Pilipenda

Hrišćani pravoslavne veroispovesti kroz istoriju su nailazili na brojne izazove i

tegobe, često dolazeći u poziciju da svoju veru zamene tuđom, unijatskom, zarad
preživljavanja. Naš Pilip Bakljina predstavlja sve one koji su i pored mnogih
poniženja ostajali privrženi svojoj veri.
Život ovog dalmatinskog seljaka je puko preživljavanje. Njegova kućica je mračna,
krevet ispunjen slamom, a na nakrivljenoj polici ima samo nekoliko komada
posuđa. Sve je malo i dotrajalo. Spoljašnja slika je ista. Krov je slameni, a u
dvorištu nekoliko sitnih grabovih cepanica. Pilip ima mršavog magarca, jednog
pevca, dve kokoši i ništa više. On traje na neplodnoj zemlji, u selu u kom se
nasuprot dvadesetak siromašnih pravoslavnih kuća i male srpske stare crkve diže
nova velika crkva za sve one koji su se odrekli svoje vere. Pojava i ponašanje ljudi
potpuno su u skladu sa ovim opisom. Njegova žena Jana je sitna i ružna, a njegove
čarape zakrpljene, a kapa od buđi pocrnela. Dok jedu svoj izuzetno skroman
obrok, nesvesno jedno drugom odmeravaju zalogaje. Dok ide prema selu da bi
prodao ono poslednje što ima, tovar drva i kokoš Pirgu, kako bi obezbedio ono
najneophodnije za život, brašno, opterećen i gnevan, Pilip će pljunuti na radnike
na novoj crkvi. U tom činu sadržan je sav bes i sva gorčina prema onima koji se
otuđuju od svog nardoa i koji služe porobljivačima. Kada Pilipa susretne Kljako,
otpadnik od vere, koji i Pilipendi predlaže da zarad lagodnijeg života učini isto, u
Pilipendinom odgovoru biće sadržana sva suština njegovog životnog poimanja –
on se ne bi odrekao vere ni po cenu života. Kada nakon rastanka sa njim, udari
svoje nedužno magare, Pilipenda će gorko zaplakati, kako zbog tog čina, i
sopstvene bede, tako i zbog svih onih koji svojim postupcima doprinose da se
njegov narod i vera osipaju. Međutim, ono što se izdiže iznad svega toga jesu
njegova moralna jačina i istrajnost uprkos svem ispaštanju.
Vremena koja dolaze za naš narod donosiće nove izazove i teškoće i zahtevaće da
se u nama pobudi neki Pilipenda. Da li će taj Pilipenda biti pravoslavac, ekolog,
borac za ljudska prava ili čovek koji jednostavno oseća pravdu, nije ni važno. Bitno
je da budemo ljudi kojima će neki viši i plemenitiji ciljevi biti važniji od golog
života i pukog preživaljavanja.