See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/344622961

Археолошко наслеђе Младеновца од раног средњег века до раног

модерног доба / Archaeological heritage of Mladenovac from the Early
Middle Ages to the Early Modern Period (summary in...

Book · October 2020

CITATIONS READS

0 66

1 author:

Nemanja Marković
Institute of Archaeology, Belgrade, Serbia
36 PUBLICATIONS   100 CITATIONS   

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

The Short Life of an imperial city - daily life, environment and fall of the early byzantine city Caričin Grad (Iustiniana Prima?) View project

All content following this page was uploaded by Nemanja Marković on 13 October 2020.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

Градска општина Младеновац

АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ МЛАДЕНОВЦА

од раног средњег века до раног модерног доба
Издавач
Градска општина Младеновац

За издавача
Владан Глишић

Рецензенти
Др Весна Бикић
Проф. др Перица Шпехар
Др Владета Петровић

Лектура и коректура
Ивана Косановић

Превод резимеа
Ивана Чорбић

Цртежи
Јована Трипковић

Фотографије
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Републички завод за заштиту
споменика културе, Војни музеј Београд, Бранко Јовановић, Велибор Катић, Немања
Марковић

Обрада графичких прилога

Јована Трипковић, Милан Катић, Александар Степановић

Прелом текста
Дејан Манделц

Дизајн корица
Милан Катић

Штампа
МС штампа

Тираж
300

ISBN 978-86-917421-2-6

Објављивање ове књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике

Србије и Градска општина Младеновац.
Велибор Катић
Немања Марковић

АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ МЛАДЕНОВЦА

од раног средњег века до раног модерног доба

Са прилозима
Вујадина Иванишевића
Гордане Гарић Петровић

Младеновац, 2020.
САДРЖАЈ

Предговор ......................................................................................................................... 7

Изводи из рецензија.......................................................................................................... 9

Увод.................................................................................................................................... 13

Геоморфолошке и географске одлике простора............................................................. 17

Историјат истраживања.................................................................................................... 25

Преглед локалитета........................................................................................................... 33
Село Амерић (лок. 1‒4) ............................................................................................. 36
Село Велика Иванча (лок. 5‒13) ................................................................................ 43
Село Велика Крсна (лок. 14‒29) ................................................................................ 59
Село Велике Границе.................................................................................................. 86
Село Влашка (лок. 30‒32) .......................................................................................... 86
Село Дубона (лок. 33‒36) ........................................................................................... 91
Село Јагњило (лок. 37‒44) ......................................................................................... 96
Село Ковачевац (лок. 45‒59) ...................................................................................... 110
Село Кораћица (лок. 60‒61) ....................................................................................... 151
Село Мала Врбица (лок. 62‒63) ................................................................................. 171
Село Марковац (лок. 64‒67) ....................................................................................... 174
Село Међулужје (лок. 68‒76) ..................................................................................... 184
Село и варош Младеновац (лок. 77‒80) .................................................................... 200
Село Пружатовац (лок. 81‒86) ................................................................................... 211
Село Раборовац (лок. 87‒93) ...................................................................................... 221
Село Рајковац (лок. 94) .............................................................................................. 231
Село Сенаја (лок. 95) .................................................................................................. 233
Село Шепшин (лок. 96‒98) ........................................................................................ 234
Дискусија.......................................................................................................................... 239

Закључак ........................................................................................................................... 263

Summary
Archaeological heritage of Mladenovac from the Early Middle Ages to the Early Modern
Period................................................................................................................................. 267

Библиографија................................................................................................................... 273

Посебни прилози.............................................................................................................. 283

Вујадин Иванишевић
Новац и печати из Младеновца и околине (12‒16. век) ............................................. 285

Гордана Гарић Петровић

Административна припадност територије Младеновца од раног средњег века до
краја 18. века..................................................................................................................... 309

Регистар географских појмова......................................................................................... 335

АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ МЛАДЕНОВЦА ОД РАНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА 7

ПРЕДГОВОР

Досадашњим археолошким истраживањима je прикупљен бројни археолошки мате-

ријал који сведочи о континуитету живота на територији Младеновца од 7. миленијума
пре нове ере па до савременог доба, а у оквиру археологије подељеног на праисторијски,
антички и средњовековни период. Циљ рада је да се обради средњовековни период и да
се на једном месту обједине сви резултати археолошких истраживања, публикованих и
непубликованих. Публикација Археолошко наслеђе Младеновца од раног средњег века
до раног модерног доба представља основ за увид у стање истражености једног, до сада,
недовољно познатог простора у историји централног Балкана.
Рад на овој публикацији подржало је Министарство културе и информисања Репу-
блике Србије кроз пројекат Археолошка налазишта и налази средњег века са терито-
рије Младеновца (Oдобрен решењем број: 401-01-213/2019-02 од 22. 04. 2019. године)
и Градска општина Младеновац кроз пројекат Космај и окружење у доба деспота Сте-
фана Лазаревића (Oдобрен решењем број: IV-00-06-4-129/1-8/2018 од 17. 12. 2018. го-
дине). Захваљујемо се председнику Градске општине Младеновац Владану Глишићу и
Зорану Јоцићу, члану Већа општине задуженом за културу и информисање на значајној
подршци током рада на припреми и објављивању овог дела.
Стручну подршку у реализацији Пројеката пружиле су нам матичне куће Музеј гра-
да Београда и Археолошки институт. Захваљујемо и колегама из Републичког завода
за заштиту споменика културе, Завода за заштиту споменика културе града Београда,
Народног и Војног музеја у Београду на уступљеној архивској грађи. Рецензентима ду-
гујемо велику захвалност на коментарима и сугестијама којима су допринели квалитету
ове публикације. Такође захваљујемо свим сарадницима на стручној и техничкој помоћи
током припреме публикације.
Аутори
8 АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ МЛАДЕНОВЦА ОД РАНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА
АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ МЛАДЕНОВЦА ОД РАНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА 9

ИЗВОДИ ИЗ РЕЦЕНЗИЈА

Публикација Велибора Катића и Немање Марковића прво је до сада целовито пред-

стављање археолошких остатака из раздобља средњег века на подручју Младеновца.
Њени одељци сведоче о вишегодишњем преданом теренском раду и стварању опсежне
документације које је спровођено континуирано током друге половине прошлог века до
наших дана, упркос, готово по правилу, недовољним материјалним средствима. Пре-
зентована грађа потиче претежно са рекогносцирања ареала општине Младеновац, а
у мањој мери добијена је приликом сондажних археолошких истраживања заштитног
карактера. Међу 250 регистрованих налазишта 98 је опредељено у раздобље средњег
века. Већином су то насеља и, у знатно мањој мери, некрополе.
Велика вредност рукописа се односи на препознавање и каталогизацију најранијих
средњовековних насеобина које се између 7. и 9. века формирају у долини реке Велики
Луг. Остаци полуукопаних земуница, уломци керамичких посуда и ретки комади накита
представљају најчешће индикативне налазе које препознајемо и у трајним насељима,
чији се број увећава до краја 10. века. Издвајањем налазишта на којима су регистровани
археолошки остаци из времена након поновног успостављања северне границе Визан-
тије у Подунављу, у раздобљу 11–12. века, указано је на нови замах насељавања, као и
на промену у начину становања у надземним кућама. Наредна насеобинска етапа, након
продора Монгола, прати другачије потребе становништва које за становање бира мање
изложена места на падинама уз долине речица.
С друге стране, раздобље позног средњег века доста добро је познато у младеновач-
ком крају, захваљујући, пре свега, добро проученим манастирима на Космају, обновље-
ним и изграђеним у време деспота Стефана Лазаревића, а то су, пре свих, Кастаљан,
Тресије и Павловац. Насеља су, међутим, била позната у знатно мањој мери. Овом пуб-
ликацијом ситуација се променила. До сада прикупљени подаци указују на то да је на-
кон стагнирања током 13. и 14. века, експанзија насељавања области Кучева, у чијем је
саставу тада била територија данашње општине Младеновац, приметна од почетка 15.
века, када Београд постаје престоница, привредно и културно средиште државе српских
деспота. Узлазни тренд насељавања настављен је и након пресељења престонице у Сме-
дерево. Ситуација се драматично мења након османског освајања, а нарочито у време
турско-аустријских ратова, када је доста насеља уништено, а њихово становништво ра-
сељено.
Публикација Археолошко наслеђе Младеновца, коју потписују Велибор Катић и Не-
мања Марковић, обједињује све до сада расположиве податке о средњовековној про-
шлости младеновачког краја, које пружа археолошка проспекција и неколицина до сада
10 АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ МЛАДЕНОВЦА ОД РАНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА

сондажно истражених налазишта. Постављена у виду каталога налазишта и припа-

дајућих налаза, уз сагледавање тих налаза у контексту политичких и културних промена
током средњовековних столећа, она открива динамичну прошлост подручја које је дуго
сматрано слабо насељеним. Речима аутора, да изнети подаци треба да буду индиција за
даља истраживања, свакако би требало додати и велики подстицај који за истраживања
они пружају, пре свега у домену средњовековне насеобинске археологије.
Др Весна Бикић

Монографија Археолошко наслеђе Младеновца од раног средњег века до раног мо-

дерног доба посвећена је презентовању резултата свих досадашњих истраживања
средњовековне прошлости овог подручја. Захваљујући напорима аутора, по први пут
су на једном месту пописана и картирана сва средњовековна налазишта са територије
Младеновца, а уједно је предочен и драгоцен преглед покретних налаза. Минуциозан
и предан рад је омогућио да се расположива сазнања обједине и систематизују, те да
се на униформан начин изврши микротопографско позиционирање налазишта. Осим
тога, на основу историјских података и покретних налаза извршена је и периодизација
констатованих налазишта. Посебан допринос представља утврђивање модела по коме
су коришћена насеља, као и дефинисање улоге и значаја које је младеновачки крај имао
у различитим фазама турбулентног средњег века. Oва монографија представља сјајан
пример међуинституционалне сарадње, који је резултирао делом које ће представљати
битан сегмент свих будућих истраживања средњовековног раздобља у области Младе-
новца, али и централног Балкана.
Проф. др Перица Шпехар

Истраживање археолошког наслеђа пружа темељ за проучавање различитих аспеката

прошлости одређеног простора. Пред нама је рукопис у коме је дат преглед свих локали-
тета са резултатима истраживања до сада утврђених материјалних остатака на подручју
данашње општине Младеновац. Широк временски распон истраженог материјала и ло-
калитета, од раног средњег века до раног модерног доба, пружа непроценљиво вредну
грађу која ће бити доступна истраживачима из различитих научних дисциплина. Они
ће бити у прилици да резултате истраживања презентоване на овом месту искористе да
дају једну потпунију и богатију слику прошлости Младеновца, Шумадије и Србије.

Подухвати презентовања локалног археолошког наслеђа представљају драгоцену ли-

тературу чије почетке можемо везати за прву половину и средину претходног столећа,
када су, поред резултата археолошких истраживања, у још већој мери представљани ре-
зултати рекогносцирања. Читалац сада пред собом има једну временски јасно омеђену
и добро обрађену тему, презентовану у виду монографије која се придружује издањима
објављеним током последње две деценије а које за тему имају шаролико археолошко
наслеђе појединих области данашње Србије. Њоме је попуњена празнина која је била
везана за простор централне Шумадије чији део данас обухвата општина Младеновац.
Ова територија је посебно важна и интересантна за проучавање српске прошлости.

На самој територији данашње општине Младеновац, како аутори наглашавају, кон-

тинуитет насељености се може пратити од 7. миленијума пре нове ере. Развој људских
заједница на овом подручју обележиће интензивна етно-културна кретања, као и при-
АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ МЛАДЕНОВЦА ОД РАНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА 11

суство аутохтоних култура пониклих на централним деловима Балканског полуострва.

Племена из унутрашњости Балканског полуострва постају део историјско-политичких
дешавања у античком свету у време успона македонске државе. Територија ових племе-
на улази у оквире римске државе током 1. века пре нове ере, постајући део провинције
Мезије (касније Горње Мезије и Мезије Приме). Провинцију Горњу Мезију Римљани су
сматрали рударском провинцијом par excellence, што ће одредити њену историју, прив-
реду, степен урбанитета и положај становништва током римске управе. Са почетком
средњег века Шумадија, а са њом и подручје данашњег Младеновца, улази у српску
етничку и културну сферу. Тај тренутак у историји аутори су узели као полазну тачку
за временски оквир свог излагања. Њиме су обухваћени историја и материјални траго-
ви средњовековних држава које су се разграничавале и сукобљавале на овом простору,
допирући све до почетка формирања модерне српске државе и краја фактичке власти
Османског царства на истраживаном простору.

Др Владета Петровић
CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

904(497.11)

КАТИЋ, Велибор, 1960-

    Археолошко наслеђе Младеновца : од раног средњег века до раног
модерног доба / Велибор Катић, Немања Марковић ; са прилозима Вујадина
Иванишевића, Гордане Гарић Петровић ; [фотографије Бранко Јовановић,
Велибор Катић, Немања Марковић ; цртежи Јована Трипковић]. - Младеновац
: Градска општина Младеновац, 2020 (Београд : МС Штампа). - 345 стр. :
илустр. ; 30 cm

Тираж 300. - Новац и печати из Младеновца и околине (12-16. век): стр. 285-
308. - Административна припадност територије Младеновца од раног средњег
века до краја 18. века: стр. 309-333. - Напомене и библиографске референце уз
радове. - Библиографија уз свако поглавље. - Summaries. - Регистар.

ISBN 978-86-917421-2-6

1. Марковић, Немања, 1988- [аутор] [фотограф]

а) Археолошка налазишта -- Младеновац

COBISS.SR-ID 13609737
View publication stats