Социологија

1. Наука као облик друштвене свести

Наука је специфична форма друштвене свести, она настаје захваљујући људским

активностима, одговарајућим методама и истраживачким поступцима. Сви ови елементи
доводе нас до нових сазнања. Другим речима, можемо закључити да је наука укупност
истинитих сазнања до којих људи долазе одређеним методама. Људи тада упознају себе и
свет око себе. Током посматрања себе и света око себе, њихово посматрање мора
садржати објективност, општост, систематичност, прецизност и развојност. Дакле,
наука настаје да човек лакше схвати себе и свет око себе.

2. Опште карактеристике науке и њен предмет

Наука је ту да олакша човеку да схвати себе и свет око себе, дакле, наука је емпиријска и
теоријска делатност. Она је ту да прикупи и уопшти чињенице на одређену тему. Предмет
науке је објективни свет, односно, све оно што свет чини. Приликом научног истраживања
ми тражимо истину у вези неке теме. Истина представља људско сазнање које се поклапа
са стварношћу, а које се може проверити неким људским делатностима и методама.
Постоје различити начини посматрања истине, али важно је истаћи да је истина
променљива са временом, јер проласком времена шири се обим могућности и делатности
човека којима може испитати истина. Научна сазнања, дакле, нису само ту да описују
појаву и чињеницу, научна сазнања испитују везе, последице, услове... Основне
карактеристике научног истраживања су општост, систематичност, прецизност и
развојност.

Општост – утврђеност општих чињеница и веза;

Систематичност – не постоје противуречности;

Прецизност – мерење, бројење, упоређивање;

Развијеност – наука никада није завршена, она је отворена за нове углове гледања,
могућности, разнатрања;

3. Настанак научног сазнања

На почетку, на науку су утицала 2 фактора, прво религија а након тога здраворазумска

сазнања. Дуго је религија кочила науку јер је сматрала да је свет и самог човека створио и
одредио човек, и да даље од тога не треба размишљати нити увтђивати било какве
чињенице. Након тога наступа утицај здравог разума где се сматра да највећи утицај на
човеково сазнање има његово искуство, мањкавост у оваквом размишљању јесте била та
да нас чула варају. Након тог периода настаје наука. Наука се јавља тек у 17. Веку, а она
представља сазнања која су обликована објективном истинитошћу. По чему се
разликовала наука од религије и здраворазумског сазнања?

 Комуникабилност језика - искази у науци били су означени, исписани,

дефинисани посебним језиком.
 Објективна проверљивост и теоријски докази – сва истраживања и ставови су
изведени на основу логичких следа догађаја и логичког закључивања.
 Систематизованост – нема изолованих истина.

4. Појам научног закона

Највиши облик научног сазнања је научни закон. Утврђивање научних закона

представља основни циљ научног рада. Утврђени научни закони представљају основ
предвиђања будућег тока догађаја и усмеравања. Научни закон може се дефинисати као
исказ о објективно постојећој нужној и суштинској вези између појава чија су обележја
општост, сталност и предвидљивост. Сам научни закон мора испунити 3 услова:

1. научни закон мора бити друштвено комуникабилан – исказан језиком познатим

друштву;
2. научни закон мора бити теоријски заснован – створен на основу теоријских
чињеница;
3. научни закон мора имати практичну примену – мора постојати могућност да се
провери тврдња која се тврди кроз научни закон.

Научни закони се баве везама између појава. Те везе могу бити:

 Нужне – везе које настају без изузетка;

 Случајне – везе које се случајно појављују, нису обавезне;
 Неузрочне – појаве нису узрочно повезане, једна није узрок а друга последица;
 Узрочне – појаве су узрочно повезане, једна је узрок, друга је последица;
 Унутрашње – везе које настају унутар елемената појава;
 Спољашње – везе које настају између појава или група појава;

Да би неки исказ био научни, мора поседовати 3 обележја:

1. Обележје општости - научни закон се не односи само на једну непоновљиву

појаву већ за групу појава;
2. Обележје сталности – под одређеним условима увек постоји однос између појава;
3. Предвидљивост – научни исказ одређује будуће дешавање у вези појаве;

Научни закони имају троструку улогу:

1. Утврђивање научних закона утиче на смер стварности;

2. Преко научних закона емпиријске чињенице налазе место у општенаучном сазнању;

3. Научни закони утичу на стварање научних теорија;

5. Класификација научних закона

Најчешће, научни закони се деле на:

 Закони делова – закони који одређују односе између делова појава и омогућавају
њихова предвиђања; Најпознатији закони делова су узрочни закони.
 Закони целина – закони који се односе на целину појаве; Најпознатији закони
целина су статистички закони;
 Општи закони – закони који важе за поједина подручја света;
 Посебни закони – закони који важе за род врста;
 Појединачни закони – закони који важе за све врсте појава;
 Закони природе - закони који се односе и на човека као природно и биолошко
биће;
 Закони друштва – закони који делују у друштву, мање су егзакни од природних и
теже се одређују;
 Закони психе – закони који делују захваљујући човековим особинама, навикама,
вредностима...;

6. Процес диференцирања наука и њихова класификација

Диференцирање је процес одвајања наука од једне почетне. Филозофија је прво настала

као посебан облик друштвене свести и касније су се из ње почеле издвајати посебне науке.
Самим процесом диференцирања настало је много наука које је било битно поделити, тј.
Класификовати по њиховим особинама, односу са појавама, предмету истраживања...

Тако да, науке можемо класификовати на различите начине:

 Према примењивости резултата науке, науке се деле на:

a) Примењене – резултати примењивих наука се могу применити у различитим
ситуацијама;
b) Теоријске - резултати теоријских наука се могу користити за теорију;
 Према предмету проучавања, науке се деле на:
a) Природне науке
b) Науке о психичким појавама
c) Друштвене науке
d) Математичке науке
e) Филозофске науке
  Према томе да ли су науке субјективне или објективне:
a) Субјективне науке – људске психичке моћи;
b) Објективне науке – заснивају се на подели објеката истраживања;
 Према објективној стварности:
a) Природне науке;
b) Друштвене науке;
c) Науке о психичким променама;

 Ипак најприхваћенија подела јесте подела наука на:

a) Природне
b) Друштвене
c) Хуманистичке

7. Природне и друштвене науке

Науке се у основи могу поделити на природне и друштвене. Природне науке имају за

предмет свог проучавања природу, а друштвене друштво. Другим речима, природне науке
проучавају релативно једноставније процесе кретања, тј. Природу у ужем смислу речи,
подразумевајући и човека као органско виће. Друштвене науке проучавају сложеније
процесе, тј. Друштвени живот, облике друштвеног живота, законе друштва, развој
друштва... Постоје науке које се налазе између природних и друштвених, те науке су
примењене науке. Ту спада пихологија. Подела наука на друштвене и природне настаје на
основу тога да се друштво разликује од природе, да се друштвене појаве одвијају на
другачији начин у односу на природне појаве. Ове науке користе различите методе
проучавања. Ипак, иако постоји низ разлика, постоји и низ сличности, зато ова подела
није апсолутна већ је релативна. Због предмета њиховог проучавања, где природна наука
проучава природу, а друштвена друштво, схвата се да друштво јесте у вези са природом,
да друштво утиче на природу и природа на друштво. Због тога је ова подела релативна јер
су ове науке међусобно повезане и зависне. Свакако ова подела је добра јер даје мноштво
предности у самом истраживању. Природне науке дале су више истражених теорија, теза,
закона у односу на друштвене, то је због тога што је друштво тешко проучавати, тешко је
створити такав експеримент који би за друштво био веродостојан, а и сами научници јесу
део друштва па делују често субјективно.

8. Класификација друштвених наука

Друштвене науке баве се друштвеним животом и настоје да у људском друштву открију
суштинске, узрочне и релативно сталне везе између појава. Да би друштвена наука
настала, морали су се створити адекватни услови а 3 услова су погодовала настанку
друштвених наука:

1. Фактор – период хуманизма и ренесансе окренуо се истраживању човека што је

довело до потребе за стварањем друштвених наука;
2. Фактор – сложеност, променљивост и проблематичност људског друштва
захтевала је да се људско друштво ближе истражи, самим тим било је потребно
створити друштвене науке;
3. Фактор – у 19. Веку дошло је до политичких и и друштвених напредака што је
проширило човекове видике и створило потребу за стварањем друштвених наука;

Што су се науке више осамостаљивале, те је постојала већа потреба за њиховом

класификацијом, тако је и настала класификација друштвених наука. Тако имамо следећу
поделу:

 Поједињавајуће друштвене науке – друштвене науке које истражују поједине

друштвене појаве;
 Уопштавајуће друштвене науке – друштвене науке које истражују врсте појава
састављених од више појава;

Поједињавајуће друштвене науке деле се на:

 Историјске – које проучавају друштвене појаве из прошлости;

 Неисторијске – које проучавају друштвене појаве у садашњости;

На основу општости, друштвене науке се деле на:

 Посебне друштвене науке – друштвене науке које проучавају поједина посебна

подручја друштвеног живота;
 Опште друштвене науке – друштвене науке које проучавају друштвене догађаје у
целини и одређују поједине друштвене законе;

Даље се друштвене науке деле на:

 Фундаменталне друштвене науке – друштвене науке које се баве основним

односима у друштву и утврдђују битне везе између друштвених односа;
(социологија, политичка економија)
 Примењене друштвене науке – друштвене науке које на основу темељних
истраживања других наука одређују како треба усмеравати друштвени живот и
решавати друштвене проблеме; (економска политика, социјална политика)

И на основу тога шта проучавају:

  Друштвене науке које проучавају друштвену основу (економске науке)
 Друштвене науке које проучавају друштвену надградњу (правно-политичке
науке)

9. Објект, предмет и циљ социологије

Социологија као наука је настала средином 19. Века у Западној Европи. Социологија се
разликује од других друштвених наука по томе што проучавање друштва заснивамо на
објекту и предмету друштва.

Објекат истраживања – односи се на социјалне односе и интеракције које настају унутар

различитих облика друштвених организација – групе, институције, организације,
заједнице.

Када је реч о предмету социологије, он је настао када и сама социологија. За настанак

социологије заслужне су 3 битне етапе:

1. Етапа – етапа настанка, напознатија имена Конт, Спенсер, Маркс;

2. Етапа – етапа утемељивања, најпознатија имена Тенис, Диркем, Вебер;
3. Етапа – етапа сазревања, најпознатија имена Сорокин, Парсонс, Мертон;

Тада је настао и сам предмет социологије.

Предметом социологије можемо сматрати систем функционисања и развоја социјалних

појава, процеса и односа, посредованих друштвом и реалном активношћу личности, групе,
заједнице и друштва у целини у одређеном социокултурном контексту.

Циљ социологије је да пружи рационално објашњење понашања социјалних субјеката и

одређивање механизама решавања друштвених проблема.