Unutrašnje stanje u kome osoba prihvata neuspeh, ima osećaj niske samoefikasnosti, slabe
motivisanosti i osećај da nema mogućnost da utiče na situaciju.
9. Kada direktno podučavanje nije odgovarajući pristup nastavi?
-Kada se želi postići primena znanja ili uvežbavanje veština, kada su lako dostupni drugi izvori informacija, heterogenost
predznanja učenika, kada je gradivo apstraktno, kada je zа postizanje ishoda potrebno aktivno učestvovanje učenika.
10. Kada direktno podučavanje jeste odgovarajući pristup nastavi?
-Kada je glavna svrha iznošenje činjenica i podataka, kada je gradivo lako dostupno u drugom obliku, kada treba uputiti
učenike u novo gradivo ili sažeti i sintetizovati građu iz više izvora.
11. Ako grupa ispitanika, koja nakon učenja gradiva A uči gradivo B, pokaže slabiji uspeh u pamćenju gradiva A od
grupe koja je učila samo gradivo A možemo zakljutiti da:
- ni jedan od odgovora ро a, b, c i d nije tačan
12. Analizirajte sledece iskaze učenika: "Nisam položio kolokvijum, јеr nisam imao sreće sa pitanjima." I "Nisam
položio ispit, jer sam neposoban da zapamtim podele koje se traze." Objasnite iskaze koristeci teoriju kauzalne
atribucije.
"Nisam polozio kolokvijum, јеr nisam imao sreće sa pitanjima"
- Mesto uzroka –spoljašnji
- Stabilnost uzroka - promenljiva
- Mogućnost kontrole - sreća nije рodložna našoj kontroli
"Nisam položio ispit, jer sam nesposoban da zapamtim podele koje se traže"
- Mesto uzroka - unutrašnji, tj. povezan је sa osobinama pojedinca
- Stabilnost uzroka - nepromenljiva
-Mogućnost kontrole - u pitanju je naša kontrola
13. Funkcije razgovora u odeljenju (interaktivnog pristupa nastavi) su brojne. Navedene su neke funkcije, neke su
izostavljene. Utvrdite koja važna funkcija nedostaje i navedite је i objasnite.
c) glasno izgovaranje reči, imaju povratan učinak na učenikovo razmišljanje, razgovor kao oblik razmišljanja naglas
omogućuju učenicima da lakše prate tok misli
14. Reprezentativan uzorak је onaj koji је izjednačen po ovim bitnim varijablima:
-mentalni uzrast -kalendarski uzrast -okruženje u kom se uči -vrsta muzike -роl -predznanje o gradivu koje se uči
16. OECD klasifikacija:
-kategorija a: ometenost - odnosi se na obrazovne potrebe učenika koji imaju organske probleme i kada postoji značajno
normativno slaganje u dijagnozi; deca sa teškim i lakim oštećenjima sluha
-kategorija b: smetnje - odnosi se na obrazovne potrebe učenika koji imaju teškoće u ponašanju i emocionalne probleme
ili sa specijalnim smetnjama u učenju
-kategorija c: ugroženost - odnosi se sa obrazovne potrebe deteta za koje se smatra da nastaju prvenstveno iz društveno
- ekonomskih, kuliurno i/ili jezičkih faktora
17. Učеnје po Karlu Rodžersu:
-Rodžers razlikuje dva tipa učenja: kognitivno i iskustveno
-Kognitivno učenje odnosi se na školsko učenje, poput rečnika ili osnovnih matematičkih operacija.
-Iskustveno učenje na primer učenje o motorima kako bismo mogli popraviti pokvareni automobil. To je učenje koje je
usmereno na potrebe i želje učenika.
18. Које su tri karakteristike interaktivnog poducavanja?
-Interaktivni modeli smatraju da se informacijama iz iskustva procesiraju i informacije iz štampanog teksta i da sve
počinje identifikacijom slova, reči a zatim i složenijih lingvističkih jedinica, fraza i rečenica, što na kraju sve dovodi do
razumevanja. Ako se koristi ovakvo uzlazno procesiranje može se čitati slovo po slovo, slog po slog.
19. Kakva ispoljavanja se javljaju kod dece koja imaju teškoće u školskom učenju?
-Teškoće u učenju odnose se na specifične smetnje u psihičkim procesima koje onemogućuju razumevanje i upotrebu
jezika,kao i na smetnje u govoru, čitanju, pisanju ili računanju. Deca sa takvim teškoćama nisu IO,SENZORNO OŠTEĆENA
NITI IMAJU EMOCIONALNE SMETNJE.Teškoće se ispoljavaju u čitanju (disleksija),i pisanju (disgrafija),и izražavanju
(afazija), u računanju (diskalkulija).
20. Negativan transfer
-Prethodno gradivo ometa učenje, razumevanje i sticanje novog znanja, rešavanja problema i sl.
21. Kako nastavnik da pomogne učeniku da se ne plaši neuspeha?
-Nastavnik treba da uči učenika takmičenju sa samim sobom,koristiti saradničko učenje, učiti učenike da dele zadatke na
manje delove, davati zadatke primerene težine i povezati ulaganje napora sa uspehom, ne izjednačavati školsku
sposobnost sa ukupnim kvalitetima učenika kao osobe,naglašavati ono što је pozitivno,prevladavanje onog što je
negativno,polaziti od poznatog ka nepoznatom.
22. Obajsni tri oblika podučavanja ( ukratko)
1.Direktno podučavanje јe podučavanje u kojem nastavnik direktnim izlaganjem prenosi učenicima strukturirane
informacije ili ono u kojem demonstrira korake koje učenici treba da slede sa svrhom sticanja veština.
2.Podučavanje vođeno otkrivanjem i razgovorom. Sokratov metod podučavanja (majeutička metoda) zasniva se na
raspravi izmedju učenika i filozofa i odvija se рrema posebnom obrascu. Prvo Sokrat glumi neznanje o nekom problemu
kako bi podstakao učenika da iskaže svoje mišljenje. Zatim bi oštroumnim pitаnjima i ironičnim primedbama navodio
učenika da uvidi kako zapravo mаlо zna ili kako je to što zna zapravo pogrešno. Veštim argumentima naveo bi ga da
prihvati njegovo stanovište. Cilj razgovora bio je da pobuđivanjem sumnje u sopstveno znаnје stvori pogodnu podlogu zа
prihvatanje novih znanja.
3. Samostalno učenje је učenje sa najvišim stepenom učenikove aklivacіje u procesu učenja. Ono je potpomognuto
povratnim informacijama о učenikovom napredovanju. Nužnost podsticanja visoke samostalnosti u učenju povezano je
sa nekim opštim društvenim pojmovima.
23. Kako spreciti nedisciplinu na 4 načina.
1.Definisаnje neželjenog ponašanja i načina na koje se ono održava
2.Odrediti čime će se potkrepiti žеlјenо ponašanje. Postoje 3 vrste nagrada(konkretne, soc nagrade i one u obІiku
aktivnosti koje učenik može obaviti za nagradu)
3.Odrediti ako je potrebno i vrste kazni, načine njihove primene.
4.Smanjivanje učestalosti potkepljivanja. Nakon što se učenik popravi prorediti nagradjivanje.
24. Zašto se insistira na etičkim principima istraživanja u društvenim naukama?
-Etički kodeks psihologa bi trebalo da obezbedi posebne standarde koji pokrivaju većinu situacija koje preduzimaju
psiholozi sa ciljem da se obezbedi dobrobit i zaštita individua i grupa sa kojom psiholozi rade. Zaštita ispitanika od
nelagodnih situacija tokom istraživanja. Bitno је da učesnici bilo kakvog istraživanja budu svesni, da daju dobrovoljni
pristanak, da budu informisani o istraživanju i dа se privatnost poštuje.
25.Šta је procesna dijagnostika?
-Primenjuje se u radu sa decom sa teškoćama u razvoju koja odrastaju uglavnom kao neuspešne osobe sa niskim
samopoštovanjem i negativnom slikom o sebi. lspitivači treba da budu edukovani nа potpuno nov način komunikacije sa
detetom,njegovim roditeljima kao i dr bІiskim osobama iz detetove okoline. Osoba koja vrši testiranje unapred mоrа da
bude pripremljena za razumevanje društvenog konteksta iz koga dolazi dete i treba da svede neprijatne situacije
testiranja na minimum.
26.Eriksonova teorija (šta je najbitnije i kako utiče nа razvoj)
-То је teorija socijalnog i emocionalnog razvoja. On је bio zainteresovan zа to kako mladi ljudi stvaraju svoj identitet i
kako se odnose prema društvu u celini. Njegova teorija povezuje načela psihološkog i socijalnog razvoja i naziva se
psihosocijalna teorija. Kriza је vreme psihološkog izazova, a izazov је usko povezan sa socijalnim odnosima. Pozitivno
razrešenje krize vodi dalje pozitivnom razvoju ličnosti, a negativno vraća na prethodnu fazu.
5 osnovnih ideja:
1. svi ljudi imaju iste osnovne potrebe
2.razvoj ega odvija se kao odgovor na te potrebe
3.razvoj se odvija u fazama
4.različite faze odražavaju razlike u motivaciji pojedinca
5.svaka faza je kriza to jest psihosocijalni problem koji je mogućnost zа razvoj

27.Koji је osnovni cilj akcionog istraživanja? Objasni i daj primer 1 akcionog istraživanja?
-Osnovne odlike akcionih istraživanja su da se odvijaju u rеаlnој soc situaciji, da im је cilj menjanjе prakse,kao i da
omogućavaju participaciju svih učesnika u svim fazama istraživanja,u saznavanju prakse i uticanju na njenu
promenu.Motiv zа pokretanje AI је nezadovoljstvo postojećim stanjem u praksi i željom da se taj problem reši. Deca sa
IO-uključivanje u životne aktivnosti. Uključenost,zapošljenje,olakšanje funkcionisanja u društvu. Apelovanje na
zajednicu,nema predrasuda.
28.Razlika između stanovišta da je kreativnost osobina i veština?
-Galager je definisao kreativnost kao mentalni proces kojim osoba stvara nove ideje ili produkte,ili kombinuje postojece
ideje i produkte na način koji je zа nju nov. Dva su osnovna pristupa kreativnosti:kreativnost kao osobina i kreativnost
kao veština. Prvi priscup je obeležen Gilgordovim modelom inteligencije, koji uključuje konvergentnu i divergentnu
produkciju. Konvergentna produkcija zahteva traganje zа 1 tacnim odgovorom koji rešava postavljeni problem.
Divergentna produkcija zahteva da se na nove i originalne načine odgovara na problem.
Ро drugom pristupu kreativnost je veština koju je moguce uvežbavati i podsticati, pa se tako stvarni programi za podršku
kreativnom ali i kritičkom mišljenju.
29.Каdа је kazna efikasna?
-Kazna smanjuje verovatnocu pojavljivanja ponašanja. Postoje 2 obіika kazne:zadavanje neugodnih drazi i uskraćivanje
prijatnih i željenih draži. Primer sa peglom је efikasan to је zadavanje neugodnih drazi. Uskracuje se nešto što deca vole
kako bi se postigao željeni efekat.Nisi sredio igračke,nema tv. Kazne su efikasne kada nastavnik tiho a ne da cuje сеlо
odeljenje,domaci ne kazna.
30.Navedi faze akcionog istrazivanja? Која је svrha poslednje faze?
-Рlаnirаnје definisanje odredjenih ciljeva koji treba da se ispune. Akcija izvodi se nesto. Posmatranje prikupljanje
podataka. Refleksija u ovoj fazi gledamo kako se moze poboljsaci istrazivanje. Ono nam pomaze da istrazivanje ucinimo
boljim i efikasnijim.
31.Normativni VS kriterijski testovi?
-Normativпi testovi sastavljeni su tako da sto bolje razlikuju ispitanike а kriterijski tako da sto bolje opisuju stečena
znanja. Zajednicke osobine: zahtevaju jasno odredjene oblasti znanja koje ce biti ispitane, traze reprezentativan uzorak
odgovarajucih zadataka, sadrze iste vrste zadataka, moraju zadovoljiti psihometrijske zahteve.
32.Upravljanje odeljenjem VS disciplina:
-Upravljanje odeljenjem se odnosi na ponasanje nastavnika i faktore organizacije u odeljenju koji dovode do stvaranja
pozitivne sredine za učenje. Ključ za uspešno uspostavljanje discipline nije и reakciji nastavnika kad se probІem vec
dogodi. Nastavnici koji uspesno uspostvljaju disciplinu su oni koji se ponasaju tako da do remecenja discipline uopste ne
dodje. (Bolje spreciti nego lečiti).
Četiri ključna faktora za smanjenje verovatnoće pojave nediscipline u odeljenju: strukturna obeležja odeljenja,početak
školske godine,pravila i postupci i vreme provedeno u radu. Smanjenje takmičenja i podsticanje prosocialnog ponašanja.
33.Kako se razlikuju autoritarni i autoritativni vaspitni stil roditelja?
-Autoritaran roditelj је distanciran, ne objasnjava pravila,ne podstice obostranu komunikaciju sa detetom I vrednuje
komformizam,samim tim dete je nezadovoljno,povuceno I brine kako ce udovoljiti roditelju a ne kako će resiti problem.
--Autoritativan roditelj (demokratski) su cvrsti,brizni,dosledni,imaju visoka ocekivanja od deteta.Dete je
samopouzdano,ima visoko samopostovanje i spremno јe da prihvati rizik.
34.Dva pristupa u radu sa darovitim ucenicima:
-AKCELERACIJA-savladavanje obrazovnog programa brze u mladjem uzrastu nego sto je to uobicajeno.
Postoje 3 predpostavke akceleracije: -daroviti ucenici se razlikuju od vrsnjaka ро brzini usvajanja znanja -brze
savladavaju programe i to bolje udovoljava njihovim obrazovnim potrebama -sadrzaj propisanih programa prikladan i za
darovite ali nije dostupan zbog uzrasne barijere.
-OBOGACIVANJE PROGRAMA-podrazumeva da sadrzaj predmeta zа darovite ucenike mora biti obogacen mogucnostima
zа primenu i elaboraciju znanja.

35.Negativno potkrepljenje
-Povecavaju ucestalost negativnog ponasanja zbog uklanjanja ili smanjenja neke neprijatne drazi pr:djak bezi sa testa i to
ce ponovo uciniti.
36.Negativna kazna
Kada se zbog kazne uskracuje ono sto dete zeli ili voli. Nema fizicko јеr su nešto skrivili a ima nesto drugo.
37.Ucenje po modelu VS vikarijsko ucenje
-Ucenje po modelu је vrsta soc ucenja za koju je specificno ugledanje onoga ko uci na uzor ili model cije se ponasanje ili
osobine usvajaju imitacijom onoga ko uci.
-Vikarijsko ucenje je ucenje posmatranjem drugih ljudi kako su oni nagradjeni ili kaznjeni za svoje ponasanje. Ucimo iz
tudjeg iskustva.
38.Pijazeov pojam spremnosti VS pojam zone narednog razvoja Vigotski
-Ро Pijazeu spremnost se odnosi na 3 aspekta razoja: -Telesna spremnost-mogucnost deteta da se nosi sa novim
psihofizickim naporima -Socio-emocionalna zdravost-sposobnost da se uspesno komunicira sa vrsnjacima i nastavnicima-
Kognitivna sposobnost-razvijenost sposobnosti i usvojenost specificnih vestina koje su vazne za pocetno ucenje
-Ро Vigotskom ucenje je najuspesnije kada se dete poducava u okviru zone narednog razvoja,kada dete samostalno
radi,pokazuje stvarni nivo svojih sposobnosti a kada radi zajedno sa odraslom osobom otkriva se potencijalni nivo
njegоvih sposobnosti. Postoje 2 nivoa narednog razvoja: Nivo na kojem ucenik samostalno izvodi zadatke i Nivo na
kojem zadatke resava uz pomoc odraslih.
39.Dve grupe shvatanja o strukturi ili prirodi inteligencije:
-Dve grupe su britanska skola koja zastupa hijerarhijski model sposobnosti i americka koja zastupa model nezavisnih
sposobnosti.
-Britanci smatraju da su sposobnosti hijerarhijski organizovane tako da se bazicni,culni procesi nalaze na najnizem a G
faktor ili 1 opsta sposobnost na najvisem nivou hijerarhije. G faktor је numericki izraz prisustva 1 jedinstvene mentalne
funkcije u raznim oblicima intelektualnog delovanja,zastupnici ove teorije su Spirman,Ben i Kater
-Amerikanci:ne postoji 1 jedinstvena i zajednička funkcija koja odredjuje nas uspeh u različitim zadacima vec postoji niz
nezavisnih sposobnosti zasluznih za razlike u uspehu koje postizemo u obavtjanju razt aktivnosti. Gilfon i Terston
40.Prosocijalno ponasanje i faktori
-Ponasanje prema drugima,briga o drugima i saradnja. Faktori koji doprinose:Paznja i briga roditelja prema detetu i
ukazivanje na posledice prema drugima u njegovom ponasanju. Ukazivanje detetu na dr obtike ponasanja i
neprihvatanje agresivnog resavanja problema.
41.Kategorije popularnosti:
-Popularno -Odbaceno -Zanemareno- nevidljivo,ne ostavlja utisak -Kontraverzno-biraju i ne biraju -Prosecno-nije ni
zanemareno ni popularno
42. Kakve su posledice niskog samopostovanja u skolskom kontekstu?
-Ucenici koji imaju nisko sampopostovanje manje prihvataju odgovornost za svoj skolski uspeh oni ne vide vezu izmedju
svog truda i postignutog uspeha nego uspeh i neuspeh pripisuju sreci sudbini ili naklonosti nastavnika. Takvi ucenici lakse
popustaju pod pritisku vrsnjaka manje veruju u sebe i svoje misljenje i cesto smatraju da drugi znaju bolje.Oni ne veruju
u sebe i cesto odustaju od zadataka i pre nego sto su pokusali da ga rese.
43. Za koje posebno osetljive populacije je posebno vazno postovati eticke principe u istrazivanјu?
-Poseban probiem kada se rade istrazivanja u obrazovanju javlja se kada su u pitanju deca koja se ne smatraju
razvnopravnim sa istrazivacem. Kada su u pitanju deca sa poteskocama u razvoju mоrа se postovati institucionalna
procedura. U toku istrazivanja treba paziti da se deci ne nanese zio, nelagoda, povreda ili stres. Da bi smo mogli da
sprovodimo istrazivanje potrebno je da imamo pristanak roditelja ili staratelja.
44.Kako doslednost i nedoslednost uticu na socio-emocionalni razvoj kod dece?
Kod doslednog roditelja dete zna zasto је nagradjeno ili kaznjeno a na isto ponasanje roditelj uvek reaguje na manje vise
isti nacin. Najagresivnija su ona deca ciji roditelji nekada dopustaju agresivno ponasanje a nekada ga kaznjavaju.
45. Kojim strategijama ucenja pohrranjujemo informacije u dugorocno pamcenje?
-Strategije zа pohranjivanje informacija u dugorocno pamcenje su: Ponavljanje Organizacija Elaboracija
46.Samopoimanje, sta sve obuhvata i na koja podrucija zivota se odnosi ?
-To je jedno od najvaznijih podrucja licnog i socijalnog razvoja.Slika o sebi ima tri dimenzije: Znanje o sebi, ocekivanja od
sebe i vrednovanje sebe. Akademsko samopoimanje vezano је zа misljenje deteta o sebi kao uceniku, emocionalno
samopoimanje odnosi se na opazanje sopstvenih emocija, socijalno odnosi se na misljenje o sebi u odnosu sa drugim
ljudima i fizicko je onaj deo samopoimanja koje se odnosi na fizicki izgled i sposobnosti.
47.Definisi pojmove:
-Asimilacija — proces kojim se novi podaci iz sredine ukljucuju u vec postojece seme
-Akomodacija — Proces kojim se postojece seme menjaju u skladu sa novim informacijama
-Ekvilibracija — misaoni proces uravnotezavanja kognitivnih sema u cilju postizanja maksimalne prilagodjenosti
48. Atribucijska teorija
-Bernad Vajner objasnjava svrhu razlicitih tumacenja uspeha i neuspeha; on smatra daje nasa motivacija za istrajnost u
nekoj aktivnosti odredjena nacinom na koji tumacimo uzroke svog postignuca. Та objasnjenja mogu se klasifikovati s
obzirom na tri obelezja: Mesto uzroka ( unutrasnji ili spoljasnji) stabilnost uzroka( promenljiv nepromenljiv ) i mogucnost
kontrole ( роdložan ili nepodložan ) Vajner je ustanovio da ucenici najcesce navode sledeće razloge zа uspeh ili neuspeh:
sposobnosti, zalaganje, tezina zadatka, slucaj.
49. Tri vrste zatvorenih pitanja- navedi i objasni
-Zadaci alternativnog izbora ( u ovom tipu zadataka ucenik treba da prepozna da li је tvrdnja tacna ili ne; najcesce se
ovakvim zadacima ispituje poznavanje cinjenica )
-Zadaci visestrukog izbora ( ovim zadacima ispituje se razumevanje principa; sastavljeni su od pitanja ili tvrdnje i vise
predlozenih odgovora)
-Zadaci povezivanja i sredjivanja ( ispituju da li ucenik po zadatom principu ume da medjusobno poveze odgovarajuće
parove; zadatak se sastoji od uvodne tvrdnje i dva stupca podataka koje treba medjusobno povezati)
50. Kako ocekivanja nastavnika uticu na uspeh ucenika?
-Primecene su pristrasnosti u odnosu prema ucenicima, ne samo kada је u pitanju ocekivanje uspeha vec i u pogledu
spoljasnjeg izgleda, kulture/ etnicke pripadnosti, socio ekonomskog statusa, роlа. Ukoliko nastavnaici ocekuju od deteta
da ostvari intelektualni napredak dete ce ga zaista i postici јег ce nastavnici tom detetu posvetiti vise paznje,postavljace
veca ocekivanja. Na drugacije nacine se to postize sa ucenicima koji su stariji i mladji.
51. Humanisticko obrazovanje — definsi i navedi ciljeve:
-Humanisticko obrazovanje proizilazi iz principa humane filozofije i psihologije, ono је usmereno na ucenika i predstavlja
izrazito licni akt. Cilj НО је pomoci uceniku da postane samoostvarena licnost (glavni cilj).
Gejdz i Berliner navode 5 ciljeva HO: 1. Podsticanje pozitivnog samousmeravanja i nezavistnosti 2. Razvoj sposobnosti za
preuzimanje odgovornosti za sopstveno ucenje 3. Razvoj kreativnosti 4. Radoznalost 5.lnteresovanje za umetnost
52. Tipovi ucenika ро Kovingtonu
-Kombinujuci motive za postizanje uspeha ili neuspeha Kovington dobija nove dve kategorije ucenika: preterano
ambiciozne i preterano malodusne. Preterano ambicioznim ucenicimaје veoma stalo do uspeha, ali su isto tako stalno
obuzeti strahom od neuspeha, nasuprot njima su ucenici kojima nije posebno stalo do uspeha niti se narocito plase
neuspeha; oni u odeljenju deluju nezainteresovano i ravnodusno ali to se moze tumaciti nerazvijenim vrednostima koje
se odnose na vaznost skolskog postignuca.

Pedagoška psihologija- ispit januar 2021

1. Uvod u psihologiju obrazovanja
 Uloga psihologije obrazovanja u učenju i podučavanju
Psihologija obrazovanja – istražuje psihološku stranu procesa vaspitanja i obrazovanja
Prema uzrastu – psih obraz: dece, mladih, odraslih, osoba trećeg doba
Prema mestu realizacije – psih nastave i vannastavnih aktivnosti
Nastavnicima se savetuje da budu: kritični (uvek konkretni uslovi i poređenje rezultata); praktični (vode
računa kako se šta uklapa u radu); kreativni (originalni i na stvaralački način koriste rezultate istraživanja da
bi unapredili svoj rad)
 Metode istraživanja u psihologiji obrazovanja – etički principi
1. istraživanje ne sme da naškodi učesnicima
2. tajnost individualnih podataka – anonimno, ili istraživač dužan da čuva tajnost
3. istraživač ne sme da vara učesnike
4. ukoliko su deca – saglasnost roditelja
Osetljive grupe – mala deca i deca sa PP
Etape istraživanja:
1. Prepoznavanje problema istraživanja – da bi se problem ispitao, jasno i precizno formulišemo; važno da
postoji uporište problema i da ne narušava etičke principe
Ispitivač postavlja hipoteze koje mogu biti:nulte/afirmativne; postoje i varijable (promenljive pojave); pre
istraživanja postavlja se hipoteza sa prethodnih nalaza
2. Testiranje postavljenih hipoteza – utvrditi istraživački pristup, odrediti uzorak i definisati metode
prikupljanja podataka
- Deskriptivno istraživanje – cilj da se opiše ispitana pojava
- Eksperimentalno – cilj da se istraže uzročno posledični odnosi medju pojavama
- Razvojno – prati se razvoj neke pojave
- Slučajan uzorak- svaki član populacije ima jednaku šansu da bude izabran za uzorak
-Namerni uzorak- kada nas zanimaju rezultati tačno određenih ispitanika
Metrijske karakteristike istraživanja:
-Valjanost- postupak stvarno meri ono što smo želeli da izmerimo.
*Sadržajna – znači da sadržaj i format moraju biti prilagođeni varijabli koju ispituju i uzorku ispitanika.
*Kriterijska – kaže kakvo je njegovo slaganje sa ne zavisnom spoljašnjom merom ispitivane varijable.
*Dijagnostička – znači da je spoljašnja mera prikupljena isto kad i instrument
*Prognostička – kad je prikupljena kasnije (instrumenti za predviđanje budućeg stanja)
-Pouzdanost-pouzdano ako nema sistematskih grešaka; nije pouzdan ako svaka primena daje različite
rezultate
-Objektivnost- ne sme zavisi od onoga ko sprovodi merenje (različiti ispitivači=> razl rezul.)
-Osetljivost-osetljiv je ako pomoću njega možemo da razlikujemo ispitanike s obzirom na to šta se meri
3. Provera zaključka istraživanja – treba interpretirati rezultate; oni nikad nisu u skladu sa očekivanjima =>
posledica pogrešnih hipoteza

 Vrste istraživačkih nacrta

1. Deskriptivna istraživanja – opisuje stanje na osnovu ankete/upitnika
2. Pregledna/anketna istraživanja – ne objašnjavaju odose ni uročno-posledične odnose među varijablama
 3. Korelaciona istraživanja – pokušaj da se utvrdi veza između varijabli bez da se na njih utiče. Pozitivna –
viši rezultat na jednoj varijabli znači i viši rezultat na drugoj; Negativna –viši na jednoj znači niži na drugoj;
ili nisu uopšte u korelaciji, a što je ona veća veza između varijabli je jača.
4. Komparativna istraživanja – upoređuju se rezultati 2 grupe ispitanika; utvrđuju se uzroci razlika među
njima (razlika među polovima)
5. Kauzalna istraživanja – eksperimentalna – eksperimentator menja jednu varijablu da vidi kako ona utiče
na drugu (kako zavisna deluje na ne zavisnu). Zavisna je ona koju merimo i opažamo a ne zavisna ona koju
eksperimentator zadaje, na koju utičemo i menjamo je.
*Faktorijalni eksperiment* – kako prisutnost/odsutnost ne zavisne deluju na zavisnu
*Funkcionalni eksperiment* – kako različiti nivoi ne zavisne deluju na zavisnu
S obzirom na uslove: laboratorijski i prirodni; Laboratorijski u strogo kontrolisanim uslovima., u prirodnim
slaba kontrola. Eksperimentalna, kontrolna i paralelna grupa.
6. Razvojna istraživanja – longitudinalni i transverzalni; long – ispitanici se prate u određenom
vremenskom intervalu (dobre info/korektni ali istraž nije ekonomično);
transver – kraći ali su metodološki problemi veći
7. Kvalitativna istraživanja – podaci imaju narativan oblik (posmatranje/intervju/analiza dokumenata);
hipoteze se ne postavljaju unapred, važan je lični kontakt sa ljudima i situacijama koje se proučavaju.
 Metode prikupljanja podataka
Dva osnovna postupka: samoposmatranje i spoljašnje posmatranje
Samoposmatranje – ispitanik opaža sopstvene doživljaje; kod simulantnog je mana što se odvija isto kad i
samodoživljavanje a kod retrogradnog može da postoji uticaj pogrešno zapamćenih doživljaja
Spoljašnje posmatranje – opažanje i merenje vidljivog ponašanja; sopstvenih/tuđih reakcija na osnovu
kojih zaključujemo o psihičkim procesima
Podela prikupljanja podataka prema izvoru:
-Spoljašnji posmatrač- ima cilj i plan posmatranja; zadatak da beleži stvarno ponašanje
-Ispitanik o kome prikupljamo podatke- testovi, skale procene, projektivni/sociometrijski upitnici
-Drugi učesnici koji daju svoje procene o subjektu ispitivanja- sociometrija i skale procene
-Pisani materijal

2. Razvoj individualne razlike

 Telesni razvoj
Predškolski uzrast – promene u telesnom izgledu i motornim veštinama. 2 smera:
*cefalo-kaudalni-kontrola mišića od glave ka dole
*proksimalno-distalni-od trupa ka spolja
Srednje detinjstvo – telesni rast se usporava; devojčice do 13g 1. mens kod dečaka od 13-16 prva ejak
Adolesencija – pubertet (rana); fiziološke promene => reprodukcija

 Kognitivni razvoj
Obuhvata razvoj složenih misaonih procesa (rasuđivanje, mišljenje, uočavanje..)
 Pijažeova teorija - KONSTRUKTIVIZAM
Prema Pijažu kognitivna struktura sačinjena je od šema. Postoje mehanizmi kojima se šeme menjaju radi
boljeg prilagođavanja sredini a to su: akomodacija (postojeće šeme se menjanju u skladu sa
informacijama); asimilacija (kad se novi podaci uključuju u već postojeće šeme); uspostavljanje ravnoteže
( menjanje starih ili stvaranje novih šema)
Ekvilibracija – sve dok narušena ravnoteža ponovo ne uspostavi proces
Razvojni stadijumi:
-Senzomotorni period (0-2)- pomoću senzomotornih šema ispituju svet oko sebe – urođeno refleksno
ponašanje. Učenje je slučajno a potom na osnovu pokušaja i grešaka – shvatanje o postojanju
-Predoperacioni period (2-7)- razvoj govora i sticanje pojmova; karakteristike: konkretnost (razmišlja o
prisutnim predmetima); inverzibilnost (nemogućnost logičnog povezivanja); egocentrizam (dete misli da svi
znaju šta ono vidi/misli); koncentracija (usmeravanje na 1 aspekt situacije); transduktivno rasuđivanje
(nemogućnost povezivanja)-Stadijum konkretnih operacija (7-11)- još uvek ne razmišljaju kao odrasli;
karakteristike: konkretna operacija(logično razmišljanje); serijacija (nizanje predmeta prema redosledu);
tranzitivnost (zaključivanje o odnosu između dva premeta); reverzibilnost mišljenja (ako ima brata, znaće
da odgovori da ima brata); decentracija (nema egocentričnosti); logičko rasuđivanje je sve češće.
-Stadijum formalnih operacija (12-odrasli)- pomak u razmišljanju, apstraktnije razmišljanje, dete rešava
probleme koji uključuju proporcionalno i analoško mišljenje; sposobnost uopštavanja
Vigotskova teorija – učenje prethodi vaspitanju
1. pretpostavka - razvoj se može shvatiti u okviru istorijskog i kulturnog konteksta, zavisi od savladavanja
sistema znakova (mišljenje, komunikacij)
2. 2. pretpostavka - učenje simboličkog sistema ide postupnim redom (jednak za svu decu, podudara se
sa Pijažem)
Prvi stadijum u razvoju samostalnog razmišljanja prepoznavanje značenja.
Drugi stadijum su misaone strukture i pokušaj upravljanja sredinom.
Treći stadijum je samostalno upotrebljavanje simbola pri rasuđivanju zaključivanju i rešavanju problema.
Zona narednog razvoja prema Vigotskom – pokriva raspon između dva nivoa funkcionisanja: onaj na kom
učenik sam izvodi zadatke (donja granica) i onaj na kojem još ne može samostalno da savlada zadatak a može
ga rešiti uz pomoć odraslih (gornja granica). Izmedju ovih granica je zona narednog razvoja; znanja i veštine
ispod nivoa dete već ima ili lako nauči dok ove iznad dete ne može naučiti ni uz tuđu pomoć.
 Individualne razlike u kognitivnim osobinama
1. INTALIGENCIJA – u okviru psihometrijskog postupka razvijene brojne teorije o strukturi intaligencije.
Spirmanova; => intaligencija je jedinstvena, opšta sposobnost, koja se pokazuje u svim testovima; naučnici ga
kritikuju jer smatraju da postoji više primarnih sposobnosti.
Terston =>u te sposobnosti navodi: pamćenje, verbalno razumevanje, verbalnu fluentnost, rezonovanje,
numeričku, perceptivnu i vizuelno-spacijalnu sposobnost.
Gilfordova teorija => struktura intaligencije složena i postoje mentalne operacije i produkti. Oko 150 modela
kombinacija operacija.
Katelova teorija => postoje dva široka faktora – fluidna i kristalizovana intaligencija; fluidna je pod uticajem
nasleđa a kristalizovana se razvija pod uticajem iskustva.
Gardner => smatra da postoje 7 nezavisnih intaligencija: logičko-matematička, lingvističko-verbalna, vizuelno-
spacijalna, telesno-kinestetička, muzička, interpersonalna i intrapersonalna.
Sternberg => 3 aspekta – trijarhična teorija govori o :
1. posredujućim komponentama – ljudi koriste da bi rešili neki problem
2. vezi intaligencije i sredine – ljudi koriste intaigenciju da bi za sebe odabrali sredinu
3. mehanizmu modifikovanja intaligencije kroz iskustvo – 2 karakteristike ponašanja: uspešno snalaženje u
novim situacijama i sposobnost efikasnog rešavanja problema
Začetkom merenja intaligencije smatra se rad Alfreda Binea=> eksperimentalno i laboratorijsko ispitivanje
intaligencije=>pojam količnika intaligencije (IQ) => količnik mentalnog i hronološkog uzrasta pomnožen sa 100
Drugi testovi intaligencije: Vekslerova skala procene (6-16g), WPPSI (4-6,5g) =>individ.
Postoje još i verbalni, ne verbalni, testovi brzine i snage.
2. KOGNITIVNI STILOVI – opisuju način na koji neka osoba percepira/organizuje informacije ali ne govori kako
ta osoba to čini. 2 stila: zavisnost-nezav i refleksn./impuls.
Refleksivni pojedinci pažljivo posmatraju ponuđene alternative pa tek onda odaberu odg dok impulsivni kratko
razmišljaju i brzo odaberu.
3. KREATIVNOST – znači pronaći novo/originalno rešenje nekog problema. Galger=> mentalni proces kojim
osoba stvara nove ideje, ili kombinuje postojeće na njoj nov način
2 pristupa: pogled na kreativnost kao osobinu i kao veštinu

 Socijalni i emocionalni razvoj

-Predškolski uzrast (do 6g) – igra sa vršnjacima omogućava odnose sa drugom decom; sukobi omogućuju
da uvidi kako i drugi imaju razmišljanja. Deca koja su odbačena karakterišu se nedostatkom prosocijalnog
ponašanja.
-Srednje detinjstvo (6-12g) – uticaj porodice je veoma bitan, predstavljaju model za ponašanje i stavove,
ali uticaj vršnjaka sve više dobija na važnosti.
Kategorije prihvaćenosti dece: popularno dete, odbačeno dete, zanemareno dete, kontraverzno dete,
prosečno dete.
Samopoimanje tj slika o sebi – 3 dimenzije:
1. Znanje o sebi – osobine vezane za društvo i lični podaci
2. Očekivanja od sebe – idealno i očekivano ja. Idealno se odnosi na osobine koje bi želeli da imamo a
očekivano ja ono što ljudi oko nas smatraju da treba da imamo.
3. Vrednovanje sebe – u pozitivnim i negativnim terminima
-Akademsko samop. – mišljenje o sebi kao učeniku
-Socijalno samop. – mišljenje o sebi u odnosu sa drugima
-Emocionalno samop. – opažanje sopstvenih emocija
-Fizičko samop. – fizički izgled i sposobnosti
-Adolescencija (13-22g) - više vremena provode sa prijateljima nego sa porodicom ili sami. Promene u
socijalnom i emocionalnom životu.
4 glavna zadatka u vezi sa identitetom: nezavisnost, izbor zanimanja, seksualno prilagođavanje, odnos sa
vršnjacima.
Krize identiteta:
- Difuzija – nemaju određen profesionalni pravac u životu
- Zaključenje – prerano formiran identitet na osnovu izbora roditelja
- Mirovanje – razmatranje izbora, nije doneta konačna odluka
- Ostvarenje – osoba je donela sopstvene, jasne i svesne odluke
 -Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja- rad zasnovan na 5 ideja:
1. Svi ljudi imaju iste osnovne potrebe
2. Razvoj ega odvija se kao odgovor na te potrebe
3. Razvoj se odigrava u fazama koje su međusobno povezane
4. Različite faze odražavaju razlike u motivaciji pojedinca
5. Svaka faza karakteriše se krizom
-Poverenje-nepoverenje- prva godina života (u sebe i druge)
-Autonomija-stid/sumnja- 1-3g - iz bespomoćnosti u samostalnost
-Inicijativa-krivica- dete razvija interesovanje za istraživanje svojih sposobnosti; roditeljska podrška, ako se
detetove inicijative ne ispune rezultira neuspehom/kaznom posledica => nesigurnost/krivica
-Marljivost-inferiornost- 6-12g - nije sigurno da li je dobro u onome što radi
-Identitet-kofuzija identiteta- 12-18g – period adolescencije, preispitivanje vrednosti i stavova koji su
prihvatljivi, pronalaženje sebe
-Intimnost-izolacija- 18-25g – ostvarivanje bliskog odnosa sa osobom suprotnog pola
-Generativnost-stagnacija – 25-65g – srednje odraslo doba; vaspitanje dece
-Integritet-očaj-od 65 do smrti – osećanje sreće/negiranje smrti
Roditeljski postupci i socioemocionalni razvoj dece:
1. Prihvatanje – odbacivanje (toplina,podrška-hladnoća,kažnjavanje)
2. Kontrola - autonomija (roditeljska kontrola – nedostatak kontrole)
3. Doslednost – nedoslednost (doslednost reakcije roditelja na dečije ponašanje)
3 stila roditeljstva:
1. Autoritarni – distancirani , ne objašnjavaju pravila, ne podstiču obostranu komunikaciju
2. Permisivni – deca sa potpunom slobodom, roditelji sa mailm zahtevima i očekivanjem
3. Autoritativni – čvrsti ali brižni; objašnjavaju razloge postavljenih pravila
-Anksioznost- koristan ali i ometajući factor, najveći izvor je strah od neuspeha
-Ispitna anksioznost- stanje uzbuđenosti/napetosti i zabrinutosti
-Ekstrovertnost- osoba voliu promene,raznolikost, usmerena ka ljudima
-Introvertnost- važniji stabilnost i unutrašnji mir, osećanja i razmišljanja

 Učenici sa posebnim potrebama

-Učenik sa PP- osoba čija telesna,misaona ili postignuća u ponašanju dosta odudaraju od društvene norme
1. Senzorne sposobnosti (vid,sluh)
2. Komukikacijski (teškoće u učenju, govorne smetnje)
3. Intelektualne sposobnosti (pažnja, pamćenje, opažanje..)
4. Socijalno ponašanje i emocionalno doživljavanje
5. Telesne sposobnosti
-Nadarena deca 4-6% populacije a deca sa PP 10-15%
-Promene u pristupima obrazovanja dece sa PP – savremeni pristup 3 shvatanja:
normalizacija,dezinstitucionalizacija, integracija.
-Vrste razvojnih smetnji
1. Senzorne smetnje – oblast vida i sluha
-Vidne smetnje- teškoće koje se ne mogu ispraviti (naočare/sočiva); 2 grupe: slepi i slabovidi.Znaci koji
ukazuju na problem: suzne/upaljene oči, teško čitanje sinih slova, trljanje očiju itd…
-Slušne smetnje- gluvoća ili nagluvost; (slušni aparati); Predčujuća gluvoća – odmah na rođenju i
poslečujuća 6-12m nakon rođenja. Znaci koji upućuju na problem: teškoćeu praćenju uputstava koje daje
nastavnik, čitanje sa usana, okretanje 1 uha ka govorniku…
2. Govorne smetnje – ne mogu razumeti govor drugih, niti se lično dobro izražavaju; teškoće u artikulaciji
glasova: ispuštanje glasova, zamena istih itd
3. Mentalna zaostalost – glavni problem je u načinu organizovanja info i donošenja odluka. Nivoi IO: laka
(IQ 55-70), umerena (IQ 40-55), teška (IQ 20-40), najteža (IQ < 20)
-Daroviti učenici – visoka postignuća zbog svojih naročitih sposobnosti, identifikovana od strane
stručnjaka. Potencijal u sl oblastima: opšte ISpos., spes akademske/školske spos, kreativne/ umetničke
spos, psihomotorne i spos vođenja i rukovođenja.
-Darovito ponašanje 3 osobine:
1. Natprosečne opšte/spes spos
2. Visoke usmerenosti na zadatak
3. Visok stepen kreativnosti
- 3 vrste nadarenosti: analitička, sintetička i praktična.
- 2 postupka podučavanja: akceleracija i obogaćivanje programa
- Akceleracija – savladavanje obrazovnog brograma brže nego što je to predviđeno. Daroviti učenici brže
usvajaju znanje i gradivo te njihove mogućnosti odgovaraju programu višeg razreda.
Oblici akceleracije koji postoje u našem sistemu:
-Akceleracija predmeta- slušanje 1 ili više predmeta u višem razredu
-Sažimanje predmeta- savladavanje programa u kraćem vremenskom period
-Van školsko obrazovanje- letnji programi
-Obogaćivanje programa- sadržaj predmeta suviše jednostavan za darovitu decu pa treba da bude
obogaćen mogućnostima za primenu i izgradnju znanja.
Irelevantno obogaćivanje – kada ponuđeni program nije u skladu sa detetovim interesovanjima i željama

3. Teorijski pristupi u učenju i njihova primena

*Bihejvioristički pristup učenju*
-Klasično uslovljavanje-
Pavlov- eksperiment na psima koji pri hranjenju luče pljuvačku. Lučenje je bezuslovna reakcija, hrana
bezuslovna draž. Uveden i zvuk zvona – neutralna draž; uz hranu koji na kraju takođe postaje uslovna draž
a lučenje pljuvačke uslovna reakcija. Uvedena je i nova draž – jako svetlo; pridodato prethodnim dražima
ono postaje vremenom uslovna draž drugog reda a lučenje pljuvačke reakcija drugog reda.
Votson- emocionalno uslovljavanje; eksperiment sa malim Alebrtom (strah od miša); zaključak da se
emocionalne reakcije mogu naučiti samo uslovljavanjem.
Generalizacija – ispoljavanje reakcije na slične draži (lekar-svi ljudi u belom)
Diskriminacija – ispoljavanje reakcije samo na konkretne draži dok kod sličnih uočava razliku i drugačije
reaguje.
Gašenje – ako se uslovna draž zadaje tako da nakon nje sledi bezuslovna vremenom dolazi do gašenja
uslovne reakcije.
-Instrumentalno uslovljavanje-
Torndajk- gladna mača u kavezu; postavio zakone poznate kao zakoni vežbe i zakoni efekta
Zakoni učenja:
1. Potpuno savladane veštine se trajno zadržavaju, površne zaboravljaju
2. Učenje ne zavisi od broja ponavljanja već od toga kako su ponavljanja raspoređena
3. Za učenje neophodna vežba
Skiner- menja sredinu sa ciljem da na željeni način menja ponašanje životinja; istraživao kako se posledice
ponašanja (potkrepljenje/kazna) deluju na buduće ponašanje. Posledice kopje utiču na povećanje
verovatnoće pojave nekog ponašanja nazivamo POTKREPLJENJA => primarna (glad,žeđ) i sekundarna .
Postoje 3 vrste: socijalna (osmeh, zagrljaj), potkrepljivačka aktivnost (pristup omiljenim igračkama) i
simbolička potkr (novac).
Pozitivna potk – povećavaju učestalost ponašanja dovode do željenih prijatnih posledica
Negativna potk – povećava se učestalost zbog uklanjanja neke neprijatne draži.
Kazne smanjuju verovatnoću javljanja ponašanja. “ oblika kažnjavanja:
1. Zadavanje neugodnih draži
2. Uskraćivanje prijatnih draži
*Kognitivistički pristup učenju i pamćenju* - proučavanje verbalnog učenja
Ebinghaus - ogledima pokazao da:
-učenje uspešnije ako se uči naglas
-učenje uspešnije ako se podeli na manje celine
-postojanje serijalnog niza kod učenja besmislenih slogova
-odnos između vremena i nkoičine naučenog (što se duže uči više se nauči)
-kriva zaboravljanja – kod učenja napamet najviše se zaboravlja neposredno
-na lakoću i brzinu deluju 3 činioca: smislenost onoga što se uči, stepen sličnosti među njima i dužina
razdoblja učenja
Verbalno učenje se se istražuje kroz 3 eksperimenta:
1. Serijalno učenje – učenje redosledom
2. Učenje elemenata u parovima
3. Slobodno prisećanje
Ebinghaus – zaboravljanje je prouzrokovano gubitkom tragova pamćenja do kog dolazi ako se naučeno ne
ponavlja
Interferencijska teorija – jednom naučeno se nikad ne zaboravlja
Do zaboravljanja dolazi kada nove info potiskuju staro znanje.
2 vrste interferencije: retroaktivna i proaktivna
Pozitivni transfer – učenje jednog gradiva pomaže u učenju drugog
Pohranjivanje – model obrade informacija; 3 podsistema: senzorno, kratkor i dugor pamć.
Procesi koji povezuju ove podsisteme su: percepiranje, obraćanje pažnje, procesi pohranjivanja i kontrolni
procesi.
Teorija filtera – šta se događa sa dražima koje puštamo da prolaze na koje ne obraćamo pažnju.
Predpažnja – stanje opšte pobuđenosti NS
 Kod pažnje 2 aspekta: usmeravanje i zadržavanje Činioci koji negativno deluju na zadržavanje su lični i
sredinski.
Senzorni registar – info nastale draženjem čula ostaju kratko (2s) u zavisnosti od pažnje šalju u drugi
podsistem ili se gube.
Kratkoročno pamćenje – procesi obrade svesnih info u svrhu pothranjivanja dugoročnog pamćenja. Info se
zadržava oko 20s a kapacitet pamćenja je oko 7 jedinačnih info
Dugoročno pamćenje – kodiranje;strategije učenja: ponavljanje, organizacija i elaboracija
Elaboracija – process proširivanja novih info dodavanjem ili povezivanjem sa onim što već znamo.
Koristimo: mnomotehnike ili mnomotehnička sredstva. Znanje u dugoročnom pamćenju može biti: lično
(lična iskustva) i objektivno (nije u vezi sa nama).
Tulving – hijerarhijska klasifikacija pamćenja u dugoročnom pamćenju (epizodičko, semantičko i
proceduralno)
Pavio – 2 vrste pothranjenog znanja: vizuelno i verbalno=> deklarativno, proceduralno i metakognitivno.
Deklarativno – znanje o sebi drugima i svetu
Proceduralno – poznavanje izvođenja nekog postupka
Razlike: deklarativno je preduslov da bi se procedura mogla primiti, nepromenljivo je u obliku izjava,
relativno sporo dok proceduralno dovodi do promena u izvođenju i brzo je.
Metakognitivno – saznanje o mogućnostima sopstvenog saznanja. Kondicionalno znanje i sposobnost
samoposmatranja sopstvenih aktivnosti. Nekoliko nivoa:
1. Svest o razlikovanju opažanja i učenja
2. Svest o dostupnosti pojedinih strategija učenja
3. Kondicionalno znanje (kad i zašto treba primeniti neku strategiju u učenju)
4. Sposobnost praćenja sopstvenog napredovanja u učenju
*Socijalne teorije učenja*
-Opservaciono učenje- Bandura- to je ponašanje na koje međusobno utiču unutrašnje kognitivne structure
i sredina. Učenje se odvija u 2 oblika: modelovanje i vikarijsko učenje
Modelovanje – promena u ponašanju koja je rezultat posmatranja ponašanja drugih
4 tipa:
1. Direktno – učenik pokušava da oponaša ponašanje modela
2. Simboličko – oponašanje ponašanja prikazano u filmovima,knjigama(oblači se kao junak)
3. Sintetizovano – razvijanje ponašanja kombinovanjem opaženih akcija (video od brata kako koristi
stolicu za otvaranje nečega i majku koja otvara ormarić => kombinacija)
4. Apstraktno – sistem pravila posmatranja u kom se pravila vide
Vikarijsko učenje - učenje iz tuđeg iskustva
Ishodi opservacionog učenja (Egen i Kauhak):
1. Učenje novih ponašanja – ono koje nije postojalo pre modela
2. Podsticanje postojećeg ponašanja – neki motiv podstakao postojeće
3. Usmeravanje pažnje – na određene aspekte sredine
4. Menjanje inhibicija – ograničenje koje osoba sama sebi postavlja
5. Izazivanje emocija – menja nivo svojih emocija opažanjem modela
Efekat modela – 2 faktora koja utiču na njega:
1. Opažena sličnost – model je efikasniji ako nam je sličniji
2. Opažena kompetentnost – učenici skloniji opažanju modela koji je kompetentnijiđ
4 faze opservacionog učenja:
1. Usmeravanje pažnje na model – najviše pžnje privlače kompetentni, popularni...
2. Zadržavanje – pohranjivanje u pamćenju kako bi ponašanje kasnije oponašali
3. Reprodukcija – usklađivanje ponašanja sa ponašanjem modela
4. Motivacija - direktno i vikarijsko potkrepljivanje
-Socijalno-kognitivistička teorija učenja- Bandura – 5 osnovnih kognitivnih procesa:
1. Simbolizacija – na osnovu socijalnih iskustava stvaramo kognitivne modele sredine
2. Vikarijsko učenje – učenje u mogućim ponašanjima i njihovim posledicama
3. Prethodno razmišljanje – kako se ponašati, da li je primereno
4. Samoregulacija – standardi šta je po nama prihvatljivo a šta ne prihvatljivo ponašanje
5. Samoefikasnost – procena da li smo sposobnoi da učinimo sve radi postizanja nekog cilja

4. Motivacija
- Jedna od najvažnijih komponenti za ishode učenja
-2 nivoa pručavanja:
1. Opšta – težnja za usvajanjem znanja i veština u različitim situacijama učenja; trajna dispozicija (kad se 1
razvije traje zauvek) i široka dispozicija (različite oblasti a ne samo određenih). Izvor u samom učeniku,
rezultat je njegovog iskustva sa školom i učenjem.
2. Spesifična – motivacija za usvajanje sadržaja u određenom predmetu/oblasti. Više zavisi od spoljnih
činilaca, lakše je menjati različitim strategijama podučavanja.
Tumačenje motivacije s obzirom na polazne pretpostavke:
1. Teorije potreba – motivisano ponašanje prouzrokovano fiziološkim/psihološkim potr.
2. Kognitivistički pristup – motivi su stabilne, stečene dispozicije koje se zasnivaju na sopstvenim
mogućnostima
Atributske teorije – izraženost nekih motiva zavisi od uspeha i neuspeha u prošlim aktiv.
*Teorije motivacije*
-Teorije potreba-
a. Teorija nagona – nagoni su unutrašnje sile koje održavaju unutrašnju ravnotežu organizma. Nedostatak
je fokus na fiziološkim potrebama, zapostavljene socijalne i psihološke potrebe.
b. Teorija socijalnih potreba – Henri Marej – važnost potrebe za postignućem (20 potreba)
c. Maslovljeva teorijs hijerarhije potreba – na dnu => fiziološke; zatim za sigurnošću, pripadanjem,
uvažavanjem => potrebe višeg reda; na vrhu potreba za samoaktualizacijom
d. Teorija uslovljavanja – bihejvioristi – pokušavaju da odrede motivaciju u okvirima draž-reakcija. Klasično
uslovljavanje gde motivacijska obeležja bezuslovne draži prenose na uslovnu putem ponovljenog
uparivanja.
*Kognitivističke teorije*:
a. Teorija kognitivne usklađenosti – motivacija je uslovljena doživljajem neravnoteže; neusklađenost
između kognitivnih elemenata ili kognicije i ponašanja.
b. Teorija ravnoteže – Hajder – ljudi nastoje da zadrže uravnoteženu sliku o sebi, događajima oko sebe i
drugim ljudima. Odnosi elemenata mogu biti pozitivni i negativni; ako se neki element poremeti dolazi
do unutrašnjeg nesklada.
c. Teorija kognitivne disonance – pretpostavlja kako ljudi uspostavljaju određenu vrstu odnosa između
svojih uverenja, stavova.. Odnosi mogu biti usaglašeni i neusaglašeni; Čovek oseća nelagodu i napetost
kada se suoči sa neskladom svojih vrednosti i stavova ili uverenja i sopstvenih postupaka
d. Motivacioni aspekti obrade informacija – bave se motivacijom za rešavanje problema.
Hant – istraživao radoznalost, postavio hipotezu kako ljudi teže optimalnom nivou fiziološke i
intelektualne pobuđenosti.
Loverštajn – radoznalost se javlja kad postanemo svesni informacionog jaza u svom znanju.
Kruglanski i Vebster – pretpostavka o potrebi za kognitivnim zatvaranjem kao dimenziji ličnosti; osobe
koje su visoko na toj dimenziji brzo pronalaženje odgovora, nisu sklone promeni mišljenja; nisko na toj
dimenziji, istražuju različita rešenja dok ne dođu do najboljeg
e. Teorija očekivanja – tumače ponašanja usmerena na zadovoljavanje viših potreba (za postignućem)
f. Teorija motivacije za postignuća – Atkinson – smatra da se ljudi razlikuju prema naglašenosti 3 osnovna
motiva koja se zadovoljavaju kroz različite aktivnosti: postignuće, prihvaćenost i uticaj.
g. Model očekivanja uspeha – određeno sa 3 činioca => prethodno iskustvo u sličnoj situaciji, tumačenje
uzroka prethodnog uspeha/neuspeha i percepcija težine zadatka
h. Teorija sopstvene vrednosti – Kovington – teorija da je osnovna ljudska težnja održanje povoljne slike o
sebi, u osnovi samopoštovanja
i. Teorija atribucije – 3 obeležja:
1. Mesto uzroka – uzrok uspeha/ neuspeha može biti spoljašnji/unutrašnji; unutrašnji je povezan sa
osobinama pojedinca a spoljašnji sa obeležjima situacije.
2. Stabilnost uzroka – nepromenljiv/postojan; promenljiv/nepostojan.
3. Mogućnost kontrole – uzrok uspeha ili neuspeha možemo posmatrati kao više ili manje podložan
našoj kontroli; Vajner – ustanovio da postoje 4 vrste uzroka uspeha: sposobnosti, zalaganje, težina
zadatka i slučaj. Naučena bespomoćnost – unutrašnje stanje, osećaj niske samoefikasnosti;slabe
motivisanosti…Posledica je neuspeha koji se pripisuje sopstvenoj niskoj sposobnosti.
j. Teorija socijalne kognicije – Bandura – ljudsko ponašanje se sa jedne strane zasniva na sopstvenom
iskustvu posledica nekih postupaka a sa druge strane iskustvom koje se zasniva na opažanju drugih
posledica koje postupci imaju po njihov život; motivacija => ponašanje usmereno prema cilju.
*Kako povećati motivaciju* - 2 tipa: intrinzička (usmerena ka unutrašnjim dražima - radozanlost) i
ekstrinzička (ka spoljašnjim –ocene)
*Samoregulisano učenje* - učenici odbaciuju trenutni cilj radi postizanja cilja; podučavaju sebe uz malu
pomoć, nisu im potrebni spoljašnji podsticaji, jer im je dovoljna motivacija to što su nešto naučili;
motivisani su učenjem a ne ocenama, rade na zadatku dok ga ne završe.
-Cimerman- smatra da je samoregulisano učenje usmeravajući proces kojim učenici transformišu svoje
sposobnosti u veštine učenja.
3 faze:
1. Pre učenja (ciljevi)
2. Učenja (održavanje pažnje)
3. Nakon učenja (samovrednovanje)
Komponente samoregulisanog učenja:
-Strategije učenja – a. duboko procesiranje (interesovanje za to što se uči), b. površinsko procesiranje
(učenje kao sredstvo za postizanje nekog cilja), c. strategija samootežavanja (namerno nulagiranje truda)
-Samoefikasnost – stvaranje i razvijanje samopercepcije sposobnosti
-Ciljna orjentacija – usmerenost na znanje (učenje), usmerenost na izvođenje
-Samopoštovanje
Pristupi u učenju:
-Intencionalni- učenik je intrinzički motivisan za učenje i usmeren na zadatak, cij je da bolje nauči i razume
to što uči, visoko samopoštovanje
-Samojačajući- motiv je lično napredovanje , uči jer drugima želi da se dokaže
-Samozaštitni- ilj nije učenje samo po sebi već želi da svede mogućnost neuspeha na najmenju moguću
meru, nisko samopoštovanje; poguć uspeh pripisuje spoljašnjim faktorima

5. Upravljanje odeljenjem i disciplina

*Opšta načela upravljanja*
-Tipovi voditelja koji rukovode nekom grupom:
a. autoritarni – postavljaju čvrsta pravila i standard (najuspešniji)
b. demokratski – uspostavljaju se pravila unutar grupe, raspravljanje i pregovaranje (članovi se sprijatelje)
c. stihijski – ne uspostavlja i ne održava grupna pravila (nije uspešno ni po jednom kriterijumu)
*Kako ostvariti pozitivnu sredinu*
4 faktora za smanjivanje nediscipline u odeljenju: strukturna obeležja odeljenja, početak školske godine,
pravila postupci i vreme provedeno u radu.
-Strukturna obeležja u odeljenju- veličina odeljenja (lakše je raditi u manjoj grupi nego većoj),
heterogenost učenika (lakše je raditi sa učenicima podjednakih sposobnosti), obeležja fizičkog prostora
(vidljivost,dostupnost)
-Početak školske godine- ponašanje nastavnika na početku godine jako je važno za dalji rad i discipline
tokom čitave godine
-Postupci i pravila- postupci se odnose na svakodnevne rutinske aktivnosti (predavanje radova, oštrenje
olovaka); pravila govore o tome šta je prikladno u odeljenju; nužno je stvaranje discipline, jasno navesti
pravila, i da ih je što manje
-Vreme provedeno u radu- mnogo vremena se gubi na sporedne aktivnosti; predlozi za poboljšanje: ueriti
da je učenje bitno, ne završavati čas ranije, ne kasniti na čas, održavanje reda u odeljenju…

*Školska nedisciplina*
-Kategorije ne poželjnog ponašanja: agresija, ne poštovanje, remećenje rada, ne učestvovanje u radu
-Uzroci ne discipline: biološke osobine deteta (slabija mentalna razvijenost), emocionalni problem deteta,
situacije u školi (loši odnosi nastavnika i učenika)
-Disciplinu uspostavljamo tako što: rešavanje svakodnevnih problema u odeljenju, ne verbalni znaci,
pohvala ispravnog ponašanja, pohvala drugih učenika…
*Saradnja sa roditeljima*
-Obrasci saradnje: roditeljski sastanci, individualni razgovori, kućna poseta, pismene poruke roditelju

6. Učenje i podučavanje
*Pokazatelji efikasnosti kod podučavanja*
Pozitivna povezanost između učeničkog postignuća i vremena utrošenog na podučavanje i učenje u
odeljenju. 4 vrste školskog vremena: planirano vreme (ono koje učenik provodi u školi); vreme
podučavanja; vreme uklju8čenosti u podučavanje (aktivno poraćenje izlaganja nastavnika), vreme
samostalnog školskog učenja.
*Osobine nastavnika i uspešno podučavanje*
Potrebne su 2 vrste znanja za dobro podučavanje:
1. Znanja iz određene oblasti, koja uključuju dva aspekta: STRUKTURA- glavne činjenice i pojmovi u datoj
oblasti i SINTAKTIČKO- poznavanje naučnih metoda pomoću kojih se iskazuju procesi te oblasti
2. Poznavanje prirode kognitivnih motivacionih procesa u učenju
Preduslov za dobro podučavanje je poznavanje individualnih razlika među učenicima i prepoznavanje
njihovih specifičnih potreba.
Veštine koje treab da poseduje nastavnik pri podučavanju: veštine planiranja i izvođenja, utvrđivanja
ishoda učenja, i veštine upravljanja odeljenjem kao zajednicom
*Metode podučavanja i teorije učenja*
Metode: deklarativno podučavanje, podučavanje vođeno raspravom i otkrivanjem, samostalno učenje
-Deklarativno podučavanje- najzastupljenije i najjednostavnije; nastavnik direktnim izlaganjem prenosi
informacije; Obeležja: visoka strukturisanost informacije, središnja uloga nastavnice; Prednosti: vremenska
ekonomičnost i sistematičnost,; Nedostaci: čini učenike pasivnim, otežava aktivno učenje, predavanja
nadilaze obim učeničke pažnje.
-podučavanje vođeno otkrivanjem i razgovorom- vezano za Sokrata; rasprava između filozofa i učenika; Cilj
je pobuđenje sumnje u sopstveno znanje
-Samostalno učenje- učenje sa najvišim stepenom učeničke aktivacije; potreba za osposobljavanjem
učenika za samostalno učenje kako bi odgovorili nazahteve sredine koja se brzo menja

7. Planiranje i evaluacija obrazovnog procesa

*Usmeno ispitivanje*
Najčešći oblik provere znanja. Prednosti: nastavnik može da reaguje na učenikove odgovore, void računa o
učenikovom kvalitativnom znanju, reaguje na tačne odnosno na apsurdne odgovore.
*Pismeno ispitivanje*
Subjektivnost ispitivača je manja nego kod usmenog; Prednosti: svi učenici imaju ista pitanja, isti režim
rada, ocenjivanje je objektivnije…
8. Alternativni pristupi u podučavanju
*Humanistički pristup u obrazovanju*
Humanizam paradigma koja naglašava slobodu,dostojanstvo i ljudske potencijale.
*Humanizam u obrazovanju*
Proizilazi iz principa humanističke filozofije.
Maslov – navodi da je ciljobrazovanja razvoj samoostvarene osobe
Valet – humanističko obrazovanje je proces koji traje ceo život
Nil – se smatra prvim predstavnikom humanističkog obrazovanja
Principi HO:
1. Usmereno je na učenika, on je jedinstveni pojedinac
2. U procesu učenja nastavnik ima ulogu pomagača, saradnika
3. Učenje je lični akt
4. Cilj je da se pomogne učeniku da postane samoostvarena ličnost
5. Razvoj se najbolje npodstiče u podržavajućoj okolini
Glavni cilj HO: razvoj celokupne ličnosti sa naglaskom na regulatornom/emocionalnom sistemu
5 osnovnih ciljeva:
1. Podsticanje pozitivneog samousmeravanja
2. Razvoj sposobnosti za preuzimanje odgovornosti za sopstveno učenje
3. Razvoj kreativnosti
4. Radoznalost
5. Interesovanje za umetnost
Primeri HO u praksi: otvoreno obrazovanje, učenje istraživanjem, učenje otkrivanjem..
Kritike HO: oslanjanje na subjektivno iskustvo, mali broj istraživanja, prepuštanje učenicima odgovornosti
za učenje…

9. Akciono istraživanje
Vrsta eksperimentalnog istraživanja koje se preduzima u cilju pokušaja rešavanja razvojnih i praktičnih
problema.
Tipovi AI:
-individualno nastavničko AI – pojedinci i odeljenje u celini
-kooperativno – problem nastave nekih predmeta
-AI na nivou škole – prilagođavanje novih učenika
-AI na nivou lokaln zajednice – srednje škole i lokalne zajednice
Proces AI:
-ispitivanje postojeće prakse i definisanje problema PLANIRANJE – definisanje problema
-određivanje aspekata koje treba unaprediti
-osmisliti način unapređivanja AKCIJA – nalaženje rešenja
-sprovesti unapređivanje
-osvrt na dosadašnje izmene POSMATRANJE – osmišljavanje najboljeg rešenja
-evaluacija promenjene akcije
-ponavljanje REFLEKSIJA – osvrt na postignuća