Ekonomija znanja

Znanje
Vitalni resurs naeg doba
Mo se pomera od onih koji
u posao ulau novac,
ka onima koji u posao ulau
svoje znanje
Primat u znanju je jedino za
ta se danas moemo boriti
Znanje je dostupno svima
Znanje je kvarljiva roba
konstantna inovacija je
neophodnost ( U budunosti emo imati
samo dve vrste kompanija brze ili mrtve,
rekao je Dejvid Vajs, direktor Northern
Telekoma)
 Znanje

Celokupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine se udvostruilo

do 1950. godine
Od tada znanje se udvostruuje svakih 5 do 8 godina
 Ekonomija znanja

Ekonomija znanja orijentisana ka stvaranju znanja; znanje je

proizvod
Ekonomija zasnovana na znanju orijentisana ka upotrebi znanja
radi stvaranja dodate vrednosti; znanje je faktor proizvodnje
Meusobno povezani koncepti

Tvorac koncepta Piter Draker 1966. The Effective Executive

Ekonomija znanja potencira kreiranje, prenoenje znanja od strane
zaposlenih u organizaciji i koji ih podstie da prenesu i bolje
iskoriste svoje znanje koje je u skladu sa ciljevima organizacije u
kojoj rade.

4
 We have gone from a world
where the big eat the small, to
one wher the fast eat the slow.

Thomas Friedman, NY Times

Jedina izvesnost je izvesnost promene

Neizvesnost je postala zapovest kako dananjeg, tako i svakog
sledeeg dana
 Promena je u toku...
Drastian zaokret od proizvoda ka uslugama (Usluge i intelektualni rad
ine vie od 50% Ericssona, dok su Hewlett Packard i IBM ve blizu 80,
odnosno 90%. Sve ove kompanije se transformiu iz proizvodnih
kompanija sa neto malo uskluga u servisne kompanije sa neto malo
proizvodnje)

Potreba za znanjem
Savezi kao novi izvori znanja
irenje konsultantskih poslova
Znanje postaje proizvod (Neopipljivo znanje se koristi da bi
kompanije stvorile nove poslovne mogunosti (Mars, Viktorinoks,
Harley Davidson)

Upravljanje nematerijalnim (patenti, znanja o procesima, tehnologije,

vetine upravljanja, marketinke i trine informacije, obavetenja o
konkurentima, koncepti novih proizvoda, istraivanja o kupcima i
dobavljaima, licence, prava, ideje za unapreenje procesa i procedura
itd.)
 Znanje nije dovoljno...
Potrebno je obezbediti znanje koje uveava vrednost
Nije dovoljno samo generisati znanje, uiniti ga dostupnim i nadati se
najboljem
U ekonomiji znanja, klju uspeha svake kompanije bie njena
sposobnost da znanjem neprestano uveava svoju vrednost
 Ekonomija znanja vs. industrijska ekonomija

PITANJE INDUSTRIJSKA EKONOMIJA ZNANJA

EKONOMIJA
Promene Spore Brze

ivotni vek proizvoda i Dug Kratak

tehnologija
Kljuni pokretai Velike industrijske firme Inovativne preduzetnike,
ekonomije na znanju zasnovane
firme
Konkurencija Lokalna Globalna
hiperkonkurencija
Naziv igre (Name of the Veliki jedu male (The big Brzi jedu spore (The fast
Game) eats small) eats the slow)
 ORGANIZACIJA (1)

PITANJE IND. EKONOMIJA EKONOMIJA ZNANJA

Naglasak na Stabilnosti Menadmentu promene
Merilo uspeha Profit Kapitalizacija trita
Proizvodnja Masovna Fleksibilna i lean produkcija
Kljuni nosioci Kapital Znanje, inovacija, integrisanje,
rasta kreiranje novih biznisa, strategija
rizika
Tehnologija Automatizacija i Informacione i komunikacione
mehanizacija tehnologije, e-business, komjuterski
dizajn
Izvori Jeftine sirovine i radna Organizaciona izvrsnost, ljudski
konkurentske snaga, snienje trokova resursi, kontrola trokova, kvalitet
prednosti kroz ekonomiju obima odnosa sa potroaima
 ORGANIZACIJA (2)

PITANJE IND. EKONOMIJA EKONOMIJA ZNANJA

Redak resurs Finansijski kapital Ljudski resursi

Donoenje odluka Vertikalno
Inovacija procesa Periodina, linearna
Fokus Interni procesi
Organizaciona struktura Hijerarhijska, birokratska,
piramidalna struktura
Distribuirano
Kontinuirana,
sistematina
Celokupan lanac
vrednosti
Povezani podsistemi,
jaanje ovlaenja
zaposlenih, ravna ili
umreena struktura
 ORGANIZACIJA (3)
PITANJE IND. EKONOMIJA EKONOMIJA ZNANJA

Liderstvo Vertikalno Davanje ovlaenja

zaposlenima
(self.leadership)
Vetine Standardne, mono Multi vetine, fleksibilne
vetine
Zahtevi za obrazovanjem Vetina ili diploma Kontinuirano uenje

Odnos menadmenta i Konfrotacija Kooperacija, timski rad

zaposlenih
Zaposlenje Stabilno Zavisno od zahteva
trita, faktor rizika
Zaposleni se posmatraju Troak Investicija
kao
Radnici znanja
 RADNICI ZNANJA
In the manage society the
most probable assumption and
certanly the assumption on
which all organizations have to
conduct their affairs is that they
need the knowledge workers
far more than the knowledge
workers needs them.
Peter F. Drucker
A knowledge workers is
someone who gets to decide
what he or she does each
morning.
Tom Stewart
Treba uiniti da obini ljudi
rade izuzetne poslove

Radnici znanja nisu radna Poslovica

snaga, oni su kapital

Peter F. Drucker
 Karakteristike

Radnici znanja rade za kompaniju, oni joj ne pripadaju

Radnici znanja su visoko pokretljivi u okviru svoje specijalnosti
U znanju nema hijerarhije, ili je relevantno u datoj situaciji ili nije
radnici znanja svih vrsta vide sebe ne kao podreene, ve kao
profesionalce i oekuju takav tretman
 Upravljanje radnicima znanja treba da se zasniva na pretpostavci da
su oni potrebni korporaciji vie nego to je korporacija potrebna
njima oni su svesni da mogu da odu
Radnici znanja oekuju neprekidno uenje i usavravanje
Oni trae potovanje, kako za sebe, tako i za svoje podruje znanja
Oekuju da donose odluke
 Ekonomija znanja znanje i kapital kao
suprotnosti
Za razliku od kapitala, znanje se deljenjem uveava, tj. podeljeno
znanje je udvostrueno znanje
Za razliku od kapitala (opipljive imovine), ija se vrednost umanjuje
korienjem, znanju koje se ne koristi, umanjuje se i unitava
njegova vrednost