Сежући дубоко у прошлост, Милан Ст Протић започиње књигу детаљним историјским
описом (поглавље Дугим кораком кроз векове). Питко и читљиво, писац обавештава о времену када је територија Швајцарске укључена у Римско царство; када је настала Стара швајцарска конфедерација; o времену када је потврђена неутралност и државна независност, како се територија ширила, а кантони повезивали. Даље наставља о томе шта је реформација донела Швајцарској, какав је улога, шта је проповедао и како је схватао Бога и човека Хулдрих Цвингл, а каква су схватања и дејство Жана Калвина. Последице Калвинове религиозне страховладе, пише он, виде се и данас, описујући Женеву као хладну, привлачну и лепу, али на раздаљини. За историју Швајцарске значајни су и Еразмо Ротердамски, један од најученијих и најслободоумнијих људи свога доба, који је одбијао да се сврста на било коју страну, ни на реформску, ни на ватиканску. Гоњен и од католика и од протестаната, Жан-Жак Русо, филозоф, књижевник, просветитељ и композитор, чије су књиге биле забрањиване и паљене, сахрањен је у божанском Пантеону, тачно преко пута Волтеровог гроба. У наставку даје Дучићеве редове о Волтеру и Русоу, двојици великана просветитељства.