ГУДАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Гудачки инструменти су подгрупа жичаних инструмената код којих се тон добија

превлачењем гудала преко жица.

За њихов данашњи изглед најзначајнији су чувени италијански градитељи, породице

Амати, Гварнери и Страдивари.

ГУДАЛО је један од два основна дијела гудачких инструмената.

Састоји се од:

- штапа који се прави од ружиног дрвета или неке друге врсте егзотичног дрвета
које је чврсто, а опет јако еластично;
- струна за које су се дуго користиле длаке из коњског репа, док се данас
углавном користе вјештачке варијанте (пластичне струне) и може их бити од 100
до 150 у једном гудалу;
- жабице, доњег дијела гудала, које служи за затезање струна.

Струне на гудалу подмазују се помоћним средством званим калафонијум које се прави

од смоле.

Дужина и тежина гудала разликује се од инструмента до инструмента. Дужина је око 70

цм а тежина варира од 60 гр (виолина) до 150 гр (контрабас).
Други основни дио свих гудачких инструменара је ТИЈЕЛО.

Тијело се састоји од резонантне (звучне) кутије, врата, главе и жица.

Резонантна кутија појачава звук жица. Њена горња даска је од смрековог дрвета са
изрезаним отворима у облику латиничног слова ф, па се стога називају ф-отвори. Доња
даска (дно) направљена је од јаворовог дрвета. На горњој страници налази се
кобилица (мостић) – танка дрвена плочица, чија је функција да подигне жице и
преноси треперење жица на кутију, а забљеност горње стране омогућава свирање на
свакој жици посебно.

На доњем крају кутије жице су причвршћене за кордар – држач за жице.

На кутију се наставља врат. Између врата и главе налази се праг, дашчица од тврдог
дрвета (абонос) која подиже жице од врата.
 кобилица

На глави се налазе четири чивије која се жице причвршћују и штимају. На врху главе
налази се пуж који нема никаквог удјела у свирању већ је ту само из естетских разлога.

Сви гудачки инструменти имају четири жице, различите дебљине и дужине (у

зависности од величине инструмента). Начин свирања на жицама је следећи:

- десном руком, превлачењем гудала преко жица, производе се тонови;

- лијевом руком се жице притискају на врату. Тиме се оне (жице) скраћују па се
самим тим мијења дужина жице, односно мијења се висина тона (краћа жица –
виши тон).
На врату нема обиљежених тонова па се тачност свирања заснива на искуству и
изузетном слуху свирача.
У посебним приликама, гудачки инструменти могу се свирати и као трзалачки
инструмент – трзањем жица прстима, што се зове пицикато.

Најзначајнији састави гудачких инструмената су гудачки квартет и гудачки оркестар.

Такође, у симфонијском оркестру гудачи имају водећу улогу.

Гудачки квартет је састав од четири гудачка инструмента и то: двије виолине (прва и
друга – свирају различите мелодије), једне виоле и једног виолончела. Најзначајније
гудачке квартете написали су Франц Шуберт и Лудвиг Ван Бетовен.

Гудачки оркестар је већи извођачки састав у коме учествују сви гудачки инструменти и
у коме су, као и у гудачком квартету, виолине подијељене на прве и друге и свирају
различите мелодије. Убједљиво најпопуларније дјело за гудачки оркестар су ''Годишња
доба'', италијанског композитора Антонија Вивалдија и ''Менует'' Луиђија Бокеринија.