SEMINARSKI RAD

Tema:

Društveno-politička stvarnost u romanu ,,na Drini

Ćuprija“

Nastavnik: Učenik:

Januar, 2022 godine.

 SADRŽ AJ

Uvod........................................................................................................................................................................................................... 2
1. Siromaštvo.......................................................................................................................................................................................... 4
2. Apsolutno i relativno siromaštvo.............................................................................................................................................. 6
Zaključak.............................................................................................................................................................................................. 10
literatura............................................................................................................................................................................................... 11

2
 UVOD

Tamo gde Drina preseca drum bila je čuvena »skela na Višegradu«. To je bila crna, starinska skela i na
njoj mrzovoljan, spor skeledžija, po imenu Jamak, koga je budnog bilo teže dozvati nego drugog iz
najdubljeg sna. Bio je čovek divovskog rasta i neobične snage, ali je propao u mnogim ratovima u
kojima se proslavio. Imao je samo jedno oko, jedno uho i jednu nogu (druga mu je bila drvena). Takav,
bez pozdrava i bez osmejka, on je prevozio robu i putnike, ćudljivo i samovoljno, sporo i neuredno, ali
pošteno i sigurno, da su se njegova poverljivost i njegovo poštenje u priči pričali, isto kao i njegova
sporost i samovolja. Sa putnicima koje je prevozio nije hteo da ima ni razgovora ni dodira. Bakrene
marijaše koje su plaćali za prevoz, ljudi su bacali na dno crne skele, gde su ležali po vas dan u pesku i
vodi, a tek uveče bi ih skeledžija pokupio drvenim čankom kojim crpe vodu iz čamca i odneo u svoju
kolibu na obali. Tamo gde Drina preseca drum bila je čuvena »skela na Višegradu«. To je bila crna,
starinska skela i na njoj mrzovoljan, spor skeledžija, po imenu Jamak, koga je budnog bilo teže dozvati
nego drugog iz najdubljeg sna. Bio je čovek divovskog rasta i neobične snage, ali je propao u mnogim
ratovima u kojima se proslavio. Imao je samo jedno oko, jedno uho i jednu nogu (druga mu je bila
drvena). Takav, bez pozdrava i bez osmejka, on je prevozio robu i putnike, ćudljivo i samovoljno,
sporo i neuredno, ali pošteno i sigurno, da su se njegova poverljivost i njegovo poštenje u priči pričali,
isto kao i njegova sporost i samovolja. Sa putnicima koje je prevozio nije hteo da ima ni razgovora ni
dodira. Bakrene marijaše koje su plaćali za prevoz, ljudi su bacali na dno crne skele, gde su ležali po
vas dan u pesku i vodi, a tek uveče bi ih skeledžija pokupio drvenim čankom kojim crpe vodu iz čamca
i odneo u svoju kolibu na obali. Na čelu ovog odreda stajao je Abidaga, glavni vezirov poverenik za
gradnju mosta, a uz njega je bio Tosun efendija, neimar. (O ovom Abidagi već se unapred pričalo kao o
čoveku bezobzirnom, nemilosrdnom i strogom preko mere). Čim su se smestili po šatorima ispod
Mejdana, Abidaga je sazvao predstavnike vlasti i sve uglednije Turke na dogovor. Tu se nije mnogo
dogovaralo, jer je govorio samo jedan, to jest Abidaga. Sakupljeni ljudi našli su se pred krupnim
čovekom, nezdravo crvenog lica i zelenih očiju, u bogatoj carigradskoj nošnji, sa kratkom riđom
bradom i brkovima čudno uzvijenim na mađarski način. Govor koji je ovaj siloviti čovek održao
sakupljenim ljudima iznenadio ih je još više od njegovog izgleda. Posle toga neobičnog uvoda, koji su
svi saslušali ćutke i oborenih očiju, Abidaga je objasnio ljudima da je ovde u pitanju građevina velikog
značaja kakve nemaju ni bogatije zemlje, da će radovi trajati pet, možda i šest godina, ali da će
vezirova volja biti izvršena na dlaku verno i u minut tačno. Zatim je izložio koje su prve potrebe i kakvi
će biti pripremni radovi i šta se pri tome očekuje od domaćih Turaka i traži od raje, hrišćana.

3
 1 . DRUSTVENE OKOLNOSTI U ROMANU

Roman Na Drini Ćuprija objavljen je 1945. godine. Pošto prikazuje istorijske događaje povezane s
mostom na Drini koji se odvijaju tokom četiri veka, delo je žanrovski definisano kao istorijski roman.
Centralna osovina Andrićeva romana je most oko kojega su grupisane priče o događajima i sudbinama
ljudi od 1516. do 1914. godine, a mesto radnje je bosanski grad Višegrad koji metonimično predstavlja
celu Bosnu. Roman je usmeren na prikazivanje istorije kao poprišta ljudskih sudbina, ličnih drama,
teškoća i stradanja u određenom vremenu. Višegrad leži na reci Drini, u prostranoj kotlini, na
brežuljkastim padinama koje se blago uzdižu u planine visoke preko 1000 metara. Višegradska kotlina
je jedna od retkih proširenja u toku reke Drine koji se sastoji delomično od visokih klisura i planina.
Na mjestu gdje se planine koje čine uski i duboki kanjon Drine razdvajaju u prostranu kotlinu, stoji
kameni 500 godina star most s 11 lukova širokog raspona, poznatijeg svima kao "na Drini ćuprija".
Višegradsi most je dug oko 250 metara i širok oko 10 metara osim na sredini gdje je proširen s dve
terase, sa svake strane po jedna. Taj deo mosta zove se kapija. Iduci iz čaršije, na levoj terasi se uzdiže
stub na kome je ugrađena ploča s natpisom stihotvorca Badija iz godine 1571. (kada je izgradnja mosta
završena) o onome ko je izgradio most i godinu kada je izgrađen. Nasuprot ovom stubu s desne strane
nalazi se terasa koja se zove Sofa. Sofa je uzdignuta s dve stepenice i ograđena kamenom ogradom kao
i cela dužina mosta. Most je dugačak oko 250 koraka i širok 10 koraka, osim na samoj sredini, gde je
proširen sa dve potpuno identične terase na kojima se može piti kafa. Taj deo mosta zove se kapija. Na
drinskoj ćupriji stvaraju se prve šetnje i prve dečačke igre. Deca su slušala priče o mostu, znala su da je
most podigao veliki vezir Mehmed paša, a da ga je sagradio Rade Neimar. Takođe su znali i da je
izgradnju ometala i vila brodarica sve dok nešto nije progovorilo iz vode i savetovali su Neimara da
pronađe blizance Ostoju i Stoju i zazida ih u srednje stubove mosta.

4
 2. O VISEGRADU

Višegrad je grad i središte istoimene opštine u istočnom delu Bosne i Hercegovine, na reci Drini. Grad

broji oko 6.000 stanovnika, a opština oko 23.200 stanovnika po popisu iz 1991. Nalazi se u prostranoj
kotlini reke Drine, na brežuljkastim padinama koje se blago uzdižu u planine visoke preko 1000
metara. Višegradska kotlina je jedna od retkih proširenja u toku reke Drine koji se sastoji delimično od
visokih klisura i planina. Na mestu gde se planine koje čine uski i duboki kanjon Drine razdvajaju u
prostranu kotlinu, stoji kameni 500 godina star most sa 11 lukova širokog raspona, poznatijeg svima
kao “na Drini ćuprija”. Taj deo mosta zove se kapija. Idući iz čaršije, na levoj terasi se uzdiže stub na
kome je ugrađena ploča sa natpisom stihotvorca Badija iz vremena 1571 kada je izgradnja mosta
završena o onome ko je izgradio most i godinu kada je izgrađen. Višegrad ima turistički potencijal, a
mentalitet Višegrada je takav da su stanovnici ljubazni i dobri domaćini. O višegradskom starom gradu,
koji se nalazi na brdu iznad Višegrada, u istoriji poznatijem kao Pavlovina, danas se gotovo ništa ne
zna u istoriji. Pretpostavlja se da je tu bilo neko omanje naselje, a grad je mogao pripadati nekoj
domaćoj vlastelinskoj porodici, koja je u svome gradu Borču iznad Mesića i imala je još nekoliko
gradova u okolini. Podno staroga grada na nepristupačnim stijenama iznad Drine nalaze se ruševine
jedne kule, koja je imala ulogu osmatračnice na Drini i sa nje se motrilo na svakoga ko se primicao
gradu. Kula je, kako se po tragovima moglo razabrati, nekada sa donjim gradom bila povezana širokim
usečenim hodnikom. Kula se naziva u narodu „kulom Kraljevića Marka“. Ispod kule ima nekoliko
udubljenja u stenama, koje se nazivaju „Markovim sedalom“ i „Markovim stopama“. Po narodnoj priči,
jednom je Kraljević Marko na svome Šarcu preskočio čitavu Drinu i tako sa Butkovih stena, koje su na
drugoj strani Drine stigao srećno u svoju tvrdu kulu. Nekada je ova kula bila prokopana sve do Drine.
Za vreme Turaka u njoj je bila tamnica pa se ova kula naziva još i Tamnica, a po dolasku
Austrougarske unutrašnjost kule je zatrpana kamenjem, da se u njoj ne bi skrivali hajduci i srpski
odmetnici. Stari grad u Višegradu pripada uobičajenom stilu gradova srednjovekovnog vremena, koje
su u našim krajevima podizali razni domaći velikaši.

5
 2.1 STANOVNISTVO VISEGRADA

Slika 1. Stanovnistvo Visegrada

Pre raspada bivše Jugoslavije Višegrad se nalazio na veoma frekventnom dubrovačkom turističkom
pravcu, kojim su turisti iz Srbije i šire okoline putovali za Dubrovnik i jadransko primorje. Zahvaljujući
tome Višegrad je bio atraktivno tranzitno turističko mesto. Početkom rata na ovim prostorima 1992.
godine ovaj pravac gubi svoj značaj. Poslednjih par godina turisti ponovo počinju da idu ovim
pravcem, ali još uvek u malom broju. Nakon završetka izgradnje turističke pruge Višegrad će ponovo
dobiti na značaju, posebno zbog obližnje „Šarganske osmice“ koju već sada posećuje veliki broj turista.
Velike mogućnosti za razvoj turizma pruža i reka Drina, jer se Višegrad nalazi na potencijalnom
Drinskom pravcu. Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma u Višegradu je živelo oko 20
hiljada ljudi. Najveći odliv žitelja zabeležen je od 1999. do 2004. godine, kada su stanovnici napuštali
ovo mesto u potrazi za poslom i boljim životom. Zbog toga je danas broj stanovnika Višegrada
prepolovljen. Višegrad je imao 21 hiljadu stanovnika, od čega su 31,8 odsto bili Srbi, 63,5 odsto
Bošnjaci, Muslimani, što je bio termin za tu nacionalnost. Prepoznatljiv po mostu na Drini, budio je
asocijacije na umetnost, literaturu Ive Andrića, burnu prošlost, etničko čišćenje koje su realizovali
četnici u Drugom svetskom ratu. Oni su opsedali grad, klali civile i bacali leševe u Drinu. Više od tri
hiljade bošnjačkih muslimana je pobijeno, 300 porodica iskorenjeno.Užički korpus je na početku rata
zauzeo grad i ostao u njemu do 19. maja te 1992. godine. Prema respektabilnim izvorima, najviše
otmica i ubistava Bošnjaka dogodilo se nakon odlaska Korpusa, približno 400 ljudi ubijeno je do kraja
godine. Formirani su logori, započelo je sistematsko silovanje Bošnjakinja, premlaćivanje nedužnih,
nenaoružanih ljudi, pljačke i uništavanje imovine Bošnjaka.

6
Višegrad je uvijek bio važna veza između Srbije i Bosne, a danas preko njega vodi magistralni put
Beograd-Čačak-Užice-Sarajevo. Višegrad se takođe nalazi na sredini najkraćeg puta od Beograda do
Herceg Novog, kao i puta od Beograda do Dubrovnika.Kroz Višegrad je do 1970. god. prolazila
uskotračna pruga Beograd-Sarajevo. Danas je u turističke svrhe obnovljen njen dio kroz Šargan,
čuvena „Šarganska osmica“ između Mokre Gore i Kremana , u Srbiji , a u toku su radovi na
rekonstrukciji pruge od Mokre Gore do Višegrada.Prije raspada bivše Jugoslavije Višegrad se nalazio
na veoma frekventnom dubrovačkom turističkom pravcu, kojim su turisti iz Srbije i šire okoline
putovali za Dubrovnik i jadransko primorje. Zahvaljujući tome Višegrad je bio atraktivno tranzitno
turističko mesto. Početkom rata ne ovim prostorima 1992. god. ovaj pravac skoro u potpunosti gubi
svoj značaj. Posljednjih par godina turisti ponovo počinju da idu ovim pravcem, ali još uvijek u malom
broju.Budućom izgradnjom turističke pruge Višegrad će ponovo dobiti na značaju, posebno zbog
obližnje „Šarganske osmice“ koju već sada posjećuje veliki broj turista. Posle Prvog svetskog rata
Višegrad ulazi u sastav Kraljevine Jugoslavije, u okviru Bosne i Hercegovine . Prvi i Drugi svetski rat
su ostavili grad u ruševinama, većina objekata je bila teško oštećena, uključujući i višegradsku ćupriju.
Višegrad se danas nalazi u okviru Republike Srpske, koja je sastavni deo države Bosne i Hercegovine.

7
 Slika 2. Nacionalnost u Visegradu

ZAKLJUČAK

Siromaštvo i socijalna isključenost je veliki problem današnjice. Sam podatak o porasti beskućništva u
industrijalizovanim državama, državama koje glase kao najrazvijenije države današnjice je
poražavajući. Kakve su onda tek margine u slaborazvijenim zemljama?Ovaj problem je rešiv, ali
izuzetno teško. Prva stvar koja je od vitalnog značaja je ustvari sama promena politike razvijenih
zemalja sveta. Dokle god države više računa vodile o tome koja će od njih biti bolje naoružana ili pak
koja će proizvesti neki novi virus dotle će ne samo biti puno beskućnika i siromašnih, nego će njihov
broj rasti i rasti. Nehat ljudi na vlasti ne samo da će dovesti do propadanje većeg dela stanovnišva već
8
će svojim potezima uništiti samo okruženje i suočiti se sa još većim i težim posledicama koje će
uzrokovati narušavanje same egzistencije ljudi, a najviše radničke klase i ljudi u nerazvijenim
zemljama. Prema jednom stanovištu, isključenost je oblik siromaštva. Neki autori posmatraju socijalnu
isključenost samo kao jedan ekstremni oblik siromaštva. Zbog dugotrajnog i dubokog siromaštva,
dolazi do pucanja veza između pojedinaca i zajednice i njegovog socijalnog isključivanja. Tako često
gubitak zaposlenja i dugotrajna nezaposlenost proizvode lančani efekat socio-ekonomskog propadanja,
deprivacije, gubljenja socijalnog kapitala, narušavanja odnosa sa drugima. S druge strane, siromaštvo
se može posmatrati kao oblik isključenosti. Drugi autori smatraju da je siromaštvo, i onda kada je šire
shvaćeno, samo deo složenije pojave socijalne isključenosti. Siromaštvo je jedna forma isključenosti –
isključenosti iz raspodele ekonomskih resursa ili specifičnije – dohotka. Pored siromaštva, pristup
socijalne isključenosti posvećuje pažnju i nizu drugih oblika isključenosti: sa različitih tržišta, iz
sistema socijalnih usluga, političkog odlučivanja, socijalnih mreža i života zajednice, iz kulture.
Konačno, postoji i stanovnište po kome se siromaštvo i isključenost preklapaju. U nekim slučajevima
siromaštvo se javlja bez socijalne isključenosti, dok se ponekad socijalna isključenost javlja bez
siromaštva. U prvom slučaju može se desiti da je, recimo pod udarom ekonomske krize, osoba ostala
bez posla. U kratkoročnom periodu ta osoba i njena porodica mogu iskusiti probleme siromaštva.
Njihove veze sa zajednicom, pristup zdravstvu, školama, pa verovatno i posete bioskopima i
koncertima neće se najverovatnije odjednom obustaviti (mada će se verovatno prorediti).

LITERATURA

1. Cvejić, S. (2006): Korak u mestu, ISIFF, Beograd;

2. Lazić, M. (1987): U susret zatvorenom društvu, Naprijed, Zagreb;.
3. Popović, M. (ur.) (1977); Društveni slojevi i društvena svest, IDN, Beograd;
4. Sen, A. (2000): „Social Exclusion: Concept, Application, Scrutiny“ u: Social Development Papers,
No.1, Asian Development Bank, Manila;
5. Townsend, P. (1979): Poverty in the United Kingdom: a survey of household resources and
standards of living, Harmondsworth: Penguin Books.
9
6. Anthony Gibbens : Sociologija, CID, Podgorica, (1996)

10