А ДЕКЛИНАЦИЈА (I деклинација)

- овој промени припадају именице женског, ређе мушког рода, као и

придеви женског рода, чија се основа завршава на вокал –α-.
- правила наглашавања именица и придева ове деклинације:
а. завршно –αι у номинативу плурала (као и завршно οι у ном. пл.
именица О-деклинације) акценатски се сматра за краткоћу
б. генитив плурала свих именица А деклинације увек је периспомена,
јер је настао контракцијом вокала: νικῶν < νικάων.
в. све окситоне у генитиву и дативу сингулара и плурала акценатски
представљају периспомене.

ИМЕНИЦЕ ЖЕНСКОГ РОДА

- именице и придеви женског рода завршавају се у номинативу

сингулара на -ᾱ или на -ᾰ.
- вокатив ових именица и придева једнак је номинативу, и у једнини и
у множини

а) Именице на -ᾱ

- завршно номинативско -ᾱ доживело је различите промене у грчким

дијалектима:

- у дорском и еолском дијалекту одржало се неизмењено: νίκα

- у јонском дијалекту је прешло у –η

- у атичком дијалекту завршно -ᾱ прешло је у -η, али се одржало иза

гласова -ε, -ι, -ρ.

а) на η
 Сингулар Плурал

ном. ἡ τιμ-ή αἱ τιμ-αί „част“

ген. τῆς τιμ-ῆς τῶν τιμ-ῶν
дат. τῇ τιμ-ῇ ταῖς τιμ-αῖς
акз. τὴν τιμ-ήν τὰς τιμ-άς
вок. ὦ τιμ-ή ὦ τιμ-αί

Сингулар Плурал

ном. ἡ μάχη αἱ μάχαι „битка“

ген. τῆς μάχης τῶν μαχῶν
дат. τῇ μάχῃ ταῖς μάχαις
акз. τὴν μάχην τὰς μάχας
вок. ὦ μάχη ὦ μάχαι

Сингулар Плурал

ном. ἡ νίκη αἱ νῖκαι „победа“

ген. τῆς νίκης τῶν νικῶν
дат. τῇ νίκῃ ταῖς νίκαις
акз. τὴν νίκην τὰς νίκας
вок. ὦ νίκη ὦ νῖκαι

б) на ᾱ

Сингулар Плурал
 ном. ἡ θε-ά αἱ θε-αί „богиња“
ген. τῆς θε-ᾶς τῶν θε-ῶν
дат. τῇ θε-ᾷ ταῖς θε-αῖς
акз. τὴν θε-άν τὰς θε-άς
вок. ὦ θε-ά ὦ θε-αί

Сингулар Плурал

ном. ἡ οἰκία αἱ οἰκίαι

ген. τῆς οἰκίας τῶν οἰκιῶν „кућа“
дат. τῇ οἰκίᾳ ταῖς οἰκίαις
акз. τὴν οἰκίαν τὰς οἰκίας
вок. ὦ οἰκία ὦ οἰκίαι

Сингулар Плурал

ном. ἡ χώρα αἱ χῶραι „земља“

ген. τῆς χώρας τῶν χωρῶν
дат. τῇ χώρᾳ ταῖς χώραις
акз. τὴν χώραν τὰς χώρας
вок. ὦ χώρα ὦ χῶραι

б) именице на -ᾰ

- о краткоћи завршног –α сведочи нагласак: σφαῖρα, Μοῦσα итд.

- и код ове групе именица разликујемо именице са „α purum“, код
којих α следи иза –ε, -ι или –ρ, и именице чије α следи иза било ког
другог гласа (тзв. „α impurum“).
- именице са „α purum“ чувају вокал α кроз целу промену, док
именице са „α impurum“ мењају α у η у оним падежима где се јавља у
завршетку дуго α, тј. у генитиву и дативу сингулара.

Сингулар Плурал
ном. ἡ σφαῖρα αἱ σφαῖραι „кугла“
ген. τῆς σφαίρας τῶν σφαιρῶν
дат. τῇ σφαίρᾳ ταῖς σφαίραις
акз. τὴν σφαῖραν τὰς σφαίρας
вок. ὦ σφαῖρα ὦ σφαῖραι

Сингулар Плурал

ном. ἡ μάχαιρα αἱ μάχαιραι „мач“

ген. τῆς μαχαίρας τῶν μαχαιρῶν
дат. τῇ μαχαίρᾳ ταῖς μαχαίραις
акз. τὴν μάχαιραν τὰς μαχαίρας
вок. ὦ μάχαιρα ὦ μάχαιραι

Сингулар Плурал

ном. ἡ Μοῦσα αἱ Μοῦσαι „Муза“

ген. τῆς Μούσης τῶν Μουσῶν
дат. τῇ Μούσῃ ταῖς Μούσαις
акз. τὴν Μοῦσαν τὰς Μούσας
вок. ὦ Μοῦσα ὦ Μοῦσαι

Сингулар Плурал

ном. ἡ θάλαττα αἱ θάλατται „море“

ген. τῆς θαλάττης τῶν θαλαττῶν
дат. τῇ θαλάττῃ ταῖς θαλάτταις
акз. τὴν θάλατταν τὰς θαλάττας
вок. ὦ θάλαττα ὦ θάλατται
 ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА

- именице мушког рода А деклинације завршавају се у ном. синг. на –ης

или на -ᾱς (зависно од тога да ли се испред завршетка налази ε, ι, ρ или
неки други глас).

- од именица женског рода разликују се по томе што:

а) у номинативу сингулара имају наставак –ς;

б) у генитиву сингулара имају завршетак -ου (као и код именица О

деклинације)

- вокатив сингулара им није једнак номинативу сингулара, јер нема

наставак –ς (па се тако завршава или на -ᾱ или на –η).

- именице које се завршавају на -της, имена народа на –ης и неке

сложенице представљају изузетак, јер се у вокативу сингулара завршавају
на -ᾰ.

сингулар плурал
ном. ὁ κριτ-ής οἱ κριτ-αί „судија“
ген. τοῦ κριτ-οῦ τῶν κριτ-ῶν
дат. τῷ κριτ-ῇ τοῖς κριτ-αῖς
акз. τὸν κριτ-ήν τοὺς κριτ-άς
вок. ὦ κριτ-ά ὦ κριτ-αί

сингулар плурал
ном. ὁ πολίτης οἱ πολῖται „грађанин“
ген. τοῦ πολίτου τῶν πολιτῶν
дат. τῷ πολίτῃ τοῖς πολίταις
акз. τὸν πολίτην τοὺς πολίτας
вок. ὦ πολῖτα ὦ πολῖται

сингулар плурал
ном. ὁ Πέρσης οἱ Πέρσαι „Персијанац“
 ген. τοῦ Πέρσου τῶν Περσῶν
дат. τῷ Πέρσῃ τοῖς Πέρσαις
акз. τὸν Πέρσην τοὺς Πέρσας
вок. ὦ Πέρσα ὦ Πέρσαι

сингулар плурал
ном. ὁ Ἀτρείδης οἱ Ἀτρεῖδαι „Атрејевић“
ген. τοῦ Ἀτρείδου τῶν Ἀτρειδῶν
дат. τῷ Ἀτρείδῃ τοῖς Ἀτρείδαις
акз. τὸν Ἀτρείδην τοὺς Ἀτρείδας
вок. ὦ Ἀτρείδη ὦ Ἀτρεῖδαι

сингулар плурал
ном. ὁ νεανίας οἱ νεανίαι „младић“
ген. τοῦ νεανίου τῶν νεανιῶν
дат. τῷ νεανίᾳ τοῖς νεανίαις
акз. τὸν νεανίαν τοὺς νεανίας
вок. ὦ νεανία ὦ νεανίαι

ПРИДЕВИ А И О ДЕКЛИНАЦИЈЕ

- придеви А и О деклинације у потпуности следе промену именица

- мушки род придева завршава се у номинативу сингулара на -ος,
средњи род на –ον. Женски род придева може да се завршава на -η
или на -ᾱ (иза гласова ε, ι, ρ).
- неки прости придеви и већина сложених имају само два облика:
један исти за мушки и женски род, а посебан облик за средњи род:
ἄδικος, 2 (ἄδικος, ἄδικον) “неправедан“
ἥσυχος, 2 (ἥσυχος, ἥσυχον) „миран“
- неки придеви јављају се некад са два а некад са три облика, напр.:
ἀναίτιος, 2. (ἀναίτιος, ἀναίτιον) „невин“
ἀναίτιος, 3. (ἀναίτιος, ἀναιτία, ἀναίτιον)

Сингулар Плурал
ном. σοφός σοφή σοφόν σοφοί σοφαί σοφά „мудар“
ген. σοφοῦ σοφῆς σοφοῦ σοφῶν σοφῶν σοφῶν
дат. σοφῷ σοφῇ σοφῷ σοφοῖς σοφαῖς σοφοῖς
акз. σοφόν σοφήν σοφόν σοφούς σοφάς σοφά
вок. σοφέ σοφή σοφόν σοφοί σοφαί σοφά

ном. δίκαιος δικαία δίκαιον δίκαιοι δίκαιαι δίκαια

ген. δικαίου δικαίας δικαίου δικαίων δικαίων δικαίων
дат. δικαίῳ δικαίᾳ δικαίῳ δικαίοις δικαίαις δικαίοις
акз. δικαίον δικαίαν δίκαιον δικαίους δικαίας δίκαια
вок. δίκαιε δικαία δίκαιον δίκαιοι δίκαιαι δίκαια