UVOD

Bacillus je rod gram pozitivnih, štapićastih bakterija i član Firmicutes.

Bacillus vrste mogu da budu fakultativni anaerobi, i daju pozitivni test za enzim
katalazu. Bacillus je široko rasprostranjen u prirodi. Pojedine vrste su patogene.
Pod stresnim uslovima, ćelije proizvode ovalne endospore. One mogu da se održe
u tom obliku tokom dužeg vremenskog perioda.
Rod Bacillus obuhvata više bakterija. Tu spadaju: subtilis, cereus,
coaqulans, stereothermophilus, licheniformis, megatherium, anthracis.
U ovom radu mi cemo se posebno bavaviti bakterijom bacillus cereus, koja
je zastupljena u različitim namirnicama, naročito u pirinču, začinima,
pasterizovanom mlijeku, izazivajući njihov kvar.
Više o ovoj bakteriji opisali smo u nastavku.

1
 1. ROD BACILLUS

Rod Bacillus u porodici Bacillaceae obuhvata oko 20 vrsta krupnih, pravih,

sporogenih, gram pozitivnih bakterija. Za medicinu ( humanu i veterninarsku )
najznačajnija je vrsta Bacillus anthracis, patogena za ljude i životinje ( biljojede )
kod kojih izaziva oboljenje antraks ili crni prišt. Ostale vrste su oportunisti i zbog
sličnosti sa bacilom antraksa nazivaju se antrakoidi. Među njima najznačajnije su
Bacillus cereus i Bacillus subtilis jer mogu biti uzročnici ozbiljnih trovanja
hranom tzv. alimentarnih toksikoinfekcija. Poslednjih godina od velikog interesa je
i Bacillus thurigiensis koji u toku sporulacije formira kristalni protein
( „parasporalno telo“ ), van spore, u sporangijumu, veoma aktivan biološki
insekticid. Kristalni protein se rastvara u crijevima larvi ( alkalni pH ), prelazi u
krv i dovodi do paralize i smrti larvi. Zbog veoma teškog uklanjanja hemijskih
pesticida iz zemljišta, ovakav biopesticid je važan za zaštitu čovekove sredine.
Bakterije ovog roda su Gram pozitivni, sporogeni štapići, čije su ćelije
veličine 0,5-2,5 x 1,2-10 μm, često grupisane u parove ili lance, sa okruglim ili
četvrtastim krajevima, pokretljive zahvaljujući peritrihim flagelama. Uz
vegetativne oblike stvaraju i spore, čim se nađu u nepovoljnim uslovima sredine.
Endospore su ovalne, ponekad okrugle ili cilindrične i izuzetno su otporne na
različite negativne uticaje. Ovaj rod karakteriše bacilani tip sporulacije ( ćelija
zadržava prvobitni oblik ). U ćeliji se ne nalazi više od jedne spore i sporulacija
nije inhibisana kada je ćelija izložena vazduhu.
Predstavnici ovog roda podrazumijevaju aerobne i fakultativno anaerobne,
većinom katalaza-pozitivne bakterije. Po tipu metabolizma su hemoorganotrofi, sa
fermentativnim ili respiratornim metabolizmom. Od fizioloških karakteristika
značajno je da hidrolizuju želatin, ne usvajaju citrat i ne razgrađuju triptofan do
indola. Hidrolizuju skrob i ispoljavaju esteraznu aktivnost. Daju pozitivnu reakciju
na Voges-Proskauer test i mogu rasti na podlozi sa većom količinom NaCl-a. Ne
produkuju vodonik-sulfid i ne rastu na MacConeky bujonu, Endo-garu i Cetrimid
agaru.
Rod bacillus je osnovan 1872. A petnajest godina kasnije pojavio se Bacillus
cereus.

2
 2. BACILLUS CEREUS

Bacillus cereus je gram – pozitivna centralno postavljena spora. Nema svoju

kapsulu. Ovaj bacil je b-hemolitičan, a spore su rasprostranjene svuda u prirodu.
Optimalna temperatura je 45 stepeni, a ph od 4,9 – 9,3.
Rezistentnost sopra je 3 – 8 minuta na 100 stepeni.
Veliki broj živih ćelija se mora unijeti da bi došlo do pojave simptoma,
sindroma dijareje i sindroma povraćanja.
Bacillus cereus je često izolovan iz zemljišta i biljaka. Iz te sredine, lako
pronalazi put do hrane putem unakrsne kontaminacije. Većina sojeva bacillus
cereus nije u stanju da raste ispod 10 stepeni, ili u mliječnim proizvodima čuvanim
na 4 do 8 stepeni. Psihrotrofni sojevi rastu na temperaturama od 4 – 6 stepeni.
Bacillus cereus nije mnogo kompetitivan mikroorganizam ali raste dobro
poslije kuvanja i hladjenja hrane. Najčešći slučajevi trovanja vezani su za meso,
mahunasto povrće, kuvani pirinač, paste, sosove, pudinge i mliječne proizvode.

Op
2.1. Trovanje hranom

Bacillus cereus je aerobni, sporogeni, gram-pozitivni mikroorganizam koji

se može naći u zemljištu i prirodnim vodama širom svijeta, a kada je u pitanju
hrana - posebno u sirovim namirnicama. Može da proizvede emetički i dijarealni
toksin, a koji će se od ova dva toksina produkovati zavisi od hrane koja je
kontaminirana, tj. koja je poslužila kao podloga za B.cereus.
Postoje 2 klinička oblika trovanja hranom B.cereusom. Prvi se karakteriše
veoma kratkom inkubacijom ( 1 do 6 časova ), upornim povraćanjem i crijevnim
grčevima. Bolest traje od 2 do 10 časova. Kod drugog oblika inkubacija je nešto
duža ( 6 do 14 časova ), a karakteriše ga prije svega pojava obilnih vodenih
proliva, crijevnih grčeva, a u nekim slučajevima i povraćanja. Prolivi traju 16 do
48 časova.
Emetički oblik oboljenja uzrokovan je najčešće upotrebom kuvanog pirinča,
kontaminiranog prethodno stvorenim termostabilnim proteinskim toksinom.

3
Dijarealni oblik oboljenja nastaje korišćenjem povrća, sosova i pudinga
kontaminiranih termolabilnim proteinskim toksinom.

Na slici broj 1 prikazan je bacillus cereus.

Slika broj 1. Bacillus cereus

Trovanje hranom koju uzrokuje bakterija Bacillus cereus je gastro -

intestinalna intoksikacija.
Spore Bacillus cereus-a nalaze se u prašini, na tlu, na površini voća i povrća.
Mogu lako kontaminirati sirovu hranu i ako imaju dovoljno vremena i
odgovarajuću temperaturu, razmnožiće se u velikom broju. Rizična hrana je
pirinač, meso, mlijeko, krompir.
Većem broju trovanja hranom doprinosi zasigurno i novi način života u
kome se sve više obroka konzumira van kuće, povećan broj putovanja, izleta,
starenje populacije i drugi. Faktori koji najčešće dovode do širenja i
razmnožavanja mikroorganizama u hrani su neodgovarajuća higijena ruku,
površina i pribora za pripremu hrane, neprimjerena termička obrada i čuvanje
hrane.
Dijagnoza se postavlja na osnovu klinčke slike i nalaza uzročnika u stiolici
ili hrani.

4
 Što se liječenja tiče, uglavnom nije potrebna specifična terapija, već samo
nadoknada tečnosti i dijeta.

 Procenat incidenata trovanja sa Bacillus cereus-om u Japanu, Sjevernoj

Americi i Evropi varira od 1 do 47% .
 Najčešći slučajevi trovanja sa Bacillus cereus-om zabilježeni su na Islandu,
u Holandiji i Norveškoj.

Na slici broj 2 i 3 prikazana je hrana koja dovodi do trovanja. U pitanju je:

Emetička forma Dijarealna Forma

Sl. br. 2. Period inkubacije < 6 h Sl. br. 3. Period Inkubacije > 6 h
Jako izraženo povraćanje traje 8 - 10 h; Dijareja traje od 20 – 36 h.

5
 Karakteristike dijarealne i emetičke forme Bacillus cereus-a, prikazane su na
slici broj 5.

Sl. broj 5. Karakteristike emetičke i dijarealne forme bacillus cereus-a.

6
 2.2. Karakteristike spora

Bacillus cereus spore su značajne kada su u pitanju bolesti koje se prenose

hranom. One su više hidrofobne od svih bacillus Bacillus sp. spora. Inače se teško
otklanjaju čišćenjem, a evidentni su problemi kod primjene sredstava za
dezinfekciju.
Bacillus cereus posjeduje pile koje pomažu atheziju.

Na slici broj 6 prikazane su spore bacillus cereus-a.

Slika broj 6. Spore bacillus cereus-a.

7
 2.3. Kolonije na krvnom agaru i faktori virulencije

Bacillus cereus na krvnom agaru stvara krupne rapave kolonije i daje beta
hemolizu.
Bacillus cereus Agar je podloga za detekciju i brojanje spora i vegetativnih
formi Bacillus cereus-a u namirnicama; detekcija ili brojanje može se izvesti
direktno.
Prema tome, osim dijarelane i emetične forme bacillus cereus-a, kao faktori
virulencije javljaju se još i cereolizin ( hemolizin ) i fosfolipaza c, gdje mogu da se
jave infekcije oka, koje se zovu PANOFTALMITIS.

Na slici broj 7 je prikazana kolonija bacillus cereus-a na krvnom agaru.

Slika broj 7. Bacillus cereus: Kolonije na krvnom agaru

8
 Na slici broj 8 je osoba kojaje zadobila panoftalmitis.

Sl. br. 8. Panoftalmitis

2.4. Mikrobiološka dijagnoza

Se postavlja izolacijom bacillus cereusa iz namirnica ili stolice > 105/g

uzorka.
Kod imunokompromitovanih: bakterijemeije, endokarditis, meningitis i
sepsu.

2.5. Liječenje

Uglavnom nije potrebna specifična terapija, već samo nadoknada tečnosti i

dijeta.

9
 ZAKLJUČAK

Rod Bacillus u porodici Bacillaceae obuhvata oko 20 vrsta krupnih, pravih,

sporogenih, gram pozitivnih bakterija. Jedan od tih bakterija iz roda bacillus-a jeste
i bacillus cereus, koja je gram – pozitivna centralno postavljena spora. Bacillus
cereus je često izolovan iz zemljišta i biljaka. Iz te sredine, lako pronalazi put do
hrane putem unakrsne kontaminacije. Zbog tog lakog puta do hrane, ova bakterija
je čest slučaj trovanja. Najčešći slučajevi trovanja vezani su za meso, mahunasto
povrće, kuvani pirinač, mliječne proizvode i td.
Može da proizvede emetički i dijarealni toksin, a koji će se od ova dva
toksina produkovati zavisi od hrane koja je kontaminirana, tj. koja je poslužila kao
podloga za B.cereus.
Faktori koji najčešće dovode do širenja i razmnožavanja mikroorganizama u
hrani su neodgovarajuća higijena ruku, površina i pribora za pripremu hrane,
neprimjerena termička obrada i čuvanje hrane. Zbog toga mi smo ti koji trebamo
biti odgovorni za ovu bakteriju, i potrebno je sve ove faktore ne primjenjivati,
održavati sopstvenu higijenu što je moguće boljom i problema sigurno neće biti.
Dijagnoza se uglavnom postavlja na osnovu kliničke slike i nalaza u stolici i
naravno, hrani.
Liječenje je jednostavno: nadoknada tečnosti i dijeta.

10
 SADRŽAJ

UVOD…………………………………………………………………………..….1

1. ROD BACILLUS…………………………………………………...………...…2

2. BACILLUS CEREUS………………………………………………………...…3

2.1. Trovanje hranom.............................................................................................3

2.2. Karakteristike spora........................................................................................7

2.3. Kolonije na krvnom agaru i faktori virulencije. ………...………………….8

2.4.Mikrobiološka dijagnoza ………………...……………………………….…9

2.5. Liječenje………………… ……………..……..……………………………9

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………..…10

SADRŽAJ…………………………………………………………………………11

LITERATURA………………………………………………………………...….12

LITERATURA

11
 1. Bem, Z., Adamič, J.: Mikrobiologija mesa i proizvoda od mesa,
Tehnološki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 1991.

2. Bogdan Karakašević i saradnici: „MIKROBIOLOGIJA i parazitologija“

Izdanje - 6. prerađeno i dopunjeno izd. - Medicinska knjiga, 1989.

3. Duraković S., Duraković L.: Moderna mikrobiologija namirnica – knjiga

prva, Beograd, 2002.

4. Žakula, R.: Mikrobiologija hrane, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1980.

5. www.wikipedia.sr

12