ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ

Овај уџбеник основне теорије му вике намењен је нИжим

музичким школама, у којима се тај предмет, према наставном
плану, учи у шестој години. Већ сама чињеница да се о:новна
теорија музике учи у; последњим годинама ниже школе (дакле
непосредно уочи прелаза у средњу музичку школу, где је
планом предвиђено изучавање науке о хармонији од прве
године) упућује на то, да тај предмет треба да обухвати целу
материју основне теорије као непосредни увод у науку о
хармонији. Ту се подразумевају у првом реду дијатонски и
хроматски полустепени и цели степени, све дијатонске (дурске,
молске и староцрквене) лествице, сви интервали и сви
лествични трозвуци у дуру и молу. Уједно тај предмет, као
последњи у току нижешколског учења, треба да рекапитулира,
а уједно и прошири сво теоријско знање из претходних година
ниже школе, стечено учењем солфеђа н Практичним учењем
одабраног инструмента.
Теоријско знање о основним музичким појмовима стиче
ученик од првих почетака свог учења у музичкој школи. Без тих
основа не би било ни могуће да почне учење свирања на било
ком инструменту. Али савладавање теорије тече упоредо с
пракТичним савладавањем технике свирања на инструменту
односно солфеђирања. Оно, нужно, треба да достигне онај
степен; који је неопходан за практично музицирање. Међутим.,
искуство показује да тај степен теоријског схватања и
савладавања материје често није у складу и сразмери са
стеченом техником свирања на инструменту. Колико ће ученика
глатко и без грешака отсвирати на пр. мелодијску гис-мол
лествицу на инструменту, а неће знати да без грешке именује
тонове те лествице! Ограничио сам се само на један случај, али
могло би се набројати још безброј примера, који показују. како
инструментална пракса често не иде у корак са теори#хим
савладавањем материја