Жак Превер

Неке
Неке ствари
ствари и остао
остао
изаране есме

изор и рео
Миросав Карауац

Београ, 2008.
© Gallimard, Paris
НОВА ИНИЈА СРЕЋЕ
 PARIS AT NIGHT

Три шиице упаене јена за ругом у ноћи

Прва а ти виим ице
руга а ти виим очи
Посења а ти виим уста
И читава тама ноћи а их се сетио свега тога
Стежући те у заграју.
заграју.

5
 ТА УБАВ

Та уав
Тако сиовита
Тако крхка
Тако нежна
Тако очајна
Та уав
епа као ан
оша као време
Ка је време оше
Тако истинита
Тако епа
Тако срећна
срећн а
И раосна
И тако сирота
Што рхти о страха к’о ете у мраку 
Тако сигурна
сиг урна у сее
Као спокојан човек усре гуве ноћи
Та уав што је пашиа руге
Тераа их а говоре
Тераа их а ее
Та уав ухођена
Јер смо их ухоии
Гоњена рањена гажена отучена порекнута
заоравена
Јер смо је гонии рании газии отуки пореки
заоравии
Цеа та уав
Тоико жива
И сунцем окупана

20
То је моја уав
Твоја
Неког ког нема више
То нешто увек ново
А што се ипак променио није
Истинито као ика
рхтаво као птица
Врео и живо као ето
Ми ооје можемо
Отићи и оћи
Заоравити
И наставити сан
Проуити се патити остарити
Заспати опет
Сањати смрт
Проуити се раовати се и смејати
Помаити се
уав нам остаје ту 
Тврогава као мазга
Жива к’о жеа жива
Сурова као сећање
Гупа к’о кајање
Нежна к’о успомена
Хана као мермер
епа као ан
Саашна као ете
Геа нас и смеши нам се
И говори нам ез речи
Сушам је рхтећи
И моим је
Зог тее
Зог мене
Прекињем је
Зог тее зог мене и свих који се вое
И који су се воеи нека
21
Зовем је
Зог тее зог мене и свих ругих
Које и не знам
Остани ту 
Ге јеси
Ту ге си иа
Остани ту 
Не мичи се
Не ии
Ми воени
Заорависмо те
Аи ти не заорави нас
Јеино смо тее на свету имаи
Не озвои а постанемо хани
ае стано ае
Био ге
Јави нам се
Каа све прође на руу честара
У шуми сјећања
Изрони ојеном
Пружи нам руку
И спаси нас.

22
Кћи Марта
син Априа
зауени у Мају 

У празничном кршу
ватре светог Ема*
варниче на троама

Кћи Марта
син Априа
зауени у Мају 

уени агим метежом вртешке

сањају 
и миују се

Вое се за цео живот

Тај сан је стваран
с тваран као та празнична
пр азнична граја
за цео живот се вое
и зог живота
и чак и ако се растану 
он их је саставио.

* Према егени, искуп из Формије. Рођен почетком трећег века

ове ере. Мучен зог вере и прогашен веикомучеником. Узима се за
заштитника маенаца. Памичци који се указују морнарима на врху
катарке зову се Ватре светог Ема. — Прим. ре.

23
 ПОУБИ МЕ

То је ио у јеној четврти у Грау Светости

У којој је увек мрак и увек загушиво
И зими и ети тамо је увек зима
Стајаа је у степеништу 
Он крај ње а она крај њега
Осећао се сумпор
Јер тог попонева уништаваи су стенице
Говориа му је
Ове је мрачно
И загушиво
И ети и зими ове је увек зима
Божија звеза не свраћа у нашу уицу
Мора а има преча поса у огатијим
еовима граа
Загри ме чврсто
уи ме
уи ме уго
уи ме
Касније иће касно
Наш живот то је саа
Ове се умире о свега
О топоте о зиме
Ии се смрзаваш ии гушиш
Ове вазуха нема
Ако престанеш а ме уиш
Чини ми се умрећу угушена
Имаш петнаест гоина имам петнаест гоина
Ооје триесет
Са триесет гоина више нисмо еца
То су гоине ка треа а се раи
26
То су гоине каа се уи
Касније иће касно
Наш живот то је саа
уи ме.

27
 ЈЕНОГ ЕПОГ ЈУТРА

Никог се није ојао

Ничег се није пашио
Аи јеног јутра јеног епог јутра
Учини му се а је виео нешто
А’ рече сеи Вероватно ништа
И имао је право
Тако како је он схватио
схв атио ствари
ств ари
То и није ио ништа
Аи тог јутра тог истог јутра
Учини му се а је неког чуо
Отвори врата и затвори их рекавши Нико
И имао је право
Тако како је он схватао
схв атао ствари
ств ари
Није ни ио никог
Аи га ојеном ухвати страх
И разумее а је сам
Аи а ипак није аш сасвим сам
И тек таа вие
Нико и Ништа стоје испре њега.

66
 КА . . .

Ка маи ав јее

авица се помађује
Ка ватра оази по своје
зема руи
Ка смрт говори о уави
живот трепти
Ка јој живот говори о смрти
уав се смеши.

67
 БОРБА СА АНЂЕОМ

 За З. О. Б. Бринијус
Бринијус

Не ии тамо
све је унапре уешено
меч је ажиран
чим он изађе на ринг
осветен ицевима магнезијума
заураће из петних жиа Te Deum* 
и пре него се и поигнеш са стоице
опаиће те по гавуџи из све снаге
ациће ти у ице
свету спужву 
нећеш имати времена ни а кренеш а гага
растуриш
а сви ће се ацити на тее
 уараће те испо појаса
и пашћеш
рукама уаасто разапетим
 у пиовини
и више ника нећеш моћи а јееш.

* Te Deum laudeamus . . . (Хваа теи, Госпое) – стара хришћанска

химна – настаа вероватно на преому V и VI стоeћа. Пeва се у
катоичким црквама у свечаним приикама. – Прим. ре..

98
 ПУТ НА МЕСЕЦ

Ах! значи ви тамо иете

а
А знате и ге је то?
Не аи сам чуо
И носите све те ствари?
а
Никаа никаа
а и ме чујете
Никаа нећете стићи
Тамо
Са свим тим стварима.

99