1.

Spoljna versus unutrašnja trgovina

Sa ekonomske tacke gledista unutrasnja I spoljna trgovina cine jedinstvenu trgovinsku delatnst koja u ciklusu
proizvodnje obavlja prometnu funkciju kojom se zavrsava celokupni process proizvodnje I pretvaranje robe u
novac. Razlikujemo tri oblika posredovanja: INTERPRESONALNO,INTERLOKALNO,INTERTEMPORALNO
posredovanje. Interpresonalon posredovanje trgovine se ispoljava u njenom posredovanju izmedju
ekonomskih subjekata tako da se njenim posredstvom tehnickih omogucuje izravnavanje ponude I traznje.
INTERLOKALNO posredovanje trgovine se ispoljava u njenoj funkciji savladavanje lokalne prostorne oskudacije
u dobrima prenoseci dobra iz podrucja gde se ona javljaju u izobilju u podrucja koja su u oskudaciji, kroz ovu
funkciju trgovina doprinosi uspostavljanju ravnoteze izmedju ponude I traznje. INTERTEMPORALNO
posredovalnje trgovine ima za zadatak da ovezbedjuje kontinuenost u snabdevanju potrosaca, te je potrebno
svladati ovu vremensku nepodrudarnost. Razlike izmedju unutrasnje unutrasnje I spoljne trgovine rezultat su
sledecih uticaja:1.globalnih privrednio sistemskii cinioci, 2.Razlike sobziro na podrucje delovanja, 3.Klimatske
razlike, 4.Demografske razlike,5.Razlike u pravnim normama, 6.Razlike u pogledu udaljenosti partnera, 7.
Razlike koje rezultiraju iz intenziteta intervencionizama pojedinhi zemlaja, 8. Posebna znaja I sposobnosi
strucnjaka za rad u spoljnoj trgovini.

2. Pojam i funkcije svetskog tržišta

Pod pojom svetsko trziste se podrazumeva celokupna ponuda svih proizvodjackih zemalja u svetu kao I
celokupna traznja svih potrosackih zemalja. Pojam svetskog trzista sve cesce se suprotstavlja pojam spoljnih
medjunarodnih trzista, kao privredna podrucja na kojima se moze realizovati visak domace ponude odnosno
zadovoljiti domaca nepodmirena platezno sposobna traznja. Domaca privreda se ne suosava sa jedinstvenim
uslovima na svetskom trzistu nego se ukljucuje u medjunarodnu podelu rada u uslovima kada je svetsko trziste
razbijeno na tri nivoa: 1.regionalna trzista koja su omedjena zajednickom zastitnom politikom, poitikom
podsticja izvoza, jajednickom instrumentarijom ekonomske politike I sl. 2. Odsustvo funkcionanalne veze
izmedju razlicitih trzisnih stanja I 3.pristustvo multnacionalnih kompanija, koje danas predstavljaju vazan
segment svetkse privrede, s obzirom da se unutar mnogih kompanija formiraju posebni tezimi cena I tokova
kapitala.

3. Pojam i oblici svetske cene

To je cena to cena neke robe na svetskom trzistu. Kod berzanskih proizvoda to su cene koje se postizu na
najvaznijim robnim berzama u damo trenutku ili kao njihov prosek u nekom vremenskom razdoblju. Svetske
cene se definise kao dominirajuca,cena na svetskom trzistu z pojedine vrste porizvoda. Ovakva cena je cena
koja proizilazi iz odnosa ponude I traznje na svetksom trzistu. . Pod pojmom svetska cena se moze prihvatiti
cena koja se formira na svetskom trzistu kao izraz I posledica delovanja zakona vrednosti u medjunarodnim
razmerama u okolnostima monopolisticke structure svtske privrede, uz prisustvo mera intervencionizma
vodecih zemalja u svetskoj privredi I trogovini.Smatra se da bi se prihvatila cetri osnova kao kriterijuma za
uskladjivanje domacih cena sa svetskoim cenama I to: 1. cene koje se formiraju za proizvode I usluge na trzistu
zemalja OECD organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj. Ove cene se mogu nazvati globane svetske
cene ,2.Cene koje sse formiraju za proizvode I usluge u medjunarodnim ekonomskim grupacijama, one se
mogu nazvati regionalne svetske cene, 3. Cene koje se formiraju na renomiranim berzama u svetu. One se
mogu nazvati robne svetske cene, 4. cene koje su postignute za prizvvode I usluge u medjunarodnoj razmeni
one se mogu nazvati izvozne svetske cene. Postoje uvozne, izvozne, berzankse I inodomicilne ili doicilne cene.
Uvozne cene su cene koje zemlja uvoznice placaju u uvozu roba I usluga iz inostranstva. Izvozne cene su: one
koje zemlja izvoznice postizu na spoljin trzistima. Berzanske cene su one cene koje se fromiraju na velikim
 svetskim berzama za berzanske poroizvode kao sto su olvou, banark, kukuruz, koza, kafa, caju, psenicja, kauzuk
I dr. Inodomicilna cena predstavlja cenu po kojoj se obavlja razmena unutar nacionalnih granica. Ova vrsta
cena se javlja u vise oblika I to slobodna, fiksna, maksimirana, plafonirana, monopolska, cena na malo I cena na
veliko. Domicilne cene drugih zemalja mogu se koristiti u odredjenim slucajevima kad se radi o utvrdjivanju
medjusobnih odnosa unutrasnjih cena I odnosa ovih cena prema cenama iz medjunardone razmene sciljem
vodjena adekvatnije politke cena u zemlji.

4. Pojam i funkcija klasičnih izvoznih poslova

Oni podrazumevaju metod ukljucivanja privrede jedne zemlje u mejunarodnu podelu rda kroz spljnotrgovinske
izvozno uvozne I robno uzluzne finansiske transakcije. U izvrsavanju spoljnotrgovniskih transakcija ti princija
svetske trgovinske organizacije o medjunarodnoj discipline u medjunarodnoj trgovini robama I uslugama su od
izuzetne vaznosti I to: 1.Princip nediskriminacije, 2. Princip nacionalnog tretmana I princip transparentnosti.
1.princip nediskriminacije: nacelo fer medjunarodne trgovine I pravila o nediskriminaciji proizilazi iz klauzule
najpovlasceniije nacije. Klauzula najpovlascenije nacije u trgovniskom ugvorima izmedju zemalja obavezuje
svaku zemlju koja je ugovorila takvu klauzulu u trgovinskom odnosima sa drugom zeljom da je ce toj zemlji
pruzati autormatski I bez kompenzacije sve koncesije koje je dala izil ce dati u nekoj tercoj zemlji. 2.princip
nacionalnog tretmana je takodje forma nediskriminicaije u medjunarodnoj trgovini. Ovaj princip u
medjunarodnoj trgovini robama obavezuje svaku zemlju clanicu WTO da uvoznim prizvodima iz zemalja clanica
WTO pruzi tretman na domacem trzistu koji nece biti manje povoljan od onog koji se pruza domacim
prizvodima sprecavajuci da se uvozni proizvodi na domacem trzistu ne tretiraju kao manje pozeljni od
domacih. 3. Princip odnosa zahtev transparentnosi je vazna princip u sprecavanju prakse nediskriminacione
mejdunardone trgovine.

5. Кonstrukcija klasičnih izvoznih poslova

Redovni spoljno trgovinski poslvoi postje u slucajuevima kda domaci rezidenti prodaju robu inostranom kupcu
izvozeje iz domaceg carinskog podrucja u carrinskom podrucje kupca I naplacuju u ugovorenim sredstvima
medjunardne lividosti joje repatiraju u zemlju u skladu sa pozitivnim domacim zakonskim propisima. Redovne
transakcije izvoza obuhvataju brojne radnje od prve inicijative do konacnog izvrsenja posla, medju kojima su
vaznije: uspostavljanje poslovne veze sa inostranim rezidentima, dostavljenje izvoznicke ponude, sklapanje
kupoprodajnog ugovora, realizajija kupoprodajnog ugovora, naplata izvezene robe, analiza rezultata izvoznog
posla, regulisanje odnosa sa ovlascenim bankama I pozitivnim zakonskim propisima u pogledu prava I
sapolaganju ostvarenim deviznim sredstvima I sl.

6. Pojam i funkcija klasičnih uvoznih poslova

Redovni poslovi uvoza predstavljau transakcije u kojoj domaci resident kupuje robu od inostranog prodavca
uvozi je u carinsom podrucju zemlje kupca I za nju placa inostranom prodavcu cenu u sredstvima
medjunarodne likvidnosti preko ovlascenih banaka. U poslovima redovnih transakcija uvoza obuhvataju brojne
radnje I postupke koje obavlja nosilac spoljnotrgovinskog posla. Medju njima su vaznije: a) priprema I
specifikacija robe koju treba uvesti, b) prikupjanje ponude inostranih rezidenata ,c) obrada I analiza ponudjenih
cena I uslova navbavke d)izrada pretkalkulacije uvoznog posla, f)vodjenje trgovackih pregovora I sklapanje
kupoprodajnog ugovora, e)izvrsenje uvoznog posla, g)Iskpruka robe, carinjenje I preuzimanje izvrsenja uvoznog
polsa, i)placanje uvezene robe I analiza rezultata uvoznog posla.
7. Кonstrukcija klasičnih uvoznih poslova
Mogu se ubrajati : 1) obezbedjenje srovinai reprodukcionog materijala I proizvodnju I normalnu funkcionisanje
privredog sistema a noraocito ovnih repromaterijala kojima zemlja ne raspolaze u meri dovoljnoj za efikasno
funkcionisanje privrednog sistma I procesa reprodukcije, 2) nabavka robe siroke potrosnje koje nema u zemlji
ili nje nema u dovoljin kolicinama cime se ostvaruje bolja snabdevaenosto domaceg trzista I potpunije
podmirenje potreba koje su neophodne za odrzavanje postojeceg I dolazeceg kvalieta zivota I zivotnog
standard.

8. Vezani spoljnotrgovinski poslovi

Predstavljaju trgovinske transakcije u kojima se u okviru jednog ili vise ugovora u medjunarodnoj trgovini
placanje isporuka robe ili usluga vrsi u celini ili delimicno takodje isporukama neke druge robe ili usluga.
Trgovinske transakcije su slozene poslovne operacije s obzirom da uspesna realizaija ovih poslova zavisi od
sinhronizovanog pronalazenja odgovarajucih partnera u dve ili vise zemalja uskladjivanja asortimana robe I
usuge njihovih cena kvlaiteta kolicine rokova isporuke I sl. Medju vaznijim razlozima rastuceg znacaja vezanih
spoljnotrgovniskih poslvoa u medjunarodnoj trgovini navode se uglavnom sledeci argument> 1) usporeni
devizni priliv, po osnovu obavljenja redovnih poslva izvoza roda bi usluga 2) prekomerno angazovanje tekuceg
deviznog priliva za servisiranje spoljnog duga I 3) otežane mogucosti plasmana na svetskom trzistu. Ivrsavanje
vezanih spoljnotrgovinskih poslova se ostvaruju uglavnom korz: 1) kompenzacione poslove, 2) buy-beck
aranzmane, 3) vezane kupovnie 4) barter aranzmane.

9. Međunarodni kompenzacioni poslovi

Najpoznatija vrsta vezanih poslova ili sirem smislu slozenija forma specijalnih spoljnotrgovinskih poslova. Za
uspostavljanje kompenzacionih poslova potrebno je uciniti dodatne marketinske aktivnosti kao sto su: 1)
istrazivanje trzista za proizvode kompenyacionog posla , 2)pronalazenja odgovarajucieg I pouzdanog partnera
koji zeli da srealizijue konkretan kopenzacioni posao I da u njemu vidi ekonomski interes, 4) pozitivan stav
medjunardonih finansiskih institucija ka ovoj vrsti spoljnotrgovinske saradnje u svetskoj trgovini .
Razlikujujemo sledece vrtste kompenzacionoh poslova: potpuna kompenzacija, delimicna kompenzacija, I
protivposao u kompenzacionom poslu.

10. Međunarodni poslovi vezane kupovine

Vezana kupovina predstavlja oblik vezanog spolkjnotrgovinskog posla u okviru kojeg se izvoznik obavezuje da
kupi odredjenu robu ili usluge iz zemlje u koju zvozi. Ova transakcija obuhvata dva ugovora od kojih se jadan
odnosi na isporuku robe a drugi na obavezu izvoznika da kupi robu iz zemlje uvoznice. Vezana kupovina se
najcesce koristi u spoljnotrgovinskim transakcijama izmedju rezidenata zemalja sa nekonvertibilnom valutom.
Vezana kupovina moze imati oblik I avansne kupovine u kojoj izvoznik iz jedne zemlje u f-ji uvoznika unapred
obezbedjuje kupovinu dogovorene robe ili usluge iz zemlje u koju izvozi pre nego sto isporuci svoju robu.

11. Međunarodni barter aranžmani

Specifičnu vrstu vezanih spoljno-trgovinskih poslova predstavljaju barter aranžmani. Oni se mogu zaključiti
između dva preduzeća, preduzeća i države ili između dve države. Bitna karakteristika koja ih čini specifičnim
jeste postojanje robnih listi. Međunarodni barter posao bi se zato mogao definisati kao razmena roba koje se
nalazi na robnim listama, između trgovinskih partnera dve različite zemlje i to bez posredovanja novca.Plaćanje
se obavlja bilateralnim kliringom što bi značilo da roba prelazi granicu, ali ne i novac. Simultanost u
preuzimanju i plaćanju robe kontraisporukama je kod barter posla poželjna, ali ne i obavezna.
Strana koja prva preuzme robu može njenom prodajom na domaćem tržištu doći do likvidnih sredstava kojima
će finansirati proizvodnju za izvoz. U zavisnosti od broja zaključenih ugovora i broja učesnika u barter poslu
razlikujemo barter poslove: Pravi barter poslovi – partneri zaključuju samo jedan ugovor kod kojeg se plaćanje
obavlja kontraisporukom robe. Paralelni barter aranžmani – prati zaključivanje dva ugovora koji su međusobno
povezani, ali čija realizacija teče nezavisno od realizacije drugog ugovora. Triangularni poslovi – Pojava treće
strane kod triangularnih poslova ima za cilj da se obezbedi plasman preuzete, manje kurentne robe

12. Međunarodna kontrakupovina

Kontrakupovina se definiše kao posao kod kojeg je zaključivanje izvoznog posla uslovljeno potpisivanjem ili
nagoveštajem drugog spoljno-trgovinsog ugovora u kojem će izvoznik od uvoznika u narednom periodu ili
jasno preciziranom roku kupiti određenu robu. Prilikom zaključenja prvog ugovora, uvoznik obično insistira da
se u sam ugovor unese i klauzula kojom se izvoznik obavezuje na zaključivanje novog ugovora o
kontrakupovini. Izvoznik je na neki način ucenjen da prihvati zaključenje drugog ugovora da bi prvi ugovor bio
potpisan. Ako je uvoznik veliki ili može da postane značajan kupac koji će u narednom periodu povećati svoje
porudžbine, izvoznik prihvata ugovor o kontrakupovini vođen svojim dugoročnim ekonomskim interesom. Ako
je izvoznik prilično investirao za ulazak na neko tržište, a kupac potencijalno može doprineti povećanju broja
kupaca sa konkretnog tržišta, izvoznik će ugovor o kontrakupovini shvatiti kao još jednu investiciju u osvajanju
novog tržišta. Što se tiče uvoznika, motiv za nametanje obaveze zaključenja ugovora o kontrakupovini je
motivisan nedostatkom likvidnih deviznih sredstava kojima bi se izmirivale obaveze prema inostranstvu.
Uvozno preduzeće može ugovorom o kontrakupovini obezbediti plasman za svoju nekurentnu robu koju ne
može na drugi način prodati na svetskom tržištu

13. Buy-back i Offset poslovi

Buy-back aranzmani su vrsta poslova vezane trgovine u kojem izvoznici-dobavljaci industrijske opreme I
kompletnih postrojenja pristaju da njihova potrazivanja budu naplacena delimicno ili u celosti proizvodima
proizvedenim opremom koju su izvezli. Ovaj oblik poslova zastupljen je pri izvozu kapitalne opreme I
tehnologije I slicnih poslovnih aranzmana dugorocnijeg karaktera I vecih vrednosti. Offset aranzmani
predstavljaju oblike vezanih trgovinskih poslova u kojima se izvoz uslovljava obavezom izvoznika da u svoje
finalne proizvode ugradi unapred utvrdjene materijale, komponente I sl iz zemlje uvoza.

14. Reeksportni poslovi

Reeksportni poslovi su poslovi kupovine roba na jednom trzistu I prodaja te robe na trecem trzistu. To
posredovanje se obavlja iz trece zemlje koja ima povoljan polozaj u odnosu na zemlju kupca I zemlju prodavca.
Najvazniji motive zbog kojih se poslovni partneri odlucuju na reeskontne poslove su: razlike u cenama
odredjenih roba s obzirom na podrucje gde se obavlja njihova kupoprodaja, regulisanje spoljnotrgovinske
razmene robnim listama, razlike u carinskim stopama u odnosu na zemlju iz koje se roba uvozi, postojanje
bilateralnih metoda trgovanja I placanja, neposredni interes ucesnika reeksportnih poslova, zelja reeksportera
da sakrije identitet prodavca iz zemlje porekla robe I kupca iz zemlje namene robe Za ovakve poslove je bitno
sl: da posrednik kupuje od prodavca iz drge zemlje robu za svoj racun I u svoje ime; da je to za prodavca izvoz u
zemlju posrednika; da posrednik prodaje robu dalje u svoje ime I za svoj racun kupcu u trecoj zamlji; da je
takva nabavka za kupca uvoz robe iz zemlje posrednika. Reeksportni poslovi mogu biti: direktni poslovi
reeksporta, indirektni poslovi reeksporta, tranzitni poslovi, poslovi reeksporta sa doradom I reeksport svic
poslovi. Direktni posao je posao u kojem reeksporter iz jedne zelje kupuje robu u drugoj zelji I prodaje tu istu
robu u trcoj zamlji, a da roba ne ulazi u carinsko podrucje prve zemlje.
Indirekti posao je posao u kojem reeksporter iz jedne zemlje kupuje robu u drugoj zemlji I smesta je u carinsko
skladiste radi nebitnih izmena I u nepromenjenom ili bitno nepromenjenom stanju izvozi u trecu zemlju.
Tranzitni poslovi postoje kada roba koja je kupljena prolazi ili dotice ze,mlju reeksportera na svom putu do
trece zemlje. Poslovi reeksportera sa doradom postoje kada reeksporter kupi robu na jednom trzistu uvozi u
sopstvenu zemlju, preradjuje I u celosti izvozi preradjeni proizvod na trece trziste. Reeksport svic poslovi su
takvi poslovi u kojima se posao reeksporta realizuje uz pomoc arbitraze deviza.

15. Switch poslovi

Svic poslovi su poslovi valutne I robne arbitraze ili kombinacija jedne I druge u istom poslu. Ti se poslovi
ostvaruju preko prometa robe ili deviza pri cemu se koristi pad ili porast u cenama ili deviznim kursevima. Svic
posao se pokjavljuje u uslovima postojanja bilateralnog metoda trgovine I placanja uspostavljajuci vezu
izmedju nepovezanih modaliteta placanja I na neki nacin predstavljaju oblik indirektnog placanja u
medjunarodnoj trgovini prilagodjen situaciji nekonvertibilnih valuta.

16. Malogranični promet

Malogranicni promet predstavlja vid spoljnotrgovinske rameneizmedju pogranicnih podrucja, koji se odvija na
osnovu posebnih medjunarodnih sporazuma, uz posebne olaksice. On je istovremeno I podela rada u
ekonomskim odnosima tih podrucja koja uslovljavaju ekonomsku medjusobnu povezanost I zavisnost jednog
podrucja od drugog. Malogranicni promet obuhvata spoljnotrgovinske poslove susednih drzava u u sferi
prometa robe, prometa usluga, prometa kapitala, prometa ljudi I prenos vesti.

17. Liferantski krediti

Liferantski kredit je dobio ime po liferantu, isporučiocu, izvozniku. Kod ove vrste aranžmana izvoznik je pristao
da kupcu odloži naplatu potraživanja. Isplata se tako pretvara u kredit koji je dobio naziv liferantski.Radi se o
robnom kreditu koji proizvođač ili izvoznik odobrava kupcu tj. izvozniku.Banka može direktno odobriti kredit
kupcu. Ovaj aranžman je povoljniji za izvoznika jer će on odmah naplatiti svoje potraživanje, a kupac će kredit
umesto izvozniku direktno otplaćivati banci. Da bi kredit bio odobren kupcu, banka će tražiti neku vrstu
osiguranja. To može biti osiguranje kredita kod osiguravajućeg društva, pa će banka ukoliko uvoznik ne izmiruje
svoje obavezno, kredit naplatiti od osiguravajućeg društva. To će stvoriti dodatne troškove kupcu koji plaća
usluge osiguranja. Druga mogućnost je da se osiguranje izvrši menicom koja je vučena na kupca. U slučaju
neizmirenja obaveza kupca, banka aktivira menicu i bez saglasnosti kupca sa njegovog računa naplaćuje svoje
potraživanje. Liferantski krediti se relativno retko primenjuju jer kupcu značajno uvećavaju cenu. Uz to izvoznik
retko kad prihvata da rešava probleme finansiranja koje bi kupac trebalo da sam reši.

18. Forfeting versus faktoring

Finansijski arazman kojim se u spoljnoj trgovini kreditira izvoz. zakljucuju se za period od 6 -60 meseci. moze da
objedini veci broj potrazivanja veceg iznosa. faktoring - poslovi otkupa potrazivanja u domacoj ili spoljnoj
trgovini od str banke, neke druge fin institucije ili preduzeca. potrazivanja koja se faktoringom otkupljuju su sa
rokom dospeca od 60 do 180 dana. faktor –lice koje vrsi otkup potrazivanja naplacuje proviziju za ustupljena
likvidna sredstva kao I rizik naplate. ova vrsta posla se javlja u unutrasnjoj trgovini.

19. Poslovna saradnja preduzeća sa finansijskim institucijama

Neophodna je saradnja sa bankama i osiguravajućim društvima.
20. Кonsalting
Konsalting se najčešće vezuje za transfer tehnologije, kao i u oblasti transfera iskustva i znanja u upravljanju
preduzećem ali i državom. Konsaltingom se vrši analiza postojećeg stanja, definiše problem koji treba rešiti i
formulišu opcije koje mogu dovesti do željenog rezultata.Davalac usluga konsaltinga najčešće teži ostvarenju
dugoročnog cilja koji se odnosi na izvoz roba usluga i kapitala. Konsultantske usluge najčešće pružaju firme
koje se bave prodajom tehnologije, mašina i proizvodnih linija. Konsalting skoro obavezno prethodi
međunarodnoj kupoprodaji licenci. Kao poseban vid biznisa razvile su firme koje pružaju konsultantske usluge
tzv. konsultantske kuće, njihove usluge nisu besplatne. Konsalting može biti: inženjerski(tehnički i izvođački) i
poslovni(upravljački), konsalting na makro nivou (pomoć vladi u vezi ostvarenja specifičnih ciljeva na
makroekonomskom planu) i mikro nivo koji se odnosi na pomoć pojedinim preduzećima u ostvarenju
konkretnih poslovnih ciljeva. Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj je identifikovala sledeće vrste
konsaltinga; usluge izgradnje i projektovanja, tehnološki konsalting, poslovni konsalting, program obuke,
ekonomski konsalting.

21. Tehnička pomoć i dugoročna proizvodna kooperacija

Ugovorom o zajednickom poslovnom ulaganju utvrdjuju se zajednicki ciljevi , a pre svega povecanje
proizvodnje, produktivnosti I izvoza, izgradnje novih kapaciteta na osnovu savremene tehnlogije, organizacije
proizvodnje I poslovanja.

22. Izvoz i uvoz po inženjering sistemu

To su poslovi spoljnotrgovinskog prometa koji podrazumeva niz nadovezajucih radnji na ostvarenju zamisli
neke investicije (ideje)

23. Lon poslovi i zajednička realizacija izvoza

Poslovi dorade koji podrazumevaju proizvodnju sopstvenim kapacitetima I random snagom od repromaterijala
koji je dostavio narucilac posla I po nacrtu ili tehnologiji koju takodje odredjuje narucilac posla. ovim
aranzmanom preduzece dodatno koristi svoje kapacitete I uposljava radnu snagu, upoznaje se sa zahtevima
svetskog trzista, ali ostaje nepoznato drugim stranim partnerima I ukupnom trzistu, po veoma niskim cenama
izvodi naruceni posao dok ekstraprofit u potpunosti ostaje naruciocu posla. zajednicka realizacija izvoza –
ucestvuju 2 str: nosilac izvoznog posla (je vece preduzece koje svojim kapacitetima, poslovnim vezama I imidzu
obezbedjuje efikasnije izvrsenje izvoznog posla konkurentski inferiornijih proizvodjaca) I pratilac izvoznog posla
(kao konkurentski inferiorniji zele da kroz zajednicki izvoz sa jacim partnerom obezbede vecu sigurnost,
efikasnost I rentabilnost izvoznog posla nego da to cine kao manje poznati subjekti u medjunarodnoj trgovini).

24. Zajednička ulaganja – joint venture

Zajednicka poslovna ulaganja predstavljaju model medjunarodnog poslovnog aranzmana koji se cesto vezuje I
za investiciono kretanje kapitala. U osnovi zajednickih poslovnih ulaganja je pribavljane materijalnog pravba na
tehnologijuili na uspostavljanje proizvodne kooperacije, odnosno neki vid dugorocne tehnicke poslovne
saradnje. Ugovorom o zajednickom poslovnom ulaganju utvrdjuju se zajednicki ciljevi , a pre svega povecanje
proizvodnje, produktivnosti I izvoza, izgradnje novih kapaciteta na osnovu savremene tehnlogije, organizacije
proizvodnje I poslovanja.
25. Međunarodna kupoprodaja usluga
Prve definicije kažu da su usluge ono što nije materijalno dobro a obezbeđuje satisfakciju potrošača. Lakše je
izgleda bilo reći šta usluge nisu nego šta jesu. Zato je u početku za usluge bio opšte prihvaćen termin tercijarne
delatnosti koji je obuhvatao sve vrste usluga, a razlikovao se od primarne proizvodnje i prerađivačke industrije.
Osnovne karakteristike usluga: neopipljivost, raznovrsnost, nemogućnost skladištenja i poklapanje trenutka
proizvodnje sa trenutkom potrošnje. Broj vrsta usluga koji se javljaju u međunarodnoj trgovini se uvećao,
takođe i vrednost usluga beleže permanentan rast. Podela usluga su razvrstane u četiri kategorija: 1.Usluge
koje se javljaju u obliku dobara (knjige, filmovi, softverski paketi) 2.Usluge koje se smatraju dopunskim
aktivnostima u realizaciji kupoprodajnog ugovora (špedicija, utovar, istovar, skladištenje) 3.Usluge koje se na
neki način mogu smatrati zamenom za robu (franšizing, lizing, forfeting, faktoring, servisiranje) 4.Usluge koje
nisu u direktnoj vezi sa robom (turističke usluge, hotelske usluge, obrada podataka).

26. Međunarodna špedicija

Špedicija predstavlja delatnost koja se bavi otpremom, odnosno dopremom robe. Najčešće se ona odnosi na
otpremu robe od prodavca i dopremu robe do kupca, ali može značiti i delimičnu otpremu – od prodavca do
prevoznika, od prevoznika do prevoznika ili od prevoznika do kupca.Međunarodni špediter je preduzeće
upisano u registar koje obavlja poslove oko otpreme, dopreme i organizovanja transporta robe u
međunarodnom i unutrašnjem transportu, a po nalog i za račun komitenata. Špediter poslove obavlja u svoje
ime, a za račun komitenta.Ugovor kojim se regulišu odnosi između nalogodavca i špediterske firme se naziva
dispozicija. Svi poslovi koji mogu ući u opis posla koji treba da obavi špediter se mogu podeliti na osnovne
(poslovi koje špediter mora da obavi i bez kojih ne bi ispunio svoje obaveze iz dispozicije),specijalni (poslovi koji
dopunjuju uslugu špeditera i koji su specifični za određenu vrstu robe ili mesta kojem treba preuzeti robu) i
ostali poslovi (oni koje špediter preuzima na izričit zahtev nalogodavca). Cena špediterskih usluga zavisi od
obaveza koje je špediter dispozicijom preuzeo. Podela špedicije se može vršiti po različitim kriterijumima:
Prema teritorijalnom principu: Unutrašnja se bavi otpremom robe u granicama jedne zemlje, dok
međunarodna špedicija prelazi državnu granicu i može biti uvozna, izvozna i tranzitna. Prema izboru prevoznog
sredstva: kontinentalna, pomorska, vazdušna i granična. Kontinentalna špedicija podrazumeva prevoz robe
drumskim, železničkim rečnim i avionskim putem. U lukama se organizuje i pomorska špedicija koja se bavi
osiguranjem brodskog prostora, utovarom i istovarom robe sa broda i osiguranjem robe,carinjenjem,
uskladištenjem. Granična špedicija je smeštena na graničnim prelazima po čemu je i dobila naziv i bavi se
preuzimanjem robe koja je pristigla na granicu, njenim uskladištenjem, carinjenjem i daljom otpremom. Firme
koje se bave špedicijom mogu biti specijalizovane za pojedine vrste roba(npr drvo, žito, metale). Česta je
pojava i zbirne špedicije koja istovremeno vrši otpremu za veći broj klijenata.

27. Međunarodni transport

Poslovi prevoza su nezaobilazni deo realizacije spoljnotrgovinskog ugovora. Transport obavlja isključivo fizičko
premeštanje robe i putnika. Prevoznička firma obavlja usluge transporta robe i putnika u ime i za račun
nalogodavca. Naknada koju transportne firme dobijaju za izvršenu uslugu se naziva vozarina, ona zavisi od
količine ili zapremine robe kao i udaljenosti. Međunarodni prevoz drumskim saobraćajem - Prevoz se vrši
kamionima, šleperima, hladnjačama, cisternama, i specijalizovanim vozilima za transport vozila.Pregled robe u
tranzitu na svakoj granici je pojednostavljen plombiranjem vozila u kojem se nalazi roba i stavljanjem oznake
na plombi one carine koja je izvršila pregled prilikom utovara. Na tranzitnim carinama se zato pregleda
ispravnost plombe i ispravnost tovarnog lista. Prevoz železničkim saobraćajem – železnički transport je jeftiniji
od drumskog, njime se odjednom mogu prevesti veće količine robe, ekološki je prihvatljiviji, može biti
prilagođen kontejnerskom transportu, ali zahteva veća infrastrukturna ulaganja od drumskog saobraćaja.
Najvažniji dokument je železnički tovarni list kojim se potvrđuje da je preuzeo robu koja je popisana po
vrstama i količini i da se obavezuje da je u ispravnom stanju fizički premesti do određenog mesta. Prevoz
vodenim putem se smatra najjeftinijim, ali i najsporijim transportom robe. Njome se mogu prevesti ogromne
količine specifičnih roba(nafta, žito,ruda).Ovu vrstu transporta obavezno prati osiguranje robe na putu, da
prevoz robe vodenim putem prati specifičan transportni dokument – konosman.Konosman je brodski tovarni
list kojeg izdaje brodar nalogodavcu sa popisom robe koju je preuzeo da preveze.Kargo manifest sadrži popis
sve robe koja je ukrcana na broj, omogućava carinskim organima lakšu evidenciju i sprovođenje carinskog
postupka. Međunarodni vazdušni saobraćaj – više je zastupljen prevoz putnika nego roba. Ovaj vid transporta
je najbrži ali i najskuplji. Avionski tovarni list izdaje prevoznik nalogodavcu koje predaje robu za transport dok
se kargo manifestom popisuje sva roba ukrcana u avion. Multimodalni transport – podrazumeva kombinovanje
više vrsta transporta. Poenta multimodalnog transporta je da se jednim ugovorom obezbeđuje prevoz
različitim prevoznim sredstvima. Cevovodni transport – je karakterističan za tečna goriva (naftu i zemni gas).

28. Usluge skladištenja u međunarodnoj trgovini

Razlozi za zadržavanje robe u skladištu su različiti: čekanje prevoznog sredstva u koje će biti ukrcana, potreba
razvrstavanja, etiketiranje, prepakovanje, carinjenje. Skladišta mogu biti otvorena(za drvo), natkrivena(ugalj),
zatvorena(kako bi gotovi proizvodi bili zaštićeni od atmosferskih prilika. Najvažniji dokument koji izdaje
skladištar je skladišnica. U njoj je popisana roba koju je nalogodavac dao na čuvanje skladištu. Skladišnica pre
sve služi za podizanje robe iz skladišta. Ona može biti iskorišćena i da se uskladištena roba proda ali i da se
založi radi dobijanja kredita. Naknada koju naplaćuje skladištar za izvršene usluge je skladišnina, ona zavisi od
količine robe koju nalogodavac smešta u skladište, vremena koje roba ostaje u skladištu, posebnih uslova koji
moraju biti obezbeđeni za čuvanje robe. Skladišta mogu biti javna, sopstvena, carinska, konsignaciona i
skladišta sa posebnim uslovima. Javna skladišta su otvorenog tipa. Skladištar radi po nalogu i za račun
principala. Uspeh poslovanja javnih skladišta je pre svega vezan za obim prometa. Carinska skladišta se
otvaraju uz carinarnice ili na graničnim prelazima i u njima se čuva roba koja još nije ocarinjena. Sopstvena
skladišta se obično nalaze u okviru preduzeća i u njima vlasnici čuvaju repromaterijal koji čeka da bude
prerađen ili gootove proizvode koji čekaju utovar i distribuciju. Konsignaciono skladište se smešta roba
inostranog porekla koja je neocarinjena i nalazi se pod strgoim carinskim nadzorom. Specijalne vrste skladišta
obezbeđuju posebne vrste uslova koje zahteva specifična roba.

29. Tranzitni poslovi

Kada se kaže tranzitne usluge obično se misli na određene operacije sa robom kao što su skladištenje,
prepakovanje, uzimanje uzoraka, kontrola kvaliteta, odstranjivanje ukvarene robe. Direktni tranzitni poslovi –
roba prelazi preko teritorije zemlje bez zadržavanja. Tranzitni poslovi se ograničavaju na transportne i
špediterske usluge. Lomljeni tranzitni posao – roba se na putu preko teritorije tranzitne zemlje određeno
vreme zadržava radi određenih operacija sa njom. Svaka manipulacija robom se čini po nalogu vlasnika ili
špeditera koji je odgovoran za robu u tranzitu. Radi se o poslovima skladištenja, pretovara, prepakovanja,
uzorkovanja, kontrole kvaliteta. Tranzitni poslovi sa posredovanjem – podrazumevaju da se roba u tranzitu
može preprodati tj. promeniti vlasnika. Takva roba se smešta u carinsko skladište ili slobodnu carinsku zonu i
prodaje kupcima na teritoriji tranzitne zemlje ili trećim zemljama. Specifična vrsta tranzitnih poslova je pratnja
specijalnih i vangabaritnih tereta. Nemogućnost prolaska vozila ispod pojedinih podvožnjaka ili brodova ispod
pojedinih mostova zahteva pomoć firmi koje poznaju načine prevazilaženja ovih problema.
30. Međunarodni turistički poslovi
Pod međunarodnim turističkim poslovima podrazumevaju set poslova kojima se podmiruju potrebe domaćih
turista u inostranstvu i inostranih turista u zemlji. Međunarodni turistički poslovi obuhvataju: hotelske usluge,
ugostiteljske usluge, organizaciju posete kulturnim, istorijskim i verskim spomenicima, iznajmljivanje prevoznih
sredstava.Davno prevaziđen koncept je da ekonomski efekti turizma zavise samo od prirodnih resursa(more,
planine). Da bi se privukli strani turisti treba postupiti kao i u svakom drugom biznisu; otkriti šta mušterije žele,
to im ponuditi o ostvariti profit. Zato i u turizmu najpre nastaje trošal jer treba stvoriti uslove za razvoj turizma,
a tek onda kontinuiranim pružanjem različitih vrsta usluga ostvariti profit. Postoji i uslov za ispunjenje tog cilja,
a to je razvijena infrastruktura. Turizam je delatnost kod koje nije ukupan efekat poslovanja najviše zavisi od
pratećih i srodnih delatnosti. Turistički poslovi imaju izuzetan uspon od druge polovine 20. veka. Kao poseban
oblik se razvio rezidencijalni turizam posete gradovima, njihovim muzejima, izložbama,, koncertima, trgovima,
parkovima.

31. Posredovanje u međunarodnoj trgovini

Velika udaljenost između poslovnih partnera u međunarodnoj trgovini je stvorila potrebu i za posrednicima
koji će uspostaviti kontakt između prodavca i kupca. Osnov za delovanje posrednika je poznavanje tržišta,
potreba i navika potrošača, jezika. Razlikujemo sledeće vrste posrednika: komisionar, distributeri, brokeri,
džoberi, kompradori. Komisionar je posrednik koji posluje u svoje ime poštujući instrukcije nalogodavca. On
preuzima robu principala i dogovara se o ceni po kojoj će ista biti ponuđena tržištu. Distributer je posrednik
koji ima isključivo pravo prodaje robe principala na određenoj teritoriji.Distributer posluje u svoje ime i za svoj
račun. On kupuje potrebne količine robe od proizvođača sa kojim je sklopio ugovor o distribuciji i po potrebi
obnavlja porudžbineu zavisnosti od prodaje. Kod ugovora o neisključivoj distribuciji, distributer može kupljene
proizvode plasirati samo na jednom delu teritorije ili proizvođač može angažovati i druge distributere i tako
stvoriti konkurenciju koja će očuvati cenovnu konk proizvođača. Kod neekskluzivnog prava distribucije,
distributer može zaključiti i ugovore sa drugim proizvođačima. Zloupotrebe se mogu javiti i u pokušajima
distributera da robu plasira i na drugim tržištima gde direktno konkuriše proizvođaču. Zato se u ugovor unosi
klauzula po kojoj nije dozvoljeno izvršiti reeksport robe na treća tržišta. Broker je posrednik čije se angažovanje
najčešće vezuje za poslovanje na berzi. Broker je agent koji prati naloge svog principala i kupuje i prodaje robu
na berzi. Brokeri ne raspolažu robom kojom trguju već obavljaju poslove agenture tj. povezuju nalogodavca sa
kupcem ili prodavcem čime stvaraju uslove za zaključenje posla. Posrednici mogu biti službeni i privatni.
Službene je odredila zvanična institucija. Privatni brokeri posluju u ime i za račun principala čije naloge primaju.
Privatni brokeri rade za brokersku proviziju koja je najčešće izražena u procentu od zaključenog posla. Džober
je specifična vrsta posrednika koji posluje u svoje ime i za svoj račun, otkupljuje ukupne količine robe, a zatim
je preprodaje u celosti ili trgovcima na veliko i malo. Komprador je posrednik u zemljama dalekog Istoka koji
poznaju jezik ovih zemalja, ali i tržište.Njihova zarada se izražava kao procenat od zaključenog posla, to će im
omogućiti veću zaradu.

32. Zastupanje inostranih firmi

Udaljenst i nepoznavanje izvoznog tržišta je u međunarodnoj trgovini nametnula potrebu za poslovima
zastupanja inostranih firmi. Kao zastupnik se može javiti specijalizovana firma koja radi u ime i za račun
nalogodavca. Poslovi zastupnka su vrlo različiti i odose se na pronalaženje potencijalnih partnera na datom
tržištu, obavljanje svih poslova koji prethode pregovorima i zaključenju spoljnotrgovinskog
sporazuma.Neophodno je da zastupnik dobro poznaje proizvod ili asortiman principala. Zbog toga se
organizuju i obuke zastupnika, ali i upoznavanje sa novim proizvodima nalogodavca.
Drugi uslov koji zastupnik treba da ispuni je da dobro poznaje tržište na kojem plasira robu principala, potrebe i
navike potrošača, prednosti i nedostatke konkurencije.Zastupnik mora da poseduje veštine prezentovanja,
reklamiranja, očuvanje poslovnih kontakata, istraživanje tržišta. Ključna obaveza zastupnika je da štiti interese
principala na delu tržišta koji pokriva. Principal ima obaveze prema zastupniku a to se odnosi na pružanje
pravih informacija o robi, organizovanjem obuke zastupnika, obezbeđenje propagandnog materijala,
dostavljanje novih cenovnika.Provizija koja pripada zastupniku zavisi od vrednosti prodate robe i definiše se
procentom od realizovane fakturne vrednosti. Zastupnik može da preuzme i obavezu naplate prodate robe. U
tim situacijama zastupniku sleduje dodatna naknada tzv. delkredere provizija. Poseban oblik zastupanja
predstavlja konsignacioni posao. Cilj ove vrste posla je smanjenje troškova carina. Konsignaciono skladište koje
je u blizini zastupnika otvara principal i koje mora biti pod stalnim nadzorom carinskih organa

33. Prednosti i nedostaci međunarodnih lizing poslova

Prednosti: Korisnik lizinga ne mora odmah angazovai svoja sredstva za nabavku potrebnih dobara; lizing
naknada koja ponekad zbirno prelazi kupovnu cenu opreme, godisnje se otplacuje od prihoda ostvarenih
upotrebom predmeta lizinga, a to moze direktno uticati na likvidnost korisnika lizinga; lizing rate predstavljaju
isklkjucivo materijalne troskove; ako je predmet lizinga tehnologija koja brzo zastareva, vise se isplati uzeti je u
lizing nego je kupiti; koristeci se opcijom kupovine korisnik lizinga moze jeftinije dobiti investiciono dobro koje
je predmet ugovora o lizingu jer placa cenu prema preostaloj vrednosti tog dobra; za nacionalnu privredu takav
nacin finansiranja predstavlja mogucnost koriscenja najnovije tehnologije koja je zbog visoke cene nedostupna
a ne moze se nabaviti ni kreditnim aranzmanima Nedostaci: Lizing je skup nacin finansiranja, jer preko lizing
naknade davalac lizinga zeli ostvariti dobit uz povrat ulozenog kapitala I osigurati se protiv rizika eventualne
nemogucnosti naplate svojih potrazivanja; u lizing aranzmanioma moze doci do neravnopravnosti stranaka
usled ekonomske premoci davaoca lizinga. On moze prisiliti korisnika lizinga na nepovoljan ugovor; lizing moze
biti neopovoljan I zbog poreskih I drugih fiskalnih razloga sto zavisi od poreske politike I restriktivnih zakonskih
propisa zemalja ucesnika u lizing poslu.

34. Vrste međunarodnih lizing aranžmana

Prema karakteru I stepenu obaveza u praksi se pojavljuju: finansijski lizing karakterise ugovaranje osnovnog
vremena trajanja ugovora u kome ga ugovorne strane ne mogu otkazati operativni lizing je kratkorocni lizing
ugovor koji se moze raskinuti u svako vreme, prema uslovima koji su u ugovoru navedeni. Prema trajanju
lizinga, lizing poslovi mogu biti: kratkorocni lizing koji podrazumeva koriscenje predmeta lizinga u trajanju od 1
do 3 god dugorocni lizing je takav lizing posao u kome iskoriscavanje predmeta lizinga traje duze od tri god.
Prema odrzavanju predmeta, poslovi lizinga mogu biti: neto lizing je oblik lizinga pri kome korisnik mora voditi
brigu o odrzavanju , servisiranju I osiguranju predmeta lizinga bruto lizing je takav lkizing u kome davalac
lizinga preuzima izricitu obavezu odrzavanja, servisiranja I osiguranja predmeta lizinga. Prema predmetu
lizinga, lizing poslovi mogu biti: lizing investicione opreme je takav oblik lizinga kojim davalac lizinga daje
korisniku lizingas na koriscenje jedan ili vise predmeta pokretnih investicionih dobara lizing kompletnih
postrojenja predstavlja ugovaranje iznajmkljivanja kompletnih postrojenja ili objekata, odnosno nepokretnih
investicionih dobara lizing robe siroke potrosnje odnosi se na iznajmljivanje potrosnih dobara duzeg veka
trajanja. Prema kriterijumu koriscenja lizing dobra, lizing poslovi mogu biti: lizing neupotrebljavanih proizvoda
je oblik pri kojem se u lizing daju potpuno nova dobra lizing upotrebljavanih dobra je u slucaju kada se u lizing
daju vec koriscena sredstva. Lizing poslovi se razvijaju I prema kriterijumu da li je predmet lizinga precizno
definisan ili samo okvirno: individualni lizing je oblik ugovaranja pri kojem je predmet ugovora o lizingu tacno I
precizno konkretizovan blanketni lizing je samo okvirni ugovor zakljucen izmedju davaoca I korisnika lizinga
kojim se davalac lizinga obavezuje da nabavi I preda na koriscenje korisniku lizinga dobra po izboru korisnika
lizinga Razvrstavanje lizinga moze biti I prema kriterijumu vrste lizing ugovora: normalni lizing ugovor je takav
lizingprema kojem se iznajmljeni predmet lizinga vraca iznajmljivacu nakon isteka ugovorenog roka ili se novim
ugovorom najam produzava ugovorom s pravom opcije se zakupcu dopusta da se nakon isteka ugovornog roka
slobodno odluci hoce li korisceni predmet vratiti ili ce produziti njegovo koriscenje ugovor s klauzulom o pravu
kupovine je karakteristican po tome sto zakupacpridrzava pravo da iznajmljeni predmet lizinga kupi nakon
isteka ugovornog roka koriscenja Vremenski lizing je znacajan po tome sto se predmet lizinga daje na
koriscenje na unapred ugovoreno vreme s tim da se nakon isteka ugovorenog vremena mora vratiti davaocu
lizinga Rotirajuci lizing ovlascuje korisnika lizinga da nakon isteka ugovornog roka zameni predmet lizinga
savremenijim sredstvimaodnosno da produzi ugovor o lizingu Povratni lizing karakterise ga prodaja jednog
investicionog dobra, najcesce nepokretnog, lizing organizaciji s tim da bivsi vlasnik uzima isto dobro od kupca-
lizing preduzeca natrag, na osnovu ugovora o lizingu.

35. Franšizing u međunarodnoj trgovini

Poslovni arazmani u kojima vlasnik odredjenog prava ustupa to pravo na koriscenje partneru. dele se na
fransizing proizvoda, usluga I ukupnog poslovanja. fransizer ustupa pravo kako bi brzo I efikasno sirio svoj
uticaj na trzistu I radi ostvarenja profita od prodaje prava. fransizat je neafirmisana I nepoznata firma na trzistu
pa se preko fransizing sistema zeli brzo probiti na trziste uz pomoc ugleda I imena firme cija prava kupuje.
fransizing sistem moze funkcionisati I po principu kooperanata gde davalac fransizinga ustupa pravo
proizvodnje jednog dela proizvoda koji ce biti ugradjen u finalni proizvod.

36. Pojam i vrste prava intelektualne svojine

Prava intelektualne svojine možemo podeliti na: patent, industrijski dizajn, uzorak, model, žig, zaštitni znak i
geografsko poreklo robe. Patent predstavlja pronalazak, koji se odnosi na proizvod ili postupak, registrovan
kod institucije za zaštitu intelektualne svojine. On mora biti potpuni originalan i mora biti primenljiv. Na taj
način patent svome vlasniku donosi neka ekskluzivna prava: da koristi patent u proizvodnji, da prodaje
proizvode koji su dobijeni korišćenjem patenta, da proda pravo na korišćenje patenta. Industrijski dizajn
predstavlja estetko oblikovanje predmeta koji će se proizvoditi u industriji. Da bi bili registrovani, razni oblici
industrijskog fizajna moraju biti novi, originalni i bitno se razlikovati od svih do tog trenutka poznatih
registrovanih dizajnerskih rešenja. Dizajn se može odnositi na proizvod, ambalažu, dizajn reklame ili sajta kojim
se proizvod reklamira. Uzorak predstavlja sliku ili crtež koji je osnov za proizvodnju neke industrijske robe.
Model predstavlja trodimenzionalni oblik po kojem će biti proizveden proizvod. Zaštitni znak je svalo obeležje
ili kombinacija obeležja sposobno da učini razlikovanje proizboda ili usluge jednog proizvođača u odnosu na
drugog. Kao zaštitni znak se mogu pojaviti slova, reči, kombinacije slova, reči i brojeva, boje. Robni i uslužni žig
predstavljaju industrijsku svojinu koja ima za cilj da na tržištu napravi razliku između proizvoda i usluga jednog i
ostalih proizvođača. Obično se radi o stilizovanim slikama koji će proizvod učiniti prepoznatljivim za kupce.
Geografsko poreklo robe - radi se o proizvodima gde mikrolokacija proizvodnje vrlo bitno utiče na kvalitet ili
neku bitnu karakteristiku proizvoda, npr. vina, alkohol.
37. Međunarodna kupoprodaja licenci
Međunarodna kupoprodaja licenci predstavlja ustupanje prava na korišćenje tehnologije, ali i ustupanje prava
na eksploataciju zaštitnog znaka, žiga, modela. Licenca je dozvola da partner koristi određeno registrovano
pravo. Ugovori o međunarodnoj kupoprodaji licence su veoma specifični jer vlo lako mogu ugroziti prava
prodavca. Zato se njima vrlo jasno precizira na koji period se ustupa pravo, na kojoj teritoriji se može prodavati
roba proizvedena po kupljenoj licenci ili sa zaštitnim znakom. Uslov za međunarodnu kupoprodaju licenci je
zabrana ili otežan plasman stranih direktnih investicija. Da nije međunarodne kupoprodaje licenci svaka zemlja
bi morala da ulaže sredstvau istraživanja kako bi otkrila ono što postoji u svetu. Ograničenja kod kupoprodaje
licenci su veoma raznovrsna. Najčešće se ograničava obim proizvodnje, obim izvoza, mogućnost da se dirovine
i repromaterijal nabave na tržištu, nameće se obaveza nabavke opreme od prodavca licence. Cena licence se
najčešće sastoji iz fiksnog dela koji se može otplaćivati u ratama, ali i dela koji zavisi od obima prodaje.

38. Međunarodne koncesije i BOT poslovi

Međunarodne koncesije predstavljaju ustupanje prava ma eksploataciju nekog prirodnog resursa. Ova vrsta
aranžmana bi mogla da se svrstaju u kooperativne aranžmane. Kao predmet ugovora o koncesiji se najčešće
javlja rudno bogatstvo. Država na čijoj se teritoriji nalazi rudnik ili naslage rude ustupa pravo investitoru da u
određenom vremenskom periodu eksploatiše taj prirodan resurs. Danas skoro da nema ugovora o koncesijama
jer su ih u potpunosti zamenili BOT poslovi. BOT (Build-Operate-Transfer izgradi, upravljaj predaj) poslovi se
javljaji kako u oblasti eksploatacije prirodnih resursa tako i u izgradnji velikih infrastrukturnih, privrednih ili
građevinskih objekata. BOT modeli su danas naročito aktuelni u eksploataciji nafte i rudnog bogatstva. Firmi iz
inostranstba se ustupa pravo da ispita nalazišta prirodnog bogatstva. Ako ispitivanja pokažu da su nalazišta
dovoljno izdašna za ekonomski isplativu eksploataciju, strana firma može uložiti i opremanje rudnika ili
naftonosnog izvora i određeni broj godina eksploatisati nalazište. Nakon isteka tog perioda, investitor će sve
izhrađene objekte ustupati partneru, najčešće državi na čijoj se teriroriji nalazi rudno bogatstvo. Nakon isteka
ugovora o eksploataciji od strane investitora, moguće su razne opcije. Država na koju se prenosi vlasništvo i
pravo eksploatacije može sama organizovati eksploataciju izgrađenog objekta formiranjem posebnog javnog
preduzeća. Vrednost BOT aranžmana obično prelazi milijardu dolara pa je za državu od izuzetne važnosti što će
takav objekat biti izgrađen tuđim sredstvima bez angažovanja budžetskih sredstava.

39. Slobodne carinske zone

Slobodne teritorije, odvojeni I ogradjeni prostori koji uzivaju carinsku eksteritorijalnost zemlje na cijem se
podrucju nalaze. Slobodna zona se koristi kao izraz da oznaci deo jedne teritorije drzave na kojem se uneta
roba smatra da se nalazi van carinskog podrucja domace zemlje. slobodna lucka zona se odnosi na zone
formirane u nekadasnjim slobodnim gradovima I lukama. bescarinska zona-nadzor je potpuno eliminisan a
promet strane robe moze biti oslobodjen od placanja carine I drugih dazbina. zona spoljne trgovine je izraz koji
se koristi u americkoj varijanti engleskog jezika u smislu osavremenjenog izraza slobodne carinske zone.
slobodna proizvodno-izvozna zona je geografski odredjeno podrucje koje ima specijalni status, koja moze
slobodno uvesti opremu I ostali repromaterijal koji ce se koristiti za proizvodnju dobara namenjenih za izvoz.
slobodne industrijske zone u kojima se obavljaju prvenstveno industrijsko – preradjivacke proizvodne
aktivnosti, radi podizanja I unapredjenja domace industrije.
40. Off shore poslovi
U cilju privlačenja stranog kapitala neke zemlje su pribegle maksimalnom oslobađanju stranih investicija od
poreza i ostalih dažbina čime su stvorene tzv. poreske oaze ili ofšor zone. Otvaranje i poslovanje kompanija u
ovim centrima ima svoje specifičnosti i naziva se ofšor poslovanjem. Kao ofšor centri najčešće se javljaju male,
daleke, ostrvske zemlje čija politička stabilnost i niski troškovi poslovanja predstavljaju magnet za vlasnike
kapitala kojima se garantuje zaštita tajnosti identiteta i podataka o kapitalu. Zbog toga se poslovanje u ofšor
zonama najčešće povezuje sa "pranjem novca", sklapanjem nelegalno stečenog kapitala i skrivanjem porekla
novca. Osnivanje firmi u ofšor zonama je maksimalno pojednostavljeno i pojeftinjeno, čak nije neophodno ni
prisustvo lica koje otvara firmu. Ofšor zone moraju imati i razvijeno bankarstvo posredstvom kojeg se obavljaju
sva plaćanja i naplate iz inostranstva. Firme u ofšor zonama uglavnom posluju sa inostranstvom. Motivi
vlasnika kapitala da otvore ofšor kompaniju se svode na smanjenje troškova poslovanja, uklanjanjem značajnih
svota kapitala na bezbedna mesta, sklanjanjem nelegalno stečenog kapitala, čuvanje tajnosti podataka.

41.Oblici i metode spoljnotrgovinskih kalkulacija

Kalkulacija predstavlja izračunavanje cene, njene strukture i poslovnog rezultata primenom adekvatnih
računarskih metoda. Spoljnotrgovinska kalkulacija podrazumeva izračunavanje cene i strukture njenih troškova
kod poslova izvoza i uvoza tj. izračunavanje izvozne i uvozne cene. Prema vremenu kada se rade
spoljnotrgovinske kalkulacije se dele na: Predkalkulacija – se radi na osnovu poznatih ili pretpostavljenih
podataka i planiranih troškova. Naziva se i planskom. Kontrolna ili parcijalna kulkulacija – ima dva cilja. Jedan je
presecanje različitih troškova u različitim fazama realizacije spoljnotrgovinskog posla kojima će se otkriti
rezerve za smanjenje troškova ili povećanje profita. Drugi cilj primene ove vrste kalkulacija jeste da se njom
upoređuju stvarni troškovi sa onima koji su planirani kalkulacijom. Konačna kalkulacija – ona treba da iskaže
stvarni poslovni rezultat po odnosnom poslu i da ukaže na greške i propuste u radu na izvršenju posla u odnosu
na predkalkulaciju. Njeni pokatelji treba da služe kao indikatori korektiva u kalkulisanju sličnih poslova u
budćnosti. S obzirom na složenost predmeta obrade kalkulacija može biti: Prosta kalkulacija – se odnosi na
jedan proizvod. Kalkulisati se može u raznim varijantama nabavke ili prodaje, ali se uvek radi o istom
proizvodu. Složena kalkulacija – se radi ako je predmet kalkulisanja više varijanti jednog proizvoda sa različitim
cenama ili se radi o različitim proizvodima slične namene, a različitih cena. Sa gledišta metoda izrade kalukacije
mogu biti: Progresivna kalkulacija - polazi od nabavne cene robe ili cene proizvođača pa se na tu osnovicu
dodaju svi ostali troškovi u vezi sa izvršenjem posla da bi se konačno dobila prodajna (izvozna) cena.
Retrogradna (inverzna) metoda – polazi od prodajne cene u inostranstvu, da bi se uz odbitak svih ostalih
troškova u vezi sa izvršenjem posla, dobila cena u koju se može uklopiti proizvođačka cena izražena u domaćoj
valuti ili cena koja se može platiti dobavljačima na domaćem tržištu. Diferenciona metoda - predstavlja
kombinaciju progresivne i retrogradne metode. Ona treba da pokaže da li postojeća razlika u ceni između cene
proizvođača odnosno nabavne cene i prodajne cene u inostranstvu, može da pokrije sve nastale troškove u
vezi sa izvršenjem spoljnotrgovinskog posla i da još obezbedi odgovarajuću zaradu za izvoznika – uvoznika.
42.Kalkulacija izvoznog posla
Ona se radi za svaki izvozni posao i na osnovu njenih zaključaka se može sagledati da li je posao profitabilan ili
nije. Zadatak izvozne kalkulacije je da primenom jednog od računarskih metoda, polazeći od proizvodne ili
nabavne i prodajne vrednosti robe ili razlike između nabavne i prodajne cene utvrdi kalkulativnu prodajnu
cenu. Ona predstavlja najmanju vrednost koja u celini pokriva sve troškove i dobit izvoznika. Poslovna politika
izvoznika je da li će korigovati kalkulativnu prodajnu cenu da bi dobio cenu ponude (kataloga, cenovnika).
Cena ponude može da pretrpi još jednu korekciju obično nadole – popust, rabat. Domaći proizvođači u
proizvod ugrađuju ne samo svoje troškove već i svoju efikasnost kao i prednosti i nedostatke nacionalne
ekonomije a da se na svetkom tržištu ta roba prodaje po svetskim cenama. Ukoliko bi se kalkulacijom došlo
do cene niže od tržišne, postojala bi sumnja zašto je proizvod tako jeftin, da li je proizvođač smanjio cenu na
uštrb kvaliteta, smanjio bi se devizni i dinarski efekat posla, firma bi imala troškove neostvarene dobiti.

43.Kalkulacija uvoznog posla

Najkraće rečeno zadatak kalkulacije uvoznog posla je utvrđivanje uvozne cene. Polazeći od neto nabavne cene,
poštujući odgovarajući paritet i uz dodatak svih direktnih i indirektnih troškova koji prate uvoz, kalkulacijom će
se utvrditi cena uvozne robe. Njenim poređenjem sa cenom na domaćem tržištu se utvrđuje da se uvoznim
spoljnotrgovinskim poslom može ostvariti profit i koliki će on biti. Kalkulacijom dobijena cena robe, u zavisnosti
od karaktera uvoznog posla treba da posluži u dvojake svrhe: ako je u pitanju komisioni uvozni posao, onda
kalkulacija uvoznika treba da pokaže vlasniku robe dinarski efekat uvoznog posla. Sa druge strane, kalkulacija
pokazuje konkurentnost uvoza ako je roba namenjena domaćem tržištu ili konkurentnost na trećim tržištima
ako je roba namenjena reeksportu. Končna kalkulacija uvoznog posla se radi po obrascu koga svako preduzeće
ima posebno podešenog za sopstvene potrebe i najčešće prema vrsti robe, obimu nabavke i području
snabdevanja.

44.Kalkulacija specifičnih spoljnotrgovinskih poslova

Sve vrste robnih specifičnih spoljnotrgovinskih poslova se, na određeni način, svode na vršenje izvoza i uvoza
robe i usluga, ali pod posebnim uslovima u pogledu plaćanja i konačne namene robe. Kalkulacija
kompenzacionog posla – se svodi na kalkulisanje dva vezana uporedna posla od kojih je jedan izvozni, a drugi
uvozni i njihovo upoređivanje da li se posao isplati. Plaćanje isporučene robe se vrši kontraisporukom robe.
Obračun obima i vrednosti izvršenih isporuka na izvoznoj i uvoznoj strani se vrši u jedinstvenoj valuti, a
najčešće se ugovara opšte prihvaćena (svetska) konvertibilna valuta. Kalkulacija posla obrade, dorade, prerade
i popravke – Ovi poslovi doprinose potpunijem upošljavanju domaćih proizvodnih kapaciteta.Domaći prodavac
usluge, privremeno uvozi predmet rada na kome treba, po želji i nalogu kuoca i pod određenim uslovima
plaćanja, da izvrši neke dodatne faze obrade, dorade, prerade ili popravke. Kalkulacija reeksportnog posla –
polazi od nabavne cene robe u inostranstvu, koja se kupuje radi njene prodaje u nekoj trećoj zemlji sa ili bez
dodirivanja domaće carinske teritorije i postupka njenog oplemenjivanja. Izvoz robe se mora izvršiti u
propisano roku. Reeksportni posao se može obaviti i uz neke olakšice, kako u pogledu primene instrumenata
režima spoljnotrgovinske razmene, tako i u pogledu mogućnosti upošljavanja carinskog postupka (slobodna
carinska zona). Kalkulacija reeksportnog posla predstavlja sintezu postupnih faza rada sa robom u zavisnosti od
konstrukcije posla u celini.
45.Klauzula o reviziji ugovorene cene
Za ivršenje ugovorne obaveze prodavcu je potrebno kraće ili duže vreme u zavisnosti od obima isporuke. Što je
obim isporuke robe ili izvršenja ugovornih usluga u korist inostranih kupca veća, srazmerno se povećava i
ugovoreni rok isporuke istih. Što je isporuka obimnija, trebalo bi i rok isporuke da bude duži, a sa tim i
ugovorena vrednost odgovarajuće isporuke veća. Klauzule o reviziji cena su veoma značajne kod vezanih
spoljnotrgovinskih poslova gde se plaćanje uvoza vrši isporukom neke berzanske robe čije se cene stalno
menjaju. Pad ili rast cena takvih roba će jednoj strani doneti ekstra profit, a drugoj strani ekstra gubitak. Kako
bi se plaćanje izvršilo u sredstvima međunarodne likvidnosti u takvim ugovorima stoji i odredba da će se
okaćanje izvršiti u nekoj od svetskih valuta po zvaničnom deviznom kursu. Ali promena kursa ponovo jednoj
strani nosi ekstra profit, a drugoj ekstra gubitak. Zato ugradnja klauzule o reviziji cene ima za cilj očuvanje
realne vrednosti i interesa obe ugovorne strane.

46.Značaj i podela dokumenata u spoljnoj trgovini

Dokumenti u spoljnotrgovinskom poslovanju svrstavaju se u: 1.Robna dokumenta, 2.Uverenja o robi, 3.
Dokumente o osiguranju robe, 4.Transportne dokumente, 5. Carinske dokumente.

47.Robna dokumenta u spoljnoj trgovini

Robna dokumenta izdaju ili pribavljaju učesnici u spoljnotrgovinskom poslu – izvoznik i uvoznik. To su
dokumenta koja prate robu od mesta otpreme do krajnjeg odredišta. Njima se potvrđuje izvršavanje preuzetih
obaveza od strane izvoznika i uvoznika. Svako preduzeće daje formu(oblik) po svom izboru, ali se po sadržini
međusobno ne razlikuju. U ovu grupu ubrajamo sledeća dokumenta:faktura, lista pakovanja, specifikacija robe,
zapisnik i kvantitativnom i kvalitativnom prijemu, skladišnica.

48.Pojam, funkcija i vrste faktura u spoljnoj trgovini

U spoljnoj trgovini pojavljuje se više vrsta faktura, u zavisnosti od trenutka njihovog izdavanja i
namene:trgovačka faktura, privremena(prethodna) faktura, proforma faktura (profaktura), carinska (gratis)
faktura, konzularna faktura. 1.Trgovačka fakutra – je osnovni robni dokument- račun koji izdaje izvoznik, kao
ispravu – dokaz kupcu da je izvršio isporuku robe, prema ugovorom preuzetim obavezama. Prema nazivu i
vrednosti robe, naznačene na fakturi, carinski organ može bez greške obračunati carinsku osnovicu, jer je iznos
na fakturi – konačan iznos. 2.Privremena(prethodna) faktura – ova faktura se ne razlikuje od trgovačke fakture,
osim što naznačena cena nije konačna, već je privremena. U pitanju je uvoz robe čija se ukupna vrednost
utvrđuje po njenom prijemu u sedištu kupca. Po izvršenom pregledu robe, prodavac će ispostaviti definitivnu
trgovačku fakturu. Na osnovu te fakture, carinski organ će konačno obračunati i naplatiti pripradajuće uvozne
dažbine. 3.Proforma faktura (profaktura) – Ovu vrstu fakture izvoznik ispostavlja kupcu na njegov zahtev, da bi
mogao da obavi određene predradnje vezane za uvoz. Proforma faktura može biti izdata i za robu za čiji izvoz
još uvek nije zaključen ugovor, ali za koju postoji izraženo interesovanje kod potencijalnog kupca. 4.Carinska
faktura – reč je o besplatnoj pošiljci, za koju ne postoji kupac robe. Carinski organ ne utvrđuje carinsku
vrednost na osnovu iznosa naznačenog na gratis fakturi, već na bazi nekomercijalnih dokumenata, to su
najčešće: polisa isprava, polisa o osiguranju. 5.Konzularna faktura – Sa njom se potvrđuje da je fakturisana
cena u stvari tržišna cena i dokazuje se da je roba navedena u fakturi poreklom iz zemlje izvoza.Overa
konzularne fakture je obavezna, plaća se i predstavlja dodatno opterećenje na cenu izvozne robe. Lista
pakovanja – to je detaljan spisak (popis), odnosno specifikacija robe upakovane u jedno koleto. Lista pakovanja
se sastavlja istovremeno sa stavljanjem robeu svako koleto. Paking lista je od koristi carinskim organima, jer po
vrsti i broju pakovanja mogu brzo da identifikuju robu radi njenog stavljanja u carinski postupak. Po pristizanju
pošiljke, kupac može lako da utvrdi koja se roba nalazi u kom koletu, tako da brzo može da pronađe robu koja
mu je napotrebnija. Specifikacija robe – specifikacija robe sadrži detaljan popis robe upućene kupcu, koji na lak
način može da izvrši kontrolu pošiljke, na ulazu u njegovo skladište. Zapisnik o kvantitativnom i kvalitativnom
prijemu – prilikom preuzimanja robe, kupac proverava podudarnost prispelih količina sa podacima iz trgovačke
fakture, ali i ispravnost prispele robe. Veoma je bitno da se ovaj posao uradi odmah nakon prispeća robe i da
komisija koja proverava kvalitet i kvantitet pošiljke svojim zapisnikom potvrdi njenu kvantitativnu i kvalitativnu
ispravnost.

50.Funkcija skladišnice u spoljnoj trgovini

Skladišnica predstavlja najvažniji dokument koji se izdaje prilikom skladištenja. Skladišnica je dokument kojim
se potvrđuje vlasništvo nad robom u skladištu. Skladištar je dužan da na zahtev vlasnika robe izda skladišnicu,
za robu koja mu je poverena na čuvanje. U sastavu skladišnice nalazi se priznanica i založnica, a u njima su
podaci o imenu i zanimanju vlasnika robe, njegova adresa, naziv i sedište skladištara, datum i broj skladišnice,
kao i lokacija skladišta. Takođe tu se nalaze podaci o vrsti, količini i prirodi robe koja je ostavljena na čuvanje.
Ukoliko vlasnik robe želi, skladištar može podeliti robu na zasebne delove, za šta mu mora dati skladišnicu za
svaki deo. Kada je reč o pravima imaoca skladišnice, ima pravo da zatraži da mu se preda roba istaknuta na
njoj. Imalac skladišnice može raspolagati označenom robom prenošenjem skladišnice. U slučaju prenosa
skladišnice, istovremeno je preneseno i vlasništvo nad robom.

49.Uverenja kao robna dokumenta u spoljnoj trgovini

1.Uverenje o poreklu robe – razlikujemo nepreferencijalna uverenja i preferencijalna uverenja.
Nepreferencijalna uverenja su specifične isprave koje izdaje Privredna komora Srbije, na propisanom obrascu a
na zahtev izvoznika. Njime se potvrđuje da je data roba poreklom iz zemlje izvoza. Preferencijalna uverenja su
nastala kao praktična primena sporazuma koje je potpisala naša država sa CEFTA-om, EFTA-om, Evropskom
Unijom, Rusijom, Belorusijom. Uz ova overenja se podrazumeva da se na određene robe plaća umanjena ili ne
plaća carina. Dva osnovna uverenja iz ove grupe su EUR1 i CT2. EUR1 – je naziv za obrazac koji se koristi u
međunarodnom transportu robe. U ugovorima o slobodnoj trgovini roba je određena poreklom, i na osnovu
porekla robe određuje se nivo carine koji treba da se plati. CT2 – je obrazac uverenja o poreklu koji se
upotrebljava u preferencijalnoj trgovini, koji se primenjuje između Srbije i Ruske Federacije, Srbije i
Kazahstana. 2.Uverenje o kvalitetu robe - ovim uverenjem se potvrđuje da je roba koja je predmet
spoljnotrgovinskog poslovanja propisanog kvaliteta, da ima osobine koje se zahtevaju u konkretnom robnom
prometu. 3.Fitosanitarno uverenje – ovim uverenjem se dokazuje da proizvod biljnog porekla koji su predmet
izvoza nisu zaraženi biljnim štetočinama ili nekom drugom bolešću. 4.Veterinarsko uverenje – se potvrđuje da
proizvodi životinjskog porekla nemaju u sebi sastojke koji mogu biti štetni za zdravlje ljudi i životinja, da potiču
iz područja u kojima nije bilo epidemija zaraznih stočnih bolesti u proteklom razdoblju. 5.Uverenje o krajnjoj
nameni robe – ovo uverenje se izdaje na zahtev proizvođača ili izvoznika koji od uvoznika zahtevaju dokument
kojim se dokazuje da će roba koja je predmet međunarodnog prometa imati krajnju namenu u zemlji kupca
kao i da se neće vršiti dalja prodaja te robe.
51.Dokumenta o osiguranju robe u spoljnoj trgovini
Polisa osiguranja – ili ugovor o osiguranju je dokument kojim se osiguranik obavezuje da će platiti određeni
novčani iznos ili premiju osiguranja a osiguravajuća organizacija se obavezuje da će nadoknaditi gubitak
osiguraniku ukoliko nastupe osigurani rizici, tj, da će isplatiti naknadu štete. Postoje tri glavne grupe u koje
može da se svrsta nivo pokrića štete i gubitaka na robi i to su: 1.Slobodno partikularne havarije – prema ovoj
klauzuli osiguranje pokriva štetu sam u slučaju sudara, požara. 2.Sa havarijom – osiguranje prema ovoj klauzuli
roba je osigurana od kada izađe iz skladišta prodavca dok uđe u skladište kupca na odredištu i pokriva sve
osnovne pomorske rizike. 3.Osiguranje protiv svih rizika – osiguranje prema ovoj klauzuli pokriva osnovne i
dopunske rizike koji najčešće „napadaju“ osetljivu robu, ali ne pokriva rizike rata, štrajka niti nadoknađuje
posledice lošeg rukovanja robom korisnika osiguranja, ili zbog mana robe. Potvrda o osiguranju – ukoliko iz bilo
kog razloga osiguravajuća organizacija nije u mogućnosti da izda polisu osiguranjam ona onda izdaje sertifikat i
potvrdu osiguranja, na osnovu ugovora o osiguranju pre otpreme pojedinačnih pošiljki.

52.Transportna dokumenta u pomorskom saobraćaju

Konosman ili teretnica je najvažnija isprava u pomorskom prevozu robe. To je isprava pomorskog prevoza
kojom brodar potvrđuje prijem tereta na broj i preuzima obavezu o robi, koju po završetku prevoza treba da
preda određenom licu uz uslove navedene u konosmanu.Na osnovu podataka koje mu je dao krcatelj, brodat
sastavlja konosman. Konosman možemo podeliti na: 1.Konosman na ime – on glasi na određeno lice kome se
roba treba predati na odredištu. 2.Konosman na donosioca – on podrazumeva da svaki zakonski imalac ima sva
prava raspolaganja robom. 3.Konosman po odredbi – ovaj konosman se može ustupati trećim licima
indosiranjem. Ako posmatramo kroz sagledanog stanja ambalaže i robe koja se ukrcava na brod, konosman
može biti: 1.Čist – to je onaj konosman u koji brodar prilikom ukrcaja robe nije imao potrebu da unese nikakve
primedbe po pitanju stanja. 2.Nečist – onaj konosman u koji brodar unosi primećene nepravilnosti. U praksi se
javlja nekoliko podvrsta konosmana i to: 1.Konosman „ukrcano na brod“ –brodar potvrđuje da je roba ukrcana,
da će biti prevezena i predata donosiocu konosmana. 2.Konosman „primljeno na ukrcaj“ – kojim brodar
potvrđuje da je roba iz konosmana primljena i smeštena u skladište, kao i da će biti otpremljena u odredišnu
luku i predata donosiocu konosmana. 3.Lučki konosman – kojim brodar potvrđuje da je primio robu iz
konosmana i da će biti ukrcana na brod koji je već usidren u luci. 4.Direktni konosman – koji se koristi kada se
roba transportuje multimodalnim transportom i koji pokriva celokupni transport do primaoca. 5.Grupni
konosman – koji se izdaje kod zbirnog transporta. 6.Špediterski konosman - kojim špediter preuzima
odgovornost ne samo za robu već i za celokupni transport. 7.Rečni konosman – koji izdaje rečna brodarska
organizacija kojim potvrđuje da je robu primila na prevoz i predati konosmanu.

53.Transportna dokumenta u drumskom saobraćaju

Drumski prevoznici koji u međunarodnom drumskom saobraćaju prevoze robu uz nadoknadu moraju da rade u
skladu sa Konvencijom o međunarodnom drumskom prevozu roba. Ova konvencija određuje koje se isprave i
dokumenta moraju nalaziti u vozilu koje obavlja međunarodni prevoz robe između dve zemlje od kojih je
barem jedna zemlja potpisnica konvencije, kao i sve obaveze prevoznika.Međunarodni drumski tovarni list se
izdaje u 4. primeraka:1.Prvi primerak se daje pošiljaocu, 2.Drugi primerak koji se predaje primaocu robe na
odredište, 3.Treći primerak koji ostaje prevozniku 4.Četvrti primer koje je kopija originala Podaci koji se unose
u Međunarodni drumski teretni list su sledeći: 1.datum i mesto ispostavljanja tovarnog lista, 2.Ime i
prezime,mesto i adresa pošiljaoca i primaoca robe, 3.Mesto i datum preuzimanja robe i mesto određeno za
isporuku, 4.Pojedinosti o robi, 5.Troškovi prevoza,6.Izjavu da prevoz podleže odredbama ove Konvencije.
54.Transportna dokumenta u železničkom saobraćaju
Železnički tovarni list – to je dokument koji služi kao potvrda vozara da je naznačenu robu primio na prevoz od
utovarne do uputne stanice. Ovaj dokument izdaje otpremna železnička stanica na ime primaoca robe, u
skladu sa odredabama. Međunarodni železnički tovarni list se štampa na dva ili više jezika od kojih barem
jedan mora biti francuski, italijanski ili nemački, i sastoji se od pet numerisanih listova i to: 1.Original tovarni list
– koji se predaje primaocu robe, 2.Tovarna karta–koju zadržava uputna stanica 3.Izveštaj o prispeću –
namenjen uputnoj stanici 4.Duplikat tovarnog lista – predaje se pošiljaocu 5.Kopija tovarnog lista – koju čuva
otpremna stanica. Podaci koji se unose u železnički tovarni list su sledeći:1.Ime uputne stanice, 2.Ime, adresa,
broj telefona pošiljaoca, 3.Ime, adresa, država, broj telefona primaoca robe, 4.Pojedinosti o robi koja se
prevozi, 5.Izjave o načinu plaćanja. Uz železnički tovarni list neophodno je priložiti sve pateća dokumenta koja
prate robu(razna uverenja, sertifikate).

55.Transportna dokumenta u avionskom saobraćaju

Avioprevoz je najskuplji, ali i najbrži prevoz, veoma pogodan za transport proizvoda čija je isporuka urgentna,
kao i kratkotrajnih, lako kvarljivih proizvoda, živih životinja, cveća,poštanske pošiljke. Ovaj vid transporta je
najpogodniji za pošiljke manje težine i zapremine, kao i za robu za koju je značajno da za što kraće vreme
stigne do odredišta. Roba se transportuje avionima, na unapred utvrđenim linijama, kojima se koriste i putnici.
Veće robne pošiljke prevoze se čarter letovima. U pitanju su transportni avioni velike nosivosti, prilagođenim
za utovar, prevoz i istovar težih i kabastih pošiljki robe. Međunarodni prevoz robe obavlja se na osnovu
ugovora o prevozu robe.Avionski tovarni list je transportni dokument koji se izdaje prilikom avionskog
transporta robe. Ugovorom o prevozu, vazduhoplovni prevozilac se obavezuje da avionom preveze robu od
jednog aedroma do drugog, kao i da preda robu primaocu, u stanju u kakvom je robu primio i bez
zakašnjenja.Druga strana se obavezuje da za to plati vozarinu.

56.Carinska dokumenta
Jedinstvena carinska isprava – je uvedena kao zamena za 100 obrazaca koji su se koristili u međunarodnoj
trgovini. Jedinstvenu carinsku ispravu popunjava špediter i podnosi je na overu nadležnom carinskom organu
prilikom svakog prelaska robe preko državne granice Srbije.Jedinstvena carinska isprava ima tri rubrike
označene velikim slovim: A carinarnica odredišta, B – detalji plaćanja i C- polazna carinarnica koje popunjavaju
carinarnice i dva skupa rubrika koje popunjava špediter. U prvi skup rubrika upisuju se podaci koji su zajednički
za svu robu:vrsta spoljnotrgovinskog posla, vrsta vlaute, pošiljalac, primalac, paritet isporuke, vrednost robe
koja se carini, mesto utovara i istovara robe. U drugi skup rubrika, upisuju se podaci o konkretnoj robi koja se
carini i to: režim izvoza,količina robe, registarske oznake vozila, vrednost robe, pakovanja, priložene ispravem
carinarnica tranzita. Deklaracija za carinsku vrednost DCV–je propisan službeni obrazac u koji se unose podaci
o vrednosti uvezene robe za jednu pošiljku u svrhu naplate carinskih dažbina i poreza na dodatu vrednost.
Deklaracija za carinsku vrednost se podnosi u setu od dva primerka, od kojih jedan zadržava carinski organ, a
drugi se vraća podnosiocu. Podnosilac DCV je dužan da pruži sve dodatne podatke i isprave neophodne za
utvrđivanje carinske vrednosti robe.
57.Incoterms– odredbe E i F
EXW – Franko frabrika – Klauzula EXW u najkraćem znači „franko fabrika“ uz označeno mesto gde se ta fabrika
nalazi. Prema klauzuli EXW izvoznik je obavezan da proizvede ili obezbedi robu koja je predmet ugovora,
smesti je u skladište, u frabrici ili naznačenom mestu i prepremi za utovar. Izvoznik preuzima na sebe obavezu
čuvanja kvaliteta robe, kao i sve druge rizike do datuma isporuke. Kupac mora da: 1.Proizvede ili obezbedi robu
upakovanu na standardni ili način definisan ugovorom. 2.Pripremi fakturu koju će uručiti kupcu sa robom,
3.Stavi robu na raspolaganje na ugovorom definisanom mestu u fabrici. 4.Da izvrši kontrolu i pribavi potvrdu o
ispravnosti robe koju predaje kupcu. 5.Da kupca obavesti da je roba pripremljena za izvoz i da se može
preuzeti. 6.da snosi troškove i rizike čuvanja robe do momenta isporuke. FCA – Franko prevoznik...ugovorno
mesto isporuke – Klauzulla FCA je prihvatljiva za bilo koju vrstu transporta bez obzira o kom prevoznom
sredstvu se radi jer naznačeno mesto može biti i luka, aerodrom ili železnička stanica. Kao mesto preuzimanja
robe se može označiti i skladište proizvođača po čemu bi se ova klauzula skoro izjednačila sa klauzulom
EXW.Međutim postoji razlika jer kod klauzule FCA obavezu utovara na sebe preuzima prodavac (izvoznik), što
nije slučaj sa klauzulom EXW. Druga značajna razlika u odnosu na klauzulu EXW je obaveza da obezbedi sva
dokumenta neophodna za izvozno carinjenje kao i da izvrši izvozno carinjenje. FAS – Franko uz bok broda...
ugovorna luka otpreme – Klauzula FAS se odnosi isključivo na vodeni transport. Obaveze prodavca su slične
obavezama iz klauzule FCA, s tim što se mesto odredišta robe nalazi na keju, obali ili doku uz bok broda. Kupac
ne organizuje, niti plaća utovar robe na broj, ali je obavezan da obezbedi sva neophodna dokumenta i dozvole
potrebne za izvozno carinjenje. Veoma bitno je da mesto na doku, kao i brod koji treba utovarati određuje
kupac o čemu je dužan da pravovremeno obavesti izvoznika. FOB – franko brod...ugovorena luka otpreme –
Klauzula FOB se od klauzule FAS razlikuje za obavezu prodavca da utovari robu na broj koji je odredio kupac
(uvoznik). Troškovi i rizik se za još jedan korak pomeraju prema prodavcu koji osim proizvodnje, transporta do
otpremne (izvozne) luke, utovara na brod, dostavljaju kupcu dokumenta o ukrcaju, pribavljanja svih
dokumenata neophodnih za izvoz, obavljanja izvoznog carinjenja, kao i o urednom obaveštavanja kupca o
nepredviđenim okolnostima koje se odnose na ukrcaj robe na brod.

58.Incoterms – odredbe C i D
CFR – Cena sa vozarinom...naznačena luka odredišta – Ova klauzula se najkraće prevodi terminom „franko
uvozna luka“. Prodavac je po njoj obavezan da robu otpremi do izvozne luke, ukrca je na broj i plati transport
do uvozne luke. Rizik za ispravnost i kvalitet robe sa prodavca prelazi na kupca od trenutka završetka ukrcaja
robe na brod u otpremnoj luci. Kupac obavlja i uvozno carinjenje, određuje mesto u uvoznoj luci gde brod
treba da pristane i o tome obaveštava prodavca. CIF – Cena sa osiguranjem i vozarinom...naznačena luka
odredišta – Klauzula CIF se od klauzule CFR razlikuje samo po dodatnoj obavezi prodavca da osim vozarine
ugovori i plati osiguranje robe na putu. CPT – Prevoz plaćen do...naznačeno mesto odredišta – Klauzula CPT se
odnosi na sve vrste transporta osim vodenog. Prema klauzuli CPT prodavac je obavezan da robu otpremi do
naznačenog mesta i robu preda prevozniku u mestu otpreme, ali je dužan i da plati troškove transporta do
odredišta. Prenošenje rizika sa prodavca (izvoznika) na kupca (uvoznika) se dešava u trenutku predaje robe
prevozniku iako su troškovi transporta plaćeni od strane prodavca. CIP – prevoz i osiguranje plaćeni do...mesta
odredišta – Ova klauzula se odnosi na sve vrste transporta osim vodenog. Obaveze prodavca se svode na
obezbeđenje robe i fakture, izvozno carinjenje, plaćanje svih dažbina koje prate izvoz, da plati troškove
transporta do ugovorenog mesta i utovar na prevozno sredstvo, ali i da plati minimalno osiguranje za transport
robe do naznačenog mesta. DAP – isporučeno u mestu.. naznačeno mesto odredišta – Prema ovoj klauzuli
prodavac je obavezan da neocarinjenu i neistovarenu robu isporuči u naznačenom mestu u ugovorenom roku
ili na određeni dan. Troškove istovara i uvoznog carinjenja preuzima kupac, kao i sve troškove otpreme do
odredišta. DAT – isporučeno u terminalu...naznačen terminal – Terminal je mesto ili uređen prostor koji je
predviđen za preuzimanje i smeštaj robe. Može se nalaziti u luci, na aerodromu, železničkoj stanici, drumskom
graničnom prevozu. Klauzula DAT se odnosi na sve vrste saobraćaja uključujući i vodeni. Prema ovoj klauzuli,
prodavac je obavezan da robu stavi na raspolaganje kupcu u naznačenom terminalu, u naznačenom mestu u
ugovorenom roku ili na određeni dan. DDP - isporučeno, dažbine plaćene...naznačeno mesto odredišta –
Klauzula DDP označava maksimalne obaveze prodavca i minimalne obaveze kupca. Izvoznik (prodavac) je u
obavezi da obavi i uvozno carinjenje i neistovarenu robu stavi na raspolaganje kupcu. Obaveza kupca je samo
da istovari i robu preuzme na određenom mestu u određenom roku.

59.Organizacija, troškovi i efekti nastupa na međunarodnim sajmovima

Sajmovi su periodične manifestacije na kojima se susreću kupci i prodavci i na kojima se posredstvom izloženih
uzoraka ili eksponata obavlja prodaja, odnosno zaključuje ugovor o kupoprodaji. Cilj izlaganja robe na sajmu
nije prodaja izloženih eksponata ili uzoraka već upoznavanje potencijalnih kupaca sa robom. Prema kriterijumu
robe koja se izlaže, međunarodni sajmovi se dele na opšte, specijalizovane i međunarodne izložbe i salone. Na
opštim međunarodnim sajmovima se nudi najrazličitija roba široke i proizvodne potrošnje. Specijalizovanih
sajmova - Organizuju se specijalizovani sajmovi građevinarstva, elektronike, poljoprivrede, turizma. Kada su
specijalizovani međunarodni sajmovi vezani za pojedine vrste proizvoda poznati su sajmovi nameštaja, knjiga,
sporta. Specijalizovani sajmovi mogu biti prilagođeni klijentima i njihovim potrebama pa se tako govori o
dečijim sajmovima. Međunarodni saloni i izložbe – na kojima se izlaže vrlo specifična roba (npr. automobili).
Visina troškova zavisi od pripreme nastupa. Najjednostavnije je kompletan posao poveriti sajamskoj špediciji i
nekoj marketinškoj agenciji, ali su to skuplje varijante. Sopstvena priprema može biti efikasnija i jeftinija.

60.Prodaja robe na svetskom tržištu putem aukcija

Aukcije predstavljaju organizovana tržišta na kojima se, posredovanjem javnog nadmetanja, kupcima prodaje
prisutna roba nestandardnog kvaliteta. Aukcije se održavaju u unapred određeno vreme i na jasno definisanom
mestu o čemu se obaveštavaju zainteresovana lica. Obaveza aukcijskih posrednika je da zakažu vreme
održavanja aukcije. Pravo na reklamaciju kupljene aukcijske robe ne postoji jer je kupac imao mogućnost da se
upozna sa svim karakteristikama robe koja je prisutna.Jedino kada se kvalitet robe ne poklapa sa kvalitetom
uzorka, moguća je reklamacija.Aukcije su poznate po nadmetanju kupaca koji se licitiranjem viših cena bore za
kupovinu aukcijske robe. Postoje dva načina određivanja najviše cene. Prvi je po sistemu „ko da više“,kod kojeg
se nakon trećeg puta izvikivanja iste cene konstantuje da se roba prodaje kupcu koji je do tog trenutka
ponudio najvišu cenu. Drugi metod je holandski kod kojeg se polazi od ekstremno visoke cene koja se snižava
pa je prvi ponuđač ujedno i kupac. Učešće na aukcijama se plaća otkupom aukcijske dokumentacije.
Zainteresovana lica otklupljuju dokumentaciju u kojoj je evidentirana i opisana roba koja će se naći na aukciji.

61.Prodaja(kupovina) putem međunarodnih licitacija

Međunarodne licitacije (tenderi) predstavljaju javni poziv domaćim i stranim firmama da dostave svoju ponudu
za zaključivanje ugovora. Investitor pristupa ovom metodu zaključenja ugovora u nadi da će dobiti
najpovoljniju ponudu. Licitacijom se po pravilu zaključuju ugovori velike vrednosti. Kao investitori se mogu
javiti preduzeća, države(vlade) i međunarodne finansijske institucije. Preduzeća pristupaju licitaciji pri
obavljanju velikih investicionih zahvata, pri izboru stalnog dobavljača. Vlade država objavljuju međunarodne
licitacije prilikom izgradnje velikih infrastrukturnih objekata, prilikom velikih nabavki.. Međunarodne institucije
isključivo koriste tendere pri izboru izvođača radova za objekte koje finansiraju. Licitacije mogu biti otvorene,
ograničene i licitacije sa predkvalifikacijom. Otvorene licitacije - su upućene svim zainteresovanim stranama i
one se javno objavljuju. Ograničene licitacije – se upućuju samo određenim ponuđačima bez javnog
oglašavanja što najčešće zahteva specifičnost predmeta ugovora (npr. vojna oprema). Licitacije sa
predkvalifikacijom – kada ponuđači moraju da ispune određene uslove da bi ravnopravno učestvovali na
konkursu.

62.Karakteristika međunarodne kupoprodaje putem berzi i vrste berzi

Berze predstavljaju posebno organizovano mesto na kome se redovno sastaju kupci, prodavci i berzanski
posrednici radi zaključenja kupoprodajnog ugovora u skladu sa pravilima berze.Suština berze se ogleda u tome
da je ona: organizovano tržište, prostor na kome se trguje zamenljivom robom, prostor na kome se obavljaju
berzanske transakcije u određeno vreme, oblik trgovanja uz pridržavanje pravila berzanskog poslovanja, oblik
promptnog i berzanskog poslovanja. Prema predmetu trgovine, berze se dele na:1.Robne ili produktne,
2.Berze usluga prevoza i osiguranja pomorskog brodskog prostora 3.finansijske 4.mešovite Prema načinu
osnivanja, berze se dele na: Berze anglosaksonskog tipa – to je privatna institucija osnovana kao akcionarsko
društvo. Uticaj države je minimalan. Banke i drugi finansijski posrednici ne mogu ni pod kojim uslovima biti
članovi ovog tipa berze. Broj članova je unapred utvrđen. Kontinentalni tip berze – Berze ovog tipa se
karakterišu učešćem države u upravljanju berzom. Početni kapital ulaže i članove berze postavlja država. Banke
ne mogu biti članovi berze. Mešovit tip berze – predstavlja mešavinu prethodna dva. Osnivanje ovog tipa berzi
inicira država koja propisuje rukovođenje, upravljanje i kontrolu rada berze, ali članovi su samo banke i druge
finansijske organizacije. Broj članova berze nije ograničen, a prijem novih članova vrše banke. Ovaj tip je jedini
koji nema za cilj stvaranje profita.

63.Učesnici na berzi
Trgovanje na berzi obavljaju članovi berze i to u određenom prostoru, koji se naziva „Sala za trgovanje“.
Predmet trgovanja na berzi mogu biti berzanski efekti koji su prihvaćeni na listingu berze. Na berzi se pojavljuju
sledeći subjekti: Kupci se pojavljuju na berzi u ulozi investitora, sa namerom da kupe robu ili berzanske efekte
(gotovinu i HOV) radi ostvarivanja profita. Berzanski posrednici su pravna lica osnovana kao akcionarska
društva, koja su registrovana za obavljanje trgovine na berzi. Akcionar može biti država, banka i drugo domaće
ili strano pravno ili fizičko lice. Brokeri su ovlašćena lica koja mogu da trguju u ime i za račun svojih klijenata
(nastupaju ka zastupnici) i u svoje ime, a za račun svojih klijenata (kada nastupaju kao komisionari). Ne
poseduju predmet trgovanja, već nastupaju kao agenti kupca ili prodavca. Brokeri za svoj rad naplaćuju
proviziju koja se unapred ugovara. Provizija se naplaćuje nakon obavljenog posla. Dileri su posrednici koji
posluju u svoje ime i za svoj račun. Obično se nazivaju licima koja preiraju tržište(market maker), jer u svom
portfelju imaju određenu strukturu HOV koje su ponuđene kupcima. Market mejkeri se nazivaju i
specijalistima. Glavna odlika market mejkera je što oni služe kao katalizatori tržišta, na taj način ublažavaju
neravnoteže do kojih može doći.

64. Vrste berzanskih poslova

Prema predmetu, berzanski poslovi se dele na službene i slobodne. Službeni poslovi su oni koji imaju za
predmet berzanski materijal, koji je zvanično uključen u berzanski promet i kojim se trguje na zvaničnom
berzanskom sastanku. Slobodni su oni na kojim se trgovina obavlja na nezvaničnim sastancima i van berze.
Prema cilju, koji ugovornici žele da ostvare, može se izvršiti podela na: Stvarni su oni koji ugovornici žele zaista
da izvrše radi kupovine, prodaje ili zaštite od rizika. Špekulativni poslovi su oni koje ugovornici vrše u nameri da
zarade na razlici između kupovne i prodajne cene. Prema broju prodajnih ugovora, berzanski poslovi se dele
na: Prosti poslovi se sastoje samo od jednog ugovora o prodaji. Složeni poslovi u sebi sadrže dva ili više
ugovora o prodaji. Prema vremenu dospelosti obaveza, berzanski poslovi se dele na promptne i terminske
poslove. Promptni berzanski poslovi predstavljaju efektivnu kupoprodaju realno postojeće robe na skladištu ili
na putu. Najčešće se obavljaju na robnim berzama. Robna produktivna berza predstavlja organizovano tržište
na kome se trguje standardizovanim proizvodim kao što su metali, žitarice, nafta, kafa.Na robnim berzama se
trguje velikim količinama lako zamenljive robe. Zamenljivost robe omogućava da se robom trguje na osnovu
oznaka, bez potrebe da se vrši uvid u samu robu.Na robnim berzama trguje se na osnovu sertifikata koji
predstavljau dokaz o kvalitetu berzanskih proizvoda, i mora postojati dokaz o vlasništvu. Robni promptni
poslovi se u pogledu načina isporuke mogu zaključiti kao: Loko posao – roba mora biti dostupna kupcu u mestu
održavanja berzanskog sastanka. Prompt isporuka - znači da se roba mora predati kupcu u veoma kratkom
roku. Prompt utovar – važi da se roba mora predati u kratkom roku i da je prodavac obavezan da izvrši i utovar
robe. Prompt posao za robu na putu – predstavlja berzansku kupoprodaju robe koja se nalazi u procesu
transporta. Oročeni prompt posao – znači odloženo izvršenje predaje robe kupcu. Terminski berzanski poslovi
– se baziraju na ugovorima sklopljenim na parketu berze za kupovinu ili prodaju neke aktive u budućnosti.
Jedna od strana zauzima dugu poziciju i pristaje na kupovinu predmetatrgovanja po unapred dogovrenoj ceni
na određeni datum u budućnosti. Druga strana zauzima kratku poziciju i pristaje na prodaju određenog
predmeta po dogovorenoj ceni na isti datum.

65. Premijski berzanski poslovi

Najvažnija grupa terminskih poslova su premijski berzanski poslovi. Premijski poslovi omogućavaju učesniku da
ukoliko nije zadovoljan uslovima i cenom, može odustati od posla ali uz prethodnu plaćenu premiju. Najčešće
vrste premijskih poslova su obični i premijski posao sa dvojnom premijom. Kod običnog premijskog posla
postoje kupovna (call) i prodajna (put) opcija. Kod kupovne opcije kupac stiče pravo na kupovinu određenog
efekta u budućem periodu od prodavca kupovne opcije. Prodavac kupovne opcije ima obavezu da proda
berzanski efekat po unapred definisanoj ceni u budućem periodu. Kupac prodajne opcije stiče pravo na
prodaju berzanskog efekta pre isteka roka po unapred definisanoj ceni. Prodavac prodajne opcije se obavezuje
da će kupiti efekte koji su navedeni u ugovoru, po ceni koja je unaored dogovorena, onog trenutka kada to
zatraži kupac. Premijski posao sa svojnom premijom je kombinacija kupovne i prodajne opcije, pri čemu je
kupac u obavezi da isplati dvostruku premiju. To mu omogućava da u poslu nastupa ili kao kupac ili kao
prodavac, čimr smanjuje mogućnost gubitka. Ako vrednost ugovora ide naviše ponašaće se kao kupac, a ako
cena ide naniže ponašaće se kao prodavac.

66.Hedžing operacije i fjučersi

Hedžing je skup tehnika i instrumenata kojima je svrha pokriće od rizika skoka ili pada cena predmeta
trgovanja. Trgovci koji se koriste hedžingom tj. hedžeri koriste terminsko tržište isključivo radi zaštite od rizika
porasta ili smanjenja cena kako bi sprečili gubitak, ane za špekulisanje odnosno ostvarivanje profita.Trgovci koji
koriste hedžing najčešće nisu špekulanti koji žele zaradu preuzimajući rizik, već stvarni proizvođači koji
poseduju robu i koji će na njenoj kupoprodaji ostvariti zaradu, a hedžing im koristi samo kao sredstvo
osiguranja cene za tu kupoprodaju. Fjučers je ugovor o isporuci robe, valute ili finansijskog instrumenta, po
unapred ugovorenoj, fjučers ceni, i na ugovoreni termin u budućnosti.Fjučers za razliku od forvarda ne može
biti izvršen.Fjučersima se može svakodnevno trgovati na berzi, brzo se pretvaraju u novac pa ih nazivaju likvidni
terminski ugovori. Najčešće su bliskog roka, manje od godinu dana. Sve transakcije se obavljaju preko kliringa,
a ne direktno između kupca i prodavca. Klirinška kuća overava ugovore i postaje garant njihovog izvršenja.
Njima se trguje samo na zvaničnom berzanskom tržištu.
67.Međunarodna kupoprodaja na efektivnim berzama
Efektne ili berze efekata su berze na kojima se posluje hartijama od vrednosti. Ove berze predstavljaju
organizovano tržište vrednosnih papira fizički locirano na određenom mestu na kome se susreću kupci,
prodavci i posrednici da bi međusobno trgovali HOV u skladu sa pravilima berze i interventnom ulogom
države.Cene HOV se formiraju na bazi odnosa ponude i tražnje. Na efektivnim berzama se trguje uglavnom
prvoklasnim HOV: akcijama, obveznicama, investicionim certifikatima. Prema kriterijumu vlasništva, HOV mogu
biti: Državne – ako ih izdaje država ili njene političko teritorijalne jedinice (municipalne obveznice) Privatne –
koje izdaju preduzeća, banke (akcije, menice, čekovi) Prema sadržaju, HOV se dele na: Stvarne hartije od
vrednosti predstavljaju pravo na određene predmete (skladišnica, konosman) Novčane hartije od vrednosti su
isprave kojim se dokazuje pravo na određeni iznos novca koji donosi određena hartija od vrednosti. Prema
roku dospeća, HOV se dele na: Hartije od vrednosti sa određenim rokom – tačno određen rok koji je zapisan na
hartiji kada dospeva obaveza Hartije od vrednosti po viđenju – dospevaju na izvršenje odmah u trenutku kada
ih korisnik podnese obvezniku na realizaciju. Hartije od vrednosti bez roka – akcije koje daju pravo vlasniku na
prinos sve dok postoji akcionarsko društvo koje je akciju izdalo. Prema kriterijumu načina prenošenja
vlasništva, HOV mogu biti: HOV na ime – prenose se ustupanjem ili nasleđivanjem. HOV po naredbi – se
prenose pisanom naredbom o prenošenju. HOV na donosioca – su one kod kojih se svaki imalac HOV smatra
njegovim vlasnikom. Polazeći od kriterijuma ispunjenosti uslova vrednosnih papira koji se uvode na berzu,
postoje sledeće kategorije HOV: HOV koje učestvuju u prometu na berzi ali nisu notirane – propisani su samo
minimalni uslovi Notirane HOV - propisani su stroži uslovi Registrovane HOV – ove HOV nisu predmet
berzanskog poslovanja, one služe u cilju obaveštavanja ulagača o notiranju tih hartija na inostranim tržištima.
Na berzama HOV se mogu zaključiti promptni i terminski poslovi. Promptni poslovi predstavljaju takve poslove
kod kojih se realizacija prodaje i kupovine HOV mora realizovati u roku od dva dana od dana zaključenja posla.
Terminski poslovi na berzama HOV predstavljaju takve poslove u kojima se izvršenje ugovara o kupovini i
prodaji obavlja na utvrđeni odloženi rok. Prema vrstama operacija terminski poslovi se dele na: operacije na
čvrsti rok i operacije na uslovni rok. Ako je ugovorena operacija na čvrsti rok, izvršenje ugovora je neopozivo,
što znači da na ugovoreni dan kupac mora neopozivo platiti robu i preuzeti je, a prodavac predaje HOV.

68. „DEPORT“ posao

Ako se špekuliše na pad cena, onda treba zaključiti terminski berzanski posao za prodaju HOV. Na primer,
berzanski trgovac(besist) januara zaključuje ugovor za prodaju 1000 akcija po 5000 dolara, sa rokom isporuke
marta iste godine. Ukoliko je u momentu prodaje cena HOV zaista pala na 4000 dolara, besist daje nalog
brokeru da preuzme akcije po ceni od 4000 dolara i proda ih za 5000 dolara, čime zarađuje 1000 dolara. Ako je
u momentu likvidacije posla cena akcija ostala ista, prodavac daje nalog brokeru da prolongira prodaju na
naredni termin, tj. jun iste godine. Deport je berzanska transakcija kojom se prolongira prodaja.

69.“REPORT“ posao
Kod špekulacija na skok cena, berzanski trgovac (hosist) sklapa ugovor na kupovinu robe, jer prognozira da će u
narednom roku doći do skoka cena.Npr, sklopljen je ugovor na berzi januara meseca, za isporuku 1000 akcija
za 7000 dolara, sa rokom izvršenja ugovora za mart iste godine.Ako je u martu cena akcija skočila na 8000
dolara, prognoza kupca hosiste se ostvarila, i on će dati nalog svom brokeru da preuzme akcije po ugovoru za
7000 dolara i da ih zatim proda po 8000 dolara, da podmiri sve troškove i da mu ostatak novca isplati (zarada
hosiste je 1000 dolara). Međutim ako u momentu likvidacije posla nije došlo do promene cena akcija, kupac
nema para, a ni potrebe da preuzme robu, a pošto očekuje naknadni porast cena, on daje nalog svom brokeru
da prenese kupovinu akcija za naredni rok, tj. za jun iste godine. Report je berzanska transakcija kojom se
koriste kupci koji računaju na skok cena da bi prolongirali kupovinu, jer ih trenutna cena ne zadovoljava.

70.Devizno tržište i devizne berze

Devizno tržište je mesto gde se suočavaju ponuda i tražnja deviza, to jest mesto gde se različite nacionalne
valute mogu razmenjivati jedna za drugu. Postoje dva osnovna organizaciona oblika putem kojih se obavljaju
devizne transakcije, to su: 1.Devizne berze – sve berzanske transakcije obavljaju se u berzanskoj Sali i to po
određenoj proceduri. 2.Vanberzanska devizna tržišta – sastoje se iz mreže banaka, deviznih brokera i dilera,
čija je funkcija da povežu kupce i prodavce deviza. Učesnici na deviznom tržištu –Komercijalne banke - One
imaju najznačajniju ulogu u realizaciji većine međunarodnih transakcija. Firme i multinacionalne kompanije –
preduzeća plaćaju inostranu robu i usluge, vrše repatrijaciju profita, obezbeđuju sredstva za otplatu inostranih
kredita. Nebankarske finansijske institucije – u potrazi za sigurnim prinosima oni prenose svoje fondove sa
jednih na druga finansijska tržišta i na taj način postaju učesnici na deviznom tržištu. Centralne banke – njihovo
učešće se svodi na odgovarajuće povremene intervencije, te intervencije u formi kupovine i prodaje određenih
valuta imaju za cilj održavanje nivoa deviznog kursa ili sprečavanje njihovih oscilacija.

71.Međunarodna trgovina putem uzoraka i prema standardnoj oznaci

Prodaja putem uzoraka je čest vid prodaje u slučaju da su odsutni i kupac i prodavac. U cilju upoznavanja kupca
sa kvalitetom robe, prodavac dostavlja uzorak robe. Uzorak je deo robe koji predstavlja robu iz čijeg sastava je
izvađen. Uzorak se mora dostaviti u stanju u kome najvernije predstavlja osobine robe od koje je uzet. Uzorak
se od strane prodavca otprema u najmanje dva primerka, jedan primera kupac koristi u svrhu svojih analiza a
drugi primerak kupac čuva do momenta prijema robe, radi upoređivanja kvaliteta. U spoljjnotrgovinskim
poslovima moguće je susreti se sa drugim tipovima uzoraka, kao što su: 1.Kontrauzorak – kupac dostavlja
prodavcu uzorak robe kako bi mu preciznije predstavio robu koju hoće od njega da kupi. 2.Kontrolni
(arbitražni) uzorak – koristi se kada kupac radi svog obezbeđenja, ovlašćuje neku instituciju da izvadi uzorak
robe koji će služiti kao dokaz ponuđenog kvaliteta robe. Prodaja robe po standardnoj oznaci – Prodaja po
standardnoj oznaci je deo tzv. prodaje na neviđeno. Standard ili norma je zakonski propis kojim se utvrđuju
veličine i bitne osobine proizvoda, kao i dopuštena odstupanja od njih. Predmet prodaje robe prema
standardnoj oznaci su: industrijske sirovine, poluproizvodi, kafa, pamuk, šećer, pšenica. Takvi proizvodi se
nazivaju berzanski artikli.Osnovni preduslov da bi se ovi proizvodi prodavali na berzi jeste da je standard
međunarodno priznat.

72.Standardi ISO u međunarodnoj trgovini

ISO 9001 – je međunarodni standard koji definiše sistem upravljanja kvalitetom i jedini standard menadžmenta
kvaliteta koji je sveobuhvatno primenljiv na sve organizacije, proizvode i usluge. Povećava poverenje klijenta u
proizvod vodi ka boljem pozicioniranju na tržištu. ISO 14001 – Povećanje brige o životnoj sredini, kao i
povećanje broja propisa koji obrađuju ovu materiju, rezultiralo je postavljanjem standarda kako bi preduzeća
upostavila svoje poslovanje na način da odgovore na rastuće zahteve životne sredine. ISO 17000 – Ocenjivanje
usaglašenosti predstavlja postupak vrednovanja proizvoda u odnosu na zahteve standarda: potvrđivanje da
proizvod ispunjava zadati nivo kvaliteta, pružanje informacije o funkcionisanju proizvoda, povećanja poverenja
kupaca. ISO 26000 – Uputstvo o društvenoj odgovornosti je međunarodni standard koji daje uputstva i
smernice u vezi sa društvenom odgovornošću. Cilj društvene odgovornosti je da doprinese održivom razvoju.
ISO 27000 – podrazumeva pristup razvoju i održavanju menadženta sistema za sigurnost informacija.
Sve više dobija na značaju s obzirom na brzi razvoj informacionih tehnologija. ISO 31000 – opisuje i definiše
proces za upravljanje rizicima. Njegova primena može uticati na primenu svih ostalih standarda.

73.Standardi BIO i HACCP u međunarodnoj trgovini

HACCP je sistem za identifikaciju, ocenjivanje i kontrolu opasnosti od značaja za bezbednost hrane. Sastoji se
od dve komponente: 1.HA – predstavlja analizu rizika, odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi
proizvodnje hrane i procenu štetnosti po zdravlje. 2.CCP (krične kontrolne tačke) – predstavlja postupke u
proizvodnji u kojima se može sprečiti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane. Osnovni cilj HACCP koncepta je
proizvodnja bezbednih prehrambenih proizvoda. HACCP koncept podrazumeva odgovornost svih učesnika u
lancu proizvodnje hrane za bezbednost namirnica. (BIO) Organska Sertifikacija – je sertifikacioni proces
namenjen proizvođačima organske hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda. Neophodni uslovi za sertifikaciju
se razlikuju od države do države ali generalno uključuju paket standarda za gajenje, skladištenje, prerađivanje,
pakovanje i pošiljku. Cilj je da se obezbedi kvalitet, spreči zloupotreba i promoviše trgovina organskom
hranom. U pitanju je proizvodnja sa što manje tretiranja, koja isključuju prisustvo pesticida, insekticida,
antibiotika, hormona.

74.HALAL i Kosher standardi u međunarodnoj trgovini

Da bi se prehrambeni proizvodi mogli plasirati na tržišta islamskih, posebno arapskih zemalja, mora se
zadovoljiti HALAL sertifikat. Pored prehrambenih,obavezan je i za farmaceutske, higijenske i kozmetičke
proizvode. HALAL čini set pravila i smernica za proizvodnju i pripremu hrane u skladu sa islamskim verskim
običajima. HALAL je reč arapskog porekla i znači dozvoljeno i ispravno, a suprotno od toga je haram tj. ono što
je zabranjeno. Ovaj standard zabranjuje upotrebu određenih proizvoda kao što su: svinjsko meso, krv, alkohol,
meso mrtvih životinja, psa, hrana koja se priprema sa vinom, kolači sa bilo kojom vrstom alkohola. Košer
standardi – U Izraelu postoji standard za uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se naziva Kosher.
Košer standard propisuje proizvodnju i pripremu hrane prema posebnim jevreskim propisima i običajima.
Košer sertifikat garantuje da određeni prehrambeni proizvod ispunjava zahteve propisane Torahom. Torah
propisuje koji proizvodi su prihvatljivi za ishranu i način na koji moraju biti pripremljeni kako bi bili dozvoljeni
za konzumiranje.Meso određenih vrsta životinja se smatra Košer, i to životinja koje imaju rogove i koje su
preživari, kao što su teletina i ovčetina, dok meso svinja i zečeva nisu Košer. Od živina dozvoljene su kokoške,
ćurke,guske. Sve vrste riba koje imaju peraja i krljušt su dozvoljene, dok morske životinje nisu.

75.Oznaka „CE“ u međunarodnoj trgovini

CE znak u EU predstavlja jedinstveni dozvoljeni znak o usaglašenosti proizvoda sa zahtevima evropskih
direktiva u pogledu bezbednosti proizvoda. CE – Evropska Usaglašenost – na proizvodu znači da je proizvod
proizveden u skladu sa svim zahtevima propisanim od strane EU za tu vrstu proizvoda. CE znak se stavlja
isključivo na proizvod za koji je to predviđeno određenim evropskim direktivama i ne sme se stavljati na druge
proizvode.Zabranjeno je označavanje proizvoda svim znakovima za koje postoji verovatnoća da će ličiti na CE
znak. CE znak na proizvodu predstavlja deklaraciju kojom proizvođač potvrđuje da je proizvod u skladu sa
osnovnim zahtevima svih direktiva koje se na njega primenjuju. Direktive predstavljaju zahteve za proizvod,
koji moraju biti zadovoljeni pre nego što se proizvod može prodavati u bilo kojoj zemlji koja pripada EU. Može
se stavljati na sledećim proizvodima: igračke, građevinski materijal, medicinske uređaje, mašine, oprema za
ličnu zaštitu, razne uređaje, fitnes opremu, liftove, zaštitnu opremu za rad, električne uređaje, rashaldna
oprema.
90.Kreditni poslovi i platni promet sa inostranstvom
Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenata i nerezidenata zaključeni u
devizama.Krediti su polsovi između: 1.banke i nerezidenata kojima banka uzima kredit, 2.rezidenata i strane
banke kojima rezident uzima kredit. Zajmovi su poslovi između rezidenata i nerezidenata, kojima rezident
uzima od nerezidenta ili daje nerezidentu zajam. Kreditni poslovi obuhvataju komercijalne, robne ili finansijske
kredite, kratkoročne oročene bankarske depozite, kratkoročne bankarske kreditne linije. Kreditni poslovi sa
inostranstvom smatraju se i: 1.Bankarske garancije – koje banke daju u korist nerezidenata po kreditnim
poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenata u inostranstvu. 2.Jemstva i druga
sredstva obezbeđenja – gde rezidentipravna lica daju u korist nerezidenata-kreditora po kreditnim poslovima
sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenata u inostranstvu. Kreditni poslovi se zaključuju
u pisanom obliku. Banke mogu zaključivati kreditne aranžmane sa inostranstvom u svoje ime i za svoj račun, u
svoje ime i za tuđ račun, i u tuđe ime i za tuđ račun. Banke ovlašćene za obavljanje poslova platnog prometa sa
inostranstvom, sve transakcije obavljaju putem: 1.RTGS sistem (obračun u realnom vremenu po bruto
principu) – je sistem elektronskog plaćanja osnovan i kontrolisan od strane NBS. U RTGS sistemu nema fizičkog
razmenjivanja novca, već centralna banka vrši transakciju odnosno prenos sredstava sa elektronskog računa
jedne banke na elektronski račun druge banke,smanjujući stanje na računu prve banke i povećavajući stanje na
računu druge banke. 2.Žiro kliring sistem NBS – Kliring sistem je sistem u kome se transakcije odnosno prenos
sredstava realizuje na kraju dana, odnosno u tačno određenim vremenskim trenucima. Kliring sistem se još i
naziva i neto poravnanje. Srbija se uključila u SWIFT inicijative: 1.SEPA – uspostavljanje sistema jedinstvenog
platnog prometa u zoni evra.SEPA je namenjena plaćanjima u maloprodaji i malim plaćanjima do 50.000 evra,
po nižim jedinstvenim tarifama. 2.TARGET – odnosno TARGET 2 – se odnosi na uspostavljanje sistema
jedinsvenog platnog prometa u zoni evra, i uključuje velika plaćanja, preko 50.000 evra.

91.Pojam i prednosti korišćenja SWIFT-a

SWIFT je međunarodna bankarska mreža i softver za razmenu poruka. SWIFT predstavlja zatvorenu
telekomunikacionu mrežu koja povezuje banke i razne druge finansijske organizacije, sa ciljem obezbeđenja
brzog i sigurnog transfera novca. Kod nas se pojam SWIFT upotrebljava i za potvrdu o slanju novca koja se
dobija u banci. Uloga SWIFT-a može se posmatrati dvojako. Sa jedne strane on obezbeđuje posredničku
platformu za komunikaciju, proizvode i usluge koja omogućava korisnicima da se sigurno i efikasno povežu i
razmenjuju podatke. Sa druge strane ima ulogu katalizatora, koja doprinosi da finansijska zajednica definiše
standarde i uzme u obzir rešavanje problema. Aktivnost SWIFT-a podrazumeva bezbednu razmenu podataka
uz očuvanje poverljivosti klijenata. Osnovne prednosti se odnose na sledeće: 1.Omogućava razmenu poruka i
finansijske transakcije sa bilo kojom bankom koja je uključena u sistem SWIFT-a. 2.Eliminiše troškove za razvoj i
održavanje više različitih sistema 3.Bezbedan, siguran i pouzdan način razmene poruka 4.Centralizovana
obrada radi brže komunikacije, smanjuje transakcione i operativne troškove. 5.Pruža mogućnost za slanje i
primanje bilo kog tipa datoteke.

92.Pojam i vrste međunarodnog dokumentarnog akreditiva

Pod dokumentarnim akreditivom podrazumeva se pisana obaveza banke data po nalogu kupca da će platiti
prodavcu određenu sumu novca, u određeno vreme, ukoliko korisnik prezentira, u skladu sa uslovima
akreditiva, zahtevana dokumenta koja pokazuju da je roba otpremljena, ili usluga izvršena u okviru određenog
perioda. U međunarodnoj trgovini posredničke banke kreditiraju ove poslove. Vrste međunarodnog
dokumentarnog akreditiva. Nostro i loro akreditivi – Nostro (naše) međunarodne dokumentarne akreditive –
otvaraju domaće ovlašćene banke na zahtev svojih komitenata – uvoznika u korist stranih izvoznika, prodavaca
roba i usluga. Loro (njihove) međunarodne dokumentarne akreditive – otvaraju strane banke na zahtev svojih
komitenata, uvoznika(kupaca) u korist naših izvoznika(prodavaca) roba ili usluga. Opozivi i neopozivi akreditivi
– Kod neopozivog akreditiva, akreditivna banka garantuje korisniku akreditiva da će akreditivni iznos biti
isplaćen nakon ispunjenja predviđenih uslova i podnošenja predviđene dokumentacije. Opozivi akreditiv –
podrazumeva da akreditivna banka može u svakom trenutku da izmeni ili poništi opozivi akreditiv bez
prethodnog obaveštavanja korisnika. Potvrđeni i nepotvrđeni akreditivi - Potvrđeni dokumentarni akreditiv
podrazumeva da akreditivna banka ne obaveštava korisnika o otvaranju akreditiva već to čini preko
korespondentske banke. Kod nepotvrđenog akreditiva jedina obaveza korespondentske banke je da obavesti
korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvoren akreditiv. Prenosivi i neprenosivi akreditiv - Pod prenosivim
akreditivom podrazumeva se da korisnik ima pravo da banci izda uputstva da akreditiv u celini ili delimično
prenese jednom ili na nekoliko drugih korisnika. Ukoliko u akreditivu nije naznačeno da je prenosiv onda se
radi o neprenosivom akreditivu. Akreditivi domicilirani u zemlji i inostranstvu – Domiciliranjem akreditiva
utvrđuje se mesto isplate iznosa na koji akreditiv glasi tj. mesto gde se podnose akreditivni dokumenti. To
mesto može se nalaziti u zemlji nalogodavca, zemlji korisnika ili trećoj zemlji. Obični (fiksni) i obnavljajući
(revolving) akreditivi - Obični(fiksni) akreditiv glasi na tačno utvrđen iznos i koristi se do njegove visine uz
jednokratne ili delimične isplate. Obnavljajući akreditiv otvara se na delimične iznose vrednosti ugovora o
kupoprodaji. Iznos na koji obnavljajući akreditiv glasi ponavlja se nekoliko puta sve dok se ne iskoristi ukupan
iznos kupoprodajnog ugovora. Akceptni dokumentarni akreditiv – Sa njom uvoznik posredstvom svoje
akreditive banke upućuje posredničku banku u zemlji izvoznika da uruči izvozniku neopozivo pisano obećanje
da će mu na osnovu akreditivom definisanih uslova i u roku podnete dokumentacije predati akceptiranu
menicu do visine iznosa fakture. Akreditivi plativi po viđenju i terminski akreditivi – Akreditivi plativi po viđenju
podrazumeva da isplatna banka izvrši plaćanje korisniku odmah po prezentiranju dokumentacije. Terminski
akreditivi podrazumevaju da saglasnost korsnika da se nakon prezentiranja ispravne dokumentacije isplata
izvrši u nekom budućem periodu. Stand-by akreditivi – Pod stand by akreditivom se podrazumeva takva vrsta
akreditiva kod koga se jedna banka obavezuje prema korisniku da će po nalogu svog komitenta isplatiti ovome
određenu sumu novca u određenoj valuti ako korisnik akreditiva u okviru određenog vremena preda banci
izjavu da dužnik nije o dospelosti izmirio svoju obavezu iz ugovora.

93.Značaj međunarodnog dokumentarnog akreditiva

Prednosti dokumentarnog akreditiva: 1.Prodavac dobija sredstva odmah od isplatne banke ukoliko su
dokumenta u skladu sa uslovima akreditiva 2.Prodavac može koristiti akreditiv za dalje finansiranje 3.Kupac ne
mora da poseduje finansijska sredstva sve do momenta stvarnog plaćanja 4.Kupac može koristiti dokumenta
koja mu daju pravo svojine na robi za pribavljanje daljeg finansiranja 5.Kupac je siguran da će njegova banka
odbiti za izvrši plaćanje prodavcu ukoliko nisu ispunjeni svi uslovi iz akreditiva. Dokumentarni akreditiv ima
osnov u ugovoru koji zaključuje komitent banke sa stranim partnerom. Taj ugovor sadrži klauzulu po kojoj se
kupac obavezuje da će otvoriti dokumentarni akreditiv u korist prodavca. Zbog toga kupac iz osnovog ugovora
zaključuje sa akreditivnom bankom ugovor o otvaranju akreditiva. Banke i komitenti posluju samo
dokumentima, ne i robom, što znači da je dokumentarni akreditiv odvojen od kupoprodajnog ugovora, samim
tim obaveza banke definisana je akreditivnim dokumentom.
94.Otvaranje i korišćenje međunarodnog dokumentarnog akreditiva
Međunarodni dokumentarni akreditiv otvaraju poslovne banke na osnovu naloga koje im dostavljaju pravna
lica uvoznici na posebnom obrasvu. Na ovom obrascu moraju precizno biti navedeni svi podaci od kojih zavisi
ispunjenje obaveza obe ugovorne strane. Naziv za otvaranje akreditiva dostavljen banci treba da sadrži: oznaku
vrste akreditiva, naziv i adresu korisnika, iznos na koji akreditiv glasi i valutu plaćanja, rok trajanja akreditiva.
Nalog za izmenu akreditiva – Izmena akreditiva može nastati pre i nakon otvaranja akreditiva i podnosi se u
pisanoj formi. One mogu biti neznatne, tako da predstavljaju stvar izbora nalogodavca da li će ih realizovati ili
ne. Izmene od suštinskog značaja obavezuju nalogodavca da mora postupiti po instrukcijama banke. Učesnici u
akreditivnom poslu – U otvaranju i realizaciji akreditiva učestvuju dve banke i njihova dva komitenta. Učesnici
u poslovima međunarodnog dokumentarnog akreditiva su: 1.Nalogodavac – nalogodavac za otvaranje
akreditiva je lice koje daje banci nalog za otvaranje akreditiva. To je najčešće kupac robe. 2.Akreditivna banka –
je banka kojoj je upućen nalog za otvaranje međunarodnog dokumentarnog akreditiva. 3.Korisnik akreditiva -
je lice u čiju korist se otvara akreditiv. To je najčešće prodavac robe. 4.Korespondentska banka – po nalogu
korisnika usluga otvara akreditiv kod neke druge banke koja postaje akreditivna banka. 5.Avizirajuća banka –
ima obavezu da obavesti korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvoren akreditiv i pod kojim uslovima.
6.Potvrđujuća banka – je avizirajuća banka koja ima ulogu da korisniku akreditiva potvrdi otvoreni akreditiv, pri
čemu ima obavezu da isplati akreditivni iznos ukoliko joj korisnik akreditiva na vreme dostavi neophodnu
dokumentaciju. 7.Isplatna banka je banka ovlašćena od akreditivne banke da vrši inkaso poslove tj. isplati
akreditivni iznos. 8.Negocirajuća banka – je posrednička banka koja je ovlašćena da izvrši isplatu akreditivnog
iznosa ukoliko primi dokumentaciju iz koje se vidi da je postavljeno prema uslovima navedenim u otvorenom
akreditivu.

95.Dokumentarna naplata u međunarodnim plaćanjima

Vrsta dokumenta i njihov sadržaj navode se u akreditivnoj klauzuli osnovnog ugovora. Interes za precizno
definisanje dokumenata imaju i prodav i kupac. Banke imaju obavezu da pažljivo provere dokumentaciju kako
bi utvrdile da li je u skladu sa uslovima akreditiva. Ukoliko banka utvrdi neispravnu dokumentaciju neće je
primiti niti preuzeti odgovornost. Dokumenta koja sadrže opis robe, u ovu vrstu dokumenata spadaju:
1.Trgovačka faktura – predstavlja račun koji prodavac izdaje kupcu za prodatu robu ili uslugu. 2.Potvrda o
poreklu robe – Kao svrhu imaju da dokažu da otpremljena roba zaista potiče iz zemlje izvoznika. 3.Potvrde
merenja – ova dokumenta se izdaju sa svrhom da izvoznik obavesti uvoznika o meri izvezene robe ukoliko je
tako akreditivom predviđeno. 4.Potvrda o kvalitativnoj i kvantitativnoj kontroli robi – međunarodne
renomirane institucije vrše preuzimanje uzoraka i analizom dolaze do zaključka o kakvom kvalitetu robe se
radi. 5.Potvrda o ekspertizi ili o analizi robe – izdaje se sa svrhom da se utvrde korisna svojstva i sadržaj robe.
6.Potvrde o zdravstvenom stanju robe – izdaju medicinske ili veterinarske ustanove i primenjuju se najčešće
kod prehrambenih proizvoda. Dokumenta o otpremi robe – Koriste se kako bi se dokazalo da je isporuka
izvršena. 1.Železnički tovarni list - koji predstavlja ugovor o prevozu robe železnicom sklopljen između
izvoznika i železnice gde železnica preuzima obavezu da preuzetu robu otpremi na odredište. 2.Pomorski
konosman ili teretnica – je dokument koji ispostavlja brodar. Iz ovog dokumnta se vidi da je roba ukrcana na
broj pod uslovima navedenim u samom dokumentu. Pomorskim konosmanom brodar potvrđuje da je primio
robu i preuzima obavezu da je preveze do odredišta. 3.Rečni konosman – je dokument koji ispostavlja rečno
brodarsko preduzeće prilikom prevoza robe rekama, kanalima, jezerima. 4.Špediterska potvrda – koristi se pri
otpremi manje količine robe. 5.Dokumenta o osiguranju robe – Dokumenta o osiguranju moraju biti izdata od
strane osiguravajućih društava ili njihovih agenata.
96.Bankarska doznaka u međunarodnim plaćanjima
Bankarska doznaka predstavlja instrument platnog prometa sa inostranstvom koji poslovna banka nalogodavca
izdaje pisani nalog svome korespondentu u inostranstvu da određenom pravnom ili fizičkom licu isplati
određeni iznos naveden u nalogu. Ovaj instrument bazira se na međusobnom poverenju poslovnih partnera.
Bankarska doznaka podrazumeva plaćanje uz efektivnu isporuku, to znači da se plaćanje ne vrši istovremeno sa
isporukom već nekoliko dana od preuzimanja robe. Da bi se obavilo plaćanje putem bankarske doznake u
međunarodnom platnom prometu neophodno je da postoji mreža banaka u inostranstvu sa kojima domaća
banka ima korespondentske odnose i da domaća banka raspolaže deviznim sredstvima na računima kod tih
banaka sa kojima se vrše isplate po nalozima. Vrste bankarskih doznaka u međunarodnom platnom prometu
su: 1.Nostro i loro oznake – Kod nostro doznaka, doznaka se šalje iz zemlje davaoca naloga u inostranstvo,
posredstvom banke. Loro bankarske doznake, radi se o plaćanju iz inostranstva koje primaju domaće banke u
korist svojih komitenata. 2.Robne i nerobne doznake – Robna doznaka podrazumeva plaćanje za robu ili za
troškove iz robnog prometa. Nerobne bankarske doznake odnose se na plaćanje po svih ostalim osnovama
(pružene usluge, poloni, troškovi putnika) 3.Uslovne i bezuslovne doznake – Bezuslovna doznaka ne
podrazumeva bilo kakav dodatni uslov u vezi isplate doznake korisniku u inostranstvu. Uslovna doznaka se
može izvršiti samo ako korisnik ispuni određeni uslov. 4.Konvertibilne i klirinške doznake – Doznake u
konvertibilnoj valuti jesu doznake koje se obavljaju sa zemljama koje imaju konvertibilan način plaćanja.
Klirinške doznake se obavljaju između zemalja koje su zaključile posebne klirinške sporazume sa računima koji
se vode kod centralne banke zemalja potpisnica sporazuma o plaćanjima. 5.Obične i telefonske doznake –
Obične doznake se dostavljaju pisanom poštom, dok se telefonske otpremaju telefaksom.

97.Ček i kreditno pismo u međunarodnim plaćanjima

Međunarodni ček je jedna od najrasprostranjenijih i najznačajnijih HOV u međunarodnom platnom prometu.
Ček je isključivo instrument plaćanja. Ček je strogo formalna HOV, kojom trasant (kupac) daje nalog svojoj
poslovnoj banci (trasatu), da sa računa trasanta, prenese određeni iznos, na račun korisnika čeka, remitenta
(izvoznika) ili donosiocu čeka. Učesnici u poslovanju sa čekovima su: izdavalac čeka(trasant), čekovni
dužnik(trasat) i imalac čeka(remitent). Prema načinu određivanja korisnika, razlikuju se sledeće vrste čekova:
1.Čekovi na ime – oni čekovi na kojima se nalazi ime korisnika čeka 2.Čekovi po naredbi – su one vrste čekova
kod kojih ispred naziva korisnika stoji klauzula „po naredbi“. Ova klauzula ukazuje na to da se isplata može
izvršiti korisniku naznačenom na čeku ili po njegovoj naredbi nekom drugom. 3.Čekovi na donosioca – su takva
vrsta čekova kod kojih nije naveden korisnik, pa se tako mogu preneti neposrednom predajom 4.Alternativni
čekovi – su mešovite HOV jer mogu istovremeno glasiti i na ime i na donosioca, ili da budu čekovi po naredbi i
čekovi na donosioca. Prema nameni, mogu se razlikovati sledeće vrste čekova: 1.Gotovinski čekovi – su ona
vrsta čekova kod kojih trasant daje nalog trasatu da isplati čekovni iznos sa sopstvenog pokrića korisniku čeka.
2.Obračunski ili virmanski čekovi – podrazumeva da se bezgotovinskim putem vrši prenos iznosa navedenog na
čeku sa tekućeg računa trasata u korist tekućeg računa imaoca čeka. 3.Barirani ili precrtani čekovi – dosta su
slični obračunskim čekovima s obzirom da se realizuju bezgotovinskim prenosom sredstava sa računa trasanta
na račun korisnika čeka. 4.Dokumentarni čekovi - su vrsta čekova kod kojih je isplata čekovnog iznosa
uslovljena istovremenom prezentacijom robnih dokumenata. 5.Akreditivni čekovi su takva vrsta čekova kojima
država nastoji da stimuliše određene privredne aktivnosti. 6.Putnički čekovi su limitirani instrumenti plaćanja
koji se koriste u međunarodnom putničkom platnom prometu. 7.Cirkularni čekovi – su takva vrsta čekova koje
izdaju banke i predaju svojim klijentima – korisnicima čekova a koje oni mogu naplatiti u drugim filijalama te
iste banke. 8.Vizirani čekovi – sadrže klauzulu koju ispisuje banka a kojom konstatuje da u trenutku izdavanja
čeka postoji pokriće na računu. 9.Certifikovani čekovi – su dosta slični cirkularnim čekovima tj. banka unosi
klauzulu o postojanu pokrića u trenutku izdavanja čeka. Kreditno pismo – je nalog koji jedna banka (asignant)
izdaje drugoj banci sa sedištem u inostranstvu (asignatu) da korisniku isprave (asignatoru) isplati odjednom ili
sukcesivno izvesnu sumu novca. Vrste kreditnih pisama – Najčešća podela kreditnih pisama je na nastro i loro
kreditna pisma. Obično kreditno pismo – je vrsta pisma na kome je tačno navedeno ime banke koja će vršiti
naplatu. Cirkularno kreditno pismo – je psmo koje daje mogućnost korisniku da naplatu vrši kod više različitih
banaka asignata u inostranstvu. Trgovačko kreditno pismo – je pismo kod kojeg banka asignant po nalogu i za
račun kupca ovlašćuje korisnika pisma, da na nju vuče menicu i da je potom zajedno sa robnim dokumentima,
predviđenim u samom pismu prezentira na otkup bilo kojoj banci.

98.Menica u međunarodnoj trgovini (elementi i vrste menica, menične radnje)

Pod menicom se podrazumeva HOV kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će sam isplatiti ili po
njegovom nalogu određenom licu (remitentu) o dospelosti biti isplatećen menični iznos i to na određenom
mestu, od strane lica kome je upućena naredba za isplatu (trasata) ili od strane izdavaoca menica
(transanta).Strogo je formalna isprava koja se izdaje u zakonom propisanoj formi i glasi na određeni novčani
iznos. Menica može glasiti i na ime ako se u menicu unese rekta klauzula „ne po naredbi“. Menica se može
javiti u obliku HOV na donosioca.Menica je pre svega kreditno sredstvo i sredstvo obezbeđenja potraživanja.
Elementi menice se mogu svrstati u tri grupe: bitni,pretpostavljeno bitni i nebitni menični elementi. Bitni
elementi: 1.Označenje da je menica na jeziku na kome je sastavljena. 2.Uput da se plati određena svota novca,
3. Ime onoga ko treba da plati (trasat), 4.Označenje dospelosti, 5.Mesto gde plaćanje treba da se izvrši, 6.Ime
onoga po čijoj naredbi se mora platiti (remitent), 7.Dan i mesto izdavanja menice 8.potpis lica koje je izdalo
menicu (trasant) Pretpostavljeni bitni menični elementi: dospelost menice, mesto izdavanja menice, mesto
plaćanja. Nebitni menični elementi: nebitne menične klauzule, nebitna menična lica. Menične radnje:
1.Izdavanje menice – je prva menična radnja koja podrazumeva potpisivanje menice od strane njenog
izdavaoca. Na ovaj način uspostavlja se pravni odnos između trasata i remitenta, a trasant postaje menični
dužnik. 2.Akceptiranje menice – njome se najčešće trasat obavezuje da prihvata meničnu obavezu, i od
trenutka akceptiranja postaje glavni menični dužnik tj. akceptant. 3.Menični aval – je menična radnja kojom
jedno lice preuzima jemstvo za uredno izmirenje obaveze meničnog dužnika. 4.Intervencija – Cilj intervencije je
zaštita interesa trasanta u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu ili akceptant odbije da izvši isplatu
menice. 5.Prenos menice (indosiranje) – Prenos se vrši indosiranjem, tj. pisanom izjavom imaoca menice kojom
se prenose sva prava na novog poverioca. Lice koje prenosi menicu naziva se indosant dok se lice na koje se
vrši prenos naziva indosatar. 6.Prezentacija menice –podrazumeva obavezu imaoca menice da je prezentuje u
određenom roku meničnom dužniku. 7.Isplata menice – vrši se o dospelosti na osnovu prezentacije menice na
isplatu od strane imaoca menice glavnom meničnom dužniku. 8.Umnožavanje menice – menica se može
umnožiti u trenutku izdavanja ali i naknadno, sve do trenutka menične isplate. 9.Menični protest – imalac
menice utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. Vrste menica
1.Trasirana (vučena) menica – kod ove menice njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu), da
korisniku menice (remitentu) isplati novčani iznos na koji menica glasi iz trasantovog pokrića koji se nalazi kod
trasata. 2.Sopstvena menica – je vrsta menice kod koje se izdavalac menice (trasant) obavezuje da će isplatiti
menični iznos o dospelosti remitentu. 3.Sopstvena trasirana menica – je podvrsta trasirane menice kod koje
trasant izdaje (vuče) menicu na samoga sebe. 4.Trasirana menice po sopstvenoj naredbi – sadrži nalog trasata
da trasantu po njegovoj sopstvenoj naredbi isplati o dospelosti menični iznos. 5.Blanko menica – nije
punovažna menica u trenutku izdavanja jer ne sadrži sve bitne menične elemente. Ona će postati menica u
punom pravnom smislu tek kada se u nju unesu svi bitni menični elementi.
99.Evidencijski i založni račun
Založni račun(escrow račun) - obezbeđuje potraživanje investitora, kao kupca određenog udela, akcija,
nekretnine. U spoljnotrgovinskim poslovima, založni račun predstavlja račun na koji jedna ugovorna strana u
nekom trgovačkom ugovoru u odnosu prema banci ili prema administratoru založnog računa, preda novac,
vrednosne papire ili dokumenta u zalogu na čuvanje. Na taj način je banka ili ta osoba ovlašćena da položeni
novac isplati njegovoj drugoj ugovorenoj strani, pod uslovima koji su utvrđeni između escrow banke,
nalogodavca i korisnika. Nalogodavac je ona osoba koja daje banci novac ili isprave, uz uslova da ih banka
preda korisniku kad se ispune uslove navedeni u ugovoru o otvaranju i vođenju escrow računa. Korisnik je ona
osoba koja je ugovorom o otvaranju i vođenju escrow računa ovlašćena da podigne novac položen na escrow
račun. Evidencijski račun – predstavlja sporazum između izvoznika jedne zemlje i agencije u zemlji u razvoju
kako bi se olakšali vezani spoljnotrgovinski poslovi. Olakšice idu u pravcu izbegavanja šeme bilansirane
razmene dva ekonomski nejednaka partnera, po kojoj vrednost isporuka prati vrednost kontraisporuka. Kod
evidencijskog računa vrednost isporuka partnera iz zemlje u razvoju dostiže vrednost kontraisporuka u dužem
vremenskom periodu.

100.Elektronski novac u međunarodnim plaćanjima

Primarni cilj uvođenja sistema elektronskih plaćanja bio je rešavanje problema sistema plaćanja zasnovanih na
papiru. Glavni cilj elektronskog bankarstva je da bez obzira na geografske distance što brže i efikasnije povežu
klijenti i tokovi informacija, da bi se u uslovima jake konkurencije zadržali korisnici usluga, smanjili troškovi,
lakše upravljalo rizicima i koristile tehnologije kao izvor konkurentskih prednosti. Elektronski novac ili
elektronsko plaćanje je razmena materijalnih sredstava putem telekomunikacionih infrastruktura , kakve su
Internet sistemi banaka ili Internet. Dominantni oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na
tački prodaje pomoću instaliranih terminala. Drugi oblik korišćenja elektronskog novca moguć je preko
bankomata. Sve je veće korišćenje personalnih računara u kućama korisnika što je dovelo do pojave home
banking sistema koji omogućavaju raspolaganje finansijskim sredstvima iz kuće, bez odlaska u banku. Postoje
dve vrste elektronskog novca: Idetifikovan – je onaj elektronski novac koji sadrži informaciju o identitetu osobe
koja njime manipuliše i koji banci omogućuje da precizno praticirkulaciju novčanih sredstava na tržištu.
Anoniman e-novac - radi slično papirnom novcu, kada se takav novac jednom povuče sa računa, više ne postoji
način da se vodi evidencija o njegovoj transakciji