You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Republika

Republic

Location: Serbia
Author(s): Ivan Ahel
Title: Plansko predviđanje budućnosti Kosova
Plan Predicament of Kosovo Future
Issue: 362-363/2005
Citation Ivan Ahel. "Plansko predviđanje budućnosti Kosova". Republika 362-363:.
style:

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=31988
CEEOL copyright 2022

Nema progresa Srbije i Kosova bez pozitivne regulacije

Plansko predviđanje budućnosti Kosova

Predlog Okvirnog plana Srbije za Kosovo, deo studije
"Sistemski prilaz kosovskom problemu"

Ivan Ahel

Polazne premise

Pri izradi "Okvirnog plana Srbije za Kosovo" polazi se od činjenice da se radi o problemima u kojima postoji
jasno određen sistem od dva antagonista koje predstavljaju vlasti privremenih institucija Kosova i vlasti
SCG. Međunarodna zajednica predstavlja moćno i uticajno okruženje ovog sistema; ona je jednovremeno
najjači igrač koji presudno utiče na ishod spora. Nju predstavlja SB UN, odnosno UNMIK, šestočlana
Kontakt grupa i predstavnici Saveta Evrope. Svi antagonisti imaju suprotne ciljeve i kriterijume, oni se nalaze
u igračkom procesu u kojem treba realizovati kooperativne odnose i uravnotežiti interese strana u sporu. U
ovakvim uslovima nije moguće preciznije planski predvideti budućnost Kosova jer se radi o interaktivnim
problemima koje karakteriše visoka složenost sa osobinama pluralizma i višestrukim interakcijama. Svaka
od involviranih strana neprekidno generiše sopstvene ciljeve ali tokom vremena sve strane evoluiraju težeći
ostvarenju ravnoteže interesa. Svaka strana nudi svoj "Okvirni plan" kao polaznu ideju za pregovore.
Osmišljeni "Okvirni plan Srbije" je ravnotežna ponuda pregovaračima za koju se pretpostavlja da može
poslužiti kao povoljna osnova za traženje kompromisa. O ciljevima i sredstvima za dostizanje ravnotežnih
ciljeva ne postoji saglasnost ali su sve strane spremne na usaglašavanje. "Okvirnim planom" se u izvesnoj
meri strukturira problemska situacija, što dozvoljava izradu "Strategije Srbije za Kosovo". Proces društvene
igre je kontinuiran, svi igrači učestvuju u participiranju i dizajniranju zajedničke budućnosti, ali sa nejednakim
moćima. Zadatak koji se postavlja "Okvirnim planom" je zajedničko otkrivanje načina da se ova budućnost i
ostvari tako da niko ne dobije sve a drugi da izgubi sve. Predlozi koji se nude osporavaju se ili potvrđuju
kroz igrački proces polazeći od poznate kosovske realnosti. U toku ovog procesa sve involvirane strane
spremne su da uče i da se menjaju i fiksiranih ciljeva nema. Zajednički cilj je konvergentno približavanje
oponenata ka nekom zajedničkom cilju koji treba iznedriti u procesu pregovaranja.
Za izradu "Okvirnog plana" korišćena je analiza troškova i efektivnosti; ovim se postupkom identifikuju
svojstva svake moguće etape u procesu usaglašavanja interesa. "Okvirni plan" predviđa korišćenje procesa
pozitivne regulacije (igra sa pozitivnom sumom) u kojem svi dobijaju, ali ne isto. Problem se rešava kroz
etapno usaglašavanje interesa. U ovom slučaju, sa porastom troškova raste i efektivnost. Mogućnosti
pozitivne regulacije šematski su prikazane u narednom dijagramu. Razvojni proces dogovaranja realizuje se
kroz tri etape (tačke 1, 2 i 3), s tim što se polazi od poznatog nivoa sadašnje efektivnosti, koji je mali, a teži
se situacijama u kojima sa porastom troškova raste i efektivnost. Momenat razrešenja spora je situacija
prijema SCG (ili Srbije) i Kosova u EU, zajedno ili odvojeno. Treća etapa završava se dostizanjem
društvenog kvaliteta koji omogućava prijem Srbije i Kosova u članstvo EU; to je situacija razrešenja spora.
Na drugoj gornjoj krivoj šematski je prikazan proces razvoja Srbije i Kosova u tri etape nakon skoka na viši
gradijentni nivo efektivnosti (tačke 4, 5 i 6) kada Srbija i Kosovo postaju članice EU. Ovaj prikaz je nužan jer
pokazuje da nema progresa Srbije i Kosova bez pozitivne regulacije. Okvirni plan podrazumeva da su strane
u sporu prestale s upotrebom negativne regulacije (igra sa nultom sumom i igra sa negativnom sumom)
kada se traži pobeda jedne strane, a s porastom troškova smanjuje se društvena efektivnost svih strana u
sukobu. Situacija koja se planom predlaže zahteva preusmerenje troškova na političko, ekonomsko i
kulturno umrežavanje i civilizacijsku saradnju Srbije i Kosova. Zajednička aktivnost podrazumeva sve
intenzivnije međusobno civilizacijsko povezivanje, ali i povezivanje sa užim i širim okruženjem. U prvoj i
drugoj etapi ne donose se političke odluke u vezi budućeg statusa Kosova i on se razrešava na kraju treće
etape.
"Okvirni plan Vlade Srbije za Kosovo" podrazumeva nastajanje problemskog konteksta u kojem se strane u
sporu u određenoj meri razlikuju i razilaze, ali postoji osnovna kompatibilnost njihovih interesa da se sačuva
zajednička država ili da se Kosovo mirnim putem razdvoji od SCG po jasno definisanim uslovima. Koncept
podrazumeva situaciju kada je dogovor sukobljenih strana ipak moguć. To je ključno pitanje;
ako dogovor o zajedničkom životu nije moguć, plan je neprimenljiv i prelazi se na proces
negativne regulacije (igra sa negativnom sumom) kada su svi gubitnici. Međunarodna zajednica
obezbeđuje da se ostvari princip pozitivne regulacije i dogovor o zajedničkom radu. Sve involvirane strane
sede za istim stolom i započinju rad na rešavanju svih problema po redu hitnosti. Svi se slažu da

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

jednopotezna rešenja nisu moguća. U ovom poslu neophodno je ispoljiti civilizovano ponašanje, prihvatiti
princip raspravljanja i dogovaranja. Za primenu ovog koncepta neophodno je da eksperti i političari
međunarodne zajednice i dalje rade na Kosovu, odnosno da igraju ulogu upravljača i medijatora (UNMIK i
Kontakt grupa), ali i arbitra (SB UN). U osnovi, to je model koji je primenila EU u procesu svog razvoja. U
ovom procesu eksperti svih involviranih strana imaju zadatak da identifikuju relevantna pluralistička pitanja i
oni nastoje da organizuju strukturu pregovaračkog procesa, sagledavajući njegovu kompleksnost i
višedimenzionalnost. Opis osobina pojedinih etapa u razvoju ovog procesa, koje obeležavaju razvoj
pozitivne regulacije na Kosovu, dat je u narednom pregledu. Svaka razvojna faza prikazana je svojim
krajnjim stanjem, a proces koji se u toj fazi odigrava dat je opisno.

Prva etapa

Završetak ove etape obeležen je na dijagramu tačkom 1. Ova situacija nastaje u procesu početnog
uravnoteženja interesa i odnosa između svih involviranih strana. Ona započinje sredinom 2005. godine i
trajala bi dve do pet godina. U polaznoj situaciji na Kosovu se uvažava realnost i od nje se polazi; to znači
da se uvažava postojanje Rezolucije 1244 i funkcionisanje privremenih institucija Kosova. Srbija priznaje
kao neizmenljivo sve ono što je UNMIK uradio za proteklih pet godina. Na početku pregovora ne postoji
jasno stanovište kako će izgledati nova državna zajednica i da li je uopšte treba formirati, nejasno je "šta" bi
trebalo činiti da se ona formira i "kako" da se ona učini efikasnom, odnosno da li je bolje rešenje da umesto
građenja zajedničke države dođe do mirnog razilaženja i stvaranja nezavisnog Kosova pod unapred
definisanim uslovima. Isto tako, nejasno je "kakve" sve akcije treba preduzeti da bi se prevazišli nastali
problemi. U ovoj fazi niko nikome ne nameće svoja rešenja i svi nastoje da se ovi mnogoznačni problemi
nekako strukturiraju i organizaciono urede, da se vidi šta je to realnost, šta je u njoj

moguće učiniti, a šta je

nemoguće. Za postupno
rešavanje ovih situacija treba
koristiti iskustva koja su nastala
pri formiranju EZ, odnosno EU;
to znači da je nužno primenjivati
ideje sistemske paradigme.
Tokom druge polovine 2005.
godine neophodno je izvršiti
verifikaciju ispunjenja standarda.
Ako su standardi delimično
ispunjeni i razvoj događanja ima
povoljan smer tada Kontakt
grupa uspostavlja saradnju
predstavnika privremenih
institucija Kosova i Vlade Srbije.
U prvom koraku svi učesnici
zajednički definišu način

kretanja kroz problemske situacije i generišu međusobno razumevanje. U ove svrhe svi potpisuju
"Deklaraciju o Kosovu" u kojoj se dogovara način zajedničkog rada i zajednička kontrola realizacije
ostvarenog; ovu aktivnost treba obaviti početkom 2006. godine. Svi insistiraju na primeni standarda; za ove
svrhe formiraju se zajedničke monitoring grupe od postojećih timova eksperata (Kontakt grupe, Vlade
Kosova, UNMIK-a, Vlade Srbije itd.). U Studiji je predloženo formiranje "institucije kriznog menadžmenta
Srbije" koja bi dala svoje stručnjake za rad u ovim timovima. Ona bi imala i svoj "GIS informacioni sistem
Kosova" za dinamičko praćenje nastalih promena.
UNMIK, Kontakt grupa i privremene institucije Kosova odustaju od formiranja novog ustava Kosova i
organizacije referenduma građana Kosova jer bi to narušilo zajedničke aktivnosti. Vlasti privremenih
institucija Kosova zadužuju se da zaštite prava manjinskih zajednica i ta se aktivnost permanentno
proverava. Vlasti Srbije se obavezuju da neće remetiti do sada ostvareni nivo samouprave na Kosovu i u
tom duhu podstiču predstavnike srpske zajednice da rade u privremenim institucijama Kosova i lokalnoj
samoupravi. Shodno tome, postupno se ukidaju srpske paralelne institucije Kosova. Sve involvirane strane
prihvataju da nema prisilne podele Kosova, sem ako se o tome postigne dogovor između oponenata. Isto
tako, nema ujedinjenja Kosova s Albanijom. U cilju povećavanja efektivnosti kosovskog upravljačkog
sistema neophodno je da se grupa sudija međunarodne zajednice ugradi u sistem sudstva Kosova sa
zadatkom da kontroliše ispunjenje standarda, pre svega da kontroliše ispunjenje manjinskih prava. Do
sredine 2006. godine treba organizovati međunarodnu konferenciju o Kosovu pod predsedavanjem UN, koja

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

bi verifikovala sve do tada učinjeno, što bi postalo fiksni ograničavajući parametar za dalja sporazumevanja.
Pre ove konferencije treba dogovoriti uslove za dobijanje nezavisnosti Kosova i oni postaju fiksni
ograničavajući parametar koji konferencija verifikuje. Da bi zaključci ove konferencije bili validni nužno je da
ih podrže Srbija, Rusija, Kina i Savet bezbednosti UN. Tokom 2006, 2007. i nadalje UNMIK postupno
predaje svoje ingerencije izvršnoj vlasti Kosova, a u funkciji ispunjenja standarda i dogovorenih elemenata
uslovnosti. Tokom 2006. godine i nadalje ingerencije UNMIK-a postupno preuzimaju odgovarajuće službe
EU. Nastavak misije KFOR-a je neophodan sve do trajne stabilizacije kosovskog sistema. Sve involvirane
strane konstatuju da nema opasnosti od ponovnog rata na Kosovu i destabilizacije Balkana ako se postupno
ide ka "uslovnoj nezavisnosti".
Ostvarena samouprava Kosova ne dovodi se u pitanje jer je to zahtev Rezolucije 1244. UNMIK postupno
prenosi sve veća ovlašćenja na privremene institucije, a u funkciji primene standarda i dogovorenih
kriterijuma uslovnosti. Proces kontrole primene standarda, pitanje zaštite interesa srpske zajednice i Srbije,
kao i zaštita ljudskih prava ostaju u nadležnosti UNMIK-a. Razmatranje mogućnosti formiranja nezavisnog
Kosova vrši se preko različitih generiranih alternativa od strane eksperata; sve alternative se dogovorno
razmatraju, s tim da preko njih budu zaštićeni interesi svih involviranih strana. Isto tako, dogovorno se
razmatraju sve mogućnosti povezivanja Kosova i SCG, s tim da sve strane ispolje interes za ovakvu
saradnju. Polazi se od pretpostavke da je Rezolucija 1244 važeća i da je kroz petogodišnju aktivnost
UNMIK-a formirana "delimična uslovna nezavisnost Kosova bez suverenosti"; to je realnost jer danas
postoje Skupština i Vlada Kosova, koja faktički u najvećoj meri upravlja Kosovom, i ono je formalno deo
SCG. U ovim okolnostima predmet dogovaranja je razrada elemenata uslovnosti za dobijanje potpunije
nezavisnosti, kao i modaliteti ravnotežnog povezivanja u neki oblik složene državne zajednice. Kada se
posmatra ostvarena efektivnost na prostorima SCG i Kosova može se konstatovati da je u polaznoj poziciji
(2005. godine) ona veoma niska (tačka 1). Efektivnost Srbije i Kosova je upola manja od one iz 1990.
godine i to su važni kriterijumi za mentalno osvešćenje političara, ali i naroda. Šanse da se ove pozicije bitno
unaprede zavisiće od ostvarenog dogovora, ali to je spor proces koji će trajati decenijama. Svako
zakašnjenje puno će koštati sve involvirane strane.
Polazna situacija vezuje se za pluralistički problemski kontekst, za usvajanje finaliteta EU, odnosno cilj obeju
strana je stvaranje evropskog Kosova i evropske Srbije. Da li će se ovo stvaranje obaviti u zajedničkoj
državnoj organizaciji ili odvojenoj stvar je dogovora i razvoja procesa koji u narednim godinama sledi.
Osnova ovog prilaza je primena sistemskih ideja metafore kulture i političkih metafora pluralne politike. U
ovim uslovima forsiraju se i ideje sistemske organske metafore jer svi shvataju značaj ravnoteže interesa i
stabilnosti državnog sistema SCG i sistema Kosova. Dogovori koriste metode savremenih organizacija i
eksperti imaju značajnu regulacionu ulogu. Troškovi za ove aktivnosti (T) su mali; odnosi sa međunarodnom
zajednicom su povoljni jer se preko ovih ideja povećava harmoničnost i koherencija delova ovih sistema.
Srbija i Kosovo dobijaju povoljne zajmove, naglo oživljava njihova privredna aktivnost i tržišna razmena roba
i usluga. Istovremeno se povećava razmena ljudi, ideja i kapitala između Srbije i Kosova. Glavna osobenost
ove situacije (prve etape u razvoju procesa sporazumevanja) je smanjenje nivoa razornog zagađenja
(mržnje između ljudi), povećanje stabilnosti Srbije i sistema Kosova, a to vodi ka opštem napretku. U ovoj
fazi dogovoreni su svi elementi uslovnosti i formiran je monitoring za ispunjenje ovih obaveza. U ovoj etapi
nema suvereniteta Kosova, a polazna situacija je sadašnje stanje polunezavisnosti bez suverenosti.
Kretanje procesa odvija se od sadašnje situacije polunezavisnosti bez suverenosti do višefaznog povećanja
suvereniteta, i to sukcesivno kako se ispunjavaju dogovoreni uslovi.

Druga etapa

Završetak ove etape obeležen je na dijagramu tačkom 2. Ona predstavlja proces zajedničkog rešavanja
krizne situacije jer su u prvoj situaciji prebrođeni svi osnovni organizacioni problemi, odnosno ostvarena je
uspešna saradnja Prištine i Beograda. Uslov za prelazak na ovu fazu je da se ova saradnja nesmetano
odvija. Svi učesnici spora shvataju da je njihovo viđenje problema ograničeno i zato ga niko drugome silom
ne nameće. Svi nude brojna ravnotežna rešenja sa validnim iskazima za njihovo prezentovanje uz
neprekidnu kontrolu i medijatorsku ulogu međunarodne zajednice, pre svega UNMIK-a i Kontakt grupe. Svi
zajednički identifikuju znanja koja im mogu koristiti u procesu dogovaranja (sistemske ideje i ideje korišćene
pri formiranju EU). Pojedini ciljevi se definišu i pojedinačni problemi se tretiraju kao realni i rešivi, pod
uslovom da su ponuđena rešenja ravnotežna i da ih prihvataju sve involvirane strane. U ovoj fazi rešavaju
se pojedinačni problemi po redu hitnosti i budući status Kosova se ne nameće. Smatra se da do sada
ostvarena samostalnost Kosova i postavljeni standardi u dovoljnoj meri zadovoljavaju interese obeju strana.
Prihvata se koncept da se budućnost zajednički etapno gradi metodom pozitivne regulacije i na ovom se
prilazu istrajava. Ovakav koncept nije zadržavanje statusa quo, to je veoma angažovan proces svih
involviranih strana u kojem će konačan status Kosova biti rešen na kraju treće etape. U ovoj situaciji
međunarodna zajednica vodi Kosovo ka "usmerenom ali uslovljenom suverenitetu". Konačno, kada se
standardi u dovoljno dobroj meri ispune, UN i EU zadržavaju ovlašćenja samo u oblasti ljudskih prava i

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

zaštiti manjina. Međunarodna zajednica ne prestaje da stalno kontroliše ispunjenje standarda i svih
elemenata dogovorene uslovnosti.
U drugoj etapi razvoja Kosovo bi bilo priznato u upravljačkom smislu kao "uslovno nezavisna celina bez
suvereniteta" (formalno, suverenitet pripada SCG), a što je zahtev Rezolucije 1244. Za ovu se situaciju
može reći da odgovara predloženom kriterijumu Srbije, koji je dat izrazom "više od autonomije, manje od
nezavisnosti". Međunarodna zajednica zadržava upravljačka ovlašćenja u oblasti ljudskih prava i zaštiti
manjina, kao i kontrolu ispunjenja svih elemenata uslovnosti. Praktično, na Kosovu ostaje protektorat UN, s
tim što se ovlašćenja UN sa UNMIK-a prenose na EU. U ovim uslovima KFOR zadržava isti mandat i status.
Iako se u ovoj etapi Kosovo tretira kao "delimično nezavisni entitet bez suverenosti", to nije konačno
rešenje. Ovakva pozicija omogućava privremenim institucijama Kosova postupni razvoj upravljačkih
sposobnosti, što treba i dokazati u praksi. Ovakva situacija pogoduje srpskoj zajednici Kosova jer se njen
položaj kontinuirano poboljšava. U ovoj etapi protektorat EU postaje najvažniji faktor stabilnosti i svako
prenošenje potpune vlasti na privremene institucije destabiliziralo bi sistem. Angažovanje međunarodne
zajednice ogleda se u neprekidnom povezivanju strana da se održi pregovarački proces, ali i u pomoći pri
rešavanju ekonomskih i drugih važnih egzistencijalnih problema Kosova, posebno onih koji su vezani za
poboljšanje života svih ljudi. Problemi se ne posmatraju samo kao izbor između alternativa, nego se
određuju posredni ciljevi koje zajednički treba dostići i razvijaju se modeli za svaku razmatranu situaciju.
Ovakvim postupanjem višestruke perspektive više nisu antagonističke već svi akteri nastoje da deluju
zajednički tražeći rešenje za neki zajednički parcijalni cilj koji je za sve koristan.
Troškovi (T) za ove aktivnosti rastu i lociraju se u proces učenja, u istraživačke aktivnosti, u nove privredne i
infrastrukturne investicije, u infrastrukturu, u obezbeđenje zajedničkog života građana Kosova i savremeniju
organizaciju i to bez političkih manipulacija. U ovoj soluciji same činjenice i logika ne igraju presudnu ulogu u
procesu dogovaranja jer se poštuju i tuđa politička stanovišta kao značajna emotivna vrednost. Ideja vodilja
je: "Daj, da bi dobio". Osnova ove solucije je definisanje pluraliteta stanovišta kako bi bila moguća analiza
efektivnosti i troškova svih razvojnih faza. U ovoj situaciji bitno je saznati kakvi su prirodni, ljudski, materijalni
i finansijski potencijali Kosova za privredni razvoj i kakve su reperkusije ovog stanja na privredu Srbije i
privredu Kosova. Isto tako, neophodno je

proceniti vrednost prirodnih resursa

Kosova i utvrditi uslove za njihovo
dobijanje, zajedničko finansiranje i
korišćenje. To su dinamički činioci razvoja
koji se moraju detaljno razmotriti. Stalni
monitoring kontroliše ispunjenje standarda
i konstatovani defekti se u hodu otklanjaju,
uz stalan nadzor službi UN i EU.
U ovoj fazi posebna pažnja posvećuje se
analizi radne snage Kosova srpske i
albanske zajednice, njene sposobnosti da
prihvati savremenu tehnologiju;
preduzimaju se brojne mere da se ove
sposobnosti unaprede. Posebno je važna
analiza socijalne situacije na Kosovu, kako
za albansku tako i za srpsku populaciju.
Isto tako, analiziraju se raspoloživa
sredstva za rad u važnijim društvenim
preduzećima Kosova; analizira se i
raspoloživi kapital kojim se ova sredstva
mogu zameniti boljim i tako, kroz
restrukturaciju privrede, unaprediti Henri de Toulouse Lautrec, Artilleryman
poslovanje. Od posebnog je značaja Saddling His Horse, 1879.

zajedničko procenjivanje poslovnih potencijala kosovske privrede kroz preduzetnička razmatranja. Isto tako,
za Srbiju su važna razmatranja stanja imovinsko-pravnih odnosa jer predstoji obimna transformacija
društvenog vlasništva i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa srpske populacije i Srpske pravoslavne crkve.
Sve ove transformacije nikako ne smeju da se realizuju kroz kriminogene aktivnosti. Od posebnog značaja
je analiza društvenih odnosa srpske i albanske populacije i analiza socijalnih uslova života u pojedinim
enklavama. Na kraju ove etape Kosovo dobija status kandidata za članstvo u EU i preko protektorata EU
započinju pregovori. Ova faza može da traje od tri do pet godina, ali i znatno duže i zavisiće od ispoljene
kooperativnosti i kreativnosti svih involviranih strana. Za brojna pitanja srpske vlasti neće pokazati veći
interes, ali se to u polaznoj situaciji ne može odrediti.

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Treća etapa

Završetak ove etape obeležen je na dijagramu tačkom 3. Ovu situaciju karakteriše nastavak svih aktivnosti
iz prve i druge faze pod patronatom EU. Osnova ove solucije je transferisanje ideja i promišljanja o
problemskim situacijama koje su uočene a koje se odnose na vitalne interese oba naroda. U trećoj etapi ne
menja se privremeno definisani status Kosova, "uslovna nezavisnost bez suverenosti", i svi na njega pristaju
jer time privremene institucije vladaju Kosovom, a to bitno ne utiče na pozicije Srbije u igračkom procesu. U
ovoj fazi treba započeti rad na iznalaženju načina za unapređenje tehnološkog i organizacionog znanja
srpske i albanske zajednice jer bez njega nema efikasnog privređivanja na Kosovu. Sve konstatovane
problemske društvene situacije shvataju se kao podloga za zajednički angažman na prihvatanju određenih
pravila i određenih konstitucija, pre svega onih koje je usvojila EU. Ovu situaciju treba shvatiti kao razmenu
pozitivnih odnosa između srpske i albanske kulture, privrede i trgovine i ove odnose treba zajedničkim
naporima stalno unapređivati. Sve aktivnosti koje se upotrebljavaju u ovoj etapi odbacuju primenu samo
principa "cilj - sredstva"; svi se angažuju da spoznaju "šta bi bilo korisno činiti da Kosovo i Srbija povećavaju
svoje efektivnosti i brže napreduju ka EU".
U ovoj fazi dolazi do intenzivnih pregovora predstavnika institucija Kosova i Vlade Srbije u rešavanju brojnih
problemskih situacija. To se odnosi na pitanja vezana za rešavanje primene standarda, povratak raseljenih
lica, decentralizaciju teritorije Kosova, energetiku, infrastrukturu, imovinske odnose itd. Decentralizacija
treba da bude tako urađena da srpske enklave imaju stvarnu mogućnost da same vode računa o svojoj
sudbini. Posebno je važno rešiti pitanje statusa područja Kosovske Mitrovice, s tim što se ova oblast u
konačnom procesu može priključiti Srbiji. Preko posebnih fondova UN, EU i Srbije omogućilo bi se
preseljenje Srba sa Kosova koji to žele, ali na efikasan i dostojanstven način. U ovoj fazi procesu povratka
izbeglica UN i EU daju posebno važno mesto i značaj; zato intenzivno pomažu ovaj proces. Isto tako, u ovoj
fazi treba rešiti pitanje svojinskih prava srpskih građana, Srpske pravoslavne crkve i društvenog vlasništva
države Srbije. Kao važan problem u ovoj fazi treba rešiti pitanje prava korišćenja rudnih rezervi Kosova od
strane Srbije. Srbija bi trebalo da dobije koncesionarsko pravo za znatne količine kosovskog uglja. Evropska
unija bi trebalo da posebnim stimulacijama potpomaže procese ulaganja stranog kapitala na Kosovo, s tim
što u ovom procesu treba da dobijaju prednost investicije koje zapošljavaju pripadnike manjinskih etničkih
zajednica.
Kada se svi navedeni poslovi završe prestaje podela vlasti između institucija Kosova i Evropske unije,
odnosno Kosovo se upravljački potpuno osamostaljuje, ali bez suverenosti, uz saglasnost Srbije. Ova
situacija donosi Kosovu status republike u SCG i sasvim novu pregovaračku poziciju. Decentralizacija vlasti
na Kosovu, povratak Srba, garancije za normalan život kosovskih Srba i ispunjenje svih elemenata
dogovorene uslovnosti neophodni su da bi Vlada Srbije prihvatila potpunu upravljačku nezavisnost Kosova
bez suverenosti. U ovoj etapi ulogu suverena nad Kosovom igrala bi i dalje SCG preko protektorata EU. Na
kraju ove faze zajednički se dogovara budući statusu Kosova jer će situacija biti daleko jasnija nego na
početku. To će najverovatnije biti potpuna nezavisnost Kosova, ali su moguće i neke druge kombinacije
konfederalnog povezivanja osamostaljenog Kosova sa Srbijom i Crnom Gorom. Za ovu situaciju izraz "više
od autonomije" podrazumeva novi, "Kosovo republika", a ona omogućava dobijanje potpune nezavisnosti
Kosova. U ovoj fazi nastavlja se gradnja novih zakona na Kosovu na osnovu standarda EU i učvršćuje se
pravni poredak sa jasnom upravljačkom ulogom institucija Kosova bez određenja kome pripada Kosovo u
pogledu suverenosti. Svim navedenim aktivnostima smanjuje se nivo razornog zagađenja, međuetnička
mržnja se amortizuje; osnovni princip je realizacija stabilnosti kosovskog sistema, uz nastojanje da srpska
zajednica maksimalno participira u rešavanju svih problema na najširim osnovama. To se odnosi na lokalni i
regionalni nivo ali i nivo privremenih institucija Kosova. Ova solucija ne insistira na procesima optimizacije
interesa sukobljenih strana već se ovaj proces zamenjuje učenjem i istraživanjem svih realnih problema koje
treba zajednički rešavati uz traženje rešenja koja su korisna za sve. Praktično, optimalizuje se zajednička
korist a to smanjuje nivo konfliktnosti. Osnova je upravljanje sa neprekidno izmenljivim tokom interaktivnih
događanja između delova srpske i albanske populacije, i međunarodne zajednice, ali tako da se proces
upravljanja organizuje na svim nivoima s težnjom da se ravnopravno zadovolje interesi svih involviranih
strana. Na kraju ove faze institucije Kosova više nisu privremene i one preuzimaju celokupnu unutrašnju
regulaciju, a Srbija prihvata takvu situaciju.
Sve involvirane strane usvajaju činjenicu da realni svet Kosova i Srbije nije sistemski uređen i da je
problematičan i zato se ne insistira na njegovom brzom strukturiranju (hitnom definisanju državne
pripadnosti). Svi pristaju da se kosovski problem reši kroz proces koji se odvija u više razvojnih faza, kako je
ovim planom i predloženo. Isto tako, usvaja se potvrđena činjenica u praksi EU da metodologije istraživanja
realnog sveta mogu biti sistemske i da sve moraju biti zasnovane na idejama metafore kulture jer bez
ispoljavanja kulture nema napretka. Najveći napori srpskog i kosovskog društva usmeravaju se na proces
učenja, da bi se razumelo kako to civilizovani svet napreduje u svim oblastima ljudskih delatnosti. Od
suštinskog je značaja da u ovoj fazi svi nastoje da ispoljavaju pozitivne osobenosti svoje kulture i da ukidaju
sve političke nacionalističke manipulacije narodom. Involvirane strane prihvataju ideje naprednog sveta, pre

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

svega ideje EU o postupnoj gradnji složenih zajednica, zato se na konačnom rešenju ne insistira. Sve
solucije koje služe realizaciji nekog problema sistemski se vrednuju pre odlučivanja za delovanje, ali tako da
se uzima u obzir njihova relevantnost za sve one koji učestvuju u procesu dogovaranja i odlučivanja.
Preduslov za donošenje odluka je razmatranje njihove kulturne izvodljivosti, što isključuje svaku upotrebu
sile i prljavih manipulacija. Tržišna utakmica selekcionira vrednosti i smanjuje uticaj politika na vrednovanje
ljudskog angažovanja u svim aktivnostima na Kosovu.
U ovoj fazi neprekidno se unapređuje saradnja Srbije i privremenih institucija Kosova sa međunarodnom
zajednicom, ali i međusobno; povećava se protok ljudi, roba, materijala, novca i energenata između Srbije i
Kosova. U ovim uslovima troškovi regulacije (T) će rasti, ali će se srazmerno njima povećavati i društvena
efektivnost Kosova i Srbije. U ovoj fazi moraju da budu razrešena sva pitanja vezana za prijem Srbije i
Kosova u EU i da svaka strana jasno vidi svoju evropsku budućnost. Konačan rezultat ovog pozitivno
usmerenog monotonog procesa je nagli skok u novi, daleko bolji državni kvalitet Kosova i Srbije u momentu
njihovog prijema u EU. U svom razvojnom procesu danas Kosovo kasni za Srbijom cca 20-30, a možda i
znatno više godina i ovim se procesom naglo ubrzava njegova tranzicija. Na kraju ove faze dogovara se
konačan status Kosova, ali je to tada jednostavan posao jer su obezbeđeni povezujući civilizacijski elementi
srpskog i albanskog naroda, koji su povezali sve države EU. Orijentaciono se procenjuje da bi ova etapa
trajala najmanje pet godina, a verovatno i znatno duže. Optimistička prognoza je da bi se to moglo dogoditi
2010-2020. godine, zavisno od spremnosti involviranih strana za pozitivno angažovanje. Pesimističke
prognoze vode u proces negativne regulacije, kada katastrofalno stradaju sve involvirane strane i rešenje se
odlaže u nedogled.

Četvrta etapa

Završetak ove etape obeležen je na dijagramu tačkom 4. Ona započinje posle skoka Srbije i Kosova u
znatno veći društveni kvalitet u momentu prijema obe zajednice u EU (zajedno ili sa malim vremenskim
zakašnjenjem za Kosovo). Ova se situacija odnosi na procese kojima se u Srbiji i na Kosovu razrešavaju
brojne problemske situacije; pre svega, rešeno je pitanje povratka izbeglica, pitanje zaštite nacionalnih
manjina, rešeno je pitanje organizacije državne uprave na Kosovu, rešeni su mnogi problemi koji opterećuju
kosovsku privredu, tržište i finansije, rešeni su svi problemi vezani za dobijanje uslovne nezavisnosti, bitno
je smanjen nivo razornog psihološkog zagađenja između srpskog i albanskog naroda, a posebno je
uhodana primena standarda uz stalno rešavanje socijalnih problema uz pomoć EU. Osnova ove alternative
je zajedničko (ili odvojeno) opažanje svih važnijih društvenih problema, usaglašavanje pojedinih tvrđenja,
upoređivanje različitih varijanti i, konačno, zajedničko odlučivanje o budućim akcijama tako da rezultat
donese korist svim zainteresovanim stranama. U ovim uslovima moguće je povezivanje Kosova, Srbije i
Crne Gore u neku složenu zajednicu, čak i u okolnostima da je na kraju treće etape Kosovo dobilo
nezavisnost. Tada će delovati jaki regionalni integrativni faktori zasnovani na principima koje za svoje
povezivanje koristi EU.
Glavna karakteristika ove faze je stabilizacija političkog i privrednog sistema Srbije i Kosova, naglo
povećanje društvenog proizvoda, osposobljavanje srpske i kosovske privrede, poljoprivrede, bankarskog
sistema, tržišta, ali pre svega kosovskih institucija da ravnopravno učestvuju u svim procesima u okviru EU.
Ove će se aktivnosti odvijati preko procesa privatizacije, restrukturacije i stabilizacije uređenog tržišta uz
neprekidnu primenu standarda. Kod ove solucije ulaženje u situaciju koja se smatra problemskom nikada
nije fiksirano. Svaka problemska situacija se iskazuje tako da omogući upoređivanja pojedinih alternativa i
traženje rešenja koja unapređuju društveni sistem Kosova i Srbije. U ovoj fazi definišu se sve relevantne
aktivnosti za unapređenje problemskih situacija, grade se konceptualni modeli, upoređuju dobijeni rezultati
na modelima sa realnim stanjem i tek se tada definišu odgovarajuće promene koje su izvodljive. Konačno,
kada se uspostavi interesna ravnoteža preduzimaju se akcije koje će rešiti svaki problem. Ova etapa
vremenski je neodređena i ona podrazumeva dobijanje punog i nepodeljenog suvereniteta Kosova, odnosno
ona označava uključivanje Kosova u Evropsku uniju. Realizacija ove faze zahtevaće više decenija, ali
postoji mogućnost da ovo vreme i znatno duže traje ako razvojni procesi budu zaostajali. Ako dođe do
zastoja realizacije ovih ideja tada Kosovo dobija "podeljeni suverenitet" u odnosu na EU jer su i dalje na
Kosovu prisutne institucije EU. Srbija ostaje stamena u svojim polaznim zahtevima a to su uslovi da se
generira novo zlo. Nužni preduslov da se ostvari ovaj scenario je uspelo razrešenje procesa trajanja
"uslovne nezavisnosti Kosova" i njegovo pretvaranje u "bezuslovnu nezavisnost". Obe strane moraju da
prihvate nužnost fundamentalnih promena u svim elementima međusobnih odnosa kako bi se u ovim
zajednicama instalirale ideje EU. Trajanje ove etape ne može se odrediti jer će dužina zavisiti od intenziteta
međusobne saradnje. Troškovi (T) ove situacije su relativno mali jer se odnose na procese učenja i
promišljanja svih realnih problema nakon skoka Srbije i Kosova u novi, bolji kvalitet. Može se smatrati da je
na kraju četvrte razvojne situacije kosovski problem praktično rešen.

CEEOL copyright 2022

CEEOL copyright 2022

Peta i šesta etapa

Završetak ovih etapa obeležen je na dijagramu tačkama 5 i 6. Prikazivanje ovih razvojnih etapa ima za cilj
da objasni zakonitosti evolucionog procesa razvoja organizmičnih struktura u uslovima pozitivne regulacije.
Ove etape pokazuju razvojni proces koji nastaje nakon potpunog stabiliziranja društvenog sistema Kosova i
Srbije, kada su formirane odgovarajuće institucije, kada funkcioniše pravna država i važi politički pluralizam,
kada se političari svih strana ponašaju civilizovano, kada pristižu investicije, kada su privrede osposobljene
za tržišnu utakmicu i kada započinje njihova burna izgradnja u okvirima EU. U ovoj situaciji primenjuju se
sve sistemske aktivnosti koje je primenila EU u svom razvoju. Ove se etape vezuju za eksponencijalni razvoj
svih segmenata društva uz pomoć pluralne politike, savremene nauke i tekovina moderne civilizacije.
Detaljnije obrazlaganje ovih etapa nije nužno jer za njih važe sve poznate ideje moderne, modernizma i
postmodernizma.

Zaključak

Predloženi "Okvirni plan Srbije za Kosovo" obezbeđuje uspešno putovanje kroz problemske situacije na
Kosovu sve do njihovog konačnog rešenja. Proces pozitivne regulacije omogućava da se, u relativno
kratkom roku, svi vekovima stvarani problemi između srpske i albanske zajednice Kosova uspešno reše na
zadovoljstvo svih oponenata. Plan ne forsira nijednu involviranu stranu, on je po osnovnim pitanjima
interesno ravnotežan i zato je najverovatnije prihvatljiv za međunarodnu zajednicu. On može da bude teže
prihvatljiv za one političke subjekte koji neguju ekstremna usmerenja srpske i albanske strane, ali se to
može prevazići delovanjem sistemskih ideja metafora kulture i pluralne politike. Predloženi "Okvirni plan za
Kosovo" omogućava Vladi Srbije da razradi svoju "Strategiju za Kosovo" i da preko nje uspešno učestvuje u
procesu pregovaranja.
Autor je doktor tehničkih nauka

CEEOL copyright 2022