OD FILICIDA DO DEČIJIH PRAVA

- razvoj shvatanja zlostavljanja i zanemarivanja dece -

Mitovi o detinjstvu

 Romantična predstava “bezbrižno detinjstvo”

 Doba nevinosti (neznananja?)
 Zavisnost, nekompetentnost i bespomoćnost
 Relatvna nemoć: deca su mnogo značajniji autori svojih biografija nego što odrasli
predpostavljaju (Jensen & McKee, 2003; Butler et al 2003)
 Konstrukcija profesionalaca: “biće u nastajanju” vs. dete kao takvo ovde i sada (ne kako
se sećamo, zamišljamo ili želimo da bude)

Shvatanja konstrukta detinjstva

 Razumevanje položaja i prava deteta – uticaj na postupke odraslih prema deci.

 Dete kao nezrelo, nedruštveno i neodgovorno biće, "mali čovek“ - zrelo društveno biće
postaje tokom univerzalnog, biološki određenog preobražja.
 Komparativna kulturna istraživanja socijalizacije (Mid, Benedikt, Malinovski) - razvoj se
razlikuje u različitim kulturama, oblikuje se prema osobenostima načina života i sistema
vrednosti u datoj kulturi.
 Filip Arijes - detinjstvo kao socijalni konstrukt nastaje tek u XVII veku:
 Tokom srednjeg veka deca su provodila vreme slično odraslim osobama: u zajedničkom
radu i međusobnoj igri. Uvođenjem obrazovnih programa (uticaj crkve), deca se
razdvajaju u svakodnevnim aktivnostima od odraslih.
 Liberacionističko shvatanje - uspostavljanje koncepta detinjstva shvata kao
ograničavajući činilac koji formalizuje kontrolu odraslih nad decom.
 Lojd Demaus - što dublje zalazimo u prošlost, sve je niži nivo nege i veća okrutnost
prema deci- koncept detinjstva je produkt napretka društva.
 Od infanticida, (do IV veka n.e.) do pomagačkog modusa - razvijena društva sredine XX
veka.
 Od stanja gde roditelji nisu sagledavali svoju decu kao odvojene osobe sa posebnim
potrebama, do uvažavanja deteta kao posebnog bića koje ima specifična prava na
razvoj, negu i individualnost.
 Rastuća saznanja - dokazi o bliskim odnosima roditelja i dece u različitim kulturama kroz
istoriju uprkos raširenom siromaštvu i velikoj stopi smrtnosti dece.
 Mada su se u ranijim periodima istorije deca na mlađem uzrastu uključivala u svet
odraslih, izgleda da su oduvek imala specijalan status, naročito u mlađem uzrastu.

Page | 1
  Ekonomski razvoj društva podržava povećanu pažnju na posebnosti i potrebe detinjstva
kao odvojene pojave.

Refleksija

 Šta znači da se neko ponaša prema osobi kao prema detetu?

 Na koji način se prema deci ponašate drugačije nego prema odraslima?
 Da li postoji nešto što ste naučili od dece sa kojom se srećete/ radite? Šta?
 Kako način na koji doživljavate decu može da vam pomogne da pomognete deci?

Zlostavljanje i zanemarivanje kroz istorju - staro doba

 Biblija - primeri ritualnog žrtvovanja dece, ugrađivanje tela prvorođene dece u zidine
Jerihona, spaljivanje dece i masovna ubistva odojčadi;
 Infanticid: Egipat, Indija, drevna Grčka (hendikepirana deca), Rim (ius vitae ac necis),
Arabija i Kina.
 Napuštanje je češće praktikovano od infanticida.
 Seksualna zloupotreba – drevne evropske civilizacije - incest tabu; zaštićen položaj
deteta viših staleža u starom Rimu

Zlostavljanje i zanemarivanje kroz istoriju – srednji vek

 Rašireno siromaštvo - deca ekonomski teret roditeljima - napuštanje, prodavanje,

iznajmljivanje ili sakaćenje.
 Podaci o batinanju dece u školama - i rutinske i brutalne i ponižavajuće telesne kazne.
 Bič - simbol učenja: od XVII veka telesne kazne su uključene školski sistem kao
svakodnevno "vaspitno sredstvo" za učenike svih uzrasta i socijalnih statusa.
 Napuštanje dece - crkva počinje da organizuje i reguliše praksu napuštanja dece – velika
smrtnost u sirotištima.

Zlostavljanje i zanemarivanje kroz istorju – ind. revolucija novi vek

 Prestaje potreba za radom dece viših slojeva, kod siromašnih i mala deca uključena u
težak celodnevni rad.
 U Engleskoj XIX v. - filantropska i religiozna društva podstiču državu da definiše decu
kojoj je potrebna zaštita: deca na ulici (skitnice, prosjaci, ulični prodavci), mladi
prestupnici, zaposlena i siromašna deca.
 Zakoni i intervencije ne zadiru u život porodice: zaštita javnog reda i pokušaji uticaja na
vrstu i težinu poslova.
 Farme beba – 70- te g. XIX v. organizovan porodični smeštaj.

Page | 2
Zlostavljanje i zanemarivanje kroz istoriju –novi vek

 Engleska: Društvo za prevenciju okrutnosti prema deci: ne postoje zakonska sredstva za

zaštitu – ustanovljavanje inspektora koji su pronalazili i prijavljivali policiji slučajeve ZZ i
posebna prihvatilišta.
 SAD: briga za moralni razvoj dece u osiromašenim porodicama urbanih slamova -
izdvajanje dece iz porodica u popravne domove i sirotišta.
 Društvo za prevenciju okrutnosti prema životinjama, - 1874 - društvo za zaštitu dece -
Henri Berg i priča Meri Elen Vilson – prvi moderan zakon NY 1885 g.

Zlostavljanje i zanemarivanje kroz istoriju – rani XX vek

 Maloletnički sudovi i specijalizovane socijalne službe.

 Definisanje socijalnog rada kao posebne profesije - diferenciranje od dobrovoljnih
milosrdnih i aktivnosti socijalne kontrole.
 Shvatanja da SR ima znanja i sredstva za ulaženje u sferu porodičnog života, i bez
zakonskih sankcija.
 Između I i II sv. rata fokus SR očuvanje "konvencionalne" nuklearne porodice –
tolerancija prema porodičnom nasilju i fokus na zanemarivanje kao posledicu
siromaštva.

Zlostavljanje i zanemarivanje kroz istoriju – Srbija XIX i rani XX v.

 Vera Erlih - među južnoslovenskim narodima nema negativnog stava prema fizičkom
kažnjavanju, koje je naročito rasprostranjeno među Srbima (najprisutnija dinarska,
ratnička tradicija).
 Prevlast kažnjavanja - dete se shvata pre kao rđavo, sebično, nepouzdano i nedruštveno
nego kao dobro i socijalno biće.
 Kažnjavanje - sinonim za vaspitanje - blagost i maženje "kvare decu".
 Građansko društvo – neprepoznavanje nasilja nad decom - "sirota ili nejaka deca koja
stradaju bez svoje krivice, usled siromaštva ili nemorala roditelja“.

Zlostavljanje i zanemarivanje kroz istoriju – druga polovina XX veka

 60’ – Henry Kempe, pedijatri i "sindrom pretučenog deteta" – donošenje zakona o

obaveznom prijavljivanju.
 70’ - prodor feminističkih ideja – porodično nasilje i seksualno zlostavljanje dece.
 80’ – emocionalno zlostavljanje – stručnjaci mentalnog zdravlja.
 90’ - zanemarivanje - novi teorijski i akcioni pristupi u socijalnom radu.

Page | 3
Prava deteta kao novi okvir

 Promene prema intervencijama u sferu porodičnog života, promene morala i ideologije

- formulisanje novih ciljeva socijalnih službi.
 Od funkcije zaštitnika morala i socijalne kontrole, preko službi za očuvanje i unapređenje
porodičnog života do fokusiranja deteta kao primarnog subjekta zaštite i definisanje
intervencija SR prema"dobrobiti" i "najboljem interesu deteta".
 Definišu se posebna prava deteta, kojima se garantuju njegova lična dobra kao
društveno priznat interes.
 Priznaju se nova prava koja izražavaju slobodu i samoodređenje ličnosti deteta i
podrazumevaju autonomno vršenje.
 Koncept integralnih prava deteta na život i razvoj razmatra se kao deo osnovnih,
urođenih ljudskih prava koja za decu imaju poseban, dodatni značaj, jer čine osnovne
pretpostavke za detetov život i razvoj.
 Pojam "zloupotrebe roditeljskog prava"

Tekst Konvencije o pravima deteta UN propisuje katalog zaštićenih prava deteta

Građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava deteta predstavljaju podvrstu tri
šire kategorije prava:

1. na participaciju - građanska i politička prava: pravo na ime i identitet, pravo na

uvažavanje mišljenja deteta, pravo na pristup informacijama, sloboda govora i mišljenja
2. na zaštitu - zaštita od diskriminacije, fizičkog i seksualnog zlostavljanja, eksploatisanja,
zloupotrebe štetnih supstanci, nepravde i konflikta
3. na obezbeđenje - društvena prava deteta na minimalne standarde zdravlja, na socijalno
osiguranje, telesnu negu, porodični život, kulturu, obrazovanje.

Ostvarivanje prava deteta uslovljeno poštovanjem četiri principa:

1. pravo na život, opstanak i razvoj

2. pravo na nediskriminaciju
3. najbolji interesi deteta
4. uvažavanje mišljenja deteta

Page | 4
Prava deteta kao novi okvir

 KPD UN, nalaže državi da preduzima odgovarajuće mere "...za zaštitu deteta od svih
oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja i zlostavljanja, zapostavljanja ili
nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno
zlostavljanje“.
 Moderni sistemi zaštite dece - bliska veza pravne zaštite i socijalnog rada.
 SR razvija metode procene i intervencije koje balansiraju između autonomije porodice i
zaštite dobrobiti deteta u datom socijalnom kontekstu.

Savremeni koncepti za zaštitu dece

Šta decu čini posebnom?

 Uzrast i razvojni stadijum razlikuju decu od odraslih, što decu čini ranjivijim i zavisnijim.
 Posebna zaštita prava deteta u zakonu i javnim politikama:
o opravdanja ograničavanja prava deteta i
o obaveze odraslih da obezbede podršku i podsticajno okruženje za puni razvoj
deteta.
o Pristup zasnovan na pravima: Podseća odrasle da su deca važna, da se njihovi
interesi razlikuju od interesa odraslih i da odrasli treba da razmotre uticaj svojih
odluka na decu kao prioritet.

SHVATANJA KOJA USMERAVAJU RAD SOCIJALNIH SLUŽBI

 Veze roditelja i dece su nazamenjive i neraskidive, sve porodice žele da urade najbolje za
svoju decu;
 Posebna povezanost roditelja i deteta je ponekad narušena i neki roditelji nanose štetu
svojoj deci. Intervencija socijalnih službi treba da balansira u interesu bezbednosti
deteta i interesu održavanja porodičnih veza.

DRUŠTVENO ORGANIZOVANI OBLICI ZAŠTITE DECE

 Saznanja o raznovrsnim faktorima

1. poremećaji roditeljstva
2. neznanje
3. poremećaji odnosa u porodici
4. uslovi života porodice
5. uslovi iz šireg okruženja

Page | 5
  Najveći uticaj imaju shvatanja do koje mere su roditeljski postupci ili propusti rezultat
roditeljske patologije – neka vrsta moralnog propusta

KONCEPTI SLUŽBI ZA ZASTITU DECE

 Najbolji interes(i) deteta

 Koncept razumnih napora
 Najmanje restriktivno rešenje
 Koncept stalnosti
 Dobrobit deteta

NAJBOLJI INTERESI DETETA

 Centralan, najprisutniji i najteže savladiv.

 Kriterijumi kojima bi se mogla odrediti sadržina: šta konstituiše najbolji interes
pojedinačnog deteta? Porodični integritet ili najmanje štetna alternativa za dete?
 Kako se utvrđuje suma dobara koja znaci blagostanje?
 Shvatanja sta su nepovoljni uslovi za razvoj dece i značaja prirodne porodice u razvoju
deteta.

Razumevanje i primena NID

 Evoluira tokom vremena, pod uticajem društvenih nauka, istraživanja dečijeg razvoja,
povećanog učešća mladih u javnom životu, razvoju zakona i politika na nivou vlade.
 Pozitivan i negativan učinak:
o Nekad se NID koristi za zaštitu prava deteta kao osobe.
o U drugim situacijama, deci se odriču prava i sposobnost da koriste zakonska
prava odraslih.

Druga strana NID

 Roditelji u razvodu često opravdavaju sopstveni interes koristeći jezik NID.

 Koristi se za opravdanje neuključivanja gledišta dece.
 NID je korišćen za opravdanje izdvajanja iz porodica dece manjina i njihov smeštaj u
rezidencijalne institucije.
 Kategorizacija romske dece – da bi se “olakšalo školovanje”; Deca bez matičnih brojeva
u R. Srbiji.
 Proces određivanja NID se razvio u skupu industriju profesionalaca koji nameću
sopstveno gledište NID, dok su deca ostavljena u ne/milosti onoga ko je najmoćniji da
utiče na odluke ili nametne svoju volju detetu.

Page | 6
KONCEPT STALNOSTI/1

 Preokret u shvatanju najboljeg intersesa deteta

 Dete treba da živi u okruženju koje je ne samo podsticajno za njegov razvoj, već da
obezbedi kontinutet odnosa, sredine i načina života

UVIDI PRAKSE I ISTRAZIVANJA izdvojena deca:

 veoma dugo ostaju na smeštaju

 malo kontakata sa roditeljima
 veliki broj dece ima probleme u ponašanju
 izdvojeno dete ima velike šanse da više puta promeni svoje okruženje: posledica prekid
u odnosima ključnim za razvoj

Zaključak: deca su napuštena od strane svojih roditelja i zanemarena od strane sistema

Izdvajanje treba da bude privremeno

Probleme u porodici treba svladavati da bi se dete što pre vratilo roditeljima; sistem usluga i
službi:

1. Promoviše bezbednost dece (zastita od zlostav.)

2. Prevenira izdvajanje dece (uslugama u zajednici)
3. Održava odnose roditelja i dece na smeštaju, i promoviše “što brzi" povratak u
porodicu;
4. Obezbeđuje stalnost i kontinuitet u odnosima i načinu života za decu koja se ne
mogu vratiti u roditeljsku porodicu
 Kontinuitet odnosa, sredine i načina života
 Uvažavanje detetovog osećaja za vreme
 Detetova potreba da se oseća željenim i voljenim

DOBROBIT: BALANSIRANJE STALNOSTI I BEZBEDNOSTI

 BALANSIRANJE potrebe da se dete zaštiti od prepoznatih rizika i potrebe očuvanja

porodice
 ZAKONI I STRUČNI STANDARDI:
1. situacije gde treba izdvojiti dete
2. trajanje izdvajanja
3. šta je sve potrebno izdvojenom detetu

Page | 7
  Standardizuju se kriterijumi za određivanje dobrobiti deteta, kroz definisane procedure
 Vremenski ograničiti mogućnosti roditeljima da se pokažu kao sposobni za bezbedno
roditeljstvo u skladu sa detetovim osećajem za vreme (“razumni napori”).

Najbolji interesi deteta

Određivanje najboljih interesa / dobrobiti deteta

U svakom konkretnom slučaju razmatraju se NID polazeći od:

1. pola, uzrasta, drugih ličnih svojstava, prethodnog iskustva i životnih okolnosti deteta
2. potreba fizičkog, emocionalnog i socijalnog razvoja
3. potrebe osiguranja bezbednosti deteta
4. značaja obezbeđenja stabilnosti, kontinuiteta odnosa, sredine i načina života deteta
5. kvaliteta odnosa koje je dete uspostavilo sa roditeljem ili drugom osobom i neposredne i
dugoročne efekte održavanja tog odnosa
6. potrebe očuvanja porodičnih odnosa, posebno odnosa sa braćom i sestrama
7. detetova kulturna, rasna, etnička, jezička i religijska pripadnost ili nasleđe
8. gledište, mišljenje i želje deteta
9. uvažavanje detetovog doživljavanja vremena i drugih efekata koje odlaganje donošenja
odluke može imati na dete i
10. drugih okolnosti koje mogu da utiču na dobrobit deteta.

Gledišta deteta i NID

 “Odrasli stvarno treba da čuju decu.”

 “Mladi od odraslih traže usmeravanje, ali žele da donose odluke sami za sebe.”
 Deca ulice: “ Kada sam imao 6 godina moja mama je odlučivala za mene. Sada ne može.
Nema šanse”. "Niko ne može o mom životu niko ništa da odlučuje. Svako ima svoj život
“.

 Značaj aktivnog učešća u svakom procesu u kome se odlučuje o NID – individualno ili kao
grupe.
 Paticipacija dece u skladu sa uzrastom u odlukama koje ih se tiču. Izraziti gledište ne
znači doneti odluku, ali znači da je ozbiljno razmotreno gledište deteta.

Page | 8
Učešće dece u PZ – situacije ‘poveravanja dece’ - voice not choice

Argumenti za neuključivanje dece:

1. Deca treba da budu zaštićena od sukoba roditelja, učešće ih tera ih da se “opredeljuju”.

2. Ne može se očekivati od dece da razumeju i prihvate relevantne informacije.
3. Deca mogu biti izmanipulisana od strane jednog roditelja.
4. Deca mogu osećati pritisak i reći jednom ili drugom roditelju ono što on/a želi da čuje.

Argumenti za uključivanje dece

1. Prepoznaje prava deteta po Konvenciji član 12 i pokazivanje poštovanje za ličnost deteta

2. Daje deci doživljaj da je proces fer. Deca žele da iskažu svoja gledišta i razumeju razliku
između učestvovanja i donošenja konačne odluke.
3. I deca i porodice imaju dobit od učešća deteta:
 usmeravanje na potrebe deteta u ranoj fazi suđenja umanjuje dužinu i intenzitet
konflikta.
 smislena participacija može biti faktor zaštite povećavajući detetov doživljaj
samo – procene i kontrole nad sopstevnim životom što jača rezilijentnost.

NID i drugi interesi/1

 NID – prevashodni značaj u KPD ali ne i jedini.

 KPD prepoznaje da su roditelji primarni odgajatelji i da im je potrebno priznanje i
podrška.
 Prepoznaje se i važnost kulture i religije za zdrav razvoj deteta i poštovanje kulturnih i
religijskih sloboda.
 Odnos ovih različitih interesa, rešavanje tenzije i njihova komplementarna nasuprot
konfliktnoj primeni.
 Odgovornosti za negu dece, promociju i zaštitu najboljih interesa. To daje roditeljima
slobodu da prave izbore u vezi odgoja deteta u okviru NID.
 Mada ne postoji fundamentalni konflikt između roditeljskog prava i prava deteta, postoji
tenzija među njima, često kao posledica različtih perspektiva o NID.
 Kulturne prakse koje nisu u interesu dece. Primeri: religijska uverenja o lečenju, rani
brakovi, genitalna mutilacija.
 Rešenje tenzije: zakonski limiti i/ili edukacija o pravima deteta

Preispitivanje koncepta NID - Jeffrey Wilson

Page | 9
 1. Da li bi ste vi bili zadovoljni da su vaša prava ili kapacitet da učestvujete u svojoj
zajednici u funkciji vaših najboljih interesa na način na koji su drugi odlučili?
2. Da li su sve osobe mlađe od 18 godina toliko nekompetentnije od svih osoba iznad tog
uzrasta, tako da drugi mora da odrede njihove najbolje interese? Ako je tako, na osnovu
čega to tvrdite?
3. Ukoliko ste odgovorili sa “ne” na ova pitanja, zapitajte se koje su posledice takvog stava i
šta tu štiti prava deteta?
4. Da li su odgovori na ta pitanja relevantni za činjenicu da mladi od 15,16 i 17 godina se
smatraju kompetentnim samo kada su (a) optuženi za krivično delo (b) izađu na tržište
kao prodavci robe ili sopstvenog tela ili su (c) super talenovani sportisti ili zabavljači.
5. Šta bi se desilo kada bi se odrekli termnina NID i trebali da napravimo posebne zakone
za mlađe od 18 godina?
6. Koliko novca je potrošeno na očuvanje doktrine NID? Koliko posla se održava na
shvatanju da su osobe mlađe od 18 godina nekompetentne?

Uključivanje glasova dece

 Sistemska promena za efektivno uključivanje glasova dece je daleko. Uključuje obavezne

zahteve za razmatranje gledišta dece u zakonodavstvu i zakonskim procesima koji utiču
na decu;
 U pitanjima vršenja roditeljskog prava: više pažnje na gledišta dece a manje na sukobe
između strana;
 Pravno zastupanje za decu u postupcima pred sudom koji utiču na decu;
 Na nivou politike, ustanovljavanje regionalnih i nacionalnog dečijeg advokata sa
mandatom da facilitira nacionalnu politiku koja utiče na život dece.

Page | 10