Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

TEORIJA SISTEMA
-Seminarski rad-

Profesor: Prof. dr Vladimir Šinik Student: Kosta Radoja i Jelena Bjelica

Asistent: dr Mihalj Bakator Broj indeksa: MI 13/22 , MI 06/22

Smer: Mašinsko inženjerstvo

Zrenjanin 2022.

1
SADRŽAJ
PRVI ZADATAK..................................................................................................................................3

I KLASIFIKACIJA TEHNIČKOG SISTEMA.....................................................................3

1. Klasifikacija sistema sa aspekta globalnih obeležja (ξ).................................................4
2. Klasifikacija sistema sa gledišta internih obeležja (φ)...................................................7
3. Klasifikacija interakcija sistema i njegovog okruženja (λ)..........................................11
DRUGI ZADATAK.............................................................................................................................13

II KLASIFIKACIJA ORGANIZACIONONG / DRUŠTVENOG SISTEMA....................13

1. Klasifikacija sistema sa aspekta globalnih obeležja (ξ)...............................................14
3. Klasifikacija interakcija sistema i njegovog okruženja (λ)..........................................20
TREĆI ZADATAK: SISTEMSKO MODELOVANJE ORGANIZACIONOG SISTEMA...................................23

UVOD..................................................................................................................................23
A) ANALITIČKI DEO........................................................................................................29
1. OKRUŽENJE SISTEMA.............................................................................................29
2. ULAZI – IZLAZI SISTEMA.......................................................................................33
3. DELOVI SISTEMA.....................................................................................................37
4. OSNOVNE FUNKCIJE I PROCESI SISTEMA.........................................................38
5. RAZVOJNE FUNKCIJE.............................................................................................40
6. UPRAVLJAČKI PROCESI I FUNKCIJE...................................................................41
7. STATIČKA STRUKTURA.........................................................................................41
8. DINAMIČKA STRUKTURA.....................................................................................42
9. RESURSI SISTEMA...................................................................................................43
10. ALGORITAM OSNOVNOG FUNKCIONISANJA.................................................43
11. ALGORITAM RAZVOJA.........................................................................................44
12. ALGORITAM UPRAVLJANJA...............................................................................45
LITERATURA....................................................................................................................................46

2
 PRVI ZADATAK

I KLASIFIKACIJA TEHNIČKOG SISTEMA

Klasifikovati slobodno odabrani tehnički sistem (sistemi do 3. nivoa po Buldingovoj

klasifikaciji sistema)

Klasifikovati prema:

1. Globalnim obeležjima sistema,

2. Internim obeležjima sistema i
3. Obeležjima okruženja.

Tabela 1. Slobodno odabrani tehnički sistem

SISTEM Odobrio Datum

Tehnički sistem Citroën DS4 2013. 1.6 e-HDI (85kW) dr Mihalj Bakator

Slika 1. Citroën DS4 2013. 1.6 e-HDI (85kW)

3
 1. Klasifikacija sistema sa aspekta globalnih obeležja (ξ)

1.1. Sistemi sa gledišta načina nastanka (ξ10)

 prirodni ξ10-1
 veštački ξ10-2
 prelazni ξ10-3

ξ10-2 – Citroën DS4 1.6 e-HDI spada u veštačke sisteme. Citroën DS4 je napravio čovek za
potrebe prevoza ljudi i robe.

1.2. Sistem po pojavnom obliku (ξ20)

 realni ξ20-1
 apstraktni ξ20-2
 realno – apstraktni ξ20-3

ξ20-1 – Citroën DS4 1.6 e-HDI svrstavamo u realne sisteme. On ima svoj veoma specifičan
materijalni fizički oblik.

1.3. Sistemi prema stepenu složenosti (ξ30)

 prosti ξ30-1
 složeni ξ30-2
 veoma složeni ξ30-3
 kompleksni ξ30-4

ξ30-2 – Citroën DS4 1.6 e-HDI je složen sistem. Sastoji se od mehaničkog dela i komandnog
dela. Mehanički deo u sebi sadrži dizel SUS motor od 1560cm³, snage 85kw koji je povezan
sa komandnim delom povezan preko 6-brzinskog manuelnog menjača. Komandni deo se
sastoji od letve volana, volana; pedala gasa, kočnice, kvačila i ručice menjača.

1.4. Sistemi prema povezanosti sa okruženjem (ξ40)

 otvoreni ξ40-1
 zatvoreni ξ40-2
 poluotvoreni ξ40-3

4
ξ40-3 –Citroën DS4 1.6 e-HDI spada u poluotvorene sisteme. Za pokteranje ovog sistema
potrebno jepogonsko dizel gorivo , te na toj relaciji ovaj sistem ostvaruje relaciju sa
okruženjem. Isto tako informaciju u kom smeru će se sistem okretati dobija od okruženja
odnosno rukovaoca koji okretanjem ključa aktivira rad motora i pomoću letve volana, obruča
volana, gasa, kvačila, kočnice i ručice menjača određujemo smer kretanja sistema.

1.5. Sistemi prema funkcionisanju (ξ50)

1.5.1. Sistemi sa aspekta dinamičnosti (ξ51)

 nulta promena ξ51-1

 mala konstantna promena ξ51-2
 mala promenljiva promena ξ51-3
 velika konstantna promena ξ51-4
 velika promenljiva promena ξ51-5
ξ51-3 – Spada u grupu sa malim promenljivim promena što zavisi od potreba okruženja
odnosno od toga koju poziciju je Citroën DS4 1.6 e-HDI zauzeo i koja je nova željena
pozicija.

1.5.2. Sistemi po načinu ispoljavanja fukcionisanja (ξ52)

 sa pasivnim funkcionisanjem ξ52-1

 sa aktivnim funkcionisanjem ξ52-2
ξ52-1 – Citroën DS4 1.6 e-HDI spada u sisteme sa pasivnim funkcionisanjem jer se kružno
kretanje izvršava u skladu sa komandom koju dobija od okruženja.

1.5.3. Sistemi u pogledu trajanja funkcionisanja (ξ53)

 sa konačnim funkcionisanjem ξ53-1

 sa beskonačnim funkcionisanjem ξ53-2
ξ53-2 – Citroën DS4 1.6 e-HDI je sistem sa beskonačnim funkcionisanjem. Citroën DS4 1.6 e-
HDI nema konačno stanje kojem teži.

1.5.4. Sistemi po izvesnosti funkcionisanja (ξ54)

 sa determinističkim funkcionisanjem ξ54-1

 sa stohastičkim funkcionisanjem ξ54-2
 sa neizvesnim funkcionisanjem ξ54-3

5
ξ54-1 – Citroën DS4 1.6 e-HDI ima uvek određeno i jednoznačno funkcionisanje u skladu sa
zahtevima korisnika, pa samim tim pripada sistemima sa deteminističkim funkcionisanjem.

1.5.5. Sistemi sa gledišta stabilnosti funkcionisanja (ξ55)

 sa stabilnim funkcionisanjem ξ55-1

 sa nestabilnim funkcionisanjem ξ55-2
 sa indiferentnim funkcionisanjem ξ55-3
ξ55-1 –Citroën DS4 je stabilan sistem. Nakon prestanka dejstva smetnji on je na poziciji gde se
zaustavio u trenutku kad su nastale smetnje (na primer, nestanak pogonskog goriva).

1.6. Sistemi prema kompleksnosti ponašanja (ξ60)

 samoregulišući sistemi ξ61

 adaptivni sistemi ξ62
◦ promenom parametara ξ62-1
◦ promenom algoritma ξ62-2

◦ promenom strukture ξ62-3

◦ promenom ciljeva ξ62-4

 samoobučavajući sistemi ξ63

 samorazvojni sistemi ξ64
ξ61 – Posmatrani tehnički sistem spada u samoregulišuće sisteme. Ulazni napon i jačinu struje
koji dobija iz električne mreže on reguliše – smanjuje na potrebne vrednosti koje može da
koristi.

1.7. Sistemi prema Buldingovoj klasifikaciji (ξ70)

 nivo statičkih struktura ξ71

 nivo satnih mehanizama ξ72
 nivo termostata ξ73
 nivo ćelija ξ74
 nivo genetskih društava ξ75
 nivo zivotinjskog sveta ξ76
 nivo čoveka kao jedinke ξ77
 nivo društva ξ78

6
  nivo trascedentalnih sistema ξ79

ξ73 – NIVO TERMOSTATA. Posmatrani sistem se nalazi na ovom nivou prema Buldingovoj
klasifikaciji sistema, to je sistem sa upravljačkim mehanizmom, koji se razlikuje od
jednostavnih ravnotežnih sistema po tome što se kod njih pojavljuje informacija (prenos
informacija). Uvek je NIVO TERMOSTATA za tehnički sistem.

Skup globalnih obeležja tehničkog sistema – rotator antene, ima sledeći oblik:

ξ = (ξ10-2, ξ20-1, ξ30-2, ξ40-3, ξ51-3, ξ52-1, ξ53-2, ξ54-1, ξ55-1, ξ61, ξ73)

2. Klasifikacija sistema sa gledišta internih obeležja (φ)

2.1. Sistemi sa aspekta elemenata (φ10)

2.1.1. Sistemi po brojnosti (φ11)

 sa malim brojem elemenata φ11-1

 sa velikim brojem elemenata φ11-2
 sa beskonačnim brojem elemenata φ11-3
φ11-1 – Sa gledišta brojnosti elemenata ovaj sistem ima veliki broj pojedinačnih elemenata.

2.1.2. Sistemi prema dinamičnosti (φ12)

 sa nultom dinamičnošću φ12-1

 sa malom-konstantnom dinamičnošću φ12-2
 sa malom-promenljivom dinamičnoću φ12-3
 sa velikom-kontantnom dinamičnošću φ12-4
 sa velikom-promenljivom dinamičnošću φ12-5
φ12-3 – Citroën DS4 1.6 e-HDI je sistem sa malom-promenljivom dinamičnošću. Promene u
sistemu su male i promenljive i zavise od režima rada i intenziteta eksploatacije.

2.1.3. Sistemi po ponašanju elemenata (φ13)

 deterministički elementi φ13-1

 stohastički elementi φ13-2

7
  neizvesni elementi φ13-3

φ13-1 – Citroën DS4 1.6 e-HDI sa svim svojim elementima koji ga čine ima tačno predvidivo
ponašanje pa je prema tome on pripada sistemima sa determinističkim ponašanjem.

2.1.4. Sistemi po stepenu poznavanja elemenata (φ14)

 nepoznavanje elemenata φ14-1

 delimično poznavanje elemenata φ14-2
 poznavanje elemenata φ14-3
φ14-3 – Elementi od koji je sastavljen Citroën DS4 1.6 e-HDI su svi poznati elementi.

2.2. Sistemi sa aspekta procesa (φ20)

2.2.1. Sistemi po obliku postojanja procesa (φ21)

 idejni φ21-1
 realni φ21-2
φ21-2 – Procesi u Citroën-u DS4 1.6 e-HDI su realni.

2.2.2. Sistemi po funkciji procesa (φ22)

 osnovni procesi φ22-1

 upravljački procesi φ22-2
 razvojni procesi φ22-3
φ22-1 – Upravljački procesi koji obezbeđuju upravljanje sistemima, pokreću, kontrolišu i
usmeravaju osnovne i razvojne procese.

2.2.3. Sistemi po načinu odigravanju procesa (φ23)

 deterministički procesi φ23-1

 stohastički procesi φ23-2
 neizvesni procesi φ23-3
φ23-1 – Svi procesi u Citroën-u DS4 1.6 e-HDI su deterministički (predvidivi).

2.2.4. Sistemi po stepenu poznavanja procesa (φ24)

 poznato ponašanje procesa φ24-1

 delimično poznato ponašanje procesa φ24-2

8
  nepoznato ponašanje procesa φ24-3

φ24-1 – Kod Citroën-a DS4 1.6 e-HDI je poznato ponašanje procesa.

2.3. Sistemi sa aspekta struktura (φ30)

2.3.1. Sistemi sa gledišta promena struktura (φ31)

 statičke strukture φ31-1

 dinamičke strukture φ31-2
φ31-1 – Citroën DS4 1.6 e-HDI je sistem sa statičkom strukrurom.

2.3.2. Sistemi iz ugla određenosti struktura (φ32)

 determinističke strukture φ32-1

 nedeterminističek strukture φ32-2
φ32-1 – Citroën DS4 1.6 e-HDI ima detrminističku strukturu. Struktura je izvesna, određena i
jednoznačna kako među elementima tako i među procesima u sistemu.

2.3.3. Sistemi sa gledišta pojavnog oblika struktura (φ33)

 redne strukture φ33-1

 paralelne strukture φ33-2
 ciklične strukture φ33-3
 hijerarhijske strukture φ33-4
 kompleksne strukture φ33-5
φ33-1 – Citroën DS4 1.6 e-HDI ima rednu strukturu, komponente su vezane u niz i tako čine
jednu celinu.

2.3.4. Sistemi sa gledišta obuhvatnosti struktura (φ34)

 parcijalna struktura φ34-1

 integralna struktura φ34-2
 sistemska struktura φ34-3
φ34-1 – Citroën DS4 1.6 e-HDI je parcijalne strukture.

9
2.4. Sistemi sa aspekta resursa (φ40)

2.4.1. Sistemi sa gledišta prirode resursa (φ41)

 koristi materijalne resurse φ41-1

 koristi energetske resurse φ41-2
 koristi informacione resurse φ41-3
 koristi finansijske resurse φ41-4
 koristi intelektualne resurse φ41-5
 koristi više vrsta resursa φ41-6
φ41-2 – Citroën DS4 1.6 e-HDI koristi energetske resurse za svoje funkcionisanje.

2.4.2. Sistemi sa gledišta kvantitativnih obeležja resursa (φ42)

 potencijal resursa φ42-1

 potencijal razlike resursa φ42-2
 intenzitet resursa φ42-3
 vreme egzistencije resursa φ42-4
 ostala kvantitativna obeležja resursa φ42-5
φ42-4 – Funkcionisanje Citroën-a DS4 1.6 e-HDI dominantno je određeno vremenom
egzistencije resursa (energetskog) sa gledišta kvantitativnih obeležja resursa.

2.4.3. Sistemi sa gledišta kvalitativnih obeležja resursa (φ43)

 kvalitet resursa nije dominantan φ43-1

 kvalitet resursa je dominantan φ43-2
φ43-1 – Funkcionisanje Citroën-a DS4 1.6 e-HDI nije dominantno određeno kvalitativnim
obeležjima resursa.

Skup internih obeležja tehničkog sistema – rotatora antene, ima sledeći oblik:

φ = (φ11-1, φ12-3, φ13-1, φ14-3, φ21-2, φ22-1, φ23-1, φ24-1, φ31-1, φ32-1, φ33-1, φ34-1, φ41-2, φ42-4, φ43-1)

10
11
 3. Klasifikacija interakcija sistema i njegovog okruženja (λ)

3.1. Sa aspekta smera dejstva (λ10)

 sistem deluje na okruženje λ11

 okruženje deluje na sistem λ12
 uzajamno delovanje sistema i okruženja λ13
λ13 – Sa ovog aspekta posmatranja, postoji uzajamno delovanje između sistema i okruženja
(čovek deluje na komande Citroën-a i na njima zadaje i isčitava trenutnu usmerenost Citroën-
a).

3.2. Sa aspekta objekta dejstva na kome se dešavaju promene (λ20)

 na resursima sistema λ21

 na elementima sistema λ22
 na procesima sistema λ23
 na strukturama sistema λ24
λ21 – promene se dešavaju prvenstveno na resursima sistema.

3.3. Interakcije sa aspekta izvesnosti (λ30)

 determinističe λ31
 stohastičke λ32
 neizvesne λ33
λ31 – U ovom sistemu interakcije su determinističe jer ne postoji slučajnost u pogledu
njihovog nastanka, trajanja i ponašanja.

3.4. Sa aspekta kvantitativnih obeležja relacija (λ40)

 relacije nemaju kvantitativna obeležja λ41

 relacije imaju kvantitativna obeležja λ42
λ41 – Između Citroën-a i okruženja sa aspekta kvantitativnih obeležja može se reći da nema
kvantitativnih obeležja.

12
3.5. Sa aspekta kvalitativnih obeležja relacija (λ50)

 relacije nemaju kvalitativna obeležja λ51

 relacije imaju kvalitativna obeležja λ52
λ51 – Sa aspekta kvalitativnih obeležja možemo reći da ne postoje značajna kvalitativna
obeležja između sistema i okoline.

Skup obeležja interakcija tehničkog sistema – rotatora antene i njegovog okruženja, ima
sledeći oblik:

λ = (λ13, λ21, λ31, λ41, λ51)

Na osnovu izvršene klasifikacije dolazi se do tri posebna skupa obeležja:

Skup globalnih obeležja sistema:

ξ = (ξ10-2, ξ20-1, ξ30-2, ξ40-3, ξ51-3, ξ52-1, ξ53-2, ξ54-1, ξ55-1, ξ61, ξ73)

Skup internih obeležja sistema:

φ = (φ11-1, φ12-3, φ13-1, φ14-3, φ21-2, φ22-1, φ23-1, φ24-1, φ31-1, φ32-1, φ33-1, φ34-1, φ41-2, φ42-4, φ43-1)

Skup obeležja interakcija sistema i njegovog okruženja:

λ = (λ13, λ21, λ31, λ41, λ51)

13
 DRUGI ZADATAK

II KLASIFIKACIJA ORGANIZACIONONG / DRUŠTVENOG SISTEMA

Klasifikovati slobodno odabrani organizacioni/društveni sistem (sistemi sa 8. nivoa

po Buldingovoj klasifikaciji sistema)

Klasifikovati prema:

1. Globalnim obeležjima sistema,

2. Internim obeležjima sistema i
3. Obeležjima okruženja.

Tabela 1. Slobodno odabrani organizaciono/društveni sistem

SISTEM Odobrio Datum

Organ./društv. Industrija GYM dr Mihalj Bakator

14
 Slika 1. Industrija GYM logo

1. Klasifikacija sistema sa aspekta globalnih obeležja (ξ)

1.1. Sistemi sa gledišta načina nastanka (ξ10)

 prirodni ξ10-1
 veštački ξ10-2
 prelazni ξ10-3
ξ10-2 – Teretana „Industrija“ je veštački sistem. Nastao je na inicijativu nekoliko ljudi sa istim
ili sličnim interesovanjem.

1.2. Sistem po pojavnom obliku (ξ20)

 realni ξ20-1
 apstraktni ξ20-2
 realno – apstraktni ξ20-3
ξ20-3 –Teretana „Industrija“ je realni sistem. Teretana ima svoja materijalna sredstva za rad
koja su realna i mogu se indetifikovati čulima.

1.3. Sistemi prema stepenu složenosti (ξ30)

 prosti ξ30-1
 složeni ξ30-2
 veoma složeni ξ30-3
 kompleksni ξ30-4
ξ30-4 – Teretana je kompleksan sistem. Bez svojih članova, teretana ne postoji odnosno ne čini
sistem.

1.4. Sistemi prema povezanosti sa okruženjem (ξ40)

 otvoreni ξ40-1
 zatvoreni ξ40-2
 poluotvoreni ξ40-3
ξ40-1 – Teretana je otvoren sistem. Svrha i postojanje teretane zavisi direktno od okruženja,
bez pomoći okruženja klub bi bio osuđen na prestanak postojanja.

15
1.5. Sistemi prema funkcionisanju (ξ50)

1.5.1. Sistemi sa aspekta dinamičnosti (ξ51)

 nulta promena ξ51-1

 mala konstantna promena ξ51-2
 mala promenljiva promena ξ51-3
 velika konstantna promena ξ51-4
 velika promenljiva promena ξ51-5
ξ51-5 – Posmatrani radio klub je sistem sa velikom promenljivom promena, odnosno klub je
aktivan po pitanju svojih utvrđenih statutom aktivnosti.

1.5.2. Sistemi po načinu ispoljavanja fukcionisanja (ξ52)

 sa pasivnim funkcionisanjem ξ52-1

 sa aktivnim funkcionisanjem ξ52-2
ξ52-2 – Posmatrana teretana „Industrija“ je sistem sa pasivnim funkcionisanjem.

1.5.3. Sistemi u pogledu trajanja funkcionisanja (ξ53)

 sa konačnim funkcionisanjem ξ53-1

 sa beskonačnim funkcionisanjem ξ53-2
ξ53-1 –Teretana „Industrija“ je sistem sa konačnim funkcionisanjem.

1.5.4. Sistemi po izvesnosti funkcionisanja (ξ54)

 sa determinističkim funkcionisanjem ξ54-1

 sa stohastičkim funkcionisanjem ξ54-2
 sa neizvesnim funkcionisanjem ξ54-3
ξ54-3 –Teretana „Industrija“ je sistem sa neizvesnim funkcionisanjem. Budućnost opstanka i
daljnjeg rada ovog kluba zavisi pre svega od njenih članova koji plaćaju članarinu i
personalne treninge.

1.5.5. Sistemi sa gledišta stabilnosti funkcionisanja (ξ55)

 sa stabilnim funkcionisanjem ξ55-1

 sa nestabilnim funkcionisanjem ξ55-2

16
  sa indiferentnim funkcionisanjem ξ55-3

ξ55-1 – Teretana „Industrija“ je sistem sa stabilnim funkcionisanjem. Nakon nestanka smetnji

koje su se ranije pojavile i koje su uticale na rad, klub je nastavio sa intenzitetom rada kao pre
nastanka smetnji.

1.6. Sistemi prema kompleksnosti ponašanja (ξ60)

 samoregulišući sistemi ξ61

 adaptivni sistemi ξ62
◦ promenom parametara ξ62-1
◦ promenom algoritma ξ62-2

◦ promenom strukture ξ62-3

◦ promenom ciljeva ξ62-4

 samoobučavajući sistemi ξ63

 samorazvojni sistemi ξ64
ξ62 – Prema kompleksnosti ponašanja teretana „Industrija“ bi uslovno rečeno mogao da
pripada adaptivnim sistemima.

1.7. Sistemi prema Buldingovoj klasifikaciji (ξ70)

 nivo statičkih struktura ξ71

 nivo satnih mehanizama ξ72
 nivo termostata ξ73
 nivo ćelija ξ74
 nivo genetskih društava ξ75
 nivo zivotinjskog sveta ξ76
 nivo čoveka kao jedinke ξ77
 nivo društva ξ78
 nivo trascedentalnih sistema ξ79
ξ78 – NIVO DRUŠTAVA. Teretana „Industrija“ iz Zrenjanina je, osnovano kao nestranačka,
nevladina, organizacija, čiji je cilj prikupljanje vežbača I ljubitelja vežbanja, kao i ljudi koji
žele da rade na sebi. Prema tome, ova teretana kao sistem se nalazi na nivou društva prema
Buldingovoj klasifikaciji sistema.

17
Skup globalnih obeležja organizaciono/društvenog sistema – radio klub „Antena“, ima
sledeći oblik:

ξ = (ξ10-2, ξ20-3, ξ30-4, ξ40-1, ξ51-5, ξ52-2, ξ53-1, ξ54-3, ξ55-1, ξ62, ξ78)

18
 2. Klasifikacija sistema sa gledišta internih obeležja (φ)

2.1. Sistemi sa aspekta elemenata (φ10)

2.1.1. Sistemi po brojnosti (φ11)

 sa malim brojem elemenata φ11-1

 sa velikim brojem elemenata φ11-2
 sa beskonačnim brojem elemenata φ11-3
φ11-2 – Sa gledišta brojnosti elemenata ovaj system ima veliki broj elemenata i podsistema
(treneri, izvršni odbor, članovi teretane, plan rada i dr.).

2.1.2. Sistemi prema dinamičnosti (φ12)

 sa nultom dinamičnošću φ12-1

 sa malom-konstantnom dinamičnošću φ12-2
 sa malom-promenljivom dinamičnoću φ12-3
 sa velikom-kontantnom dinamičnošću φ12-4
 sa velikom-promenljivom dinamičnošću φ12-5
φ12-4 – U trenutku posmatranja teretana „Industrija“ je sistem sa velikom-promenljivom
dinamičnošću (analogija sa ξ51-5).

2.1.3. Sistemi po ponašanju elemenata (φ13)

 deterministički elementi φ13-1

 stohastički elementi φ13-2
 neizvesni elementi φ13-3
φ13-3 – Teretana „Industrija“ je sistem sa neizvesnim ponašanjem njenih elemenata. Ponašanje
elemenata sistema kao i celine se ne može predvideti (analogija sa ξ54-3).

2.1.4. Sistemi po stepenu poznavanja elemenata (φ14)

 nepoznavanje elemenata φ14-1

 delimično poznavanje elemenata φ14-2
 poznavanje elemenata φ14-3
φ14-3 – Svi elementi od kojih je teretana sastavljena su poznati.

19
2.2. Sistemi sa aspekta procesa (φ20)

2.2.1. Sistemi po obliku postojanja procesa (φ21)

 idejni φ21-1
 realni φ21-2
φ21-2 – Procesi u teretani „Industrija“ su u većem broju realni, ali isto tako ima i idejnih (plan
rada i sl.).

2.2.2. Sistemi po funkciji procesa (φ22)

 osnovni procesi φ22-1

 upravljački procesi φ22-2
 razvojni procesi φ22-3
φ22-2 –Teretana ima vlasnika i zaposlene trenere koji upravljaju procesima teretane kao
sistema.

2.2.3. Sistemi po načinu odigravanju procesa (φ23)

 deterministički procesi φ23-1

 stohastički procesi φ23-2
 neizvesni procesi φ23-3
φ23-2 – Svi procesi koji se odigravaju u teretani su stohastički odnosno verovatnoću pojedinih
ishoda je moguće odrediti.

2.2.4. Sistemi po stepenu poznavanja procesa (φ24)

 poznato ponašanje procesa φ24-1

 delimično poznato ponašanje procesa φ24-2
 nepoznato ponašanje procesa φ24-3

φ24-2 – Kako teretana kao sistem pre svega čine ljudi možemo reći da je samo delimično
poznato ponašanje procesa koji se mogu odigravati u ovom sistemu. Pre svega zato što ne
možemo sa sigurnošću predvideti njihove odluke koje mogu uticati na sistem.

20
2.3. Sistemi sa aspekta struktura (φ30)

2.3.1. Sistemi sa gledišta promena struktura (φ31)

 statičke strukture φ31-1

 dinamičke strukture φ31-2
φ31-2 – Ako teretanu kao sistem posmatramo od vremena nastanka onda možemo reći da je to
sistem sa dinamičkom strukturom (nastanak kluba, registracija, pribavljanje sredstava itd.).

2.3.2. Sistemi iz ugla određenosti struktura (φ32)

 determinističke strukture φ32-1

 nedeterminističek strukture φ32-2
φ32-1 –Teretana „Industrija“ ima determinističku strukturu. Struktura je izvesna, određena i
jednoznačna kako među elementima tako i među procesima u sistemu.

2.3.3. Sistemi sa gledišta pojavnog oblika struktura (φ33)

 redne strukture φ33-1

 paralelne strukture φ33-2
 ciklične strukture φ33-3
 hijerarhijske strukture φ33-4
 kompleksne strukture φ33-5
φ33-4 –Teretana kao organizacioni sistem ima hijarahijsku strukturu (vlasnik, treneri, članove)
gde svaki podsistem ima određenu ulogu i dužnosti u radu kluba.

2.3.4. Sistemi sa gledišta obuhvatnosti struktura (φ34)

 parcijalna struktura φ34-1

 integralna struktura φ34-2
 sistemska struktura φ34-3
φ34-3 – Sa gledišta obuhvatnosti strukture, teretana ima sistemsku strukturu.

2.4. Sistemi sa aspekta resursa (φ40)

2.4.1. Sistemi sa gledišta prirode resursa (φ41)

 koristi materijalne resurse φ41-1

 koristi energetske resurse φ41-2

21
  koristi informacione resurse φ41-3
 koristi finansijske resurse φ41-4
 koristi intelektualne resurse φ41-5
 koristi više vrsta resursa φ41-6
φ41-6 –Teretana ‘Industrija’ koristi više različitih resursa za svoj opstanak, razvoj i delovanje.

2.4.2. Sistemi sa gledišta kvantitativnih obeležja resursa (φ42)

 potencijal resursa φ42-1

 potencijal razlike resursa φ42-2
 intenzitet resursa φ42-3
 vreme egzistencije resursa φ42-4
 ostala kvantitativna obeležja resursa φ42-5
φ42-4 – Funkcionisanje, rad i razvoj teretane je određen vremenom egzistencije resursa (novca
u vidu članarine, donacija okruženja i sl.) sa gledišta kvantitativnih obeležja resursa.

2.4.3. Sistemi sa gledišta kvalitativnih obeležja resursa (φ43)

 kvalitet resursa nije dominantan φ43-1

 kvalitet resursa je dominantan φ43-2
φ43-2 – Funkcionisanje, rad i razvoj teretane je dominantno određen kvalitativnim obeležjima
njenih članova kao resursa za rad i postojanje kluba.

Skup internih obeležja organizacionog/društvenog sistema – teretana „Industrija“, ima sledeći

oblik:

φ = (φ11-2, φ12-4, φ13-3, φ14-3, φ21-2, φ22-2, φ23-2, φ24-2, φ31-2, φ32-1, φ33-4, φ34-3, φ41-6, φ42-4, φ43-2)

3. Klasifikacija interakcija sistema i njegovog okruženja (λ)

3.1. Sa aspekta smera dejstva (λ10)

 sistem deluje na okruženje λ11

 okruženje deluje na sistem λ12
 uzajamno delovanje sistema i okruženja λ13

22
λ13 – Sa ovog aspekta posmatranja, postoji uzajamno delovanje između sistema i okruženja
(teretana vrši popularizaciju bavljena sportom među stanovništvom, okruženje pomaže rad i
razvoj teretane).

3.2. Sa aspekta objekta dejstva na kome se dešavaju promene (λ20)

 na resursima sistema λ21

 na elementima sistema λ22
 na procesima sistema λ23
 na strukturama sistema λ24

λ24 – Promene koje se dešavaju su na nivou strukture, ali i na procesima i elementima

sistema.

3.3. Interakcije sa aspekta izvesnosti (λ30)

 determinističke λ31
 stohastičke λ32
 neizvesne λ33
λ32 – Interakcije su stohastiče jer postoji mogućnost predviđanja trajanja, prirode i ponašanja
interakcija sa okruženjem.

3.4. Sa aspekta kvantitativnih obeležja relacija (λ40)

 relacije nemaju kvantitativna obeležja λ41

 relacije imaju kvantitativna obeležja λ42
λ42 – Između teretane „Industrija“ i okruženja sa aspekta kvantitativnih obeležja može se reći
da ima kvantitativnih obeležja.

3.5. Sa aspekta kvalitativnih obeležja relacija (λ50)

 relacije nemaju kvalitativna obeležja λ51

 relacije imaju kvalitativna obeležja λ52
λ52 – Sa aspekta kvalitativnih obeležja možemo reći da postoje značajna kvalitativna obeležja
između sistema i okoline.

23
Skup obeležja interakcija organizaciono/društvenog sistema – teretana „Industrija“ i
njegovog okruženja, ima sledeći oblik:

λ = (λ13, λ24, λ32, λ42, λ52)

Na osnovu izvršene klasifikacije dolazi se do tri posebna skupa obeležja:

Skup globalnih obeležja sistema:

ξ = (ξ10-2, ξ20-3, ξ30-4, ξ40-1, ξ51-1, ξ52-2, ξ53-1, ξ54-3, ξ55-2, ξ61, ξ78)

Skup internih obeležja sistema:

φ = (φ11-2, φ12-4, φ13-3, φ14-3, φ21-2, φ22-2, φ23-2, φ24-2, φ31-2, φ32-1, φ33-4, φ34-3, φ41-6, φ42-4, φ43-2)

Skup obeležja interakcija sistema i njegovog okruženja:

λ = (λ13, λ24, λ32, λ42, λ52)

24
 TREĆI ZADATAK: SISTEMSKO MODELOVANJE
ORGANIZACIONOG SISTEMA

UVOD

Kada govorimo o pojmu privatne bezbednosti, ne postoji opšta definicija, već se one
razlikuju u zavisnosti od države, autora i istorijskog momenta. U tom smislu definicija
privatne bezbednosti se može gledati u užem i u širem smislu:

U širem smislu se određuje kao: „Skup organizovanih oblika delovanja dobrovoljnog

ili komercijalno usmerenog nedržavnog osoblja, sa ciljem ostvarivanja sopstvene zaštite ili
zaštite drugih, kao i zaštite odgovarajućih lica, prostora, objekata, poslovanja ili delatnosti“.1

U užem smislu definiše se kao: „Skup pravno utemeljenih delatnosti, van nadležnosti
državnih organa, čiji su nosioci organizovani radi profesionalnog pružanja usluga zaštite lične
i imovinske sigurnosti i prikupljanja informacija, na ugovornoj osnovi“.2

U Srbiji se privatna bezbednost može podeliti na osnovu poslova koji se obavljaju na:

1. Poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja – procena rizika, obezbeđenje objekata,

lica, transporta novčanih sredstava i drugih dragocenosti, obezbeđenje javnih
skupova, planiranje, projektovanje i ugradnja sistema tehničke zaštite.
2. Detektivske poslove3

Kriminalitet je društveno-negativna i složena pojava koja se ispoljava u raznim

oblicima i svim fazama razvoja društva. Posebna odlika savremenog kriminaliteta je
masovnost i postojanje tamne brojke. Karakteristike savremenog kriminaliteta ukazuju na
visok stepen društvene opasnosti, otežanost njegovog otkrivanja i obezbeđenja dokaza što
znači da samo organizovana preventivna i represivna delatnost svih subjekata bezbednosti,
samim tim i subjekata privatne bezbednosti, odnosno službi fizičko-tehničke zaštite može

1
Stajić Ljubomir, Osnovi sistema bezbednosti, Pravni fakultet, Novi Sad (2008). str. 28.
2
Dapčević-Marković Ljiljana, Pravo privatne bezbednosti, Fakultet za poslovni menadžment, Podgorica (2010).
str. 33
3
Krstić Ostoja, Kriminalistička prevencija i prognostika, Visoka škola unutrašnjih poslova, Banja Luka (2005).
str. 174.

25
doprineti sprečavanju izvršenja mnogih oblika kriminalne delatnosti i drugih štetnih radnji,
što zahteva adekvatnu saradnju i koordinaciju svih nadležnih subjekata.4

Preventivna i represivna delatnost su međusobno povezane i ispoljavaju se u

kontinuitetu, tako da se sinhronizovanim ostvarivanjem preventivne funkcije vrši direktan
uticaj na represiju. Preventivna delatnost deluje na same uzroke kao kriminogene faktore
raznih vidova kriminaliteta i sprečava izvršenje konkretnih krivičnih dela, otklanjajući,
odvraćajući i sprečavajući oblike i nosioce ugrožavanja bilo koje vrste. U sprovođenju
preventivne aktivnosti subjekti obezbeđenja preduzimaju sledeće preventivne mere:

1. Čuva i obezbeđuje objekat i imovinu u njemu od svih vidova napada, otuđivanja,

prisvajanja i uništenja;
2. Uočava, otkriva i sprečava pojave koje predstavljaju potencijanu opasnost;
3. Onemogućava pristup neovlašćenim licima u krug objekta, kao i u ulazak u sam
objekat.

Najčešći oblici preventivnog delovanja subjekata bezbednosti su: patroliranja, pregled

vozila i prtljaga, legitimisanje, osmatranje objekta i lica, davanje obaveštenja i upozorenja,
kontrola signalizacije i sredstava za osvetljavanje objekata.5

Represivna delatnost ne uklanja uzroke već se njenom primenom deluje na posledice, u

situacijama kada je nedozvoljeno delo već izvršeno, u vezi sa čim se upotrebljavaju sredstva
prinude, kontrole i kažnjavanja. Represivne mere koje subjekti obezbeđenja po pravilu
primenjuju pošto su iscrpljene preventivne mere su:

1. Zabrana pristupa u objekat ili poslovni prostor;

2. Izdavanje naređenja za napuštanje objekta ili određenog prostora;
3. Upotreba fizičke snage;
4. Upotreba vatrenog oružja;
5. Privođenje u službene prostorije radi predaje nadležnim organima;
6. Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela.

U literaturi o privatnoj bezbednosti nema jedinstvenog stava u vezi definisanja i

određivanja sadržaja pojma privatno obezbeđenje. Najčešće razlike u definisanju ovog pojma,

4
Matić Goran, Osnovi fizičko-tehničkog obezbeđenja, Privredna komora Srbije, Beograd (2006). str. 114.
5
Tatomirović Dragan, Praktikum za obavljanje poslova zaštite imovine i lica sa pravilom vršenja službe, Revija
„Detektiv”, Beograd (1997). str. 18-21

26
uključuje fokus radnih zadataka, uticaj profita i klijenata, kao i uključivanje domena
proizvodnje, distribucije i montaže opreme i tehnologije.

U teoriji se ponekad termin privatno obezbeđenje izjednačava sa terminom privatna

policija. Međutim, ovi termini nisu sinonimi, već je privatno obezbeđenje jedan od oblika
privatne bezbednosti i u pojedinim zemljama podskup privatne policije koja se fokusira na
održavanja reda. U tom smislu, privatno obezbeđenje je industrijska grana koja pruža usluge
u obezbeđenju lica, imovine i poslovanja.

Zbog nedostatka empirijskih studija, ne postoji precizna slika za karakteristike i razlike

među zemljama u pogledu privatnog obezbeđenja. Ekspanzija privatne bezbednosti, a samim
tim i privatnog obezbeđenja, dogodila se kada i porast stope kriminaliteta, nasilja i osećaja
nesigurnosti. Kao razlog nastanka privatnog obezbeđenja u svetu, pojedini autori navode dva
pritiska s kojima su se države susrele tokom sedamdesetih godina XX veka. Prvi pritisak je
bio odraz negativne međunarodne ekonomske klime, nacionalne ekonomije dolaze u eru
recesije i budžetskih ograničenja. Drugi pritisak, navode, bio je neodrživ rast javnih usluga u
društvu.6

Međutim, savremena teorijska istraživanja pokazuju da postoje tri glavna razloga za

nastajanje privatnog obezbeđenja: Prvi razlog bio je kraj Hladnog rata. Veliki broj ljudi sa
završenom vojnom obukom odgovarao je zahtevima industrije privatne bezbednosti. Drugi
razlog je taj što su bezbednosne usluge i vojne operacije postale vremenom sve više
sofisticirane i tehnološki usavršene. To je uslovilo distribuciju i ugradnju modernih tehničkih
sredstava i sistema. Treći razlog je normativni pomak industrije privatne bezbednosti koji se
vezivao za pretpostavku da je privatni sektor bezbednosti i efikasniji i efektivniji.7

Savremeno privatno obezbeđenje predstavlja relativno originalni izazov za javnost, koji

karakteriše ekonomska kalkulacija i normativna regulacija njegovih komponenti u razvijenim
zemljama. Poslovne kompanije i organizacije oslanjaju se na širok spektar funkcija privatnog
obezbeđenja, kroz zaštitu zaposlenih i imovine, sprovođenje istraga, vršenja provera budućeg
kadra, obezbeđenja sigurnosti informacione tehnologije i dr.

Privatno obezbeđenje u sistemu nacionalne bezbednosti Republike Srbije postoji u širem i

užem smislu. Subjekti privatnog obezbeđenja u širem smislu su:

6
Marglin A. Stephen, Schor B. Juliet (eds), The Golden Age of Capitalism: Reinterpreting the Postwar
Experience, Clarendon Press. Oxford UK. (1991). str. 7-8.
7
Avant Deborah, The Market for Force: The Consequences of Privatizing Security, str.30-38

27
 1. Narodna Skupština Republike Srbije;
2. Predsednik Republike Srbije;
3. Savet za nacionalnu bezbednost;
4. Vlada, sudovi i tužilaštvo.

Što se tiče subjekata u užem smislu, tu spadaju:

1. Sistem odbrane;
2. Ministarstvo unutrašnjih poslova;
3. Bezbednosno-obaveštajni sistem;
4. Privremeno formirani organi i koordinaciona tela za pojedine krize;
5. Subjekti iz oblasti privatnog obezbeđenja;
6. Druge nevladine i državne institucije, mediji, pravna lica i građani.

Neki autori pod pojmom privatno obezbeđenje podrazumevaju sveukupnost aktivnosti,

usluga, mera i sredstava namenjenih za zaštitu privatne svojine, informacija i lica, koje se
nude na tržištu.

U Republici Srbiji, shodno odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju, privatno

obezbeđenje obuhvata pružanje usluga, odnosno vršenje poslova zaštite lica, imovine i
poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom kada ti poslovi nisu u isključivoj nadležnosti
državnih organa, kao i poslove transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, održavanje
reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana, koje
vrše pravna lica i preduzetnici angažovani za tu delatnost, kao i pravna lica i preduzetnici koji
su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe (samozaštitna
delatnost).

Fizičko obezebeđenje predstavlja skup operativnih taktičkih mera, radnji, sredstava i

snaga zaštite ljudi, ličnosti na određenim funkcijama, prostora i objekata od posebnog
društvenog značaja. Ovaj vid obezbeđenja obavljaju posebno obučeni i osposobljeni kadrovi,
može biti javno, tajno i kombinovano. Tehničko obezbeđenje predstavlja obezbeđenje
objekata i imovine, stvari u transportu i lica tehničkim sredstvima i uređajima, čija se vrsta,
namena, kvalitet i primena određuju posebnim propisima i po zahtevu zainteresovanih
stranaka. Ovaj vid obezbeđenja čine dve komponente: mehanička zaštita (sigurnosna brava,
sigurnosna vrata, sefovi, kase, rešetke, ograde...) i elektronska zaštita (alarmni sistemi, sistem
za kontrolu i detekciju pristupa, sistem televizije zatvorenog kruga...).

28
 Pre zakona o privatnom obezbeđenju postojao je zakon o sistemu društvene samozaštite
koji je važio od 1986. godine do 1993. godine. 1993 godine zakon je ukinut nakon čega je
usledilo dvadeset godina pravnog vakuuma u sektoru privatne bezbednosti. U Socijalističkoj
Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) postojao je integralni sistem bezbednosti koji je
pre svega podrazumevao dve osnovne funkcije, a to su opštenarodna odbrana (ONO) i
društvena samozaštita (DSZ). Opštenarodna odbrana je podrazumevala organizovanje i
delovanje jugoslovenskog socijalističkog samoupravnog društva u odbrani slobode,
suvereniteta i teritorijalnog integriteta SFRJ od svih oblika ugrožavanja što uključuje i
odbranu u ratu. Sa druge strane društvena samozaštita se odnosila na organizovanje i
delovanje jugoslovenskog socijalističkog samoupravnog društva u zaštiti društveno -
političkog poretka SFRJ, kolektivnog identiteta i nacionalne celovitosti SFRJ. Kao što se
može zamisliti najsloženiji zadatak za funkciju društvene samozaštite je upravo bio
nacionalizam koji je predstavljen kao suprotstavljanje aktivnostima i snagama specijalnog
rata. ONO i DSZ nisu samo predstavljali jedinstven pogled SFRJ na problematiku odbrane i
rata već jednu kompleksnu političko-filozofsku, klasno-socijalnu i vojno-naučnu perspektivu
na čitavu problematiku. Zakon o sistemu društvene samozaštite predstavljao je prvo
normativno uređivanje sektora privatne bezbednosti u SFRJ. Ovaj zakon se, između ostalog,
ticao angažovanja pravnih lica radi obavljanja poslova fizičko-tehničke zaštite, ali u uslovima
socijalističkog poretka. Zbog toga je zakon, 1993. godine, godinu dana nakon raspada SFRJ,
ukinut. Na njegovo mesto dolazi veoma dug perioda pravnog vakuuma nakon čega konačno
na snagu stupa Zakon o privatnom obezbeđenju 2017. godine.

Privatna bezbednost danas se bitno razlikuje od one koja je bila uređena pre 20 godina,
danas Zakon o privatnom obezbeđenju sektor privatne bezbednosti uređuje kao oblik javno-
privatnog partnerstva. Republika Srbija predstavlja jednu od poslednjih država Evrope koja je
pravno regulisala sektor privatne bezbednosti. Nacrt Zakona o privatnom obezbeđenju je u
maju 2013. godine ušao u skupštinsku proceduru, usvojen je 26. decembra 2013. Godine, da
bi na snagu stupio tek 1. januara 2017. godine. Izmene Zakona stupile su na snagu decembra
2018. godine. Od tada promena u pravnim propisima nije bilo.

Posmatrani organizacioni sistem predstavlja podsistem privatne bezbednosti o kojoj smo

do sada govorili. Reč je dakle o kompaniji koja se bavi uslugama u oblasti privatnog
obezbeđenja, koja je osnovana 2006. godine na teritoriji grada Zrenjanina. Cilj postojanja
ovakvog jednog sistema jeste zadovoljenje potreba korisnika u oblasti bezbednosti, odnosno

29
zaštita lica, imovine i poslovanja. Trenutno broji 500 zaposlenih i posluje na celoj teritoriji
Republike Srbije.

Usluge koje se pružaju u ovoj oblasti jesu:

1. Obezbeđenje lica, imovine, objekata, javnih skupova – sportskih i kulturnih

manifestacija,
2. Transport novca i vrednosti,
3. Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja,
4. Procena ugroženosti od katastrofa i izrada Plana zaštite i spasavanja,
5. Primena preventivnih mera u oblasti protiv-požarne zaštite,
6. Uslužno testiranje zaposlenih na prisustvo alkohola u krvi,
7. Obuka fizičkih lica za sticanje licenci predviđenih Zakonom,
8. Planiranje i projektovanje sistema tehničke zaštite,
9. Nadzor nad izvođenjem radova sistema tehničke zaštite,
10. Monitoring uspostavljenog sistema tehničke zaštite uz delovanje patrolnog
interventnog tima u slučaju štetnog događaja.

vlasnik
kompanije

generalni računovodstvo
direktor

direktor sektora
direktor sektora FTO direktor sektora CIT
risk management

regionalni službenici
procenitelji i
obezbeđenja u
menadžeri projektanti
transportu novca

koordinatori službe
FTO

službenici
obezbeđenja

8
Slika broj 1 – Organizaciona šema posmatranog organizacionog sistema

30
 Pravno lice “Patrol 023” kao sistem po Buldingovoj klasifikaciji se nalazi na sedmom
nivou.

A) ANALITIČKI DEO

1. OKRUŽENJE SISTEMA

Kada se sistemi posmatraju iz određenog ugla, oni se mogu razvrstati u: otvorene,

zatvorene i poluotvorene sisteme. Okruženje kompanije “Patrol 023”:

Upravna zgrada – kao prodajni objekat S (1)

 smer dejstva (λ1) - Postoji uzajamno delovanje sistema i okruženja (λ13). Deo
sistema se trajno skladišti u okruženje, u smislu ljudskih i materijalnih resursa
(opreme), sve dok ne dođe do procesa prodaje usluge koju ovaj sistem pruža i tako
nastaje njihovo prvo uzajamno dejstvo. Prilikom prodaje usluge, deo sistema dobija
novo okruženje, a okruženje element (sistem). Okruženje može delovati na sistem
tako što tokom procesa nabavke dolazi do proširenja sistema u vidu novih
materijalnih resursa, ali i prilikom prodaje (distribucije) može doći do promena u
sistemu. Njihova druga uzajamna interakcija nastaje prilikom svakog novog
zaključenog ugovora sa dobavljačima, klijentima i zaposlenima, jer sistem dobija
profit i deo sistema napušta okruženje, i dobija novo okruženje (čovek kao korisnik i
čovek kao pružalac usluge).
 objekat dejstva (λ2) – Promene prilikom interakcije se mogu desiti na: resursima
sistema (λ21); elementima sistema (λ22); procesima sistema (λ23); strukturama
sistema (λ24). Promene se mogu desiti prilikom delovanja okruženja na sistem,
tačnije prilikom procesa zapošljavanja, nabavke i prodaje, ali i te interakcije su
stohastičke.
 izvesnost dejstva (λ3) – Interakcije su determinističke (λ31) i stohastičke (λ32).

Verovatnoće ponašanja interakcija su poznate, ali postoje bitna obeležja interakcija koje
su slučajnog karaktera. Proces nabavke opreme uglavnom nema slučajnosti u pogledu
nastanka. Međutim dva elementa procesa nabavke (distributer i njegovo prevozno sredstvo)
mogu uticati na sistem, ako distributer ne funkcioniše kako treba, ili prevozno sredstvo primi
promene u njegovom okruženju (rupe na putevima, izbušenje guma, itd.). Proces skladištenja
u okruženju je takođe deterministički po pravilu, međutim jedan element (magacioner) može

31
izazvati promene u sistemu, ukoliko dođe do neadekvatnog skladištenja opreme, ista može
biti oštećena. Proces zapošljavanja novih lica uglavnom nema slučajnosti u pogledu nastanka,
međutim dva elementa procesa – nezaposleno lice i regionalni menadžer mogu uticati na
sistem, ako lice ne ispunjava zakonom propisane uslove ili lice nije zadovoljno ponuđenim
uslovima rada. Ovaj proces je takođe deterministički, ali tržište može izazvati promene u
sistemu – povećanje ili smanjenje potražnje za radnom snagom. Proces prodaje usluge takođe
nema slučajnosti u pogledu nastanka, po pravilu je deterministički, međutim elementi koji
mogu uticati jesu zahtevi klijenta ili neispunjenjenje ugovornih obaveza neke od ugovornih
strana (neredovno plaćanje računa, šteta nastala kod klijenta nesavesnim pružanjem usluga,
šteta nastala delovanjem trećih lica) koje dovode do promena u sistemu.

Objekat rada – objekat klijenta S (2)

 smer dejstva (λ1) – Postoji uzajamno delovanje sistema i okruženja (λ13). Ovo
okruženje direktno utiče na sistem, jer je to prvo okruženje sistema, okruženje gde se
usluga pruža.
 objekat dejstva (λ2) - Promene prilikom dejstva okruženja na sistem mogu se desiti
na: resursima sistema (λ21); elementima sistema (λ22); procesima sistema (λ23);
strukturama sistema (λ24).
 izvesnost dejstva (λ3) – Interakcije su determinističke (λ31) i stohastičke (λ32).
Verovatnoće ponašanja interakcija su poznate, ali postoje bitna obeležja interakcija
koje su slučajnog karaktera. Elementi okruženja (radnici i treća lica) mogu napraviti
greške prilikom rada, zato što čovek spada u grupu sistema sa stohastičkim
funkcionisanjem.

Kvantitet uticaja se odnosi na to u kom obimu će usluge biti pružane. Kvalitet dejstva se
odnosi na tačno definisan proces rada. Neki element unutar objekta klijenta može napraviti
kvalitativne promene prilikom stvaranja elemenata sistema.

Čovek kao korisnik S (3)

 smer dejstva (λ1) – Postoji uzajamno delovanje sistema i okruženja (λ13). Čovek kao
okruženje deluje na sistem, zatošto koristi i upravlja njim. Koristi sistem za
zadovoljavanje svojih potreba i na osnovu toga procenitelji i projektanti unose
inovacije u kreiranju sistema.

32
  objekat dejstva (λ2) - Promene prilikom dejstva okruženja na sistem mogu se desiti
na: resursima sistema (λ21); elementima sistema (λ22); procesima sistema (λ23);
strukturama sistema (λ24).
 izvesnost dejstva (λ3) – Interakcije su determinističke (λ31) i stohastičke (λ32).
Verovatnoće ponašanja i interakcija su poznate, ali postoje bitna obeležja interakcija
koje su slučajnog karaktera. Kada čovek kao korisnik, koristi usluge privatnog
obezbeđenja, može ga menjati u zavisnosti od svojih potreba.

Čovek kao procenitelj S (4)

 smer dejstva (λ1) – Postoji uzajamno delovanje sistema i okruženja (λ13). Ovo
okruženje utiče na sistem, jer je to prvo okruženje sistema, okruženje gde se elementi
od kojih se sistem sastoji, aktivnosti i procesi koje sprovodi procenitelj utiču na to
koji se oblik usluga pruža, u kom obimu i na koji način. Sistem utiče na okruženje u
tom smislu da obezbeđuje uslove rada, vrši kontrolu pruženih usluga i dr.
 objekat dejstva (λ2) - Promene prilikom dejstva okruženja na sistem mogu se desiti
na: resursima sistema (λ21); elementima sistema (λ22); procesima sistema (λ23);
strukturama sistema (λ24).
 izvesnost dejstva (λ3) – Interakcije su determinističke (λ31) i stohastičke (λ32).
Verovatnoće ponašanja interakcija su poznate, ali postoje bitna obeležja interakcija
koje su slučajnog karaktera.

Čovek kao radnik S (5)

 smer dejstva (λ1) – Postoji uzajamno delovanje sistema i okruženja (λ13). Ovo
okruženje utiče na sistem, jer je to prvo okruženje sistema, jer izvršilac predstavlja
direktnu vezu između sistema i klijenta. Sistem utiče na okruženje u tom smislu da
obezbeđuje uslove rada, vrši kontrolu pruženih usluga i dr.
 objekat dejstva (λ2) - Promene prilikom dejstva okruženja na sistem mogu se desiti
na: resursima sistema (λ21); elementima sistema (λ22); procesima sistema (λ23);
strukturama sistema (λ24).
 izvesnost dejstva (λ3) – Interakcije su determinističke (λ31) i stohastičke (λ32).
Verovatnoće ponašanja interakcija su poznate, ali postoje bitna obeležja interakcija
koje su slučajnog karaktera.

33
Konkurencija S (6)

 smer dejstva (λ1) – Postoji uzajamno delovanje sistema i okruženja (λ13). Ovo
okruženje utiče na sistem, jer uslovljava načine funkcionisanja, pružanja usluga, cene
usluga. Sistem takođe na isti način deluje na okruženje.
 objekat dejstva (λ2) - Promene prilikom dejstva okruženja na sistem mogu se desiti
na: resursima sistema (λ21); elementima sistema (λ22); procesima sistema (λ23);
strukturama sistema (λ24).
 izvesnost dejstva (λ3) – Interakcije su determinističke (λ31) i stohastičke (λ32).
Verovatnoće ponašanja interakcija su poznate, ali postoje bitna obeležja interakcija
koje su slučajnog karaktera. Sve što ima veze sa ljudima stohastičkog je karaktera.

Tržište S (7)

Na tržištu se određuje ponuda i potražnja za određenim uslugama, kao i ponuda i potražnja

radne snage i neophodne opreme.

 smer dejstva (λ1) – Postoji uzajamno delovanje sistema i okruženja (λ13). Ovo
okruženje utiče na sistem, jer uslovljava načine funkcionisanja, pružanja usluga, cene
usluga. Sistem takođe na isti način deluje na okruženje.
 objekat dejstva (λ2) - Promene prilikom dejstva okruženja na sistem mogu se desiti
na: resursima sistema (λ21); elementima sistema (λ22); procesima sistema (λ23);
strukturama sistema (λ24).
 izvesnost dejstva (λ3) – Interakcije su determinističke (λ31) i stohastičke (λ32).
Verovatnoće ponašanja interakcija su poznate, ali postoje bitna obeležja interakcija
koje su slučajnog karaktera. Sve što ima veze sa ljudima stohastičkog je karaktera.

Državni organi S (8)

Zakonodavna, izvršna i sudska vlast direktno diktira uslove funkcionisanja sistema, kroz
propise i svoje delovanje.

 smer dejstva (λ1) – okruženje deluje na sistem (λ12).

 objekat dejstva (λ2) - Promene prilikom dejstva okruženja na sistem mogu se desiti
na: resursima sistema (λ21); elementima sistema (λ22); procesima sistema (λ23);
strukturama sistema (λ24).

34
  izvesnost dejstva (λ3) – Interakcije su determinističke (λ31) i stohastičke (λ32).
Verovatnoće ponašanja interakcija su poznate, ali postoje bitna obeležja interakcija
koje su slučajnog karaktera. Sve što ima veze sa ljudima stohastičkog je
karaktera.Servis S (7)

S (4) S (5)
S (3) S (6)

S (2) S (7)

S (1) s S (8)
Slika broj 1 – Grafički prikaz okruženja sistema

2. ULAZI – IZLAZI SISTEMA

Kada je definisano okruženje, ono je određeno putem postojanja uticaja posmatranog

sistema i drugih objekata. Ovi uticaji, dejstva po pojavnom obliku i načinu ispoljavanja mogu
biti raznovrsni i različiti, zajednička im je karakteristika samo smer ispoljavanja, i to smer
“ka” odabranom sistemu i smer “od” odabranog sistema. Kada je dejstvo prema
posmatranom sistemu, tada se uticaj naziva ulazom sistema i obeležava se sa X.

35
ULAZI SISTEMA:

Informacije – zakonski okviri (X1)

Ovakvi sistemi moraju funkcionisati po principu dobijenih informacija. Informacije se

prikupljaju o pozitivnim pravnim propisima koji uređuju oblast privatnog obezbeđenja, zatim
o propisima koji se odnose na uređenje poslovanja pravnih lica na teritoriji Republike Srbije,
propisima koji uređuju radne odnose i drugo. Sve ovo zajedno određuje na koji će način
sistem funkcionisati, zato što moraju biti ispunjeni određeni uslovi kako ne bi došlo do
posledica.

Informacije – tržište (X2)

Informacije koje su od značaja za ovakav jedan sistem dolaze upravo sa tržišta, gde
se saznaje koje je to usluge moguće pružati, pod kojim uslovima, koje su potrebe
potencijalnih klijenata, informacije o konkurenciji, o njihovoj ponudi i drugo. Sa tržišta
takođe dolaze i informacije o tehnološkom napretku, ponudi opreme, izboru dobavljača.

Infrastruktura (X3)

Da bi sistem mogao da funkcioniše neophodno je da poseduje odgovarajuću

infrastrukturu, odnosno prostorije rada. Zbog specifičnosti delatnosti, gde se usluge pružaju
van sedišta organizacionog sistema, možemo reći da na gotovo dnevnoj bazi imamo nove
objekte koji se koriste u okviru poslovanja.

Radna snaga (X4)

Da bi sistem mogao da funkcioniše, on mora plasirati svoje usluge na tržište. Da bi te

usluge mogle da se plasiraju, moraju postojati izvršioci koji ispunjavaju uslove određene
propisima. Za sistem je neophodno definisanje potreba i potencijalnih uslova rada, pre nego
što se izađe na tržište rada sa konkretnim zahtevima – oglasima za posao. Radna snaga koja
se zapošljava treba da bude kvalifikovana za ta radna mesta.

Oprema (X5)

Oprema za rad obuhvata kancelarijski materijal, računare, laptop računare, telefone,

mobilne telefone, uniformu, oružje, pancire, aparate za gašenje požara, sefove, kase, police i
drugo. Bez adekvatne opreme za rad sistem ne može da funkcioniše.

36
Prevozna sredstva (X6)

Transport novca i vrednosti vrši se isključivo posebnim, specijalizovanim vozilima za

tu namenu, što znači da ona predstavljaju neophodan element za pružanje usluge i izlazak na
tržište, kako bi sistem funkcionisao.

Novac (X7)

Novac, odnosno finansijska sredstva jedan su od osnovnih resursa koji uslovljavaju

poslovanje, s obzirom na to da je isti poterban za ulaganje u radnu snagu, opremu za rad,
gorivo i slično.

Dokumentacija (X8)

Da bi sistem mogao da funkcioniše u skladu sa zakonom, neophodno je da postoje

prethodno pribavljene licence, dozvole za rad, propisane evidencije i slično.

Usluge (X9)

Za određene usluge poput održavanja, ispitivanja opreme za rad, mikroklime, elektro i

gromobranskih instalacija, protiv-požarne opreme, moraju se angažovati druga, eksterna
pravna lica, koja pružaju usluge kako bi sistem ispunio svoje zakonske obaveze. Usluge
takođe mogu biti knjigovodstvene, pravne...

IZLAZI SISTEMA:

Kada dejstvo potiče od posmatranog sistema, tada se uticaj naziva izlazom i

obeležava se sa Y.

Usluga fizičkog obezbeđenja (Y1)

Osnovna usluga koju ovaj sistem plasira na tržište jeste fizička zaštita, ličnim
prisustvom i obilascima, na lokaciji klijenta koji je angažovao agenciju za privatno
obezbeđenje. Vreme angažovanja, kao i način vršenja ovog posla može zavisiti od vise
uticajnih faktora.

37
Usluga transporta novca i vrednosti (Y2)

Druga primarna usluga koja se plasira na tržište jeste CIT, gde se zadovoljavaju
potrebe korisnika, odnosno klijenata da sopstveni novac i vrednosti prenose sa jednog mesta
na drugi, u skladu sa zakonskom regulativom, što kasnije omogućava nesmetano odvijanje
platnog prometa.

Usluga procene rizika (Y3)

Jedan od izlaza ovog sistema jesu sveobuhvatne procene rizika čiji je zadatak
kreiranje optimalnog sistema bezbednosti za potrebe klijenata. Procene rizika mogu biti na
radnom mestu i okolini, procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, procena rizika
ugroženosti od katastrofa i mnoge druge.

Dokumentacija (Y4)

Prilikom rada sistem proizvodi izlaz u vidu različite dokumentacije kao što su –
ugovori o radu sa zaposlenima, ugovori sa klijentima, izlazne fakture, obaveštenja, dopisi,
odluke i drugo. Takođe i sve procene rizika kreiraju izlazni dokument.

Informacija (Y5)

Prilikom rada dolazi se do pojave informacije. Ta informacija se obrađuje i dobija se

nova informacija.

Otpad (Y6)

Prilikom rada ovakav jedan sistem kreira različite vrste otpada.

X1
Y1
X2
X3 Y2
X4 S
Y
X5 3
X6 Y4

X7 Y5

X8 Y6

X9

38

Slika broj 2 – Grafički prikaz ulaza i izlaza sistema

 3. DELOVI SISTEMA

Strukturu organizacionog sistema čini skup međusobno povezanih podsistema

objedinjenih zajedničkom svrhom postojanja. To je ciljno uređen skup procesa kojima se
ostvaruje transformacija ulaza u željeni izlaz radi ostvarivanja optimalnih rezultata.

1. PODSISTEM: UPRAVLJAČKI SEKTOR

Upravljački sektor čine vlasnici i generalni direktor.

Elementi: ljudi

2. PODSISTEM: SEKTOR FTO

Sektor FTO čine direktor sektora, regionalni menadžeri, koordinatori na lokacijama i

službenici obezbeđenja sa potrebnim licencama i opremom.

Elementi: ljudi (rukovodioci i zaposleni) i oprema

3. PODSISTEM: SEKTOR CIT

Sektor CIT čine direktor sektora, regionalni menadžeri i službenici obezbeđenja u

transport novca sa potrebnim licencama i opremom.

Elementi: ljudi (rukovodioci i zaposleni) i oprema

4. PODSISTEM: SEKTOR RISK MANAGEMENT

Sektor risk managementa čine direktor sektora i zaposleni sa potrebnim licencama i

opremom.

Elementi: ljudi (rukovodioci i zaposleni) i oprema

5. PODSISTEM: HR

Sektor ljudskih resursa čine zaposleni koji se bave kadrovskom politikom i radnim
odnosima.

Elementi: ljudi (rukovodioci i zaposleni) i oprema

39
 VLASNIK

CEO

SEKTOR FTO SEKTOR HR SEKTOR CIT SEKTOR RISK MANAGEMENT

REGIONALNI
REGIONALNI MENADŽERI PROCENITELJI
MENADŽERI

KOORDINATORI
SLUŽBENICI OBEZBEĐENJA U TRANSPORTU NOVCA

SLUŽBENICI OBEZBEĐENJA

Slika broj 3 – Grafički prikaz podsistema

4. OSNOVNE FUNKCIJE I PROCESI SISTEMA

Prilikom identifikacije procesa organizacionog sistema i njihovog grupisanja unutar

podsistema organizacionog sistema potrebno je uzeti u obzir i faze:

• formiranja organizacionog sistema, kao i

• funkcionisanja organizacionog sistema.

U fazi formiranja organizacionog sistema potrebno je da se realizuje ceo niz procesa

koji bi omogućili njegov nastanak i budući efektivan i efikasan rad. Ti procesi mogu biti:

• Definisanje misije i vizije organizacionog sistema,

• Istraživanje tržišta plasmana produkata organizacionog sistema, tržišta resursa potrebnih

organizacionom sistemu za realizaciju ovih produkata i okruženja organizacionog sistema,

• Razvoj proizvoda i/ili usluga, procesa i resursa organizacionog sistema,

• Kalkulacija cena proizvoda i usluga,

• Planiranja i obezbeđivanja izvora finansiranja,

40
• Projektovanje organizacije organizacioog sistema,

• Projektovanje informacionog sistema,

• Definisanje izvora za pribavljanje ljudskih resursa,

• Definisanje statusa organizacionog sistema, izrada osnivačkih akata organizacionog sistema

i njegova registracija.

U fazi funkcionisanja organizacionog sistema potrebno je da se realizuje ceo niz

procesa koji bi omogućili efektivnu i efikasnu transformaciju ulaza u izlaz. Ti procesi mogu
biti:

• Pribavljanje ljudskih resursa,

• Nabavka materijalnih resursa i usluga,

• Operativno planiranje proizvodnje ili pružanja usluga,

• Proizvodnja/pružanje usluga,

• Održavanje sredstava za rad i infrastrukture,

• Kontrola kvaliteta,

• Prodaja proizvoda i/ili usluga,

• Instaliranje i održavanje informacionog sistema,

• Upravljanje organizacionim sistemom.

41
 OSTVARIVANJE
PROFITA

Slika broj 4 – Osnovne funkcije i procesi sistema

 Glavni procesi Patrol 023 su prijem informacija o potrebama klijenata i zadovoljenje

istih, kada je o bezbednosti reč.
 Podproces Patrol 023 je ostvarivanje profita
 Aktivnosti Patrol 023 su pribavljanje ljudskih resursa, nabavka materijalnih resursa,
operativno planiranje pružanja usluga, pružanje usluga, održavanje sredstava za rad,
kontrola kvaliteta, prodaja, instaliranje i održavanje informacionog sistema,
upravljanje organizacionim sistemom.

5. RAZVOJNE FUNKCIJE

Razvojni procesi prevode organizacioni sistem iz jednog razvojnog stanja u drugo,

gde dolazi do promena structure, odnosno ostvaruju se povoljniji uslovi za izvođenje
osnovnih procesa. U savremenom dinamičnom okruženju, preduzeće, ukoliko želi da opstane
na tržištu, ne sme poslovati po introvertnoj filozofiji - orijentacija ka sebi i unutrašnjim
problemima i zanemarivanje onoga što se dešava u okruženju (ukusi potrošača, ponašanje
konkurencije, nove tehnologije i sl.). Okruženje je veoma bitno za organizacioni sistem jer su
u njemu šanse i opasnosti. Preduzeće u okruženju nabavlja inpute i valorizuje svoje outpute.
Promjene su uzrok potrebe razvoja i one su stalni procesi zbog: uslova okoline, ubrzanog
razvoj tehnologija i raznovrsnost prilaza. Za sve ovo potrebno je vreme i sposobnost
prilagođavanja. Razvoj se odnosi na proces u kome će se rezultati istraživačkog rada
primeniti u praksi. Svrha istraživanja je upoznavanje zakona (prirodnih i društvenih), a svrha
razvoja je da ovi zakoni nađu svoju praktičnu primenu. Rezultati funkcije istraživanja i
razvoja koriste se za donošenje odluka u vezi sa ciljevima, rastom i razvojem organizacionog

42
sistema, kao i strategijom. Razvojna istraživanja se odnose na usavršavanje i razvoj
proizvoda, procesa i ideja, istraživanje tržišta nabavke i prodaje, razvoj marketing koncepcije.

6. UPRAVLJAČKI PROCESI I FUNKCIJE

Organizacioni sistem pripada grupi sistema koji se održavaju zahvaljujući delovanju

niza upravljačkih veličina koji usmeravaju aktivnosti organizacionog sistema protiv njegove
prirodne težnje za rasformiranjem. Podsistem upravljanja je jedan od podsistema
organizacionog sistema koji omogućava uticaj organizacionog sistema na njegove ostale
delove strukture. To je upravljački organ sistema. Ostali podsistemi su predmet (objekat)
upravljanja gde se odvijaju procesi u cilju osnovne transformacije ulaza u izlaz.
Karakteristike procesa upravljanja: različiti predmeti upravljanja (sistemi, delovi sistema,
ulazi, procesi, izlazi), uključuje ljude kao deo predmeta upravljanja, ima različita značenja
(proces, naučna oblast, profesija), strukturno je složen process u kom je prisutna hijerarhija.
Ovaj process obuhvata planiranje, organizovanje, koordinaciju i kontrolu procesa u okviru
čitavog organizacionog sistema.

7. STATIČKA STRUKTURA

Statička struktura predstavlja uniju relacija i elemenata organizacionog sistema.

VLASNIK

CEO

SEKTOR FTO SEKTOR HR SEKTOR CIT SEKTOR RISK MANAGEMENT

REGIONALNI
REGIONALNI MENADŽERI PROCENITELJI
MENADŽERI

KOORDINATORI
SLUŽBENICI OBEZBEĐENJA U TRANSPORTU NOVCA

SLUŽBENICI OBEZBEĐENJA

43
Relacije:

1. Vlasnik – CEO 18. CEO – Službenici u transportu novca

2. Vlasnik – Sektor FTO 19. CEO – Procenitelji

3. Vlasnik – Sektor CIT 20. Sektor FTO – Sektor HR

4. Vlasnik – Sektor Risk management 21. Sektor FTO – Sektor CIT

5. Vlasnik – Sektor HR 22. Sektor FTO – Sektor Risk management

6. Vlasnik – Regionalni menadžer 23. Sektor FTO – Regionalni menadžeri

7. Vlasnik – Koordinatori 24. Sektor FTO – Koordinatori

8. Vlasnik – Službenici obezbeđenja 25. Sektor FTO – Službenici obezbeđenja

9. Vlasnik – Službenici u transportu novca 26. Regionalni menadžeri – Koordinatori

10. Vlasnik - Procenitelji 27. Regionalni menadžeri – Službenici

obezbeđenja
11. CEO – Sektor FTO
28. Koordinatori – Službenici obezbeđenja
12. CEO – Sektor CIT
29. Sektor CIT – Regionalni menadžeri
13. CEO – Sektor Risk management
30. Sektor CIT – Službenici obezbeđenja u
14. CEO – Sektor HR transport novca
15. CEO – Regionalni menadžer 31. Regionalni menadžeri – Službenici
16. CEO – Koordinatori obezbeđenja u transport novca

17. CEO – Službenici obezbeđenja 32. Sektor Risk management - Procenitelji

8. DINAMIČKA STRUKTURA

Dinamička struktura predstavlja sistemske relacije koje sadrže identifikacione,

kvalitativne i kvantitativne osobine. Sve ove osobine sem određenim identifikacionih mogu
se menjati u toku vremenskog okvira, i zbog toga se obeležavaju sa vremenskog aspekta.
Posmatranje relacija pored aspekta vremena neophodno je posmatrati i sa gledišta izvesnosti.
Dinamička struktura sistema je usmereni graf, odnosno unija skupa vektora veza i skupa
elemenata sistema.

44
 Dinamička struktura identična je statičkoj, ali ovde imamo razliku u tokovima – tok
informacija, tok električne energije, tok novca, tok radnih naloga, tok opreme, tok materijala i
drugo.

9. RESURSI SISTEMA

EKSTERNI INTERNI

- Oprema - Ljudski resursi

- Materijal - Intelektualni kapital
- Usluge - Gotov novac
- Infrastruktura (putevi, železnice) - Infrastruktura (objekti)

10. ALGORITAM OSNOVNOG FUNKCIONISANJA

45
11. ALGORITAM RAZVOJA

46
12. ALGORITAM UPRAVLJANJA

47
 LITERATURA

1. Molnar Robert, Černiček Ištvan, Teorija sistema praktikum, Zrenjanin (2011)

2. Molnar Robert, Černiček Ištvan, Teorija sistema udžbenik, Zrenjanin (2012)
3. Stajić Ljubomir, Osnovi sistema bezbednosti, Pravni fakultet, Novi Sad (2008)
4. Dapčević-Marković Ljiljana, Pravo privatne bezbednosti, Fakultet za poslovni
menadžment, Podgorica (2010)
5. Krstić Ostoja, Kriminalistička prevencija i prognostika, Visoka škola unutrašnjih poslova,
Banja Luka (2005)
6. Matić Goran, Osnovi fizičko-tehničkog obezbeđenja, Privredna komora Srbije, Beograd
(2006)
7. Tatomirović Dragan, Praktikum za obavljanje poslova zaštite imovine i lica sa pravilom
vršenja službe, Revija „Detektiv”, Beograd (1997)
8. Marglin A. Stephen, Schor B. Juliet (eds), The Golden Age of Capitalism: Reinterpreting
the Postwar Experience, Clarendon Press. Oxford UK. (1991)
9. Avant Deborah, The Market for Force: The Consequences of Privatizing Security

48