UDK:

Monitoring baziran na Webu

za ocenjivanje kvaliteta površinskih voda
Milan Gocić1,
Miomir Stanković2,
Slaviša Trajković3

Rezime
Nove tehnologije, posebno Web tehnologije, omogućile su brži
razvoj sistema za monitoring baziranih na Webu koji uključuju i podršku
odlučivanju. U radu je prikazana struktura sistema monitoringa baziranog na
Webu za ocenu kvaliteta površinskih voda i ilustrovane prednosti korišćenja
integrisanog sistema upravljanja. Takođe, je diskutovano o upotrebi web
tehnologija kako bi se obezbedilo upravljanje ovim sistemima.

Ključne reči GPRS, sistem za podršku odlučivanju, Web bazirani

sistem, integrisani sistemi upravljanja

1. OCENJIVANJE KVALITETA POVRŠINSKIH VODA

Publikacijom Common Implementation Strategy for the Water
Framework Directive (WFD CIS) Guidance Document No. 7
Monitoring under the Water Framework [1] navedeni su parametri
koje treba pratiti za utvrđivanje kvaliteta voda reka:
· biološki,
· sintetički polutanti,
· hidromorfološki,
· fizičko-hemijski.

1
mr Milan Gocić, Accordia Group u Nišu
2
dr Miomir Stanković, red. prof., Fakultet zaštite na radu u Nišu
3
dr Slaviša Trajković, docent, Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu
 ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA no.22

Povećanje zagađenja rečnih voda u prvi plan istaklo je

potrebu istovremenog monitoringa kvaliteta vode i merenja proticaja.
Samo simultana merenja kvaliteta vode i hidroloških veličina (brzina,
vodostaj i proticaj) u realnom vremenu mogu dati procenu transporta
zagađenja [4].
Površinske vode su složeni višekomponentni sistemi za čije
izučavanje je potreban multidisciplinarni pristup. On je zasnovan na
sistemskom pristupu i uključuje primenu i usvajanje činjenica, principa
i metoda hemije, fizike, geologije, hidrologije, meteorologije,
matematike i drugih nauka, da bi se rešili problemi koji su u osnovi
ekološke prirode. Specifičnost i kompleksnost hemijskog sastava
površinskih voda i pokazatelja kvaliteta kao posledica u njoj
rastvorenih mineralnih i organskih materija, gasova, suspendovanih
čestica i mikroorganizama, naglašavaju značaj primene metoda za
njihovo ocenjivanje iznalaženjem zajedničkog faktora koji obuhvata
kvalitet kao celinu.
U zavisnosti od situacije uzorkovanja, postoji niz zadataka
koje treba sprovesti da bi uzorak bio reprezent ispitivanog sistema. U
zaštiti životne sredine se neprestano povećava složenost merenja
zbog pojave brojnih zagađenja, koja potiču iz proizvodnji novih
proizvoda i od njihove primene. Zbog toga se uvode nove metode
analize specifičnih zagađenja, kao i istraživanje njihovog uticaja na
organizme preko bioloških indikatora.
Za ocenu kvaliteta površinskih voda koriste se različiti modeli.
Jedan od modela koji se koristi je WQI (Water Quality Index) indeks.
WQI je metoda procenjivanja kojom deset odabranih parametara
svojim svojstvima reprezentuju osobine površinskih voda svodeći ih
na jedan indeksni broj. Ocena kvaliteta površinskih voda zavisi od
više parametara (atributa) i zbog toga je potrebno primeniti metode u
okviru donošenja odluka na osnovu više atributa.

2. MONITORING BAZIRAN NA WEBU

Adaptivno upravljanje ekosistemom zahteva monitoring za

dobijanje neophodnih informacija o preduzetim aktivnostima
uzimajući u obzir činjenicu da znanje o upravljanju ekosistemom
može biti ograničeno. Monitoring postaje osnovni alat za učenje o
sistemu i ocenjivanju strategija upravljanja.
Monitoring baziran na webu odlikuje:
 Monitoring baziran na web-u za ocenjivanje kvaliteta površinskih voda

· pružanje podrške donosiocima odluka na svim nivoima

upravljanja, tako što objedinjuje rasuđivanje i objektivne
informacije,
· podržava sve faze procesa donošenja odluka – obaveštavanje,
projektovanje, izbor i impleme-ntaciju,
· tokom vremena korisnik može da prilagođava sistem za podršku
odlučivanju,
· koristi kvantitativne i kvalitativne modele.

Monitoring sistem baziran na Webu može pomoći pri

pronalaženju, analizi i prikazu podataka iz velikih relacionih baza
podataka, obezbeđujući pristup modelu ili ekspertu sistema,
obezbeđujući pristup multimedijalnim dokumentima i nesmetanu
komuni-kaciju između članova timova za donošenje odluka.
Generalno, u monitoring sistema treba uključiti i sistem za podršku
odlučivanju ili alate za podršku odlučivanju menadžerima ili
analitičarima korišće-jem Web tehnologija. Korišćenje klijent-server
arhitekture i mreže sa TCP/IP protokolom dozvoljava ovakav sistem
omogućuje upotrebu informacionog sistema, kontrolu i jednostavan
prenos informacija menadžerima ili donosiocima odluka.
Osnovne karakteristike sistema za podršku odlučivanju
baziranog na Webu su [6]:
· jednostavan unos podataka i postupak analize,
· lak pristup podacima tzv. pristup podacima putem
samousluživanja,
· jednostavnost korišćenja,
· doprinosi donošenju boljih odluka,
· omogućava lakše korišćenje gotovih sistema za podršku
odlučivanju,
· smanjuje troškove razvoja.

Uzimajući u obzir dizajn i shvatanje potreba korisnika,

prednosti sistema monitoringa baziranih na Webu su izuzetne i mogu
se okarakterisati kao:
· sposobnost pristupa informacijama o kvalitetu površinskih voda
korišćenjem jedinstvenog web pretraživača unutar kompanije ili
preko Interneta spolja,
 ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA no.22

· grafički korisnički interfejs koji obuhvata fotografije, grafikone i

geografske karte omogućava jednostavnije predstavljanje i pristup
podacima,
· mogućnost pristupa podacima više puta u zavisnosti od potreba
korisnika,
· mogućnost uključivanja informacija u realnom vremenu ili direktan
pristup bazi podataka radi nadgledanja i grafičkog prikaza
podataka o kvalitetu površinskih voda,
· referenciranje informacija kojima se može direktno pristupiti preko
linkova na web dokumenta,
· proširivost na druge poslovne sisteme uključivanjem ljudskih
resursa i metoda za ocenu kvaliteta površinskih voda.

3. KONCEPCIJA SISTEMA ZA OCENJIVANJE

KVALITETA POVRŠINSKIH VODA

Na slici 1 prikazana je struktura sistema monitoringa

baziranog na Webu. Prototip sistema sastojao bi se iz sledećih
komponenti:
· modela za ocenu kvaliteta površinskih voda: Sadrži hidrološke
modele za utvrđivanje kvaliteta površinskih voda i bazu znanja na
osnovu koje se kreira struktura upravljanja kvalitetom voda.
Modeli su urađeni kao web servisi i urađen je poseban modul za
dinamičku selekciju web servisa, odnosno za dinamičku selekciju
modela,
· baza podataka: koristi se baza podataka za skladištenje podataka
o merenju parametara kvaliteta vode kao i baze podataka o
parametrima i njihovim karakteristikama iz drugih ustanova
(Zavod za zaštitu zdravlja, Republički hidrometeorološki zavod),
· korisnički interfejs: dozvoljava interakciju između korisnika i
sistema,
· implementacioni modul: upravlja distribucijom podataka u sistemu
i komunikacijom sa korisnikom.
 Monitoring baziran na web-u za ocenjivanje kvaliteta površinskih voda

Slika 1 Struktura sistema monitoringa baziranog na Webu za ocenu

kvaliteta površinskih vode

Pored serverske strane (čine je baza podataka, model i

implementacioni modul) i klijentske strane (sastoji se od korisničkog
interfejsa), moguće je izdvojiti i posebnu celinu koja bi predstavljala
komunikaciju između sistema za monitoring i merne stanice sa koje
se prikupljaju podaci o kvalitetu površinske vode.
Komponenta odgovorna za komunikaciju između sistema za
monitoring i okruženja, u našem slučaju merne stanice locirane na
reci, je predstavljena u okviru komunikacionog sloja. Za komunikaciju
sa mernom stanicom izabran je GPRS (General Packet Radio
Service) [5].
 ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA no.22

Prednosti korišćenja GPRS-a u odnosu na GSM (Global

System for Mobile Communications) koji se trenutno koristi za
transfer podataka su sledeće:
Trenutno uspostavljanje konekcije – Postoji ušteda na
vremenu prilikom uspostavljanja veze, budući da nema čekanja
signala i biranja broja. Iako je korisnik preko GPRS-a uvek prijavljen
na mrežu, njegovo prisustvo se ne naplaćuje, obračunava se količina
podataka koja se šalje ili prima. Tek kada otpočne prenos podataka
uključuje se tarifiranje.
Brži prenos podataka - Teorijska maksimalna brzina prenosa
podataka GPRS protokolom je veoma privlačna: preko 140 kb/s.
Međutim, da bi se ona praktično ostvarila, potrebno je da se obustavi
osnovna usluga, a to je mobilna telefonija (GSM). S obzirom na to da
je osnovna usluga mobilne telefonije prenos glasa tj. telefoniranje,
očigledno je da je ona i najprioritetnija. Zbog toga je brzina prenosa
podataka GPRS protokolom manja, a prema podacima koje nudi
operater komercijalnim korisnicima navodi se da GPRS nudi i do 5
puta brži prenos podataka u odnosu na GSM.
Stalna dostupnost - GPRS omogućava jedinstven vid
komunikacije – veza sa Internetom je stalno uspostavljena, a podaci
se prenose po potrebi. Uz to je omogućena i stalna dostupnost
govornoj komunikaciji, jer čak i u trenutku pregledanja Internet ili
WAP sadržaja, korisnik je dostupan i može da primi poziv. Stalna
veza sa Internetom i stalna dostupnost su velike prednosti GPRS-a u
poređenju sa GSM mrežom.
Realizacija transfera podataka sa mernog uređaja do sistema
za monitoring baziranog na Webu sastoji se iz tri dela [7, 8, 9].
Prvi deo procesa očitavanja i kontrole mernog mesta je merna
stanica. Ona očitava sve potrebne podatke koji se definišu u
pogodnom formatu kao poseban fajl.
Drugi deo procesa predstavlja prenos fajlova u kojima se
nalaze izmereni podaci. Ti podaci se sa merne sonde prenose
serijskim portom RS232 na GPRS modem. Putem GPRS modema i
mreže mobilnog operatora podaci se prenose na centralni server gde
se vrši nadgledanje svih mernih jedinica u mreži.
Treći deo procesa je prenos sa GPRS mreže na server koji se
odvija nekim od tipa prenosa. Prenos može biti povezivanjem GGSN
čvora GPRS mreže sa serverom.
 Monitoring baziran na web-u za ocenjivanje kvaliteta površinskih voda

Podaci koje korisnik šalje i prima, od ulaska u mrežu mobilne

telefonije preko baznih stanica, kreću se preko sistema prenosa
mobilnog operatora i zatvorene infrastrukture. Na tački izlaska iz
mobilne mreže i ulaska u javnu Internet mrežu nalaze se Firewall
uređaji koji služe za zaštitu mobilnih terminala i GPRS opreme od
eksternih mreža i mreža drugih operatora.
U okviru mobilne mreže vrši se kontinuirani nadzor saobraćaja
i neprekidno se poboljšavaju mehanizmi zaštite. Mobilni operator je
odgovoran za sigurnost svoje interne mreže unutar koje se nalaze svi
mrežni elementi i fizičke veze, sa stalnom obavezom da spreči
neautorizovan pristup u jezgro svoje mreže i da na taj način osigura
da ne može doći do zlonamernog prisluškivanja ili menjanja
korisničkih informacija. GPRS arhitektura koristi GPRS tunelovanje i
privatne IP adrese unutar jezgra da bi se ograničio neautorizovani
pristup. Pokušaji da se saobraćaj adresira direktno na mrežne
elemente odbijaju se i koristi se zaštita preko firewalla na tačkama
pristupa jezgru mreže. GPRS komunicira sa drugim mrežama sa
prenosom paketa koje se baziraju na IP protokolu i primenom
dodatnih protokola (IPSec) obezbeđuju sigurnost u prenosu
informacija preko Interneta.
Uvođenjem ovakvog vida paketnog prenosa postiže se
unapređenje poslovanja, povećana produktivnost i poboljšanje interne
organizacije. Uz kontrolu troškova poslovanja, GPRS sistem nudi
fleksibilnost i jednostavnost prilikom uvođenja i integracije sa
postojećim računarskim sistemima.
Za preuzimanje podataka iz ustanova koje obrađuju izmerene
parametre kvaliteta vode koristi se VPN (Virtual Private Network),
čime se povezuju informacioni sistemi u jedan sistem.

4. PRIMER JELAŠNIČKE KLISURE

Predstavljeni sistem monitoringa biće implementiran na

području Jelašničke klisure koja se nalazi u slivu reke Studene. Rečni
sliv reke Studene je lociran jugoistočno od Niša. Površina sliva je oko
5,700 ha. Dužina reke je 11,553 m. Prosečna nadmorska visina sliva
je 433 m iznad nivoa mora. Više od 80% sliva je pokriveno šumama,
a ostatak zauzima poljoprivredno zemljište i naselja.
 ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA no.22

Jedno od najvećih izvorišta vode iz kojeg se snabdeva grad

Niš nalazi se na slivu ove reke. Izvorište se sastoji od tri kaptirana
izvora, smeštenih južno od sela Donja Studena, čiji je kapacitet
između 240 i 400 ls-1. Ovaj izvor zadovoljava potrebe četvrtine grada
Niša. Voda je odličnog hemijskog sastava i nakon prerade, koja
obuhvata jedino hlorisanje, šalje se u gradske rezervoare. Dva dela
sliva su pod zaštitom države; klisura Kunovica (oko 1,560 ha) kao
deo prirodnog parka Sićevačke klisure i Jelašnička klisura (116 ha)
kao poseban prirodni rezervat. Sledeća sela su smeštena na
obalama reke Studene: Gornja Studena, Donja Studena, Čukljenik i
Jelašnica, sa 2,700 stanovnika. Prosečna starost stanovnika je oko
43 godine. Prosečno domaćinstvo poseduje 0.9 ha obradive površine.
Aktivno stanovništvo najčešće radi u industriji, tako da je zemlja
jedino kultivisana za sopstvene potrebe i nema rasprostranjene
upotrebe pesticida i veštačkog đubriva. Nema industrije u rečnom
basenu. Rečni tok je izložen izlivanju otpadnih voda, pošto u selima
ne postoji kanalizacioni sistem i sva zagađena voda se izliva direktno
u reku.

5. BUDUĆE AKTIVNOSTI NA REALIZACIJI SISTEMA

MONITORINGA

Polazeći od aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije –

Odeljenje u Nišu i Okvirne direktive o vodama EU [8] formirani su
ciljevi projekta za realizaciju sistema monitoringa baziranog na Webu
za ocenjivanje kvaliteta površinskih voda. Ciljevi projekta se zasnivaju
na adekvatnom znanju iz prošlosti, sadašnjosti i potencijalnim
budućim stanjima ekosistema.
Osnovni ciljevi su:
· identifikacija parametara za praćenje promene kvaliteta tekućih
voda u zaštićenim oblastima Jelašničke klisure,
· uspostavljanje programa dugoročnih standardizo-vanih merenja i
osmatranja kvaliteta voda na području Jelašničke klisure koja su
usklađena sa direktivama Evropske unije o vodama [1],
· ostvarivanje interoperabilnosti sa informacionim sistemima koje
koriste donosioci odluka (planeri, rukovodioci i menadžeri u
Zavodu za zaštitu prirode Srbije i JKP Naissus), lokalni i
regionalni organi vlasti (opština Niška Banja i grad Niš), kao i
institucije uključene u proces kontrole i zaštite kvaliteta vode.
 Monitoring baziran na web-u za ocenjivanje kvaliteta površinskih voda

Posebni ciljevi su:

· usaglašenost monitoringa kvaliteta tekućih voda u zaštićenim
oblastima Jelašničke klisure sa EU Okvirnom direktivom o
vodama [1], [8],
· optimizacija sistema monitoringa kvaliteta vode automatizacijom
procesa ispitivanja, selekcijom indikatora i lokacija ispitivanja,
· konsekventno praćenje kvantitativnih (fizičko-hemijskih,
hidrobioloških i mikrobioloških) i kvalitativnih (proticaj vode i brzina
vode) svojstava rečnih ekosistema u zaštićenim oblastima
Jelašničke i Sićevačke klisure,
· ustanovljavanje i podrška lokalnim partnerskim organizacijama
(Zavod za zaštitu prirode Srbije - Odeljenje u Nišu, JKP Naissus)
u zaštiti prirode, posebnim potrebama stanovništva, kao i zaštiti i
kontroli izvorišta vodosnabdevanja,
· stalni nadzor ekoloških vrednosti vodotoka u smislu zaštite
ekološkog statusa i prirodnih vrednosti,
· aktivno učešće javnosti u procesu informisanja i konsultacija o
stanju, uzrocima i procenama kvaliteta vode,
· formiranje elektronskog učenja iz oblasti tekućih voda.
Za realizaciju navedenih ciljeva planirane su sledeće
aktivnosti u ukupnom trajanju od 12 meseci:
· analiza stanja tekućih voda,
· izbor parametara i lokacija,
· projektovanje sistema za monitoring kvaliteta tekućih voda,
· instaliranje mernih stanica,
· hidrobiološka istraživanja kvaliteta tekućih voda u zaštićenim
oblastima Jelašničke i Sićevačke klisure,
· probni rad sistema za monitoring,
· izveštavanje ciljnih grupa o kvalitetu vode.

6. ZAKLJUČAK

Sistem za monitoring baziran na Webu redukovao je

tehnološke barijere i učinio lakšim i isplatljivijim dobijanje relevantnih
informacija. Sistem za monitoring u takvom obliku je dostupan
menadžerima, zaposlenima, ponuđačima i kupcima.
 ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA no.22

Korišćenjem sistema za monitoring i njegovom komunikaci-

jom sa mernom stanicom sa koje se preuzimaju parametri kvaliteta
vode, omogućeno je praćenje kvaliteta pijaće vode i životne sredine.
Prednosti korišćenja sistema monitoringa baziranog na webu
ogledaju se u efikasnoj integraciji sa sistemom za upravljanje
ekosistemom i jednostavnijem pristupu informacija prikupljenih na
terenu.

7. LITERATURA

[1] Common Implementation Strategy for the Water Framework

Directive (2000/60/EC) Guidance Document No. 7 “Monitoring under
the Water Framework,” 2006.
[2] Gocić, M., Sistem zasnovan na Internet i bežičnim komunikacijama
za prikupljanje i obradu podataka sa hidroloških mernih stanica,
magistarska teza, Elektronski fakultet Niš, jun 2006.
[3] Gocić, M. i Đorđević Đ., Data transfer from distant hydro measure
stations using GPRS, Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog
fakulteta, br. 21, , str. 33-40, 2006.
[4] Gocić, M., Branković, S., Stanković, P., Trajković, S., Stanković M.,
Мonitoring the quality of running waters in the protected areas of
Jelašnička and Sićevačka gorges: project overview, Monography
„Sicevo and Jelasnica gorges environmental status monitoring“,
Trajkovic and Brankovic (eds.), Institute for Nature Conservation of
Serbia and Faculty of Civil Engineering and Architecture, 97-100,
2007.
[5] Granbohm, H., Wilkund, J.GPRS: General Packet Radio Service,
Ericsson Review, vol. 76, no. 2, pp. 82-88, 1999.
[6] Power, D. J., Web-based and model-driven decision support
systems: concepts and issues, Americas Conference on Information
Systems, Long Beach, California, 2000.
[7] Predić, B., Gocić, M., Kajan, S., Rančić, D., Mihajlović, V., Kostić, A.,
Sistem za daljinsko očitavanje i kontrolu automatskih
hidrometeoroloških mernih stanica, YU INFO 2006, Kopaonik, 6.-
12.03.2006.
[8] Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council
of the 23 October 2000 establishing a framework for Community
action in the field of the water policy, Official Journal of the European
Communities, L 327, 2000.