ДУШИЦА МИНИЋ, Београд

Цигларска пећ из Сталаћа

Заштитним археолошким радовима у лом висином је укопана у здравицу. По сре­

Сталаћу је током 1982/83. године истражена
већа цигларска пећ, оштећена приликом ши­
рења постојећег сеоског пута (сл. 1). Сви прео­
стали делови пећи су откривени, а затим су
конзервирани и заштићени настрешницом са
једносливним кровним покривачем. 1
Пећ се налази у подножј1у узвишења на
чијем врху доминира средњовековни град
дини има централни канал широк 0,80 m, од
кога се са обе стране грана по шест мањих
симетрично распоређених боЧ'Них канала. Бо­
чни канали оу у основи ј езичастог облика и
на почетку су широки 0,22-0,26 ш. Подница
им је ваљкаста и према крајевима се посте­
пено уздиже, тако да је дно целе коморе ко­
ритасто, и тиме подешено за равномерно ши­

Сталаћ. Сада је у оквиру дворишта сеоске
цркве, на самој ивици широко
платоа. Првобитно је овај простор био у са­
ставу падине која се спушта прем;а југоисто­
ку, у правцу Јужне Мораве, али је дубоко
усеченим путем делимично издвојен. Иако је
тиме некадашња конфигурација донекле из­
мењена, види се да је пећ била укопана у бо­
чну страну косе, са ложиштем окренутим пре­
ма готово равном земљишту.
рење топлоте. Из истих разлога су и послед­
заравњеног њи бочни канали знатно ближи један дру­
r·ом него на самом почетку пећи. Стога су и
зидови који их де.ле различите ширине, од
0,35 до 0,60 т (сл. 2).
Целокупан систем канала је у доњим де­
ловима обликован прили1юм укопавања, па
су бочни, преградни зидови све до 0,40-0,45
ш висине настали усецањем у здравицу. Од
ове висине су зидани од непечене опеке сло­

Захваљујући чињеници да је поменутим жене у правилним хоризонталним редовима.

оштећењем начињен под~ужни пресек кроз Опека је израђена од глине са доста плеве и
целу пећ, заштитна истраживања су се свела везана је блатним малтером сличног састава.
на чишћење њене у~нутрашњости и на откри­ Због високе температуре која се постизала то­
вање горњих делова који су још увек били ком ложења, она се махом деформисала и са
засути земљом. Показало се да припада уоби­ везивом се стопила у скоро компактну масу .

чајеном, стандардном типу који се састоји од И поред тога је видљиво да је различиll'ог

две коморе - доње у којој се обављало ло­ формата, од 23 Х 27 от до 29 Х 34 cm, дебљи­
жење и горње која је служила за печење ци­ не око 8-10 ст. Сличним ћерпичем али не­
гларских производа. 2 Доња комора је право­ што већих димензија (28 Х 44 ст), бочни ка­
уI'аоне основе величине 3,70 Х 3,45 m, и це- нали су при врху затворени. Такве опеке
леже само једном половином на преградним
1 Истраживања су обављена у оквиру пројекта
зидовима, док су другом померени све до сре­
"Средњовековни Сталаћ'', у сарадњи Археолошког
института у Београду и Завода за заштиту споме­
дине канала где су формирани отвори за про­
ника културе у Краљеву. Јiаз топлог ваздуха у горњу комору. Отвори
2 L. Вегgег, Ein romischer ZiegelЬrennofen bei су у низовима по под'Ужној оси сваког ка­
Kaiseraugst, Ausgгabungen in Augst III, Basel 1969,
нала, на местима где се сустичу по четири
1!>-17;Ј. Бућић - П. Петровић, Ри.меке ци~ларске
11ећи и вила у Бакионици код Пожеzе, Ужички опеке. Ту су углови опека засечени и у тако
зборник 13, Т. Ужице 1984, 8-16, са литературом. створене шупљине су постављане дрвене об-
310
Јiице које су уклањане тек по изради горње
хоризонталне преграде. 3
За разлику од равно завршених бочних
канала, централни је пресведен постепеним
испуштањем опека са преградних зидова пре­
ма средини. На овај начин је дуж целе доње
коморе изведен JDYK који de
при врху скоро
преломљен и подешен да носи тежину хори­
зонталне преграде заједно са слогом опека
припремљених за печење. Лучно је пресве­
дено и ложиште које се !Наставља на централ­
ни канал у дужини од 1,30 т, међутим, оно
Сл . 1. - Сталаћ, цигларска пећ у току истражива­
ња. - Fig. 1. - Stalac, brick kiln during esploration.
је у целости изведено укопавањем у здрави­
цу. У основи је левкастог облика, с тим што
је на почетку широко 0,80 ти високо 1,15 т.
Идући према крају постепено се сужава а у
исто време му се прогресивно сма:жује и ви­
сина, тако да је сам отвор за ложење широк
0,45 т и висок око 0,70 т. Ту је изгледа био
по ивици озидан, што се наслућује по не­
знатним траговима у високом профилу усе­
ка за пут.
Завршну фазу у изради доње
представљало је облагање свих унутрашњих
површина глином мешаном са плев м, укљу­
чујући ту и унутрашњост ложишт . Мести­
мично су се задржала и по че11ир
дебљине 1-3 ст, постављена један непосре­
дно изнад другог. На подници ло шта из­
међу оваква два премаза је слој пеп да и гара
у дебљини од око 12-16 ст, па све то пока­
зује да је пећ коришћена дуже вре ена и да
је током употребе брижљиво одржан не и по­
прављана.
3 Можда су дрвене облице стајале све до првог
ложења пећи, када су изгореле.
311
Горња комора лежи целом основом из­ 2
над доње и исте је величине . Ова два про­
стора дели решеткаста преграда од хоризон­
тално сложеног черпића и блатног малтера.
На површини преграде је слој чисте фино
,, (1 .! ф rJ
исполиране глине у којој су видљиви завр­ ,Ј
шни делови овалних отвора, раније маркира­
ни дрвеним облицама (сл. 3). У зависности од (,' ~ ()
пречника облица, отвори су широки око 6- (../
10 ст . Равномерним распоредом у низовима 1
,. о
изнад канала, прилагођени су за уједначени
прилив топлог ваздуха из ложишта у простор
,.
,)
~· о
за печење. о .,,. . о ()
Слично доњој комори и горња је укопа­ ,_,
на у земљу, али само делимично, за око 0,80 1 о (>
1.1 о
т. С~е до ове висине зидови коморе су вер­
оо
тикални, једноставно засечени и обложени
тањем слојем глине . Нису зидани опеком као
код МIНогих сличних пећ.и 4 , а изгледа да ни
надземна конструкција није била од чврстог
материјала. Судећи по крупним комадима цр­
вено горелог лепа од глине са плевом, чини
се да се над земљом налазила само дебља бла­
тна облога којом је била покривена опека сло­
жена за печење . Таква облога је била при­
времена и постављана је пре сваког печења а
уклањана увек по обављеном процесу, ради
пражњења пећи. 5
Пећ из Сталаћа је коришћена искључиво
за печење rрађевинске керамике. У горњој
комори и на околном простору је нађено до­
ста готових, већ испечених опека, очуваних
углавном у мањим фрагментима. Већ.ина ј е
током печења испуцала или се деформисала,
па се стиче утисак да су у питању qдбачени
примерци који су остављени као rнеупотреб­
љиви. Иако су доста уситњени, види се да су
разл1Ичитог облика и величине. Највише има
делова тегула дебљине 2,6-3,2 ст, а затим
имбрекса дебљине око 1,6 ст, док су фраг­
менти великих правоугаоних опека дебелих
8 ст присутни у најмањој количини. Са сра з­
мерно малим бројем оу заступљене и квадрат­
не опеке димензија 19 Х 19/7,5 cm, међу ко­
коморе јима има и неколико целих. Ни на једном
примерку нису констатовани печати већ са­
мо плитке узане канелуре постављене дија ­
гонално или у виду петље. На површини јед ­
премаза ног већег фрагмента је неколико отисака пра­ ПРЕ С Е!< Z·l
сећег папка са делом натписа који је урез ~ш
оштром алатком у још непеченој глини (сл. 4) .
НатПIИс је опrrећен, вероватно је био у три р -
4 Z. Sublc, Kompleks тimskih opekarskih petf
v Ptuju, Arheoloski vestnik XIX, LjuЫjana 1968, 467.
s Пећи са озиданом rорњом комором су им uл
по један бочни отвор који је служио за уноше11 , 1.5
односно изношење опека . У таквим случаје в и м
2,0
надземни делови су били с'l'ални и нису рушени п ри .
ликом пражњења - Z. Sublc, ор. cit., 467.
Сл. 2. - Сталаћ, основа и пресек цигларске пећи. F"
- lg. 2. - Stalac, plan and section of brick kiln.
312

. УР езала бособа
да, и ·свакако га Је
игшllНи да на неки начин о ел~
~ожда и број израђених опека. -
жизапослена
свој рад, у
а . овде печени што се види
у производе КОЈИ су . бо"и и Фактури. НnЈ ­ половину III века . 10 Сталаћка пећ је, међутим, 313
по потпуно различито] Ј онци
већи бро.ј фрагмената пр~~::: с~в~~т~м л н
t ' конструисана искљ~·чиво од ћерпића по чему
је слична пећима из Чукојевца код Краљева
прати правац десне обале Јужне Мораве, не­
давно ау откривени остаци већег утврђења
од глине компактнђг с~ од з~мље са ситни i и Бакионице код Пожеге, од којих је прва да­ чији су бедеми потпуно уништени а камен из
цима мрк( е бо~i1~) ~лиичне песковите ф к тована у крај III и почетак IV века а друга зидова уграђен у међе ·сеоских имања. 13 Ме­
песком сл. · опац (сл 5/6), док · оквирно у касну антику. 1 1
ђутим, судећи по археолошком материјалу
туре је ~ конични пок~ено печ~них амфора Полазећи од оваквог датовања пећи из који је rнађен на површини локалитета и при­
малобрОЈНИ делови бц; икаквих додатака ( i Сталаћа, намеће се и питање других истовре­ ликом мањих сондажних радова, утврђење је
прављени од глине е ниско· стопи је зn мених налазишта у њеној ближој околини, на рановизантијско и не може да се доведе у
5/5). Биконични пехар на о~ и од оста везу са цигларском пећи. Најзад, треба поме-
]. едним примерк
ступљен само . како фином фактура ,
лих налаза се издваЈа ко и углачаним поuр
н танким зидовима, та

i i
""'·
'
,f1J
3
аћ опека са натпис'?м·. -
Сл. 4. - Cтa~tal~c, brick with inscr1pt10n.
Fig. 4.

\ _/
шинама (сл. 517). М ад а су сви
читиовихронолош1
налази ма
i
лобројни и У основ~~~~:и су у~лавном за 1
су ипак: сродни ; ти и имај у блиске аналоrИЈ' 6 о 2 4 6Cm
век. ПоЈе~ини о ли~rих овако датованих ЈН 6
"' 7
у материЈалу са. м ·еу овом моменту н.1 Сл. 5. - Сталаћ, фрагменти керамичких судова.
калитета у СрбИЈИ, што~ ељење пећи.s Скор Fig. 5. - Stalac, fгagments of ceгamic vessels.
Сл. -3. Fig.
- Сталаћ, хор h or1zon
.
изонтална решетк·аста пр~гра­
tal lattice-like part1t10n. :~кна и за в_ременско ~~~:Ко предмета 1Неда1111
д·а. 3. - Stalac, исти значаЈ има и н~ десетак метара уд љс првом месту остатака неког цивилног насеља
откривених на ~амиликом вађења глин i или војног објекта чије је присуство своје­
ности од пећи. Пр ·е мали оловни oi нути и неке вести из стар.ије литературе по
времено налагало организовану производњу којима је средњовековни град Сталаћ настао
· и не -
у слоју одбачених опека на ђ ено Је подножја узвиш~~~;~~~:н~ фибуле од к ЈИ 1•рађевинске керамике. Упркос детаљном ре­ Н& темељима старијег, римског. М. Ризнић је
колико фрагмената к . е откривен мањи пе-
ерамичких судова, а у вир огледала ид га са стопом од когносцирању терена такви локалитети за са­ НС\ пр. у зидовима -средњовековног утврђења
1111

исmуни горње ~аморе Ј а . едног лонца и ко­ је једна ~ружна а ~),i ови налаз.и су каро~ да ниау констатов а1ни. О случајним, поједи­
рално увиЈене жице. па све то указуј /t nидео ~зидане римске опеке 14 , а свакако је из
хар заједно са де(ловиsfЗ ЈБ 7). Материјал је теристични за IV век, ећ иако се сматр начним налазима античког материјала такође истих разлога и Ф. Каниц тврдио да је срп­
ничног поклопца сл. 'н~г слоја приликом истом периоду припада ип (Normaltyp А 111
нема много података. Зна се на пр. да је негде ски средњовековни град подигнут на рушеви­
доспео из околног култур . интервеЈН- па простору између Сталаћа и суседног села нама римског кастела. 15 Вишегодишња истра­
ћ и током касНИЈИХ да је тзв. стандар:рн~ит~~етежно до у дру1 1fрзенице нађена римска бронзана статуета
рушењ~ пе ~·ил . ло· на·већим делом уни- Бергеру) био у упо живања на Сталаћу су пружила другачије по­
ција КОЈИМа Је оваЈ суч~Ј·У ~осуде не спадају која се пре Другог светског рата чувала у датке. На система·гски испитаним површина­
штен.1 у сваком сл
. keramika и jиgoslouc11 Градском музеју у Нишу. 12 ТаЧЈНо место на­ ма средњовековног утврђења није било тра­
8 О. Bгukn_er, __ R1msk~ Panonije, Beograd 1ni11 , лаза тада није убележено, а предмет данас
П. Петро~ић, Палеоzр1~7:Ј~5~ При врху нат-
ф . имских натписа
skom delи provincl]e Dопзе типа 24, 25; покло11 '' гова античке архитектуре, нити је констато­
6
у Горњој Мезизи, Бе?град. на 'крају формира раз­ хронолошка табела П (лонф~ре типа 2, идентич11(Ј више не постоји. На око 2 km јужно од сред­ ван културни слој који претходи изградњи
писа је цик-цак ЛИНИЈа _:о~ а з·атим на већем раз­ типа 9 12; запушач за амћа)· М Габричевић, 11·11 њовековног Сталаћа, на врху једне косе која фортификације крајем XIV века. У оквиру
вучено М, следе сло~Iа , н~ крају један нечитљив облика' као пехар из Стал: 1986 "72 fig. 10/1, 2, ft тзв. Малог града нађено de додуше неколико
маку легирано ~-ON , и ње вероватно QVI У сре­ дапске свеске III, Београ апске' св~ске IV, Б о1·111 фрагментованих римских опека !И један доста
знак: М. Antonн (?); маоштећења ПТП (etii). . 11/2; Н. Јевремовић, Ђер~ 35 т XIV, тип V/14; ro L. Bei·geг, ор. cit., 32.
дини, а испод, уз ивицу рквене порте, укључуЈући 1987 57, т. VIII, тип II/3 , 1i1 .Београд 1986, 40Н Н. Љамић-Валовић, Античка циzларска neli
на великом пећи
делу цналази се гроб е на коме ТомЬвић, Ђердапске свеске ' 11
у Чукојевцу, Зборник радова Народног музеја XV,
1
ту и простор око , п е стотину
одина. Густ~ н: Берићу, кустщн У Чачак 1985, 21-30; Ј. Бућић - П. Петровић, ор. cit., 13 О. Вукадин, Утврђење Укоса (Куliиште), Ра­
410 • 9 За податке з·ахваљуЈеМ
· овај налаз шка баштина 3, Краљево 1988, 281-282.
ес сахрањивало све до ti је како ултурни слОЈ
8-12, 22.
М. Ризнић, Старине у планини Мојсuњи и
12 М. Гарашанин - д. Гарашанин, Археолошка
Народног музеја У Крушевцу, КОЈИ
укопаним гробовима OII~~ea ег~рње к оре. 14
тако и знатан део зид према за штампу.
налазишта у Србији, Београд 1951, 201. околини, Старинар VIII, Београд 1981, 60, 62.
15 Ф. Каниц, Србија, земља и становништво II,
40 Београд 1985, 99.
314
опrгећени новчић IV века, али у оквиру сред­
њовековног слоја, пrro је разумљиво с обзиром
на близину цигларске пећи. 16 Сасвим је при­
родно да се старији грађевински материјал
секундарно искористи, нарочито када се нађе
у непосредној близини, а није ретка ни појава
да се у таквим случајевима на средњовеков­
ном локалитету открије и по која античка
монета. На донекле сличан начин може да се
објасни и податак да је почетком овога столе­
ћа Народни музеј у Београду откупом добио
,,из града Сталаћа 37 комада раног римскюг
новца". 17 Новац није временски опредељен
нити је у извештају назначено да ли је на­
ђен као остава или је прикупљен, са једног
или са више места. 18 Могло би евентуално да
с~ претпостави да и он потиче из подножја
узвишења, са простора код цигларске пећи,
јер мештани и пећ приписују ширим окви­
рима средњовековног града па тако означа­
вају и све налазе са околног терена.
19
Како, дакле, у непосредној близини пе­
ћ.V- нема трагова већих истовремених налази­
шта, остаје да се претпостави да је произ­
водња опека била намењена неком насеобин­
ском, односно војном комплексу, који се на­
лазио на нешто већо:ј удаљености. Тренутно
су најближа три локалитета у селу Маскари,
на супротној обали Западне Мораве, на око
:" km од Сталаћа. У Селу и Селишту је на­
водно било римско насеље, а на локалитету
- 315
Бедем су остаци потп,уно уништеног античког
утврђења. 20 Према Ф.
било правоугаоног облика димензија 156 Х
132 m, са бедемима широким 1,25 m и са мно­
штвом опека величине
евидентирана римска налазишта су на знатно
већој удаљености. 22
Стога је готово извесно
да је производња опека у Сталаћу била на
мењена потребама управо комплекса у Маска
рима, без обзира на постојећу раздаљину. Да
је ова претпоставка вероватна показује са ­
став земљишта на широком простору око пе­
ћи. Плато који :је данас ·У оквиру црквене пор ­
те и •суседног школског дворишта, заједно са
почетним деловима брдске падине, представ
ља моћну наслагу глине изузетно доброг ква
литета. Мештани Сталаћа су је све до пр
педесетак година користили
ка, и то са места које је само неколико метара
далеко од пећи. Зато нема сумње да је ква
литет глине привукао
да их је то навело да на месту експлоатациј ·
организују и целокупну производњу. Израдil
опека је изгледа била знатних размера , јер
је приликом истраживања цигларске пеhи
констатована још једна, на око 1,70 тод пr
r:e. 23 Све су то разлози да се на локалитетv
претпостави већи радионички комплекс н
коме је поред пећи за печење опека било 11
других пропратних објеката, неопходних
целокупном производном процесу. 24
Каницу утврђење јс А BRICK КILN FROM STALAC
DUSICA MINIC, Belgrade
32 Х 29 cm. 21
Остала In 1982/83 а large ancient brick kiln of the so
called standard type (Normal type according to Ber-
ger) was explored at the foot of а small hill whose
top is doшinated Ьу the medieval fort of Stalac. The
kiln is composed of two chambers - the Iower in
which the heating took place and the upper which
was used for the firing of the brick products. The
lower chamber has а rectangular plan measuring
3,70 Х 3,45 m., while its entire height is below grade.
In the middle is а wide central channel from which
о~ either side branch six smaПer latera] channels.
(Fig. 1, 2). The walls inbetween the lateral channels
in. their _Iower. portions were made bu cutting into tlle
s01l, wh1le the1r upper portions were constructed from
unfired brick bounded with mud mortar and cl1aff.
The same type of bricks provided flat covers for the
за израду оп с tops of the lateral channels. The central channel wаз
vaulted Ьу the gradual cantilevering of brlcks from
the partition walls toward the middle. Above the
и античке цигларе 11
channel the horizontal partition was also made from
unfired "J:'ricks with а layer of pure clay on the sur-
face. In it are oval openings in rows above the chan-
nels for the passage of hot air from the furnace into
the firing chamber (Fig. 3).
The upper chamber was only partly dug into the
subsoil, to the deblh of about 0,80 m. Above grade
there was а simple thick covering of clay with chaff
with which the bricks layered or firing were covered:
The cover was temporary and was removed after
each firing process for purposes of unloading the kiln.
. The kiln served exclusively for the firing of build-
шg ceramics which is indicated Ьу the number of
brick fragments of varying sizes. Not on а single brick,
how~ver, were t~ere found stamps. Consequently, the
dateшg of the klln to the IV с. is based on fragments
of ceramic vessels. (Fig. 5). Taking into consideration
that in the close proximity of the site there is no
trace of а concurrent settlement or military building,
we can assume that the production of bricks was fш·
а large ancient complex in the village of Maskara
which is 5 km. from Stalac. The production of brick~
took place at such а distant location because of the
high quality local clay. The natives of Stalac have
co~tinuied to use this clay until relatively recently.
Th1ck layers of clay have resulted in the estaЫishment
of а complete process of production on the site of the
clay's extraction. Consequently we may expect that
here was also the location of а large workshop com-
plex.
Tтanslated Ьу
Sиsanne .L. CURCIC

2Q Археолошки спо.меници и налазишта у С1 1

бији Београд 1956, 44.
II,
21 Ф . Каниц, ор. cit., 102.
22 Археолошки споменици и налазишта у С1
16 Пећ је од североисточног бедема средњове­ бији II, Београд 1956, 44--45 (у селима Бачина и 1
ковног утврђења удаљена око 130 m. Катуну).
11 М. М. Васић, Народни музеј у 1912. ~од., Го­ 23 Откривена је само јужна ивица пећи на о
дишњак СКА XXVI, Београд 1912, 200. нову чега се види да је била паралелна са прво
18 У постојећој нумизматичкој збирци Народног и да је укопана у исту падину брдске косе.
музеја у Београду новац не може да се идентифи­ 24 М. М. Васић је почетком овога столећа rl\\
кује. део више јама у усеку пута који води ка школн 1
19 Због близине средњовековног утврђења да­ Кули. У једној је констатовао слој глине у дебљ1• 111
нас се и савремено насеље на левој обали Ј. Мо­ од око 20 cm, па би могло д'а се претпостави дn
раве назива градом, без обзира на сеоску структуру јама налазила у оквиру цигларске радионице и
становништва. Стога под-атак да новац потиче из је коришћена за прераду глине - М. М. Bacsth
града Сталаћа не мора да се односи само на утвр­ Старосрпска налазишта у Србији, Старинар 1, Ј,
ђење већ и на шири простор садашњег насеља. град 1906, 49 , т. III, сл . 12.