Gradovi i himere

Jovan Dučič

Studentkinje: Mentorka:
Arnela Lakota Aleksandra Popin
Ema Hodžić

mart, 2015.godine
Dučićevi gradovi i njegove himere

deset pisama kroz koje nas Dučić vodi u deset različitih gradova( Alpi, Ženeva, Pariz, Krf, Rim, Delfi, Avila, Atina, Jerusalim, Kairo)

Stilski izuzetan i tematski inspirativan

Himere gradi na temeljima koji u sebi prepliću prošlost,
sadašnost i viziju budućih vremena
Značenje reci Himera: 1. legendarna, strašna neman kod
starih Grka
2.samoobmana, uobraženje, sanjarija
Slika istorije, religije, žena, Boga, čoveka kroz sliku
jednog grada
Prvo pismo iz Švajcarske- Alpi
Sati spori i neopaženi
Sve ogromno i hladno
“Ja se ovde osećam vezan za drvo ili
prikovan za stenu”
Čovek s juga se plaši alpske hladnoće i
hladnog srca
Hotelski smeštaj i stanovanje sa
Rusima, Francuzima, Nemcima i Srbima
Englezi kao najčudniji svet po alpskim
naseljima
• Noći pune gorčine i tegobe
Jedina istinska ljubav prema Alpima- Žan Žak Ruso

Kako je Bog stvorio Alpe i kako ih je Ruso

objavio
“Ako ne putujete sami, onda putujte samo sa
ženama”
Poljkinje: senzualne kao Španjolke, duhovite
kao Francuskinje, čistog srca i tople kao
Ruskinje, nostalgične kao Skandinavke –
najženskije od svih žena
Težina huke iz glečera
Predeo bez umetnosti, bez legende i predanja
Švajcarska kao ideal najvećeg unutrašnjeg spokojstva
Ideja o životu uska, sebična i plašljiva
“Svaki niz ovih bregova izgleda da je stao između nas i nečeg boljeg i nežnijeg. Sve je ogromno i sve je hladno; i sve je ili veoma tamno
ili veoma svetlo. Ti kontrasti tište dušu i sputavaju misao...”
Drugo pismo iz Švajcarske-
Ženeva
“Ima gradova koji imaju svoju
dušu; to su oni gradovi koji imaju
svoju prošlost. U tome su i
gradovi slični ljudima.”
Venecija kao čudo od grada
mirne i melanholične duše
Ženeva nema dušu
Centar užasne verske borbe
Kalvin i ženevska crkva Svetog
Petra
• Vera ne dolazi od mudraca, već od sanjalica i
omađijanih ljudi
Ljudi bez sećanja na prošlost, mladi i novorođeni

Lepota Lemanskog jezera

Volter i Ruso
“I naš grad prve mladosti, i naša žena prve
ludosti, nemaju ničega zajedničkog sa
realnim svetom”
Ženevljanin kao čovek s malo duše ali
mnogo principa
“Za Francuza je žena muza, za Rusa
sabesednica, za Nemca ženka, za Balkanca
sluškinja, za Talijana model, za Španjolca
robinja, a za Ženevljanina ortak u radnji”
 • Srbi u Ženevi

“Ženeva, to su naše dvadesete

godine. Lepa reč Ženeva ne
može se dvaput reći istim
glasom...jer je Ženeva samo
jedan kapric mašte i samo
jedan slučaj srca.”
Pismo iz Francuske- Pariz

Parisko proleće u mirisu žena i

prašine
Pariz je najveća raskrsnica života
Francuski patriotizam
Italijani i Francuzi
Srpsko društvo u pariškoj kafani
Francuz kao najveći ljubavnik
modernog vremena i francuska
ljubavnica
“Čovek u Francuskoj više misli kako će govoriti
nego kako će pisati ili nego kako će živeti.”

Ropska i ezopska jevrejska

duhovitost
“Danas bi svet zaboravio da se
smeje da nema veselih
Francuza.”
Francuska umetnost i francuska
književnost
Pariz kao jedno čudo, a Sena kao
drugo
“Rim je svetom vladao, a Pariz je
svet iznova stvarao”
Pisma sa Jonskog mora- Na Krfu
Samoća na brodu
Holantkinja- žena za ljubav
“Žena i more! Dve elementa od kojih
je napravljen ovaj svet.”
Velike ljubavi i veliki moral
“Duša je slovenska stvar i nju treba
ostaviti tome plemenu, zaljubljenom u
nesreću i suze.”
Sećanje na more u detinjstvu
O ženama i mačkama
• Misao o Bogu začeta na moru
Albanija kao najneprosvećeniji deo
Kleopatra- najinteresantnija figura žene
starog veka
Svet ima dva Istoka- balkanski i
budistički
“Najlepši grad na svetu, to nije onaj čije
su pijace i bulevari najraskošniji, nego
onaj grad na čijoj ulici ima najviše lepih
žena.”
Na Krfu je sve legenda
Ulice mirišu na tamjan, ribu, naranče i
vino
• Grčki manastiri, katolički i srpski sveštenici
“Sve je u umetnosti lakše stvoriti nego jedan
jezik pesnikov”
“Uspomene, to su beli novci za crne
dane. Kako će nekad, mnogo docnije,
izgledati ovo more u mojoj uspomeni.
Koliko će biti nežna ta daleka vizija
kad ostarim...”
Pismo iz Italije- Rim

“Jedini grad koji ima sva naša

doba i koji daje svakoj našoj
strasti svoje magije i svoje istine”
“Rim nije samo večit nego i
večno drugačiji”
Neprikosnovena Rimska država
“Nikad Rim nije lepši nego noću i
nigde noć nije lepša nego u
Rimu”
Samoća i smrt
• Bez velikih samoća nema ni velikih ljubavi
Legenda o Aventinu

“U Francuskoj su danas na

najlepšim mestima hoteli, u
Švajcarskoj sanatorijumi, u
Nemačkoj kasarne, u Srbiji
pivnice, u Belgiji fabrike, u Rusiji
crkve, u Turskoj groblja. Samo je
još u Italiji moguće videti lepotu i
tišinu...”
Franja i Dominiko
Rimljani i ideja građanske
“Rim je grad slave i tuge”
Prvo pismo iz Grčke - Delfi
Heronejski lav – najžalosniji beleg na
jednom raskršću istorije
Mrak i okamenjenost
Atinjani – filozofi; Spartanci – soldati;
Tebanci – najveći grčki vitezovi, u
hrišćanskom i srednjovekovnom smislu
( Samo epsko srpsko pobratimstvo je bilo
slično tebanskom. )
Veličina naroda je u legendi a ne u istoriji.
Dan i noć su u Tebi najveći apsurdumi
belog i crnog koji postoje na svetu.
Prvo pismo iz Grčke – Delfi
• Meni se čini da na
Heroneji ništa nisam
video ali sam sve čuo.
Jer sve je muzika; a
ono što nije muzičko,
mrtvo je zanavek .

• Našao sam Delfe pod

samim nebeskim
svodom.
Prvo pismo iz Grčke – Delfi
Parnas – ne sunčano brdo, već dolina puna
tmine ; sve je tamo još sjajni starinski mit,
arhaički pano, antička bukolika .
Sve što ima najvišeg u hrišćanskoj
umetnosti, kao za renesanse, sve je
inspirisano paganstvom. (...) Umetnički
instinkt u čoveku uvek je vitalniji od
religioznog.
Sve inače u prirodi uverava o egzistenciji
božijoj; a samo takve protivurečnosti u
ljudskoj sudbini vode u sumnju i ateizam.
Prvo pismo iz Grčke – Delfi

...naročite doline, bregovi i proplanci

na kojima su najbolje sa Bogom
nasamo.
Drugo pismo iz Grčke –
Atina
Spiritualnost i eteričnost
Nebo i zemlja nigde nisu ovako
tesno vezani. Ovde sve živi od
sunca, zbog sunca, za sunce.
Ideja – kosmos ; Lepota – religija ;
Tišina – arhitektura
-Šta su ljudi? Bogovi smrtnici.
- A šta su bogovi? Ljudi
besmrtnici. (Lukijan)
Jednino nacionalna religija može
Drugo pismo iz Grčke –
Atina

Grčki narod nije izgubio svoj stvaralački

genije dok nije izgubio svoje bogove.
Drugo pismo iz Grčke –
Atina
Bez Partenona kosmos bi bio umanjen.
Linije Partenona same bi bile dovoljne da
pokažu današnjem svetu ceo izraz uzvišene
mirnoće s kojom se nekad verovalo.
Drugo pismo iz Grčke –
Atina
Život je za ovaj narod izgledao zauvek
kao jedan zlatni most između dva
sunčana kontinenta.
Sveopšta harmonija proistekla iz
hedonizma i bliskosti s bogovima
Lepota i uzvišenost kao imperativ
Usredsređenost na život sada i život
nakon smrti, bez svesti o tome da
strah od smrti može da postoji.
Apolon - Sunce
Pismo iz Španije – Avila
Parališuća danonoćna tišina
Mrak pada brzo kao da se više nikada
neće dići, težak, materijalan.
Zloslutna zvonkost večernjih zvona
Jedna strašna vera bez milosrđa i jedna
peščana zemlja bez lepote, napravili su
tragičnu dušu španskog čoveka.
Jalovost i ruševine
Španija – to je velika lokva krvi na
svetlom podu crkve, ubistvo u oltaru,
zločin u ložnici.
 Pismo iz Španije – Avila

• Osećaj zatočenosti i okovanosti

Španija rodi, ubije i zaboravi .

Pismo iz Španije – Avila
Sveta Tereza – zaštitnica grada
Kao cela njena španska rasa, ona je očajnom
ljubavi za veru ispunila sve svoje besanice i
sve svoje namere.
Radikalna hrišćanka, samozvana Hrisotva
ljubavnica
Simbol inkvizitorskog razuzdanog španskog
hrišćanstva
Svetlo u mtklom mraku hrišćanstva u Španiji –
mogućnost dubokog i autentičnog osećanja
Cilj Španije – očuvanje neraskidivosti duhovne
i svetovne vlasti
Pismo iz Palestine –
Jerusalim
Dučićevo zamrzavanje sveukupne impresije
predelom pa potom analiziranje iste
Sve je ovde aluzija, simbol i opomena
Dom božiji je utvrđen na Sionu otkad je
prestao da bude usađen na Olimpu.
Spokoj i osećaj konačnog olakšanja
Ceo ovaj sunčani okvir, svaka stazica, svaka
senčica, sve je iz njega satkano, sve isčezava
pred tihom i čistom legendom sina Marijinog.
Verske legende i njihov uticaj na grad na koji
se odnose
Pismo iz Palestine –
Jerusalim
Večito će na zemlji biti poezije i ljubavi
od kojih je vera sazdana!
Grčka je rodile ideju
i Lepoti, Egipat ideju
o Smrti a Palestina
ideju o Bogu
Pismo iz Palestine –
Jerusalim
Ovde je, mislim, najveća tragedija
božanstvenog mučenika sa Golgote. Niko
ga, očevidno, nije krazumeo!
Epatija koja se oseća prema Hristu
Opisan ne kao naivan i slab već kao junak,
borac i heroj, sigurna u Istinu koja sama
sebi , i nakon njega, krči put
Jerusalim/Jerušalaim znači priviđenje mira”
Ma kolioko Bog bio jedan, ideja o njemu je
bila svugda drkča otkad sve postoji.
Žaljenje Jevreja i njihove potlačene prirode
Pismo iz Palestine –
Jerusalim
Omarov hram ; Zid plača ; Hristov
grob
Sve što izdaleka izgleda
neverovatno ovde se pokazuje
kao moguće i stvarno.
Pismo iz Egipta – Kairo
Ovde prenerazi ta dalja savršena
praznina neba, zemlje i mora. I
prenerazi nas osećanje: da je to troje
sasvim dovoljno, makar i ovako
izgubljeno u sveobimnoj pustoši. I da
je sve drugo na svetu sporedno, čak i
izlišno.
Pismo iz Egipta – Kairo
Ništavilo ; nebeska i rečna fatamorgana
Čula obmnanjena i opijena praznom tišinom
Prijatnost samoće
U pustinji se oseti sve drugo na svetu izlišnim i
sićušnim ali i bezbožnim i nečistim.
Smrt kao glavni motiv Egipta
Smrt su napravili prolaznom a život
nepostojećim (za razliku od evropske kulture
koja doživljava suprotno) .
Iz pojma smrti ponikao je i pojam o božanstvu.
Sunce je jedan egipatski bog koji oživljava ali i
proždire.
Pismo iz Egipta – Kairo
Mojih deset godina
proživljenih u Atini
i Egiptu, to je zlatni
vek moje misli...
Otad sam najdublje
poverovao i da Bog
postoji .
Pismo iz Egipta – Kairo
Raspolućeni Kairo sa dijametralno
suprotnim polovinama
Islam u Egiptu kao hrišćanstvo u
Grčkoj
Mokatin, brdo nad Kairom
Egipat – naposletku, kao nepostojeći,
iluzoran
Kairo postoji samo još u Nilu i
mumijama – jedinom oduvek živom i
jedinom zauvek mrtvom
Pismo iz Egipta – Kairo

Samo Nil, uvek faraonski, i u hiljadama

novih vatara, prolazi kao reka samog
vremena, širok, nečujan, ravnodušan.
Kao da sve ovde postoji samo zbog
njega. Nil istovremeno teče i u vazduhu
Putopis, kako ističe Dučić, ne može
pisati književni turista već samo onaj
ko u jednoj zemlji ostane, odnosno
onaj ko biva usredsređen na njene
esencije kao što su rasni genij,
umetničke mogućnosti, viši motivi
istorije, duh i duša naroda. (Vladimir
Gvozden)