1. Шта према Правилнику о енергетској ефикасности зграда представља појам енергетски ефикасна зграда?

Енергетски ефикасна зграда је зграда која троши минималну количину енергије уз обезбеђење потребних
услова комфора.

2. Које врсте комфора постоје?

Топлотни, вездушни, акустички, визуелни и просторни.

3. Шта је топлотни комфор и која је оптимална температура у објекту да би се он задовољио?

Топлотни комфор – скуп услова у којима се људи осећају угодно (ни сувише топло, ни сувише хладно),
односно, у којима је постигнута топлотна равнотежа организма.
Оптимална температура 20⁰С

4. Који су субјективни (објективни) услови (доживљаји) топлотног комфора?

- субјективни (везани за стање, понашање и начин живота појединца)
1. ниво утопљености (избор одеће)
2. активност
3. стање здравља, облик тела (конституција)
4. аклиматизација – индивидуална карактеристика сваког човека (условљена: здрављем организма,
годинама старости, полом)
- објективни (релевантне карактеристике средине/окружења – термички параметри средине)
1. температура ваздуха
2. влажност ваздуха
3. брзина кретања ваздуха
4. зрачење

5. Мере за постизање топлотног комфора.

Обезбеђење топлотног комфора лети (летњи режим):
1. примена одговарајуће заштите на нивоу прозора
2. избор типа конструкције елемената омотача објекта (зидови, кровови)
3. обезбеђивање адекватне природне вентилације
Обезбеђење топлотног комфора зими (зимски режим):
1. постиже се загревањем просторија применом:
- конвенционалних система (начина) грејања
- пасивних соларних система
- активних соларних система
2. избор типа конструкције елемената омотача објекта (зидови, кровови)
Према Правилнику о ЕЕЗ, топлотни комфор се обезбеђује током целе године у складу са мерама
енергетски ефикасне архитектуре и другим неопходним архитектонско-грађевинским решењима (пасивне
мере):
a. правилним димензионисањем елемената омотача
б. заштитом од сунчевог зрачења
ц. коришћењем термичке масе
д. пасивним/природним ноћним хлађењем
е. топлотним зонирањем зграде
ф. обликовањем зграде, и/или сенилима или засторима у периоду прегревања, спречити утицај директног
сунчевог зрачења
3. Тек пошто су исцрпљене све архитектонско-грађевинске могућности за постизање топлотног комфора
поменутим методама (пасивне мере) – могу се увести системи за грејање, хлађење и вентилацију.

6. Састојци ваздуха који су од значаја за квалитет ваздуха у просторијама.

1. кисеоник и угљен диоксид
2. угљен моноксид
3. дувански дим
4. мириси
5. „кућна прашина“
6. јони
7. непожељни продукти самих грађевинских материјала
8. влажност ваздуха

7. Одакле могу потицати неповоњни утицаји непожењних продуката самих грађевинских материјала?
Објасни производе са штетним испарењима (радиоактивним или електромагнетним зрачењем).
неповољни утицаји материјала и опреме могу потицати од:
a. производа са штетним испарењима (продукти хемијских реакција) :
- подлоге за подове (флорбит, ксилолит)
- неке врсте пластичних маса које у одређеним стањима (повишена температура, повишена влажност
или УВ зрачење) емитују органохлориде (постоје и у многим бојама, лаковима и хемијским
производима у домаћинству)
- производи на бази формалдехида (иверица и слични производи од дрвета – састојак лепка)
Није их увек могуће детектовати.
Дуготрајним излагањем могу изазвати алергије и друга оштећења имуног система.
VOC – volatile organic compounds (појам који се користи за све оне честице органског порекла које нису
саме по себи токсичне, али испаравају на релативно ниским температурама (већ на собним
температурама), а дугорочно или у већим концентрацијама могу довести до здравствених проблема).

б. производа са радиоактивним / електромагнетним зрачењем

• доза зрачења унутар стана потиче од:
- космичког зрачења (кроз омотач)
- тла (подземни делови објекта)
- уграђених материјала (шкриљац, гранит, шљако бетон, гипс,...)
- уређаја
• сви грађевински материјали минералног порекла емитују у одређеној мери радиоактивно зрачење
– радон (време полураспада 3,8 дана) – садржи хемијски активне α честице (канцерогене).

ц. производа чијим распадом настају штетне прашине

8. Која је идеална влажност ваздуха у објекту и како мала (велика) влажност ваздуха утиче на осећај
комфора?
50-60% (55% идеално)
Мала влажност
- повећава се ефекат појединих загађивача
- повећава се количина дима од цигарета
- смањује се могућност адаптације чула мириса – ствара се осећај загађености
- спорије се таложе честице прашине
- долази до појаве електростатичког пражњења

Велика влажност
- при повишеној температури онемогућава знојење
- појава рошења (буђи)
- појава мржњења (доводи до разарања и смањења термичких карактеристика материјала).

9. Шта је вентилација и каква може бити (циљ вентилације)?

Вентилација – снабдевање унутрашњег простора спољашњим (свежим) ваздухом и/или избацивање
загађеног ваздуха.
 Вентилација може бити:
- природна (на основу деловања температурних разлика и утицаја струјања ваздуха)
- вештачка/механичка (помоћу различитих уређаја)
- комбинована

Циљ вентилације:
a. обезбеђење ваздуха за дисање
б. одстрањивање мириса
ц. одстрањивање загађивача
д. смањење претеране влажности ваздуха
е. одржавање топлотног комфора лети

10. Облици природне вентилације.

Облици природне вентилације:
1. инфилтрација (појам: „зид дише“ - процес се не може контролисати)
- природни процес кроз поре / шупљине у зидовима, отворе / зазоре на уграђеним елементима.
2. прозорима
- ствар одлуке станара
- ефикасност зависи од облика, величине и диспозиције
3. каналима
- примењује се у случајевима када се просторија налази у средишту објекта (без прозора)
- систем функционише уколико је осигурано стално довођење ваздуха у одговарајућим количинама
- канали се користе за одвод ваздуха – смештени испод плафона са прикључком на вентилациони канал
- довод ваздуха – најчешће преко процепа на вратима или кроз отвор на зиду.