Hazarska prizma

Delo je sačinjeno od tri knjige, od kojih svaka predstavlja jednu celinu, jednu interpretaciju sudbine
Hazara i hazarske polemike, usklađenu sa sopstvenom ideologijom, mitologijom i religijom. Cr-
vena, zelena i žuta boja su metonimijske oznake za tri religije. Sve tri knjige postoje uporedo, par-
alelno, u međusobnoj polemici, nepomirljive, ali nijedna nije dobila pravo na konačnu istinu. Kon-
ačna istina o Hazarima je neuhvatljiva. Izvesno je samo da Hazara nema. Onaj ko je nestao sa istori-
jske pozornice, izgubio je pravo na svoju istoriju. On je postao hrana za tuđe mitologije i religije, i
to onih koji su ga progutali.
Isprva deluje kao da sve tri knjige ravnopravno postoje: svako ima pravo na svoje stanovište, svako
stanovište je jednako vredno i sve to može stati u jednu knjigu. I zaista nijedna knjiga nema odluču-
juću autorovu naklonost. Ipak, mira i sklada među tim svetovima nema, niti ga ima među trima kn-
jigama ovog rečnika. U tome leži poruka Pavićevog romana: svetovi su nesaglasni i ne mogu se
izmiriti.
Svaka knjiga svoj svet uzdiže i veliča. Pritom, sve one govore i o četvrtom svetu, o hazarskom, ali
ne tako da bi nam saopštile istinu o Hazarima, već svoje preimćustvo nad ostalim svetovima. Hazari
su samo dokaz premoći jednih nad drugima. Samo je jedno zajedničko svim knjigama: Hvazar više
nema i oni su nestali sa istorijske pozornice. Ovaj roman je roman o međusobnom proždiranju sve-
tova, o nestanku naroda sa svetske pozornice.
Ovo delo je obnova forme romana formom naučne literature, formom leksikona. Svaka knjiga je
umesto na poglavlja razvrstana na odrednice, sa izvorima ili literaturom. Štaviše, obogaćena je
dokumentima i fotografijom. Samo su četiri odrednice zajedničke svim knjigama rečnika i označene
su trouglom. To su Ateh, Kagan, Hazarska polemika i Hazari - odrednice koje se najneposrednije
odnose na Hazare. Ostale odrednice nose oznaku krsta, polumeseca ili Davidove zvezde, zavisno od
toga kom svetu i kojoj knjizi pripadaju.
Kao što je roman razdeljen na tri knjige, može se razdeliti i na tri vremenska sloja: srednjovekovni,
u kome se dogodila hazarska polemika, sedamnaestovekovni, kada je nastalo prvo izdanje rečnika, i
dvadesetovekovni, kada je obnovljen interes za Hazare i kada je nastalo drugo izdanje, odnosno
Pavićev roman. Princip broja tri je ovde sproveden kao strukturalni princip romana. Taj princip
sproveden je i na svakom od tri vremenska sloja - u polemici učestvuju tri mudraca, kao pred-
stavnici sva tri sveta. Polemika ima i tri hroničara, oni su ujedno junaci i koautori rečnika.
Kako je izazvana hazarska polemika - 99 strana. Tri momenta su tu značajna. Prvo, naglašena je
moć sna: jedan san izazvao je nestanak celog jednog naroda. Zatim, naglašeno je carsko nezado-
voljstvo svojim duhovnicima i suspendovanje njihovo iz potpuno iracionalnih razloga. I treće, da-
vanje apsolutne prednosti tuđim intelektualcima znači i odricanje sopstvenog duhovnog integriteta
sve do njegovog poništenja.
Sve tri knjige ističu odlučujuću ulogu princeze Ateh u polemici, s tim što svaka za svoj svet rez-
erviše princezinu milost.
Dok srednjovekovni sloj rečnika gradi tri verzije hazarske polemike, sedamnaestovekovni i dvade-
setovekovni sloj se slivaju iz sve tri knjige u zajedničke fabularne tokove - 101 strana. Onda kako to
izgleda u dvadesetovekovnom sloju - 102 strana. Taj sloj je intelektualno-kriminalistička priča, koja
ima svoju mitsku dimenciju, sugerišući ovnocu likova, stvari i događaja, pa i same istorije.
Prikazivanje demona - postupak snižavanja i deformisanja pokazuje se kao dominantan - 113.
strana.
Susret u carigradskom hotelu je miska obnova istraživača hazarskog pitanja iz 17 veka, likovi su
samo prerušeni. Igra sa vremenom je jedna od omiljenih Pavićevih igara.
Elementi groteske prisutni u dočaravanju demona - postupak asimetrije karakterističan - 117 strana.
Motiv kornjače - 120 strana
Tri ključna demona - Sevast, Akšani i Efrosinija - pojavljuju se u carigradskom hotelu. Demoni
menjaju pol, starost, pripadnost veri, naciji i državi, pa se i sele kroz vreme.
Motiv jajeta - 129. strana. On obrće simboliku do te mere da je gotovo parodia. Simbol života može
postati simbol smrti.
Pitanje pola knjige - muški i ženski primerak. Taj motiv pripada dvadesetovekovnom sloju, dove-
den je u vezu sa susretom troje naučnika koji se bave hazarskom temom. Susret i dodir Šulcove i
Muavija - 135 strana. Njihov dodir palčevima. Ženski primerak je u znaku mita Erosa, što znači da
daje prednost intuiciji, osećanju i radosti trenutka stvaranja. Muški primerak je znatno siromašniji u
odgovarajućem odlomku, nema dodira palčevima, te čitanje teksta ne prati osećanje već misao.
Takođe to ima veze i sa dva lika romana - princezom Ateh i Saferoma. Oni su ljubavnici, i kaže se
da je ona pisala ženski deo rečnika, a on muški, tako piše u Žutoj knjizi. Muški i ženski primerak
Pavićevog romana su mitski odjek prvih hazarskih enciklopedija Pavićevih junaka
Šta znače apendiksi - 138 strana. Oba simbolično predstavljaju epiloge, te Pavić ima dva. Prvi je
epilog sedamnaestovekovnog sloja.

Kakav je smisao priča o Adamu u kontekstu rečnika

Ova priče se povervarav kao jedna od najvećih tajni, u koju lovci na snove moraju biti upućeni.
Jedan stari mit je uključen u mit o Adamu - on je bio čovek i žena - Platonova Gozba. Priča o
Adamu je i svojevrsna odbrana sna - 143 strana.
Masudiju izgledaju nedovoljni muslimanski izvori o hazarskoj polemici i dolazi na pomisao da bi se
celina mogla sklopiti tek ako bi se sastavile tri hazarske enciklopedije - tako je on formulisao poet-
iku Hazarskog rečnika.
Priče o Adamu se javljaju u sedamnaestovekovnom sloju rečnika, povezujući Zelenu i Žutu knjigu
sa Apendiksom I i sa Crvenom knjigom - 150 strana. Ove priče imaju kohezionu snagu na nivou is-
tog vremensko-tematskog sloja i funkciju ulančavanja naizgled odvojenih delova knjige. Sve tri
priče povezane su sa različitim mitologijama - starozavetnom, novozavetnom, muslimanskom, srp-
skom, grčkom, mitom o Erosu, pa i Sizifu. Naglašeno je pesimističko viđenje ljudske pprirode u
svakoj od priča na svoj način, čak i onda kad izgleda da je tekst napisan u slavu stvaraoca i stvar-
alaštva. Svaka od priča napisana je u slavu snova i mitova.