NASLOVNA STRANA

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

Univerzitet Union ‘’Nikola Tesla’’

EKONOMIKA ZNANJA
VAIC metoda za merenje intelektualnog kapitala

Profesor-Ljiljana Stanković Student-Jana Peković I0022-19

Beograd-22.09.2022. Poslovna ekonomija, grupa 1

1
 SADRŽAJ

1.UVOD……………………………………………………………………………………...……3
2. 1)INTELEKTUALNI
KAPITAL…………………………………………………………………………………………4
1.1 SPECIFIČNOST INTELEKTUALNOG
KAPITALA……………………………………………………………………………..….5

3. 2) VAIC METODA MERENJA INTELEKTUALNOG

KAPITALA………………………………………………………………………………………..6
2.1 KOEFICIJENT DODATE VREDNOSTI IK………………….…………………………...7, 8

4. 3. OSTALE ODLIKE VAIC METODE I DRUGE

METODE…………………………………..……………………………………………………...9
3.1 OSTALE METODE MERENJA IK…………………………………………………...9, 10, 11

5.ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………….12
6.LITERATURA………………………………………………………………………………...13

2
 UVOD

Inteletualni kapital je ekonomska kategorija koja predstavlja nematerijalne i materijalne činioce

koji su ključni za postizanje održivog razvoja i konkurentnosti u 21.veku. Nastali su kao rezultat
stvaralačke primene znanja.
Intelektualni kapital se pojavio kao koncept početkom 80.godina 20.veka, kada je pod uticajem
proseca globalizacije došlo do niza političkih, društvenih i tehnoloških promena koje su
pretvorilo svetske uticaje na poslovno okruženje preduzeća.
Postoje tri nivoa merenja u skladu sa kojima je moguće dati određene procesa merenja, a to su:
makro nivo, mezo nivo i mikro nivo.
A kada govorimo o evoluciji metode merenja intelektualnog kapitala, Švedska osiguravajuća
kompanija Skandia je prva razvila interni izveštaj o intelektualnom kapitalu i objavila podatke o
IK kao prateći dodatak tradicionalnim finansijskim izveštajima za svoje stejkholderse. Postoje
mnoge metode merenja intelektualnog kapitala, ali ja ću u ovom radu da se osvrnem na VAIC
metodu merenja IK.VAIC metoda omogućava određivanje dodate vrednosti materijalne i
nematerijalne imovine istovremeno.

3
 1. INTELEKTUALNI KAPITAL

Intelektualni kapital proizilazi od ljudi, u ovaj resurs spadaju individualna znanja i

veštine, norme i vrednosti, kultura i ponašanje zaposlenih, baze podataka, metodologije,
standardi i procedure, licence, brendovi.
Naziva se nevidljivim kapitalom, želeći da se na taj način napravi razlika u odnosu na vidljivi,
odnosno materijalni kapital.
“Poslednjih godina ovog veka, intelektualni kapital zauzima značajno mesto kao osnovni resurs
koji kompanijama treba da obezbedi konkurentnu prednost. Kompanije koje budu naučile da
upravljaju znanjem kao alatom budućnost, mogu sebi da predvide veoma svetlu budućnost.”1
Intelektualni kapital delimo u tri grupe:
1. Ljudski kapital ili individualna kompetencija je sposobnost koji uključuju iskustvo,
veštine i sposobnosti, odnosno kompetencije ljudi, sposobnost učenja i sposobnost
menadžmenta.
2. Strukturni ili interni kapital koji podrazumeva poslovne procese, kulturu, uključuje
patente, tržišne marke i zaštićena prava, čuvanje znanja u bazama podataka i listama potrošača,
dizajn i kapacitet informacionog sistema.
3. Tržišno zasnovan ili eksterni kapital koji uključuje profitabilnost i lojalnost potrošača,
snagu marke, licence i franšize.

Ljudski kapital- dešinišemo ga kao kombinacijom znanja, veština sposobnosti i inovacijom

zaposlenih u kompaniji koja im omogućuje da izvrše svoje radne zadatke. Ljudski kapital
predstavlja znanje, veštine i iskustvo koje povećava radnu sposobnost.
Zaposleni nisu po definiciji nisu ljudski kapital, oni to postaju tek kada svoje veštine i zanje
transformišu u dela koja sa u skladu sa strategijom poslovanja kompanije.

“Zaposleni doprinose stvaranju materijalne ili kako nematerijalnih vrednosti koja su za korist
firme. Ljudski kapital predstavlja sposobnost da zaposleni na osnovu svog znanja koriste rešenja
u cilju ispunjenja očuvanja kompanije, fleksibilnosti, tolerantnosti, motivisanosti, sposobnosti za
timski rad, sposobnosti za učenje, lojalnosti i dr.”2

1
Pavlović, M. Intelektualni kapital, Fakultet za obrazovanje rukovodećih kadrova u privredi
2
Pavlović, M. Intelektualni kapital, Fakultet za obrazovanje rukovodećih kadrova u privredi

4
Strukturni kapital- Strukturni kapital je vlasništvo kompanije i onanjime trguje (to su patenti,
baze podataka, orgnizacione šeme, projekti za povećanje produktivnosti zaposlenih). Strukturni
kapital predstavlja podršku infrastrukturi ljudskoga kapitala.
On uključuje u sastav logiistiku i infrastrukturu informacione tehnologije primenljive u
logičkim procesima, korporacijske imidže, logistikčke vlasničke baze podataka, logističke
organizacijske koncepte, dokumenta patente,licence. Strukturni kapital je sve ono što ostaje u
preduzeću kad zaposleni završe radno vreme.

1.1 SPECIFIČNOST INTELEKTUALNOG KAPITALA

“Intelektualni kapital ima mnoga svojstva koja suštinski usložnjavaju njegovo merenje i ocenu.
Pregled literature omogućava da se izdvoje sledeća svojstva:”3
•Neopipljivost- neopipljivost ili nematerijalna priroda resursa označava odsustvo
demonstracije, transporta, čuvanja. Pod odsustvom demonstracije podrazumevamo nemogućnost
ocene resursa pomoću različitih čula – po obimu, mirisu, ukusu, boji i sličnim karakteristikama.
• Informaciona asimetrija- do pojave informacione asimetrije dovodi neopipljivost
mnogih intelektualnih resursa.
• Delimična neisključivost- podrazumeva da je tehnički i pravno veoma teško zaštiti se od
mogućnosti da drugi koriste te resurse. Ovo svojstvo dovodi do toga da kompanije ne mogu imati
potpunu kontrolu nad korišćenjem pripadajućeg im intelektualnog kapitala.
• Nejasna intelektualna prava
• Delimična nekonkurentnost- njega karakteriše rivalstvo prilikom korišćenja određenog
vida resursa. Intelektualni resursi mogu se koristiti istovremeno u raznim pravcima delatnosti.
• Prolaznost
• Prisustvo rastućih prinosa i mrežnih efekata
• Neaditivnost

3
Arsenijević, O., Intelektualni kapital organizacije savremeni upravljački instrument, Beograd 2018., str.40

5
 2. VAIC METODA MERENJA INTELEKTUALNOG KAPITALA

Merenje i evidentiranje sastavni su deo svakog poslovanja. Bez mernog sistema i

kontinuiranog praćenja poslovnih performansi i ostvarenih rezultata, nema odgovarajuće
orjentacije na globalnom tržištu.
Merenje je oblast u novoj ekonomiji zanja koji pokazuje najveći stepen odsupanja između onoga
što očekujete i postignutog rezultata. Merenje neopipljive imovine intelektualnog kapitala
postaje nužnost u svakoj kompaniji.
Postoje tri nivoa merenja u skladu sa kojima je moguće dati određenje procesa merenja:
• makronivo- određenje nekih osobina za koje se poređenje vrši na osnovu fizičkih
objekata u (kontekstu fizičkih merenja); na ovom nivou koriste se termini merenje i
kvantifikacija,
• mezonivo- poređenje objekata po intenzitetu osobina; na ovom nivou koriste se termini
skaliranje, tipologija, poređenje; ovde postoji nešto drugačije razumevanje procesa merenja .
• mikronivo- oređenje objekata prema prisustvu ili odsustvu istraživanog svojstva; na
ovom nivou merenja koriste se termini nominacija, klasifikacija, numeracija; u ovom slučaju
obavezno je merenje određenim mernim jedinicama (standard).

Metode prinosa na ukupna sredstva (ROA) meri efikasnost rukovodstva preduzeća u

korišćenju ukupnog kapitala, uključujući i materijalni i nematerijalni kapital. Ove metode
obuhvataju sledeće postupke merenja IK:
1.Prinos od znanja (Knowledge Capital Earnings)
2.Dodata ekonomska vrednost (Economic Value Added)
3.Obračunata nematerijalna vrednost (Calculated Intangible Value)
4.Koeficijent dodate vrednosti IK (Value Added Intellectual Coefficient-VAIC)

Merenje IK bazira se na izboru metoda koji zavisi od delatnosti, svrhe merenja IK i

konkretne situacije. Vremenom ovi metodi su usavršavani i razvijani pa postaju pouzdani za
procenu veličine IK. „Na osnovu pregleda literature, najzastupljeniji metod koji se koristi u
postupku merenja vrednosti IK jeste koeficijent dodate vrednosti intelektualnog kapitala
(VAIC).“4

4
Ognjanović, J., Metode merenja intelektualnog kapitala, Univerzitet u Kragujevcu fakultet za hotelijerstvo i
turizam, str. 42

6
Metod je pogodan zbog jednostavne upotrebe, budući da se vrednost koeficijenta obračunava na
osnovu vrednosti prikazanih u finansijskim izveštajima.

2.1 KOEFICIJENT DODATE VREDNOSTI IK

Koeficijent dodate vrednosti intelektualnog kapitala (engl.Value Added Intellectual

Coefficient VAIC) uveden od strane Pulić, A. (2000) polazi od toga da se vrednost preduzeća
kreira na osnovu angažovanog fizičkog i intelektualnog kapitala, koga čine ljudski i strukturni
kapital.
Dakle, VAIC meri ukupnu kreiranu vrednost angažovanjem fizičkog kapitala i dve komponente
IK (ljudski i strukturni kapital) odnosno, ovaj indeks sadrži sumu tri racija: efikasnost
angažovanog (fizičkog) kapitala, efikasnost ljudskog kapitala i efikasnost strukturnog kapitala.
Ovaj metod merenja vrednosti IK je najšire zastupljen budući da odvaja prinos koji nastaje
upotrebom fizičke i upotrebom intelektualne imovine.
Metod VAIC omogućava određivanje dodate vrednosti materijalne i nematerijalne
imovine istovremeno. Pri tome intelektualni koeficijent sadrži u sebi i dodatu vrednost fizičkog
kapitala.
“Osobenost metode je i u tome što Pulić pretpostavlja obrnutu srazmeru između ljudskog i
strukturnog kapitala: što veću dodatu vrednost stvara ljudski kapital, to je manje stvara strukturni
i obratno.”5
Opšta formula glasi:
VAIC = CEE + HCE + SCE

Gde CEE (Capital Employed Efficiency) predstavlja dodatu vrednost fizičkog kapitala
HCE (Human Capital Efficiency) – dodata vrednost ljudskog kapitala
SCE (Structural Capital Efficiency) – dodata vrednost strukturnog kapitala.

Za izračunavanje sve tri komponente neophodno je odrediti dodatu vrednost (VA).

VA = prihod – rashod, ne uzimajući u obzir rashode za rad.

5
Arsenijević, O., Intelektualni kapital organizacije savremeni upravljački instrument, Beograd 2018., str. 101

7
Pulić ne uključuje vrednost rada u troškove, smatrajući da rad igra aktivnu ulogu u stvaranju
vrednosti. Dodata vrednost fizičkog kapitala (CEE) određuje se na sledeći način:
CEE = dodata vrednost/investirani kapital
Ovaj indikator pokazuje koliko dodate vrednosti stvara jedna jedinica fizičkog kapitala.
Ukoliko je ovaj pokazatelj veći kod jedne kompanije u odnosu na drugu, to samo ukazuje
na činjenicu da prva kompanija bolje koristi svoju dodatu vrednost, što samo po sebi predstavlja
deo intelektualnog kapitala.

Pod investiranim kapitalom CE (capital employed) Pulić podrazumeva veličinu

sopstvenog kapitala. Izračunavanje dodate vrednosti ljudskog kapitala (HCE) vrši se prema
sledećoj formuli:
HCE = dodata vrednost/ljudski kapital
Indikator ukazuje na to koliko se dodate vrednosti stvara na osnovu uložene novčane jedinice u
zaposlene. Indikator odražava sposobnost zaposlenih da stvore dodatu vrednost.
“U kalkulaciju dodate vrednosti preduzeća uključeni su, kao nešto što povećava imovinu,
svi troškovi radne snage (eng. labor expenses ili costs, ovde označeni sa Lc), koji se u daljoj
analizi, u skladu sa samom VAIC metodologijom, nazivaju ljudskim kapitalom (HC). Osnovni
model kaţe da se dodata vrednost VA moţe izračunati kao (Kujansivu & Lonnqvist 2007) zbir
operativnog profita (P), troškova zaposlenih (C), amortizacije (A) i deprecijacije (D):”6

VA = P + C + A + D

3. OSTALE ODLIKE VAIC METODE I DRUGE METODE

6
Gajić, N.,Razvoj metode za merenje intelektualnog kapitala preduzeća, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu,
2017. Godina, str. 64

8
 Metod VAIC takođe koristi uglavnom javno dostupne podatke i omogućava poređenje
između kompanija i čak regiona i država (IBEC 2003). Ipak, ima i dosta zamerki ovom metodu
koji ponekad proizvodi nezadovoljavajuće rezultate.
Na primer, kada kompanija ima malu imovinu (npr. zbog visokih dugova), CE se pribliţava nuli,
a na račun toga CEe, pa zatim i VAIC, imaju jako visoku vrednost. Dakle, visoki dugovi firme
mogu dovesti do veoma pozitivnih VAIC rezultata, što je nezadovoljavajuće (Andriessen 2004).
“Autor VAIC-a (Pulic 2000a) pronašao je korelaciju sa trţišnom vrednošću, gde metod
uspeva da objasni 19% varijansi u trţišnoj vrednosti i to bez korišćenja kontrolnih varijabli. Zbog
korišćenja uglavnom javno dostupnih podataka, VAIC metod je dosta primenjivan kao indikator
performansi intelektualnog kapitala u statističkoj analizi. Ipak, postoje i radovi koji konstatuju da
empirijske studije koje su koristile VAIC pristup daju kontradiktorne rezultate, pa tako mnogi
ipak ne uspevaju da identifikuju vezu između VAIC i trţišne vrednosti.”7
“VAIC metodologija isprobana je i u Srbiji (Komnenic & Pokrajčić 2012), korišćenjem
podataka iz 37 multinacionalnih kompanija koje su pokrenule svoje poslovanje u Srbiji između
2006. i 2008. godine. VAIC metodologija je primenjena za stvaranje nezavisnih varijabli koje
odraţavaju IC, a regresioni modeli su izgrađeni da ispitaju odnose između: 1. ljudskog i
strukturnog kapitala i 2. mera performansi preduzeća: prinosa na aktivu, prinosa na kapital i
produktivnosti.”8
Rezultati su pokazali da je ljudski kapital pozitivno povezan sa sve tri mere korporativnih
performansi, dok strukturni kapital pokazuje statistički značajan i pozitivan odnos samo sa
prinosom (zaradom) na akcijski kapital.

3.1 OSTALE METODE MERENJA IK

Prinos od znanja (engl. Knowledge Capital Earnings) metoda razvijena od strane Lev,
B. (1999), predstavlja deo zarade iznad ili ispod očekivane stope prinosa od IK koja se pripisuje
knjigovodstvenoj vrednosti imovine (Sveiby, K.E. 2001). Poređenjem projektovanih i ostvarenih
prinosa dobija se prinos od znanja koji se deli sa očekivanom stopom prinosa IK da bi se dobila
vrednost intelektualne imovine (Dženopoljac, V., 2013).
Primena ove metode je prilično jednostavna. Međutim, postavlja se pitanje koliko je tačna
dobijena vrednost intelektualne imovine budući da vrednost projektovanih prinosa za budući
period ne mora uvek biti pouzdano utvrđena.

7
Gajić, N.,Razvoj metode za merenje intelektualnog kapitala preduzeća, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu,
2017. Godina, str.66
8
Gajić, N.,Razvoj metode za merenje intelektualnog kapitala preduzeća, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu,
2017. Godina, str. 65-66

9
 Druga metoda retrospektivne finansijske valuacije je dodata ekonomska vrednost koja
nosi skraćenicu EVA (eng. Economic Value Added), što znači ekonomska dodata vrednost.
Prema mišljenju tvorca ove metode (Stewart III 1994), trţišna vrednost uvek odraţava i trţišnu
procenu neto sadašnje vrednosti preduzeća (eng. net present value, NPV). EVA metoda koristi
“trţišno dodatu vrednost” (eng. market value added) da izmeri bogatstvo akcionara (Andriessen
2004).
U osnovnoj formi, koja je laka za izračunavanje, trţišno dodata vrednost (EVA) je ostatak
tj. razlika između dve stvari: 1. neto operativnih prihoda kompanije (ukupne prodaje) i 2.
oduzetih finansijskih i operativnih troškova, uključujući i takse i cenu pozajmljenog kapitala.
Namera EVA metoda nikada nije merila vrednost neopipljivih resursa, pa se oni njome i
ne mogu izračunati. Pa ipak, ova metoda je prisutna na skoro svim relevantnim listama
postojećih metoda merenja intelektualnog kapitala.
Ovaj metod je u potpunosti okrenut prošlim podacima, što ga istovremeno čini i
objektivnim i proverljivim, ali takođe predstavlja i glavnu zamerku od zagovornika
prospektivnih metoda (npr. Andriessen 2004).
Mouritsen zaključuje da je EVA “ex-post način” procene već preduzetih akcija, umesto
da bude alat koji će omogućiti firmi napredovanje ka neizvesnoj budućnosti.

Obračunata nematerijalna vrednost (engl. Calculated Intangible Value) je merilo

razvijeno od strane Stewart, T. (1997) i zasnovano je na pretpostavci da je premijum zarada
preduzeća (zarada veća od proseka u grani) rezultat IK koji preduzeće poseduje. Podaci za
primenu ovog metoda se koriste iz finansijskih izveštaja izuzev podataka o prosečnoj stopi
prinosa na fizičku imovinu u grani.
“Autor (Stewart 1997) objašnjava metod kao proces od sedam koraka (analiziranih i u Kujansivu
& Lonnqvist 2007), gde se za period od tri godine računa i ROA (povraćaj na aktivu, eng. return-
on-assets) firme i prosečan ROA grane, pa se oni porede.”9
Bitna zamerka je da metoda ne uključuje izračunavanje onih neopipljivih dobara koja doprinose
normalnom ili standardnom prinosu, što se jasno vidi tek kada se, izračunavanjem za kompanije
koje su ispod industrijskog proseka, dobije negativna vrednost neopipljive imovine.
CIV treba posmatrati u potpunosti kao meru finansijske efikasnosti ili konkurentske prednosti u
okviru iste grane industrije, izvedenu iz ROA. Ovo oslanjanje na ROA je još jedan
multidimenzionalan problem.
CIV je baziran na proseku u poslednje tri godine, što sakriva ključne informacije o trendovima.
Još jedan veliki problem je “ugrađena” potreba za povraćajima “većim od proseka u industriji”,
9
Gajić, N.,Razvoj metode za merenje intelektualnog kapitala preduzeća, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu,
2017. Godina, str. 63

10
jer se ne može pretpostaviti da ceo srednji nivo IT kompanija nema intelektualni kapital ako je
neto dobit negativna, ili ako je ROA jednak (ili manji od) proseka sektora.

ZAKLJUČAK

Dakle, možemo da zaključimo da je intelektualni kapital ono što povećava tržišnu

vrednost preduzeća iznad vrednosti “opipljive” imovine vidljivim u njegovim bilansima.

11
Intelektualni capital razlikuju njegove tri komponente ljudski capital, organizacioni kapital i
relacioni kapital.
Takođe da su merenje i evidentiranje sastavni su deo svakog poslovanja i da bez mernog sistema
i kontinuiranog praćenja poslovnih performansi i ostvarenih rezultata, nema odgovarajuće
orjentacije na globalnom tržištu. I postoje tri nivoa merenja: makronivo, mezonivo i mikronivo.
Postoje i razne metode merenja intelektualnog kapitala, VAIC kao jedan metod o kojem sam
pisala u ovom radu se smatra kao metod merenja vrednosti IK koji je najšire zastupljen budući da
odvaja prinos koji nastaje upotrebom fizičke i upotrebom intelektualne imovine.
Ante Pulić, definiše VAIC metodu merenja intelektualnog kapitala, tako da se vrednost ljudskog
kapitala može u potpunosti izraziti kroz troškove rada tj. troškove zaposlenih,
koje VAIC tretira kao imovinu, a ne kao trošak.
Možemo i da primetimo da je VAIC metodologija isprobana i u Srbiji, korišćenjem podataka iz
37 multinacionalnih kompanija koje su pokrenule svoje poslovanje u Srbiji između 2006. i 2008.
godine.
A rezultati su pokazali da je ljudski kapital pozitivno povezan sa sve tri mere korporativnih
performansi, dok strukturni kapital pokazuje statistički značajan i pozitivan odnos samo sa
prinosom na akcijski kapital.

LITERATURA

1.Gajić, N.,Razvoj metode za merenje intelektualnog kapitala preduzeća, Fakultet tehničkih

nauka u Novom Sadu, 2017. Godina

12
2. Arsenijević, O., Intelektualni kapital organizacije savremeni upravljački instrument, Beograd
2018.
3. Ognjanović, J., Metode merenja intelektualnog kapitala, Univerzitet u Kragujevcu fakultet za
hotelijerstvo i turizam.
4. Pavlović, M. Intelektualni kapital, Fakultet za obrazovanje rukovodećih kadrova u privredi
5. Branković-Merdžo, Š., Mjerenje intelektualnog kapitala u funkciji kvalitetnog upravljanja,
2015.godina.

13