You are on page 1of 64

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР МУЛТИМЕДИЈА СТАНДАРД

КВАЛИФИКАЦИЈЕ

1. Назив квалификације: Електротехничар мултимедија


2. Сектор – подручје рада: Електротехника
3. Ниво квалификације: IV
4. Начин стицања квалификације: Квалификација се стиче након успешно завршеног процеса средњег стручног образовања.
5. Трајање: Програм средњeг стручног образовања за стицање квалификације траје четири године.
6. Начин провере: Достигнутост исхода програма средњег стручног образовања се проверава на матурском испиту који спроводи
средња школа.
7. Заснованост квалификације: Квалификација се заснива на опису рада, циљевима стручног образовања и исходима стручног
образовања.
7.1. Опис рада
Дужности – стручне компетенције:
Снимање звука и слике
– Обрада звука и слике
– Сервисирање уређаја за снимање звука и слике
– Креирање графике и анимације
– Скриптно програмирање
– Администрирање садржаја „web” сајта

Дужности – стручне компетенције Задаци – jединице компетенцијa


Снимање звука и слике – Прикупљање информација (извиђање терена)
– Бирање опреме и проверавање исправности
– Постављање опреме на сету (микрофон, камера, светло, каблови)
– Подешавање опреме
– Снимање
– Проверавање снимљеног материјала
– Демонтирање мобилне опреме
Обрада звука и слике – Увоз датотеке („import”)
– Монтажа датотеке
– Примена „plug-in” у обради сигнала
– Контрола квалитета звука и слике (посебно и заједно због међусобног синхронитета)
– Извоз датотеке („export”) у одговарајући формат
Сервисирање уређаја за снимање звука и слике – Контрола исправности уређаја за снимање звука и слике
– Дијагностика кварова на уређајима
– Поправка уређаја
Креирање графике и анимације – Прикупљање материјала за садржај графике и анимације
– Креирање графике и анимације
– Реализација припремљене графике и анимације („live”)
– Припремање графике и анимације за монтажу („export”)
Скриптно програмирање – Препознавање потребе за „скриптовањем”
– Приступање процесу „покушаја – погрешака”
– Примена скрипте (сваки скрипт одговара само једном „software”1)
– Контрола квалитета
Администрирање садржаја „web” сајта – Упознавање „interface” са „user”
– Прикупљање материјала
– Објављивање обрађеног материјаа

1 Software – могу се користити програми „Open source”; лиценцирани програми, као што су: „Adobe Master Collection (Premiere, PhotoShop, After Effects, Illustrator), Final Cut
(Mac), Edius, Avid, Sound Forge (Sony)”; и помоћни програм као што је: „Rhozet” итд

7.1.1. Екстремни услови под којима се обављају дужности: – нема.


7.1.2. Изложеност ризицима при обављању дужности: – ризик од излагања узроцима стреса.
7.2. Циљеви стручног образовања
Циљ стручног образовања за квалификацију ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАРА МУЛТИМЕДИЈА је оспособљавање лица за снимање и обраду
звука и слике, сервисирање уређаја за снимање звука и слике, креирање графике и анимације, скриптно програмирање и администрирање
садржаја „web” сајта.
Неопходност сталног прилагођавања променљивим захтевима тржишта рада, потребе континуираног образовања, стручног усавр-
шавања, развој каријере, унапређивања запошљивости, усмерава да лица буду оспособљавана за:
– примену теоријских знања у практичном контексту;
– примену сигурносних и здравствених мера у процесу рада;
– примену мера заштите животне средине у процесу рада;
– употребу информатичке технологије у прикупљању, организовању и коришћењу информација у раду и свакодневном животу;
– преузимање одговорности за властито континуирано учење и напредовање у послу и каријери;
– препознавање пословних могућности у радној средини и ширем социјалном окружењу.

7.3. Исходи стручног образовања


Стручне компетенције Знања Вештине Способности и ставови
По завршеном програму образовања, лице ће бити у стању да:
обавља снимање звука и слике – наведе уређаје и додатну опрему по- – прикупи информације са терена на коме – савесно, одговорно, уредно и прецизно
требну за снимање звука и слике ће се снимати звук и слика обавља поверене послове;
– објасни сврху уређаја и додатне опреме – направи спецификацију потребне – ефикасно планира и организује време;
коју користи за снимање звука и слике опреме – испољи позитиван однос према значају
– постави опрему и подеси је за снимање спровођења прописа и важећих стандарда
– сними звук и слику у складу са поста- у електротехници и електроници;
вљеним задатком – испољи позитиван однос према
– провери квалитет снимљеног материјала функционалности и техничкој исправ-
– демонтира опрему за снимање ности опреме и уређаја које користи при
обављању посла;
– испољи љубазност, комуникативност,
флексибилност у односу према сарадни-
цима;
– ради у тиму;
– решава проблеме и прилагоди се проме-
нама у раду;
врши обраду звука и слике – наведе основне карактеристике звука и – инсталира софтверске алате (програме) – испољи самокритичност и објективност
слике у дигиталном облику за обраду звука и слике при обављању посла;
– објасни разлику између појединих фор- – увезе (импортује) датотеке са звуком и – испољи позитиван однос према профе-
мата датотека са звуком и сликом сликом у одговарајући програм за обраду сионално-етичким нормама и вреднос-
– објасни поступак инсталације одгова- – монтира звук и слику у складу са одго- тима
рајућих софтверских алата (програма) за варајућим захтевом (задатком)
обраду звука и слике – примени одговарајући „plug-in” програм
– објасни употребу одговарајућих у обради звука и слике
софтверских алата (програма) за обраду – изврши контролу квалитета обраде звука
звука и слике и слике
– извезе (експортује) датотеке у одгова-
рајућем формату
сервисира уређаје за снимање звука и – наведе неопходне хардверске и софтвер- – контролише редовно (периодично) и
слике ске компоненте за снимање, обраду и по потреби исправност уређаја и додатне
приказивање звука и слике, опреме за снимање звука и слике
– објасни конструкцију и принцип рада – дијагностификује кварове на уређајима
различитих уређаја за снимање и прикази- и додатној опреми
вање звука и слике – отклања кварове или врши замену
– објасни процедуру редовне контроле неисправних делова
исправности уређаја
– наведе најчешће кварове који се могу
појавити и објасни начин њиховог
отклањања
креира графику и анимацију – наведе основне карактеристике графике – инсталира софтверске алате (програме)
и анимације у дигиталном облику за креирање графике и анимације
– објасни разлику између појединих фор- – анализира садржај графике и анимације
мата датотека са графиком и анимацијом и прикупи одговарајући материјал
– објасни поступак инсталације одгова- – креира графику и анимацију ко-
рајућих софтверских алата (програма) за ришћењем одговарајућег програма
креирање графике и анимације – тестира квалитет графике и анимације
– објасни употребу одговарајућих – извезе (експортује) графику и анимацију
софтверских алата (програма) за креи- у одговарајућем формату
рање графике и анимације
врши скриптно програмирање – објасни улогу скриптног програмирања – препозна потребу за скриптовањем
– наведе најчешће коришћене скриптне – приступи процесу креирања скрипти
језике – примени скриптовање одговарајућим
програмским језицима
– изврши контролу квалитета скрипто-
вања
администрира садржај „web” сајта – објасни структуру „web” сајта – изврши анализу корисничког интерфејса
– објасни употребу програма за креирање „web” сајта
„web” сајта – контролише исправност навигације на
„web” сајту и врши корекције у случају
грешака
– прикупи материјале за постављање на
„web” сајт
– објави одређен материјал на „web” сајту
Б: Листа изборних предмета према програму образовног профила

Рб Листа изборних предмета РАЗРЕД


I II III IV
Стручни предмети
1 Примењена електроника1     2
2 Визуелне комуникације 2
3 Пословне комуникације 2
4 Објектно програмирање1 2
НАПОМЕНА: ) Програм изборног предмета реализује се кроз вежбе
1

Остали обавезни облици образовно-васпитног рада током школске године

  I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО


часова часова часова часова часова
Час одељенског старешине 74 70 70 62 276
Додатни рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима

  I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД


часова часова часова часова
Екскурзија до 3 дана до 5 дана до 5 наставних до 5 наставних
дана дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Трећи страни језик 2 часа недељно
Други предмети * 1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других
образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети

Остваривање школског програма по недељама

  I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД


Разредно-часовна настава 37 35 35 31
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 2 2 3
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит       3
Укупно радних недеља 39 39 39 39

Подела одељења у групе

годишњи фонд часова


разред предмет / модул број ученика у групи – до
вежбе практична настава настава у блоку
Основе електротехнике 37 15
Рачунарска графика и мултимедија 74 15
I
Информационо комуникационе технологије 37 15
Практична настава 111 15
Основе електротехнике 35 15
Електроника 35 15
Веб дизајн 70 15
Алати за обраду слике 70 15
II
Апликативни програми 70 15
Практична настава 70 60 15
Електроника 35 15
Аудиотехника 35 24 10
Видеотехника 70 24 10
Алати за обраду аудио и видео садржаја 105 10
III Компјутерска анимација 70 10
Веб програмирање1 105 12 10
Примењена електроника 70 10
Алати за управљање садржајем на интернету 62 10
Производња мултимедијалних садржаја 93 48 10
Примењена аудио и видео техника 62 24 10
IV 3Д моделовање и анимација 93 18 10
Предузетништво 62 15
Објектно програмирање1 62 10
1) Програм изборног предмета реализује се кроз вежбе

А2: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: ФИЗИКА


Годишњи фонд часова: 74
Разред: први
Циљеви предмета: 1 Развијање функционалне писмености – природно-научне и техничке;
2 Стицање знања о основним физичким појавама значајним за струку и разумевање основних физичких закона;
3 Развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу;
4 Развијање свести о значају експеримента при упознавању, разумевању и проверавању физичких законитости;
5 Стицање способности за уочавање, формулисање и решавање једноставнијих проблема;
6 Схватање значаја физике за технику и природне науке;
7 Развијање способности и вештина за примену знања из физике у струци;
8 Стицање знања о природним ресурсима, њиховој ограничености и одрживом коришћењу;
9 Развијање правилног односа ученика према заштити, обнови и унапређењу животне средине;
10 Стицање основних сазнања о процесима и производима различитих технологија;
11 Развијање радних навика и одговорности

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
стању да:
Увод у физику – Схватање значаја – разуме значај физике као фундамен- – Физика – фундаментална природна наука На почетку теме ученике упознати
физике као науке и њене талне науке и њену везу са природним и – Физичке величине и њихове јединице са циљевима и исходима наставе,
повезаности са другим техничким наукама – Скаларне и векторске величине односно учења, планом рада и
наукама и техником – наведе основне физичке величине и начинима оцењивања
– Проширивање знања њихове мерне јединице и објасни како
офизичким величина се добијају јединице изведених физич- Облици наставе
ких величина Предмет се реализује кроз следеће
– разликује скаларне и векторске облике наставе:
величине – теоријска настава са демонстра-
Кинематика – Разумевање основних – дефинише појмове референтни сис- – Референтни систем ционим огледима (70 часова)
кинематичких величина тем, путања, пређени пут, материјална – Подела кретања – лабораторијске вежбе (4 часа)
и закона тачка Средња и тренутна брзина Место реализације наставе
– разуме и користи појмове брзине и – Равномерно праволинијско кретање Настава се реализује у учионици
убрзања – Убрзање Равномерно промељиво праволи- или у кабинету за физику
– разликује равномерно и равномерно нијско кретање
убрзано праволинијско кретање и при- Препоруке за реализацију
мењује законе кретања у једноставнијим – Демонстрациони оглед: наставе
примерима – Провера кинематичких закона праволи- – користити сва доступна наставна
– изведе лабораторијску вежбу, пра- нијског кретања помоћу колица, динамо- средства
вилно и безбедно рукује наставним метра и тегова – користити мултимедијалне
средствима, изврши потребне прорачуне – Лабораторијска вежба: презентације
и израчуна грешке при мерењу – Провера закона равномерног и равномерно – упућивати ученике да користе
убрзаног кретања помоћу Атвудове машине интернет и стручну литературу
– подстицати ученике да раде
Динамика – Разумевање основних – разуме појмове масе, силе и импулса – Основне динамичке величине: маса, сила рачунске задатке
динамичких величина и – формулише и примењује Њутнове и импулс – примењивати рад у паровима и
Њутнових закона законе – Први Њутнов закон – закон инерције рад у мањим групама
– Стицање основних – разликује масу од тежине тела – Други Њутнов закон – основни закон – мотивисати ученике да самостал-
знања о гравитацији – разуме појмове рада, енергије и снаге динамике но решавају проблеме користећи
и њихову међусобну везу – Трећи Њутнов закон – закон акције и истраживачки приступ научном
– схвати закон одржања механичке реакције образовању
енергије и знаће да га примени при – Гравитациона сила – континуирано упућивати ученике
решавању једноставних проблема – Тежина тела на примену физике у будућем
– примењује законе динамике у техници – Демонстрациони огледи: позиву и свакодневном животу кроз
– наведе особине гравитационе силе – Мерење силе помоћу динамометра примере из праксе
– изведе лабораторијску вежбу, пра- – Провера другог Њутновог закона помоћу
вилно и безбедно рукује наставним колица, динамометра и тегова Оцењивање
средствима, изврши потребне прорачуне – Лабораторијска вежба: Вредновање остварености исхода
и израчуна грешке при мерењу – Провера другог Њутновог закона помоћу вршити кроз:
колица са тегом – праћење остварености исхода
– тестове знања
Кружно и ротаци- – Стицање знања о – дефинише центрипетално убрзање – Центрипетално убрзање Оквирни број часова по темама
оно кретање физичким величина и – разуме појмове период и фреквенција, – Угаона брзина и угаоно убрзање – Увод у физику (3 часа)
законима кинематике угаона брзина и угаоно убрзање – Центрипетална и центрифугална сила – Кинематика (13 часова)
и динамике кружног и – схвати центрипеталну и центрифугал- – Момент силе, момент импулса и момент – Динамика (15 часова)
ротационог кретања ну силу, момент силе, момент инерције инерције – Кружно и ротационо кретање (14
и момент импулса и наведе неке једнос- – Демонстрациони оглед: часова)
тавне примере њихове примене – Демонстрацијаротационог кретања помоћу – Термодинамика (10 часова)
Обербековог точка – Електрично и магнетно поље (15
Термодинамика – Усвајање знања о – разуме појмове унутрашња енергија и – Унутрашња енергија и топлота часова)
основних појмова и про- количина топлоте – I и II принцип термодинамике – Лабораторијске вежбе (4 часа)
цеса у термодинамици – дефинише термодинамичке принципе – Кофицијент корисног дејства
– разуме појам коефицијента корисног – Демонстрациони оглед:
дејства – Демонстрација различитих механизама
преноса топлоте
Електрично и – Проширивање знања – схвати појам наелектрисања и знаће – Наелектрисавање тела Закон о одржању
магнетно поље о електричном пољу и начине наелектрисавања тела и смисао наелектрисања
његовим карактерис- закона о одржању наелектрисања – Кулонов закон
тикама – разуме Кулонов закон – Јачина електричног поља, електрични
– Стицање знања о фи- – разликује јачину електричног поља и потенцијал
зичким величинама које електрични потенцијал, односно елек- – Хомогено и нехомогено електрично поље
дефинишу магнетно трични напон и зна везу између јачине и њихово приказивање помоћу електричних
поље и карактеристи- поља и потенцијала, односно напона линија силе Електрични флукс
кама магнетног поља – разуме појмове електричне линије – Рад у електричном пољу, веза између рада
сталних магнета и маг- силе и електрични флукс и електричног напона
нетног поља електричне – зна чему је једнак рад електричне – Магнетно поље Магнетна индукција и
струје силе и везу између рада и електричног магнетни флукс
напона – Електромагнетна индукција
– објасни особине магнетног поља Фарадејев закон електромагнетне индукције
сталних магнета и магнетног поља – Демонстрациони огледи:
електричне струје – Демонстрација поступака за наелектриса-
– разуме појам магнетног флукса и вање тела
појаву електромагнетне индукције – Ерстедов оглед
– Демонстрација електромагнетне индукције

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


– Сви стручни предмети у којима се примењује физика
– Математика
– Рачунарство и информатика

Назив предмета: ФИЗИКА


Годишњи фонд часова: 70 часова
Разред: други
Циљеви предмета – Продубљивање разумевања и усвајање нових знања из основних области у класичној и модерној физици
– Продубљивање разумевања о научном мишљењу и научним методама и схватање физичке слике света
– Продубљивање разумевања и усвајање нових знања из акустике и оптике

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Осцилације – Усвајање основних – објасни појам осцилација, њихов – Осцилације у механици, хармонијске На почетку теме ученике упознати
знања из осцилација настанак као и карактеристичне вели- осцилације; са циљевима и исходима
чине осцилаторног кретања (период, – Слободне, принудне, пригушене осцила- наставе/учења, планом рада и
учестаност, амплитуда); ције; начинима оцењивања
– разликује слободне, принудне и пригу- – Електромагнетне осцилације
шене осцилације; – Резонанција Облици наставе
– објасни настанак електромагнетних Предмет се реализује кроз следеће
осцилација и уочи њихову примену; облике наставе:
– објасни појам резонанције и уочи – теоријска настава 70 часова
њену примену у свакодневном животу
Таласи – Усвајање основних – објасни шта су таласи и како настају; – Механички таласи, карактеристике, врсте, Место реализације наставе
знања о таласима – објасни настанак електромагнетних настанак; Теоријска настава се реализују у
таласа и разликује различите врсте – Електромагнетни таласи, карактеристике, учионици
електромагнетних таласа; врсте, настанак;
– објасни принцип суперпозиције – Принцип суперпозиције таласа, покретни и Препоруке за реализацију
таласа; стојећи таласи; наставе
– разликује покретне од стојећих таласа; – Доплеров ефекат у акустици; – Коришћење стручне литературе,
– уочи појаву Доплеровог ефекта у – Интерференција таласа; шема, фолија за графоскоп, елек-
акустици; – Дифракција таласа; тронских презентација, демонстра-
– објасни појаве интерференције; – Поларизација таласа ционих средстава, рад у кабинету
– дифракције и поларизације механич- за физику, коришћење едукативних
ких таласа програма на рачунару;
– Јасно и конкретно излагање
Основе електроа- – Стицање неопходних – објасни основне карактеристике звука; – Основе акустике; градива са освртом на конкретне
кустике знања из области елек- – објасни принцип простирања звучног – Извори звука (тачкасти, дипол); примере из свакодневног живота
троакустике таласа; – Карактеристике звука; и праксе;
– објасни карактеристичне појаве при – Простирање звучног таласа; – Развијање и стварање такмичарског
простирању звучног таласа; – Карактеристинчне појаве при простирању духа код ученика, критичког присту-
– објасни појам чујног опсега, границе звучног таласа (рефлексија, дифракција, па у решавању проблема, индиви-
чујности и границе бола; рефракција, апсорпција, ); дуалност али и смисао за сарадњу и
– објасни аналогије између акустуичких – Електроакустичко-механичке аналогије; заједничко налажење решења;
и електричних величина; – Планирање интерактивних метода
рада
Репродукција – Стицање неопходних – објасни утицај простора на репродук- – Акустика просторија; Оквирни број часова по темама
звука знања из репродукције цију звука; – Резонатори, апсорбери и филтри; – Осцилације. . . . . . . . . . . . . . . . (6)
звука – објасни појам реверберације; – Озвучавање Звучничке кутије; – Таласи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (8)
– објасни улогу акустичких резонатора, – Заштита од буке; – Основе електроакустике. . . . (12)
апсорбера и филтра; – Репродукција звука . . . . . . . . (10)
– објасни поступак озвучавања у затво- – Оптика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . (12)
реном и на отвореном простору; – Квантна својства електромагнет-
– објасни структуру звучне кутије; ног зрачења и микрочестица . . (10)
– објасни појам буке и начине заштите – Таласна оптика . . . . . . . . . . . (12)
од буке;
Оптика – Усвајање основних – разликује преламање од одбијања – Преламање светлости;
знања о законитостима светлости и да објасни основне закони- – Одбијање светлости; Оцењивање
оптике тости преламања и одбијања светлости; – Огледала; Вредновање остварености исхода
– објасни огледало и сочиво и основне – Сочива; вршити кроз:
законитости преламања кроз ове оптич- – Интерференција светлости; – праћење остварености исхода;
ке објекте; – Дифракција светлости; – тестове знања;
– објасни појаве интерференције, пола- – Поларизација светлости; – тестове практичних вештина
ризације и дисперзије светлости – Дисперзија светлости;
– Доплеров ефекат у оптици
Квантна својства – Усвајање основ- – објасни појам кванта и појам фотона; – Појам Кванта Фотон;
електромагнетног них знања квантних – објасни када настаје фотоефекат; – Маса и импулс фотона;
зрачења и микро- својстава ЕМ зрачења и – објасни узрок настанка фотоефекта; – Фотоелектрични ефекат;
честица микрочестица – објасни Комптонов ефекат; – Ајнштајнов закон фотоелектричног ефекта;
– објасни таласна својства честица – Комптонов ефекат;
– Де Брољева релација;
– Дифракција електрона, електронски микро-
скоп
Таласна оптика – Продубљивање знања – разуме дуалистичку природу свет- – Дуалистичка природа светлости
из таласне оптике лости – Таласна оптика Интерференција светлости
– разуме појаве интерференције, ди- – Дифракција светлости Дифракциона
фракције и поларизације светлости решетка
– Дисперзија светлости кроз призму Врсте
оптичког спектра
– Апсорпциона спектрометрија Апсорпција
светлости, Ламберг – Беров закон
Параметри апсорпционе спектрометрије
– Поларизација светлости при одбијању
(Брустеров закон) и преламању (Николова
призма) Обртање равни поларизације
Сахариметар

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


– Математика, Основе електротехнике, Стручни предмети

ОСНОВЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 111 37 148
II 70 35 105
Укупно 181 72 253

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
− Стицање основних знања из области електростатике;
− Стицање основних знања из области једносмерних струја;
− Стицање основних знања из области електромагнетизма;
− Оспособљавање за практичну проверу појава и закона из области електротехнике.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА


Разред: први
Трајање модула (часови)
НАЗИВ МОДУЛА
Т В
Електростатика 25 10
Једносмерне струје 56 20
Електромагнетизам 30 7
УКУПНО: 111 37
Разред: други
Трајање модула (часови)
НАЗИВ МОДУЛА
Т В
Увод у наизменичне струје 12 9
Елементи у колу наизменичне струје 14 8
Везе елемената у колу наизменичне струје 28 12
Спрегнута и осцилаторна кола 10 4
Трофазни системи 6 2
УКУПНО: 70 35

4. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА


Назив модула: Електростатика
Трајање модула: 35 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
ТЕОРИЈА На почетку модула ученике упознати са
– Стицање – наводи, прерачунава и употребљава јединице; – Појам јединица Међународни систем јединица; циљевима и исходима наставе/учења, планом
основних знања о – дефинише основна и електрична својства мате- – Структура материје (проводници, полупроводници рада и начинима оцењивања
појавама у електро- рије, као и појам електрицитета; и изолатори); Облици наставе
техници; – објасни појмове: количину електрицитета, – Наелектрисано тело (појам и количина наелектри- Модул се реализује кроз следеће облике
наелектрисано тело; сања); наставе:
– Стицање ос- – објасни Кулонов закон и израчуна силу између – Кулонов закон; – теоријска настава (25 часова)
новних знања из два наелектрисана тела; – Електрично поље (графичко представљање – вежбе (10 часова)
области електро- – објасни и графички прикаже вектор поља у електричног поља, јачина поља усамљеног тачкастог
статике; некој тачки поља; наелектрисања, хомогено електрично поље, вектор Подела одељења на групе
– објасни појам потенцијала и напона, израчуна електричног поља); Одељење се дели на 2 групе приликом реали-
потенцијал у електричном пољу и напон између – Силе у електричном пољу; зације вежби
две тачке; – Електрични потенцијал и електрични напон;
– објасни поларизацију и пробој диелектрика; – Рад сила у електричном пољу; Место реализације наставе
– објасни појам капацитивности; – Поларизација диелектрика; – Учионица и лабораторија
– израчуна капацитивност плочастог конденза- – Капацитивност усамљеног проводника;
тора; – Капацитивност кондензатора (појам кондензатора, Препоруке за реализацију наставе
– израчуна еквивалентну капацитивност редне, капацитивност плочастог кондензатора, оптерећи- – На почетку наставе дати кратак увод у
паралелне и мешовите везе кондензатора; вање кондензатора, пробој диелектрика, врсте историјат развоја електротехнике Структуру
– израчуна појединачне напоне код редне и мешо- кондензатора); материје обрадити као наставак на претходно
вите везе кондензатора – Везивање кондензатора (редно, паралелно и мешо- знање из физике и хемије;
вито везивање кондензатора) – Електрично поље и појаве у њему обради-
ти првенствено графички и описно;
– Уз обраду појединих методских јединица
урадити и рачунске задатке;
ВЕЖБЕ – Редно, паралелно и мешовито везивање
– Оспособљавање – израчуна релативну и апсолутну грешку – Упознавање са лабораторијском опремом и инстру- кондензатора објаснити на неколико приме-
за практичну мерења; ментима; ра, а одмах након тога извршити демостра-
проверу појава и – обради и тумачи резултате мерења; – Класификација мерних грешака, тачност мерења и цију у лабораторији;
закона из области – демонстрира понашање наелектрисаних тела; обрада резултата мерења; – Током реализације модула увек се придр-
електростатике – демонстрира пуњење и пражњење конденза- – Наелектрисано тело; жавати истог принципа: теоретски објаснити
тора; – Кондензатори, пуњење и пражњење; појаву или законитост, потврдити је рачунски
– израчуна и измери еквивалентну капацитивност – Везивање кондензатора (тамо где је то могуће) а онда извршити
веза кондензатора демонстрацију или мерења у лабораторији;
– Током трајања модула реализовати најмање
један тест знања
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– активност на часу
– праћење практичног рада
– самостални практични рад
– По могућности, у једном термину радити
једну вежбу, а највише пет вежби у једном
циклусу;
– Једна вежба се ради два спојена школска
часа и за то време трeба да се ураде сва
мерења и обраде резултати;
– Где год је могуће, лабораторијска мерења
потврдити и рачунским путем, или урадити
одговарајућу симулацију на рачунару;
– У лабораторији треба да буде довољно
радних места да за једним радним столом
буду два до три ученика;
– Почетак вежби усагласити са теоријском
наставом тако да одговарајуће вежбе следе
одмах након обраде теоријског градива;
– Пре почетка рада у лабораторији упознати
ученике са опремом и инструментима и де-
финисати мерне грешке Детаљно обрадити
тему „Обрада резултата мерења”
Назив модула: Једносмерне струје
Трајање модула: 76 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Стицање – дефинише једносмерну струју и појмове као ТЕОРИЈА На почетку модула ученике упознати са
основних знања што су позитивна и негативна струја, физички и – Појам једносмерне електричне струје (дејства циљевима и исходима наставе/учења, планом
о елементима технички смер струје; електричне струје, јачина и густина електричне рада и начинима оцењивања
електричног кола и – израчуна јачину струје; струје);
њиховој улози; – објасни и израчуна густину струје; – Појам електричног кола и његови елементи (елек- Облици наставе
– дефинише електрично коло и услов да у колу трични генератор, електромоторна сила генератора, Модул се реализује кроз следеће облике
– Оспособљавање тече струја; пријемник, прекидач, проводници); наставе:
за решавање елек- – објасни елементе електричног кола; – Отпорници (електрична отпорност, отпорност – теоријска настава (56 часова)
тричних кола; – објасни електромоторну силу генератора; проводника, зависност отпорности од темепературе, – вежбе (20 часова)
– објасни и израчуна електричну отпорност; електрична проводност);
– наведе врсте отпорника; – Омов закон (референтни смер струје и напона); Подела одељења на групе
– објасни електричну проводност; – Мерење струје и напона; Одељење се дели на 2 групе приликом реали-
– дефинише, објасни и примењује Омов закон; – Први Кирхофов закон; зације вежби
– објасни мерење струје, напона, отпора, снаге – Џулов закон; Место реализације наставе
и рада; – Електрични рад и електрична снага Мерење – Учионица и лабораторија
– дефинише, објасни и примењује Први електричне снаге;
Кирхофов закон; – Решавање простог кола са реалним генератором; Препоруке за реализацију наставе
– дефинише и објасни Џулов закон; – Снага генератора, снага пријемника, коефицијент – На почетку овог модула објаснити физичку
– израчуна снагу и рад помоћу Џуловог закона; корисног дејства генератора; суштину струје, физички и технички смер,
– решава проста кола са реалним генератором; – Режими рада генератора (режим празног хода, позитивну и негативну струју;
– израчуна снагу генератора и снагу пријемника; кратког споја и режим максималне корисне снаге); – Густину струје објаснити графички и дати
– објасни режиме рада генератора; – Напонски генератор (редна и паралелна веза гене- практичне вредности које се сусрећу код елек-
– решава различите везе генератора; ратора, еквивалентни генератор); тричних инсталација, трансформатора и сл ;
– дефинише струјни генератор; – Струјни генератор (идеалан и реалан струјни – Електрично коло упоредити са неким меха-
– објасни претварање струјног генератора у генератор); ничким системом у којем се врши двострука
напонски и обрнуто; – Претварање струјног генератора у напонски и конверзија енергије, где се енергија
– израчуна еквивалентну отпорност различитих обрнуто; неподесна за директну употребу претвара у
веза отпорника; – Везивање отпорника (редно, паралелно и мешови- електричну (на пример потенцијална енер-
– решава кола помоћу уопштеног Омовог закона; то везивање отпорника); гија воде), затим преноси до потрошача и ту
– дефинише, објасни и примењује Други – Уопштени Омов закон (решавање кола помоћу се претвара у енергију погодну за коришћење
Кирхофов закон; уопштеног Омовог закона); (на пример у светлосну и топлотну);
– одреди напон између две тачке у колу, – Други Кирхофов закон (појам сложеног електрич- – Код генератора обрадити и практични на-
– одреди потенцијале у колу; ног кола, дефиниција Другог Кирхофовог закона, чин мерења њихове унутрашње отпорности;
– напише систем једначина за решавање сложеног одређивање напона између две тачке у колу, одређи- – Приликом обраде овог модула урадити ве-
кола; вање потенцијала у колу); лики број задатака Код решавања сложених
– решава сложено коло са две контуре директном – Решавање сложених кола (директном применом кола увежбати писање потребних једначина
применом Првог и Другог Кирхофовог закона; Првог и Другог Кирхофовог закона, као и претва- за формирање система једначина, а решавати
– решава сложена кола претварањем струјног рањем напонског генератора у струјни и обрнуто) само системе једначина са три непознате
генератора у напонски и обрнуто; величине;
– Објаснити претварање напонског генерато-
ра у струјни помоћу напона празног хода и
струје кратког споја, па затим показати како
се решавају сложена кола на тај начин;
– Током реализације модула увек се придр-
жавати истог принципа: теоретски објаснити
појаву или законитост, потврдити је рачунски
(тамо где је то могуће), а онда извршити
демонстрацију или мерења у лабораторији;
– Током трајања модула реализовати најмање
два теста, а први писмени задатак реализова-
ти пре краја првог полугодишта

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– активност на часу
– праћење практичног рада
– самостални практични рад
– Оспособљавање – употребљава мерне аналогне и дигиталне ин- ВЕЖБЕ – По могућности, у једном термину радити
за практично струменте (амперметар, волтметар, омметар) – Упознавање са мерном опремом и инструменти- једну вежбу, а највише пет вежби у једном
проверавање појава – покаже дејства електричне струје; ма Коришћење аналогног и дигиталном мерног циклусу;
и закона из једно- – измери напон, струју и електрични отпор у инструмента; – Једна вежба се ради два спојена школска
смерних струја; колу; – Дејства електричне струје; часа и за то време трeба да се ураде сва
– измери снагу у колу; – Мерење напона, струје и електричног отпора; мерења и обраде резултати;
– Оспособљавање – провери Омов закон; – Мерење снаге; – У лабораторији треба да буде довољно
за мерење елек- – провери Први и Други Кирхофов закон; – Омов закон; радних места да за једним радним столом
тричних величина – измери електромоторну силу, напон на отп- – Први и Други Кирхофов закон; буду два до три ученика;
терећеном генератору и унутрашњу отпорност – Мерења на генераторима; – Почетак вежби усагласити са теоријском
генератора; – Везе отпорника, зависност отпорности од темпе- наставом тако да одговарајуће вежбе следе
– израчуна и измери еквивалентну отпорност ратуре одмах након обраде теоријског градива;
различитих веза отпорника; – Где год је могуће, лабораторијска мерења
– решава просто коло са више генератора потврдити и рачунским путем, или урадити
и провери решења мерењем; одговарајућу симулацију на рачунару;
– решава сложено коло и провери решења – Пре почетка мерења, упознати ученике са
мерењем инструментима и прибором који ће бити ко-
ришћен (амперметром, волтметром, оммет-
ром, потенциометром, реостатом, изворима
напајања ) и објаснити им како се очитавају
аналогни а како дигитални инструменти
Назив модула: Електромагнетизам
Трајање модула: 37 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
ТЕОРИЈА
– Стицање ос- – објасни појам магнета, магнетног поља; – Појам магнетног поља (појам и врсте магнета); На почетку модула ученике упознати са
новних знања из – графички представи магнетно поље; – Графичко представљање магнетног поља; циљевима и исходима наставе/учења, планом
области електро- – објасни магнетна својства материје; – Магнетна својства материје (магнетна пермеабил- рада и начинима оцењивања
магнетизма; – наведе поделу магнетних и феромагнентих ност, врсте магнетних материјала);
материјала; – Магнетна индукција; Облици наставе
– објасни и израчуна магнетну индукцију струје у – Био–Саваров закон (вектор магнетне индукције и Модул се реализује кроз следеће облике
правом проводнику и одреди њен смер; вектор магнетног поља); наставе:
– објасни магнетну индукцију у навојку и намо- – Амперов закон (магнетно поље праволинијског – теоријска настава (30 часoвa)
тају и одреди њен смер; проводика, магнетно поље навојкa и намотајa); – вежбе (7 часова)
– објасни магнећење феромагнетних материјала и – Магнећење феромагнетних материјала;
магнетни хистерезис; – Магнетни хистерезис; Подела одељења на групе
– објасни магнетно коло и Кап-Хопкинсонов за- – Флукс вектора магнетне индукције Одељење се дели на 2 групе приликом реали-
кон и израчуна величине везане за магнетно коло; – Магнетно коло Кап–Хопкинсонов закон; зације вежби
– објасни и израчуна електромагнетну и електро- – Електромагнетна сила (појам електромагнетне
динамичку силу и одреди њихов смер; силе, одређивање вектора електромагнетне силе); Место реализације наставе
– објасни Фарадејев закон и његову примену код – Електродинамичка сила (узајамно деловање два – Учионица и лабораторија
праволинијског проводника, навојка и намотаја у проводника са струјом, одређивање вектора електро-
магнетном пољу; динамичке силе); Препоруке за реализацију наставе
– одреди смер индуковане електромоторне силе; – Навојак и намотај у магнетном пољу; – Појам магнетног поља обрадити ос-
– објасни принцип рада генератора једносмерне – Електромагнетна индукција (Фарадејев закон, лањајући се на претходно знање из основне
струје; Ленцово правило); школе По могућности показати његов облик
– објасни принцип рада електромотора једно- – Индукована електромоторна сила у намотају и пра- помоћу гвоздене пиљевине;
смерне струје; волинијском проводнику, смер индуковане емс); – Смерове величина у магнетизму прикази-
– објасни самоиндукцију и израчуна индуктив- – Електромотор једносмерне струје и генератор вати помоћу правила десне и леве руке или
ност намотаја; једносмерне струје; левог и десног завртња;
– објасни узајамну индукцију; – Индуктивност кола (индуктивност калема, зави- – Принцип рада електромотора и генератора
– објасни принцип рада трансформатора; сност индуктивности од броја навојака, димензија једносмерне струје обрадити на реалним
– објасни вртложне струје; и језгра); примерима;
– решава задатке – Електромоторна сила самоиндукције; – Међусобну индукцију и вртложне струје
– Међусобна индукција; обрадити првенствено описно;
– Трансформатор; – Током реализације модула увек се придр-
– Вртложне струје жавати истог принципа: теоретски објаснити
појаву или законитост, потврдити је рачунски
(тамо где је то могуће) а онда извршити
демонстрацију или мерења у лабораторији;
– Током трајања модула реализовати најмање
један тест знања, а други писмени задатак
реализовати по завршетку овог модула

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– активност на часу
– праћење практичног рада
– самостални практични рад
– Оспособљавање – покаже узајамно дејство магнета, магнета и ВЕЖБЕ – По могућности, у једном термину радити
ученика за прак- меког гвожђа, као и електромагнета; – Магнети и електромагнети; једну вежбу Једна вежба се ради два спојена
тично проверавање – измери индуктивност калема; – Калемови; школска часа и за то време трeба да се ураде
појава и закона из – изводи закључке о промени индуктивности у – Електромагнетна индукција сва мерења и обраде резултати;
области електро- зависности од промене броја навоја, димензија – У лабораторији треба да буде довољно
магнетизма и језгра; радних места да за једним радним столом
– покаже примере самоиндукције и објасни буду два до три ученика;
примере из праксе – Почетак вежби усагласити са теоријском
наставом тако да одговарајуће вежбе следе
одмах након обраде теоријског градива;
– Где год је могуће, лабораторијска мерења
потврдити и рачунским путем, или урадити
одговарајућу симулацију на рачунару
Разред: други
Назив модула: Увод у наизменичне струје
Трајање модула: 21 часа

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Усвајање знања – објасни производњу наизменичне електромо- – Појам и значај наизменичне струје Добијање На почетку модула ученике упознати са
о основним вели- торне силе; простопериодичне електромоторне силе Генератор циљевима и исходима наставе/учења, планом
чинама у теорији – објасни, примени и израчуна параметре наизме- наизменичне електромоторне силе; рада и начинима оцењивања
наизменичних ничних величина; – Параметри наизменичних величина (тренутна
струја: добијање – представи наизменичне величине помоћу фазо- вредност, амплитуда, периода, фаза и почетна фаза, Облици наставе
наизменичне ра и комплексних бројева; учестаност, кружна учестаност, средња вредност, Модул се реализује кроз следеће облике
електромоторне – сабира и одузима наизменичне величине; ефективна вредност); наставе:
силе; параметри – Представљање наизменичних величина помоћу – теоријска настава (12 часова)
и представљање фазора; – вежбе (9 часова)
наизменичних ве- – Представљање наизменичних величина помоћу
личина; операције комплексних бројева; Подела одељења на групе
над наизменичним – Сабирање и одузимање наизменичних величина; Одељење се дели на 2 групе приликом
величинама; реализације:
– вежби
Место реализације наставе
– Учионица и лабораторија

Препоруке за реализацију наставе


– На почетку обраде наизменичних струја
обрадити основне појмове из тригономет-
рије уколико нису обрађени у математици :
дефинисати тригонометријске функције,
ток тригонометријских функција, појам
радијана;
– Детаљно обрадити параметре наизменич-
них величина;
– Током трајања модула реализовати најмање
један тест знања
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– активност на часу
– праћење практичног рада
– самостални практични рад
– Оспособљавање – Измери наизменични напон осцилоскопом; Вежбе
ученика за мерења – Измери фазну разлику два напона осцилоско- – Мерење наизменичног напона аналогним и диги- – По могућности, у једном термину радити
наизменичних пом; талним инструментима; једну вежбу, а највише пет вежби у једном
величина – Измери учестаност осцилоскопом – Упознавање са начином коришћења осцилоскопа; циклусу;
– Мерење параметара наизменичног напона осци- – Једна вежба се ради два спојена школска
лоскопом; часа и за то време трeба да се ураде сва
– Мерење фазне разлике два напона и учестаности мерења и обраде резултати;
осцилоскопом – Где год је могуће, лабораторијска мерења
потврдити и рачунским путем, или урадити
одговарајућу симулацију на рачунару;
– У лабораторији треба да буде довољно
радних места да за једним радним столом
буду два до три ученика;
– Почетак вежби усагласити са теоријском
наставом тако да одговарајуће вежбе следе
одмах након обраде теоријског градива;
– Упознати ученике са начином коришћења
осцилоскопа
Назив модула: Елементи у колу наизменичне струје
Трајање модула: 22 часа

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Усвајање – нацрта временске и фазорске дијаграме за напон – Елементи у колу наизменичне струје Отпорник у На почетку модула ученике упознати са
основних знања и струју у колу наизменичне струје у коме се колу наизменичне струје; циљевима и исходима наставе/учења, планом
о елементима у налази један од елемената: отпорник, калем или – Калем у колу наизменичне струје; рада и начинима оцењивања
колу наизменичне кондензатор; – Кондензатор у колу једносмерне струје (пуњење и Облици наставе
струје; – израчуна комплексне импедансе елемената, пражњење кондензатора); Модул се реализује кроз следеће облике
реактивну отпорност калема и кондензатора; – Кондензатор у колу наизменичне струје; наставе:
– Израчунавање – објасни понашање калема у колу наизменичне – Снаге у колу наизменичне струје (појам тренутне, – теоријска настава (14 часова)
импедансе елеме- струје; активне, реактивне и привидне снаге); – вежбе (8)
ната; – објасни понашање кондензатора у колу једно- – Снага у колу са отпорником; Снага у колу са кале- Подела одељења на групе
смерне струје и у колу наизменичне струје; мом Снага у колу са кондензатором; Одељење се дели на 2 групе приликом
– одреди фазни померај између напона и струје за реализације:
– Израчунавање елементе у колу наизменичне струје; – вежби
снаге; – дефинише и израчунава снаге за елементе у
колу наизменичне струје; Место реализације наставе
– напише и користи приликом решавања задатака – учионица и лабораторија
Омов закон за ефективне вредности струје и
напона; Препоруке за реализацију наставе
– Детаљно обрадити све елементе у колу
наизменичне струје цртајући временске и
фазорске дијаграме;
– Објаснити шта се дешава са електричном
енергијом у њима;
– Дефинисати тренутну, активну, реактивну
и привидну снагу;
– Током трајања модула реализовати један
тест знања, a пред крај полугодишта урадити
и писмени задатак

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– активност на часу
– праћење практичног рада
– самостални практични рад
– Оспособљавање – измери наизменични напон и струју аналогним ВЕЖБЕ – По могућности, у једном термину радити
ученика за мерења и дигиталним инструментима; – Мерење струје и напона у колима наизменичне једну вежбу, а највише пет вежби у једном
наизменичних – измери наизменични напон на отпорнику, кале- струје аналогним и дигиталним мерним инструмен- циклусу;
величина му и кондензатору осцилоскопом; тима – Једна вежба се ради два спојена школска
– измери снагу; – Мерење напона на отпорнику, калему и конденза- часа и за то време трeба да се ураде сва
– провери Омов закон тору осцилоскопом мерења и обраде резултати;
– Мерење снаге – Где год је могуће, лабораторијска мерења
– Провера Омовог закона за ефективне вредности потврдити и рачунским путем, или урадити
струје и напона одговарајућу симулацију на рачунару;
– У лабораторији треба да буде довољно
радних места да за једним радним столом
буду два до три ученика;
– Почетак вежби усагласити са теоријском
наставом тако да одговарајуће вежбе следе
одмах након обраде теоријског градива;
– За мерење наизменичног напона користи
осцилоскоп За мерења ефективних вреднос-
ти напона и струје користити мултиметар
Снагу мерити UI методом, али и ватметром
Назив модула: Везе елемената у колу наизменичне струје
Трајање модула: 40 часа

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Израчунавање – нацрта временске и фазорске дијаграме напона – Редна веза отпорника, калема и кондензатора На почетку модула ученике упознати са
импедансе редних, и струја код редних веза; Појам импедансе Редна резонанса; циљевима и исходима наставе/учења, планом
паралелних и – дефинише и израчунава импедансу редних веза, – Редна веза отпорника и калема; рада и начинима оцењивања
комбинованих веза њен модуо и фазни угао; – Редна веза отпорника и кондензатора Облици наставе
елемената; – напише Омов закон за ефектвне вредности Нискофреквенцијски и високофреквенцијски Модул се реализује кроз следеће облике
напона и струја; филтар; наставе:
– Израчунавање – објашњава улогу НФ и ВФ филтара у електро- – Снаге код редне везе елемената, фактор снаге; – теоријска настава (28 час)
струја, напона и техници; – Паралелна веза пријемника Појам адмитансе; – вежбе (12)
снага код редних, – дефинише редну резонансу и резонантну – Паралелна веза отпорника, калема и кондензатора; Подела одељења на групе
паралелних и фреквенцију, израчунава резонантну фреквенцију; – Комбиноване везе елемената; Одељење се дели на 2 групе приликом
комбинованих веза – дефинише снаге код редних веза; – Појам сложеног кола и решавање сложених кола реализације:
елемената; – дефинише адмитансу и објасни како се она (применом Првог и Другог Кирхофовог закона); – вежби
израчунава из импедансе;
– решава комбиновану везу елемената; Место реализације наставе
– Решавање сложе- – решава сложено коло са две контуре применом – учионица и лабораторија
них кола наизмени- Првог и Другог Кирхофовог закона;
чне струје; Препоруке за реализацију наставе
– Код редних веза елемената нацртати прво
временске, а затим фазорске дијаграме
Фазорске дијаграме цртати тако да је фазор
струје на фазној оси Импедансе дати у
апсолутном и комплексном облику Решавати
већи број задатака;
– Омов закон дати за ефективне и ком-
плексне вредности струје и напона;
– Код паралелних веза елемената дефинисати
снаге и поправак фактора снаге;
– Комбиновану везу елемената обрадити на
примерима;
– Дефинисати сложено коло и навести начи-
не за решавање сложених кола, задржати се
на колу са две независне контуре и примени
Кирхофових закона при његовом решавању
У електричним колима са више контура,
писати само систем једначина;
– Током трајања модула реализовати најмање
један тест знања
– Оспособљавање – Измери наизменични напон на елементима ВЕЖБЕ – По могућности, у једном термину радити
ученика за мерење редног RLC, RL и RC кола осцилоскопом и – Мерење наизменичнх напона и струје у редном једну вежбу, а највише пет вежби у једном
наизменичних мултиметром; RL колу циклусу;
величина; – Одреди граничну учестаност НФ и ВФ филтра; (троуглови отпора, напона и снага); – Једна вежба се ради два спојена школска
– Провери Први и Други Кирхофовог закон – Мерење наизменичних напона и струје у редном часа и за то време трeба да се ураде сва
– Оспособљавање RC колу (троуглови отпора, напона и снага); мерења и обраде резултати;
ученика за прак- – Мерење наизменичних напона и струје у редном – Где год је могуће, лабораторијска мерења
тично проверавање RLC колу; потврдити и рачунским путем, или урадити
закона – Одређивање пропусног опсега НФ и ВФ филтара; одговарајућу симулацију на рачунару;
– Мерење наизменичног напона и струја у паралел- – У лабораторији треба да буде довољно
ном RLC колу и комбинованој вези елемената; радних места да за једним радним столом
– Мерење фактора снаге буду два до три ученика;
(нпр метода 3 V–метра); – Почетак вежби усагласити са теоријском
– Провера Првог и Другог Кирхофовог закона наставом тако да одговарајуће вежбе следе
одмах након обраде теоријског градива;
– За мерења наизменичног напона користи
осцилоскоп или мултиметар;
– Мултиметром мерити ефективну вредност
струје

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– активност на часу
– праћење практичног рада
– самостални практични рад
Назив модула: Спрегнута и осцилаторна кола
Трајање модула: 14 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Усвајање – Објасни индуктивну спрегу калема и њену при- – Индуктивно спрегнути калемови; На почетку модула ученике упознати са
основних знања мену, израчуна коефицијент индуктивне спреге; – Трансформатор и аутотрансформатор; циљевима и исходима наставе/учења, планом
о спрегнутим и – Објасни принцип рада трансформатора и ауто- – Слободне осцилације и Томсонов образац; рада и начинима оцењивања
осцилаторним трансформатора и њихову примену; – Редно и паралелно осцилатотно коло Фактор Облици наставе
колима и њиховом – Објасни слободне осцилације и изведе доброте и пропусни опсег; Модул се реализује кроз следеће облике
применом Томсонов образац; – Спрегнута осцилаторна кола – врсте спрега; наставе:
– Објасни принцип рада редног осцилаторног – теоријска настава (10 часова)
кола; – вежбе (4)
– Објасни принцип рада паралелног осцилаторног Подела одељења на групе
кола; Одељење се дели на 2 групе приликом
реализације:
– вежби
Место реализације наставе
– учионица и лабораторија
Препоруке за реализацију наставе
Током трајања модула реализовати најмање
један тест знања
– Објаснити детаљно индуктивну спрегу
калемова и њену примену, кроз примере
објаснити израчунавање коефицијента
индуктивне спреге
– Обрадити трансформатор и аутотрансфор-
матор са становишта примене и одређивања
односа трансформације
– Обрадити идеално и реално осцилаторно
коло
– За редно и паралелно осцилаторно коло
вежбати израчунавање резонантне учес-
таности, одређивање пропусног опсега и
фактора доброте
– Спрегнута осцилаторна кола обрадити
само информативно

Након реализације модула урадити тест


знања, а пред крај школске године урадити
други писмени задатак
– Одреди резонантну учестност редног ВЕЖБЕ – По могућности, у једном термину радити
осцилаторног кола; – Одређивање резонантне фреквенције редног и једну вежбу Једна вежба се ради два спојена
– Одреди резонантну учестност паралелног паралелног осцилаторног кола; школска часа и за то време трeба да се ураде
осцилаторног кола; сва мерења и обраде резултати;
– Израчуна преносни однос трансформатора и – Одређивање преносног односа трансформатора и – Где год је могуће, лабораторијска мерења
аутотрасформатора аутотрасформатора потврдити и рачунским путем, или урадити
одговарајућу симулацију на рачунару;
– У лабораторији треба да буде довољно
радних места да за једним радним столом
буду два до три ученика;
– Почетак вежби усагласити са теоријском
наставом тако да одговарајуће вежбе следе
одмах након обраде теоријског градива

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– активност на часу
– праћење практичног рада
– самостални практични рад
Назив модула: Трофазни системи
Трајање модула: 8 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Усвајање – Наведе основне карактеристике трофазног – Основни појмови о трофазним системима На почетку модула ученике упознати са
основних знања система и објасни начин добијања трофазне Симетрични и несиметричан трофазни систем; циљевима и исходима наставе/учења, планом
о трофазним електромоторне силе; – Веза намотаја генератора у звезду и троугао; рада и начинима оцењивања
системима, врстама – Објасни везивање намотаја генератора у звезду – Веза пријемника у звезду и троугао; Облици наставе
и применом ових и троугао; – Снага трофазног система; Модул се реализује кроз следеће облике
система – Објасни везивање пријемника у звезду у – Обртно магнетно поље; наставе:
троугао; – Примена обртног магнетног поља (синхрони и – теоријска настава (6 часова)
– упореди симетричан и несиметричан трофазни асинхрони мотори); – вежбе (2)
систем
– објасни примену обртног магнетног поља; Подела одељења на групе
Одељење се дели на 2 групе приликом
реализације:
ВЕЖБЕ – вежби
– Мерење активне снаге у трофазном равномерно
– Измери активну снагу у трофазном равномерно оптерећеном систему методом једног ватметра; Место реализације наставе
оптерећеном систему; – Мерење снаге у трофазном неравномерно – учионица и лабораторија
– Измери активну снагу у трофазном неравномер- оптерећеном систему са и без нултог проводника
но оптерећеном систему методом три ватметра Препоруке за реализацију наставе
– Трофазни генератор обрадити помоћу
непомичног магнета, али нагласити да се
у пракси магнет окреће, а навоји стоје
Везивање навоја генератора у звезду и тро-
угао и везивање навоја пријемника у звезду у
троугао урадити информативно;
– Нагласити зашто је погодније везивање
навоја у звезду за нисконапонску мрежу;
– Показати како се везују пријемници код
симетричног и несиметричног система;
– Обртно магнетно поље приказати помоћу
фазорских дијаграма;
– Решавати једноставне задатке;
– Током трајања модула реализовати нај-
мање један тест знања

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– активност на часу
– праћење практичног рада
– самостални практични рад
– По могућности, у једном термину радити
једну вежбу Једна вежба се ради два спојена
школска часа и за то време трeба да се ураде
сва мерења и обраде резултати;
– Где год је могуће, лабораторијска мерења
потврдити и рачунским путем, или урадити
одговарајућу симулацију на рачунару;
– У лабораторији треба да буде довољно
радних места да за једним радним столом
буду два до три ученика;
– Ако не постоји могућност за самосталан
рад ученика онда ове вежбе одрадити кроз
демонстрацију;
– Почетак вежби усагласити са теоријском
наставом тако да одговарајуће вежбе следе
одмах након обраде теоријског градива

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА , ОДНОСНО МОДУЛИМА


– Математика
– Физика
– Eлектроника
РАЧУНАРСКА ГРАФИКА И МУЛТИМЕДИЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 74 74

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Оспособљавање ученика за рад са алатима за обраду текста;
– Оспособљавање ученика за рад са основним елементима програма за обраду слика;
– Оспособљавање ученика за рад са основним елементима програма за обраду звука;
– Оспособљавање ученика за рад са основним елементима програма за обраду видео фајлова;
– Оспособљавање ученика за рад са основним елементима програма за израду анимација;
– Оспособљавање ученика за коришћење једног програма за израду презентација;
– Оспособљавање ученика за израду једног самосталног пројекта.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА


Разред: први
Ред бр НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула (часови)
1 Рад са текстом 6
2 Обрада слике на рачунару 22
3 Обрада звука 8
4 Обрада видео фајлова 10
5 Анимација 10
6 Израда мултимедијалне презентације 10
7 Израда самосталног пројекта 8

4. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА

Назив модула: Рад са текстом


Трајање модула: 6 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА

– Оспособљавање – подешава тастатуру за употребу различитих – Формати текста који се најчешће користе у На почетку модула ученике упознати са
ученика за рад са врста фонтова и познаје и инсталира различите рачунару; циљевима и исходима наставе/учења, планом
алатима за обраду фонтове; – Текст едитори и текст процесори; рада и начинима оцењивања
текста – разликује и користи различите алате за обраду – Подешавање тастатуре за употребу различитих
текста; врста фонтова; Облици наставе
– умеће симболе и креира пречице за најчешће – Инсталација жељених фонтова; Модул се реализује кроз следеће облике
коришћене симболе; – Алати за обраду текста Фонтови; наставе:
– креира сопствени фонт/слова помоћу фонт – Уметање симбола и креирање пречица за најчешће – вежбе (6 часова)
едитора коришћене симболе;
– Фонт едитор (креирање сопствених слова); Подела одељења на групе
– АRT едитори; Одељење се дели на групе до 15 ученика
– Примена текста у мултимедији
Место реализације наставе
– рачунарски кабинет

Препоруке за реализацију наставе


– Конкретне примере за вежбање прилагоди-
ти образовном профилу кроз корелацију са
стручним предметима
– При реализацији овог модула инсистира-
ти на правопису и употреби одговарајућег
језика тастатуре

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– тестове вештина;
– праћење практичног рада;
– самостални практични рад
Назив модула: Обрада слике на рачунару
Трајање модула: 22 часа

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Оспособљавање – објасни како настаје дигитални запис слике; – Извори слика (цртеж, фотографија, преузимање На почетку модула ученике упознати са
ученика за рад са – дефинише појмове: пиксел, резолуција, дина- слика са Интернета, скенирана слика, слика екрана); циљевима и исходима наставе/учења, планом
основним елемен- мички распон, векторска и битмапирана графика; – Основни појмови (пиксели, резолуција слике, ди- рада и начинима оцењивања
тима програма за компјутерске боје и модели за представљање боја; намички распон, векторска и битмапирана графика,
обраду слика – разликује основне формате дигиталних слика; компјутерске боје; Облици наставе
– конвертује слике из једног формата у други; – Основни формати дигиталних слика; Модул се реализује кроз следеће облике
– користи готове библиотеке слика; – Обрада слика и основни поступци обраде; наставе:
– користи алате за обраду сликe; – Дигиталне слике намењене екранском приказу, – вежбе (22 часа)
– обрађује слику према унапред задатим крите- штампању и приказивању на Интернет странама;
ријумима (промена димензија (резолуције) слике, – Поступак скенирање слика; Подела одељења на групе
геометријске трансформације слике (транслација, – Основне карактеристике и врсте дигиталних Одељење се дели на групе до 15 ученика
ротација ), подешавање осветљаја, контраста, фотоапарата
боја и оштрине слике; Место реализације наставе
– користи филтере за додавање специјалних – Рачунарски кабинет
ефеката и монтажу;
– комбинује више слика за креирање сложених Препоруке за реализацију наставе
слика; – Конкретне примере за вежбање прилагоди-
– припрема слику за штампу, екрански приказ и ти образовном профилу кроз корелацију са
објављивање на Интернет странама; стручним предметима
– управља поступком скенирања слика; – Почети од креирања једноставних цртежа,
– набраја основне карактеристике и врсте диги- затим објаснити сликање екрана и обраду
талних фотоапарата тако добијених слика
– Демонстрирати поступак скенирања и
фотографисања дигиталним фотоапаратом
– Омогућити свим ученицима да стекну
практично искуство у раду са скенером и
дигиталним фотоапаратом
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– праћење практичног рада;
– самостални практични рад

Назив модула: Обрада звука


Трајање модула: 8 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Оспособљавање – разликује појмове дигиталног и аналогног – Звук и основни параметри звука; На почетку модула ученике упознати са
ученика за рад са звука; – Аналогни и дигитални звук; циљевима и исходима наставе/учења, планом
основним елемен- – објасни разлоге и начине компресије звука; – Формати звука; рада и начинима оцењивања
тима програма за – наброји и дефинише различите формате звука; – Компресија звука различитих формата;
обраду звука – конвертује звукове различитих формата; – Конвертовање звука различитих формата; Облици наставе
– врши обраду звучног записа према унапред – Обрада звука Модул се реализује кроз следеће облике
задатим критеријумима (одсецање, уплетање наставе:
и састављање, прилагођење јачине, fade-in и – вежбе (8 часова)
fade-out, ширење времена, инвертовање звука,
специјални ефекти ) Подела одељења на групе
Одељење се дели на групе до 15 ученика

Место реализације наставе


– Рачунарски кабинет

Препоруке за реализацију наставе


– Конкретне примере за вежбање прилагоди-
ти образовном профилу кроз корелацију са
стручним предметима
– Показати начине конвертовања звучног
записа из оригиналног формата у неки други
формат записа (нпр mp3 или wav)
– Демонстрирати ученицима рад у неком
од актуелних програмских пакета за обраду
звука
– Радити у бесплатним програмима, на пр
Audacity и сличним
– Показати како се може снимити глас или
неки други звук и обрадити, такође показати
како се може постојећи аудио запис сећи,
монтирати, користити ефекте

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– праћење практичног рада;
– самостални практични рад
Назив модула: Обрада видео фајлова
Трајање модула: 10 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Оспособљавање – објасни поступак дигитализације и компресије – Дигитализација и компресија видео записа; На почетку модула ученике упознати са
ученика за рад са видео записа; – Формати видео записа; циљевима и исходима наставе/учења, планом
основним елемен- – наброји и дефинише различите формате видео – Конвертовање видео сигнала различитих формата; рада и начинима оцењивања
тима програма записа; – Обрада видео секвенци:
за обраду видео – опише поступак конвертовања видео сигнала − монтажа видео записа, Облици наставе
фајлова различитог формата; − обрада слика (корекција боје, светлости, примена Модул се реализује кроз следеће облике
– врши обраду видео секвенце према унапред специјалних филтара ), наставе:
задатим критеријумима (монтирање видео записа, − додавање текста, – вежбе (10 часова)
корекција боје, светлости, примена специјалних − додавање видео ефеката,
филтара, додавање текста , додавање видео ефека- − додавање звука видео запису Подела одељења на групе
та, додавање звука видео запису) Одељење се дели на групе до 15 ученика

Место реализације наставе


– Рачунарски кабинет

Препоруке за реализацију наставе


– Конкретне примере за вежбање прилагоди-
ти образовном профилу кроз корелацију са
стручним предметима
– Формате (МPEG, МЈPEG, АVI, DV, RМ,
DivX) објаснити информативно
– Снимити кратке видео секвенце, обрадити
типове видео фајлова, објаснити обраду
видео секвенци, монтажу и примену ефеката
– Најједноставниjе је радити у програмском
пакету Movie Maker

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– праћење практичног рада;
– самостални практични рад

Назив модула: Анимација


Трајање модула: 10 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Оспособљавање – дефинише појам анимације; – Појам анимације; На почетку модула ученике упознати са
ученика за рад са – наброји и дефинише врсте компјутерских – Врсте компјутерске анимације; циљевима и исходима наставе/учења, планом
неким од програма анимација; – Алати за израду анимација; рада и начинима оцењивања
за израду анима- – наброји различите алате за израду анимација, – Анимације на веб-у;
ција препознаје њихове разлике и место примене; – Израда анимације Облици наставе
– користи неки од једноставнијих алата за израду Модул се реализује кроз следеће облике
анимација; наставе:
– израђује једноставну анимацију према унапред – вежбе (10 часова)
задатим критеријумима (број слика, боје, )
Подела одељења на групе
Одељење се дели на групе до 15 ученика

Место реализације наставе


– Рачунарски кабинет

Препоруке за реализацију наставе


– Конкретне примере за вежбање прилагоди-
ти образовном профилу кроз корелацију са
стручним предметима
– Дефинисати појам анимације, демонс-
трирати на примеру израду једноставне
анимације на задату тему
– Приликом упознавања ученика са врстама
анимација посебни акценат ставити на
анимације на Wеb-у (Shockwave Flash, GIF
анимације)
– Информативно упознати ученике са инте-
рактивним анимацијама
– Наставнику се препоручује рад са програ-
мима Gif Creator, Gif animator или Microsoft
Photo Story

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– праћење практичног рада;
– самостални практични рад
Назив модула: Израда мултимедијалне презентације
Трајање модула: 10 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Оспособљавање – подешава радно окружење програма за израду – Појам и основни појмови презентације; На почетку модула ученике упознати са
ученика за презентација; – Радно окружење; циљевима и исходима наставе/учења, планом
коришћење једног – управља презентацијама и чува их у различитим – Унос садржаја (текста, звука, графике, видеа, рада и начинима оцењивања
програма за израду форматима и верзијама; анимације); Облици наставе
презентација – израђује презентације према унапред задатим – Сложене презентације; Модул се реализује кроз следеће облике
критеријумима (текстом, звуком, сликом и – Приказивање презентација наставе:
анимацијом); – вежбе (10 часова)
– израђује сложене презентације (интерактивне,
са хиперлинковима и акционим дугмадима ); Подела одељења на групе
– приказује и излаже презентацију Одељење се дели на групе до 15 ученика

Место реализације наставе


– Рачунарски кабинет

Препоруке за реализацију наставе


– Подстицати ученике да користе претход-
но стечена знања при изради самосталне
презентације
– Конкретне примере за вежбање прилагоди-
ти образовном профилу кроз корелацију са
стручним предметима
– Објаснити начин креирања слајдова на
основу шаблона Указати на могућност
убацивања објеката из других програма
(програми за обраду текста, слика, цртежа,
табела, звука, видео записа)
– Објаснити појам анимације у слајду као и
различите ефекте преласка између слајдова
– Ученицима показати могућност комбино-
вања различитих мултимедијалних садржаја
и прављења мултимедијалних пројеката
– У начину презентовања мултимедијалног
садржаја поменути уређаје који служе за
приказивање мултимедијалног садржаја
– Препорука је да се ураде једноставне
презентације у програмима Power Point или
OpenOffice org

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– праћење практичног рада;
– самостални практични рад

Назив модула: Израда самосталног пројекта


Трајање модула: 8 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Оспособљавање – припреми план реализације самосталног – Кораци у изради самосталног пројекта; На почетку модула ученике упознати са
ученика за израду пројекта; – Шта самостални пројекат треба да садржи; циљевима и исходима наставе/учења, планом
једног самосталног – прикупи и обради потребан материјал и податке – Тимски рад у пројектном задатку; рада и начинима оцењивања
пројекта за израду пројекта; – Презентација готовог пројекта
– изради пројекат према задатим критеријумима; Облици наставе
– презентује готов пројекат Модул се реализује кроз следеће облике
наставе:
– вежбе (8 часова)

Подела одељења на групе


Одељење се дели на групе до 15 ученика

Место реализације наставе


– Рачунарски кабинет

Препоруке за реализацију наставе


– Циљ модула је да ученици примене стечено
знање из рачунарске графике и мултимедије
на пројекат по избору
– Теме пројекта могу бити слободне или их
наставник може одредити, али се препору-
чују теме везане за неку наставну јединицу
из предмета који се слуша у току школске
године
– Препоручује се да наставник оформи
тимове од три до четири ученика, који ће
радити на истом пројектном задатку, као и да
помогне ученицима да расподеле обавезе и
улоге у тиму

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– самостални практични рад

5. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА, ОДНОСНО МОДУЛИМА


– Рачунарство и информатика , Основе електротехнике

Назив предмета: ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ


Годишњи фонд часова: 111 часова
Разред: први
Циљеви предмета – Развијање свести ученика о значају примене информационо-комуникационих технологија
– Усвајање основних знања о структури и основним компонентама комуникационих мрежа
– Усвајање основних знања о различитим Интернет сервисима и апликацијама
– Оспособљавање ученика да правилно користе Интернет сервисе и апликације

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод у информа- – Усвајање основних – Дефинише појам информационо-кому- – Појам информационо-комуникационих На почетку теме ученике упознати
ционо-комуника- знања о појму и приме- никационих технологија технологија са циљевима и исходима
ционе технологије ни информационо-кому- – Наведе примену информационо-кому- – Историјат информационо-комуникационих наставе/учења, планом рада и
никационих технологија никационих технологија технологија начинима оцењивања
– Препозна примену информационо- – Примена информационо-комуникационих
комуникационих технологија у свом технологија Облици наставе
окружењу Предмет се реализује кроз следеће
Информације и – Усвајање основних – Дефинише појам податка и инфор- – Појам податка и информацијe облике наставе:
рачунари знања о информацијама мације – Мултимедијалне информације Теоријска настава (2 часа x 37
и њиховом преносу – Дефинише појам мултимедијалне – Структура рачунарских система седмица = 74 часа)
рачунарским информа- информације – Примена рачунарских система Лабораторијске вежбе (1 час x 37
ционим системима – Опише структуру рачунарских – Информациони системи седмица = 37 часова)
система – Основне компоненте информационог сис-
– Наведе могућности примене рачунар- тема (хардвер, софтвер, комуникације, базе Укупно: 111 часа
ских система података, процедуре)
– Дефинише појам информационог Место реализације наставе
система Теоријска настава се реализује у
– Наведе основне компоненте информа- учионици, а лабораторијске вежбе
ционог система у кабинету са рачунарима (за вежбе
– Опише функцију компоненти инфор- се препоручује по један ученик за
мационог система (хардвер, софтвер, ко- рачунаром)
муникације, базе података, процедуре)
Подела одељења на групе:
Телекомуни- – Усвајање основ- – Дефинише појам телекомуникација – Појам телекомуникација Одељење се дели на 2 групе прили-
кационе мреже них знања о преносу – Нацрта општу блок шему телекомуни- – Општа блок шема телекомуникационе ком реализације лабораторијских
података и медијумима кационе мреже мреже вежби
за пренос података у – Дефинише појам аналогног и дигитал- – Појам аналогног и дигиталног сигнала
телекомуникационим ног сигнала – Дигитални комуникациони системи Препоруке за реализацију
мрежама – Препозна облик аналогног и дигитал- – Пренос података, брзина и проток, капаци- наставе
ног сигнала тет канала – С обзиром да се за лабораторијске
– Дефинише појам дигиталног комуни- – Системи протокола вежбе одељење дели на 2 групе,
кационог система – Сигнализација и синхронизација у мрежи часове вежби организовати у блоку
– Опише принцип преноса података – Медијуми за пренос података (увијена од 2 часа
дигиталним комуникационим системом парица, коаксијални кабл, оптичко влакно, – На часовима теоријске наставе
– Дефинише брзину и проток преноса радио талас) све појмове и процесе презенто-
података, као и капацитет канала – Начини преноса података (синхрони, асин- вати на илустрован и једноставан
– Опише улогу система протокола хрони, изохрони) начин, истичући њихову суштину
– Опише улогу сигнализације и синхро- – Модели комуникације (point-to-point, и примену
низације у мрежи point-to-multipoint, broadcasting, client-server, – На часовима лабораторијских
– Наведе медијуме за пренос података peer-to-peer) вежби посебну пажњу посветити
– Објасни принцип преноса увијеном правилном и безбедном коришћењу
парицом Интернета и Интернет сервиса и
– Објасни принцип преноса коаксијал- апликација
ним каблом
– Објасни принцип преноса оптичким Оцењивање
влакном Вредновање остварености исхода
– Објасни принцип преноса радио вршити кроз:
таласом – праћење остварености исхода
– Наведе начине преноса података – тестове знања
– Разликује синхрони, асинхрони и – тестове практичних вештина
изохрони пренос
– Наведе моделе комуникације
– Разликује модела комуникације point-
to-point, point-to-multipoint, broadcasting,
client-server, peer-to-peer
Рачунарске мреже – Усвајање основних – Објасни значај рачунарских комуни- – Значај рачунарских комуникација Оквирни број часова по темама:
знања о рачунарским кација – Врсте рачунарских мрежа
мрежама различите вр- – Наведе врсте рачунарских мрежа – Карактеристике и топологија LAN Local Теорија:
сте, архитектури рачу- – Објасни топологију LAN Local Area Area Network) мреже Увод: 4
нарских мрежа, размени Network) мреже – Карактеристике и топологија WAN Wide Информације и рачунари: 6
података и глобалној – Објасни топологија WAN Wide Area Area Network) мреже Телекомуникационе мреже: 13
мрежи – Интернету Network) мреже – Бежична LAN мрежа (WLAN) Рачунарске мреже: 15
– Оспособљавање уче- – Објасни принцип рада WLAN мреже – Ethernet Интернет сервиси и апликације: 22
ника за примену мера за – Дефинише појам Ethernet-а – Интранет Екстранет Мултимедијалне комуникације: 8
заштиту података и при- – Дефинише појам Интранета – Архитектура рачунарских мрежа Интернет мултимедија: 6
ватности на Интернету – Дефинише појам Екстранета – Мрежна активна опрема (сервери, радне
– Опише архитектуру рачунарских станице, рутери, мостови) Лабораторијске вежбе:
мрежа – Мрежни софтвер
– Наведе мрежну активну опрему – Размена података у мрежи (datagram-и) Информације и рачунари: 2
– Наведе функцију сервера – Комуникација у мрежи (протоколи) Телекомуникационе мреже: 2
– Наведе функцију радне станице – Заштита рачунарских мрежа Рачунарске мреже: 5
– Наведе функцију рутера – Глобални Интернет Интернет сервиси и апликације: 20
– Наведе функцију моста – Историјат и значај Интернета Мултимедијалне комуникације: 4
– Објасни улогу мрежног софтвера – Организација Интернет мреже Интернет мултимедија: 4
– Објасни размену података у мрежи – Добављачи Интернет услуга (ISP – Internet
(datagram-а) Service Provider)
– Објасни улогу комуникација у мрежи – Интернет приступне мреже: модеми,
(протокола) изнајмљене линије (DSL, ADSL), кабловски
– Познаје потребу и методе заштите дистрибутивни системи (KDS), бежични
рачунарских мрежа приступ, оптика у приступу
– Опише организацију Интернет мреже – Сателитски приступ Интернету
– Наведе врсте Интернет приступних – Приступ Интернету преко мобилног
мрежа телефона
– Објасни улогу добављача Интернет – Сигурност података и приватности на
услуга Интернету Ауторска права Мере за заштиту
– Разликује приступ Интернету података и приватности на Интернету
модемом, изнајмљеном линијом (DSL, – Безбедност деце на Интернету
ADSL), кабловским дистрибутивним
системом (KDS), бежичним приступом,
оптиком у приступу
– Опише принцип сателитског приступа
Интернету
– Опише принцип приступа Интернету
преко мобилног телефона
– Објасни значај предузимања мера
за заштиту података и приватности на
Интернету
– Примењује мере за заштиту података и
приватности на Интернету
Интернет сервиси – Усвајање основних – Наведе основне сервисе Интернета – Основни сервиси Интернета
и апликације знања о сервисима – Објасни принцип слања и пријема – Електронска пошта (e-mail)
Интернета и коришћењу електронске поште – WWW (World Wide Web)
Интернет платформе за – Користи електронску пошту за кому- – FTP (File Transfer Protocol)
различите пословне и никацију – Основне Интернет апликације (пронала-
персоналне примене – Објасни начин коришћења WWW жење садржаја, комуникација, сарадња)
– Оспособљавање (World Wide Web) сервиса – Машине за претраживање (Search engine),
ученика за коришћење – Користи WWW сервис за приступ агенти, портали
Интернет сервиса и Интернет страницама – Интернет комуникација (chat, инстант
апликација – Објасни начин коришћења FTP (File поруке, Интернет телефонија, блог, Wiki)
Transfer Protocol) сервиса – Сарадња (Collaboration)
– Користи FTP сервис за слање и пријем – Телеконференције Видеоконференције
датотека – Рад на даљину (teleworking)
– Наведе основне Интернет апликације – Виртуелне заједнице
(проналажење садржаја, комуникација, – Електронско пословање (у трговини, бан-
сарадња) карству, здравству, јавној управи, маркетингу,
– Објасни начин функционисања ма- мобилно електронско пословање)
шина за претраживање (Search engine), – Електронско образовање
агената и портала – Дигитални потпис
– Користи машине за претраживање на – Рачунарство у облаку (cloud сервиси)
Интернету – Web 2 0 апликације
– Објасни начин функционисања
Интернет комуникација (chat, инстант
поруке, Интернет телефонија, блог, Wiki)
– Користи могућности
Интернеткомуникације
– Објасни начин примене Интернета за
сарадњу (Collaboration)
– Објасни начин функционисања теле-
конференција и видеоконференција
– Наведе врсте електронског пословања
– Разликује електронско пословање у
трговини, банкарству, здравству, јавној
управи, маркетингу, мобилно електрон-
ско пословање
– Објасни начин и могућности елек-
тронског образовања преко Интернета
– Користи могућности електронског
образовања
– Објасни појам дигиталног потписа
– Опише начин функционисања рачу-
нарства у облаку (cloud сервиси)
– Опише начин примене Интернета за
рад на даљину (teleworking)
– Објасни начин формирања виртуелнх
заједница
– Наведе намену и могућности сервиса
Web 2 0
– Користи Web 2 0 апликације
Мултимедијалне – Усвајање основних – Опише модел мултимедијалних – Модел мултимедијалних комуникација
комуникације знања о моделу мулти- комуникација – Елементи система
медијалних комуни- – Наведе елементе система – Streaming
кација, производњи и – Објасни појам Streaming-а – Multicasting
дистрибуцији мултиме- – Објасни појам Multicasting-а – Формати текстуалних датотека
дијалних садржаја – Наведе формате тексуалних датотека – Формати аудио датотека
– Оспособљавање уче- – Наведе формате аудио датотека – Формати видео датотека
ника за креирање мулти- – Наведе формате видео датотека – Формати датотека дигиталних фотографија
медијалног садржаја – Наведе формате датотека дигиталних – Производња мултимедијалних садржаја
фотографија – Дистрибуција мултимедијалних садржаја
– Објасни начин производње мултиме-
дијалних садржаја
– Користи текстуалне, аудио, видео и
датотеке дигиталних фотографија за
креирање мултимедијалног садржаја
– Објасни начин дистрибуције мултиме-
дијалних садржаја
Интернет мулти- – Усвајање основних – Наведе мултимедијалне садржаје који – Мултимедијални садржаји на Интернету
медија знања о приступу мул- се могу наћи на Интернету – Хипермедија
тимедијалним садржаји- – Објасни појам хипермедије – Претраживање и приступ мултимедијал-
ма и интерактивним – Објасни поступак претраживања и ним садржајима
мултимедијалним сер- приступа мултимедијалним садржајима – Интерактиван приступ мултимедијалним
висима на Интернету – Претражује и приступа мултимедијал- садржајима
– Оспособљавање уче- ним садржајима – Аудио/видео на захтев
ника за претраживање – Објасни значај интерактивног присту- – Дигитални радио и телевизија
и приступ мултиме- па мултимедијалним садржајима – Интерактивна телевизија
дијалним садржајима на – Наведе примере интерактивног
Интернету приступа мултимедијалним садржајима
– Приступа интерактивним мултиме-
дијалним садржајима
– Објасни начин коришћења услуге
аудио/видео на захтев
– Објасни значај и предности дигитал-
ног радиа и телевизије
– Објасни начин коришћења интерак-
тивне телевизије

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА/МОДУЛИМА


− Рачунарство и информатика
− Рачунарска графика и мултимедија
− Веб дизајн
− Веб програмирање
− Алати за управљање садржајем на интернету

ЕЛЕКТРОНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 105 35 0 0 0 140
III 70 35 0 0 0 105

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Стицање знања о физичким појавама и процесима у електроници и њихово разумевање на основу модела и теорија;
– Стицање знања о основним електронским компонентама, њиховим карактеристикама и примени у електронским колима;
– Стицање знања о основним појмовима о дигиталним колима и дигиталним информацијама;
– Стицање основних знања о појачавачким колима и изворима за напајање;
– Стицање основних знања о импулсним колима;
– Оспособљавање ученика за мерења из области електронике;
– Стицање основних знања о анализи, обради и представљању резултата мерења.
3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

Други разред

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Полупроводничке – Стицање основних – опише образовање PN споја; Диоде: На почетку ученике упознати са
компоненте знања о полупроводнич- – објасни инверзну и директну пола- – Кристална структура полупроводника и циљевима и исходима наставе /
ким компонентама ризацију PN споја и нацрта и објасни образовање PN споја; учења, планом рада и начинима
струјно – напонску карактеристику PN – Директно и инверзно поларисани PN спој оцењивања
споја; Карактеристике PN споја Пробој PN споја;
– наброји пробоје PN споја; – Капацитивност PN споја Диоде Врсте Реализација наставе
– наброји врсте диода и њихове најваж- диода (усмерачке, Зенер, варикап, Шотки,
није карактеристике и примену PIN диода); – теоријска настава (105 часа)
– опише принцип рада биполарног – Ознаке диода – лабораторијске вежбе (35 часа)
транзистора на моделу са заједничким
емитором; Транзистори: Број часова по темама
– наброји основне компоненте струја у – Принцип рада биполарног транзистора на
транзистору; моделу са заједничким емитором Основне – Полупроводничке
– дефинише коефицијент струјног компоненте струја у транзистору Везивање компоненте . . . . . . . . . . . . . (36+10)
појачања; транзистора; – Појачавачка кола . . . . . . . . (44+17)
– наброји карактеристике транзистора; – Коефицијент струјног појачања; – Увод у дигиталну
– нацрта транзистор у споју са заједнич- – Карактеристике транзистора; електронику . . . . . . . . . . . . . . (25+8)
ким емитером, базом и колектором; – Параметри (π параметри) биполарног тран-
– нацрта еквивалентну шему биполар- зистора и еквивалентна шема транзистора за Место реализације наставе
ног транзистора; наизменични сигнал; Учионица и лабораторија
– наброји ограничења у раду транзис- – Ограничење у раду транзистора;
тора; – Принцип рада транзистора са ефектом Подела одељења на групе
– опише принцип рада транзистора са поља (FЕТ-а) на моделу са заједничким Приликом реализације вежби
ефектом поља на моделу са заједничким сорсом Статичке карактеристике FЕТ-а одељење се дели на групе до 15
сорсом и нацрта еквивалентну шему Параметри FЕТ-а и еквивалентна шема ученика
транзистора; транзистора за наизменични сигнал;
– наброји услове за рад појединих типо- – MOSFET-ови VMOSFET-ови; Оцењивање
ва транзистора; – Ознаке транзистора
– користи каталошке податке за Вредновање остварености исхода
различите типове полупроводничких вршити кроз:
компоненти; – праћење остварености исхода;
– тестове знања;
– усмено излагање;
– тестовe практичних вештина
– Наброји врсте тиристора и њихову Вишеслојне силицијумске компоненте: Препоруке за реализацију
примену; – Тиристор; наставе
– Нацрта еквивалентно коло тиристора; – Триак и диак
– Наведе основне карактеристике триака Током реализације сваке теме увек
и диака се придржавати истог принципа:
теоретски објаснити појаву или
– Наброји врсте оптоелектронских Оптоелектронске полупроводничке законитост, потврдити је рачунски
елемената и њихове основне каракте- компоненте: (тамо где је то могуће) а онда извр-
ристике; – Врсте оптоелектронских елемената; шити демонстрацију или мерења у
– Познаје примену оптоелектронских – Фотодиоде, фототранзистори и фотоот- лабораторији
елемената порници; Током трајања тема реализовати
– Светлеће полупроводничке диоде најмање три теста знања
Фотоспојнице;
– Течни кристали Предметни наставник може
изменити до 10%, а уз сагласност
Стручног већа до 20% препоруче-
ног садржаја

Препоруке за реализацију теме


Полупроводничке компоненте

На почетку поновити грађу атома


која је обрађена у предмету Основе
електротехнике у првом разреду
Сва објашњења базирати на
силицијуму као полупроводнику, а
германијум само напоменути
Принципе рада транзистора радити
описно, без залажења у детаље али
инсистирати на познавању услова
за рад појединих врста транзистора
Принцип рада биполарног тран-
зистора обрадити на моделу са
заједничким емитором; еквива-
ленту шему цртати користећи π
параметре Нагласити да се еквива-
лентне шеме транзистора разликују
на високим учестаностима

Користити каталоге различитих


произвођача
– Оспособљавање – измери струју кроз диоду и напон на ВЕЖБЕ: Препоруке за реализацију вежби:
ученика за анализирање диоди, нацрта струјно-напонску карак-
рада полупроводничких теристику диоде; 1 Снимање карактеристика диода (усмерач- – Једна вежба се ради два спојена
компоненти снимањем – измери струје и напоне код транзис- ких и зенер диода); школска часа и за то време трeба
њихових карактерис- тора (биполарног и FЕТ-а) и нацрта 2 Снимање карактеристика биполарних да се ураде сва мерења и обраде
тика карактеристике транзистора; транзистора; резултати
– анализира рад кола са светлећим 3 Снимање карактеристика FЕТ-а; – У лабораторији треба да буде
полупроводничким диодама и кола са 4 Електронска кола са светлећим полупро- довољно радних места да за једним
вишеслојним силицијумским компо- водничким диодама; радним столом буду два до три
нентама; 5 Електронска кола са вишеслојним сили- ученика
– примењује мере заштите на раду цијумским компонентама
– Извођење вежби усагласити са
теоријском наставом тако да одго-
варајуће вежбе следе одмах након
обраде теоријског градива

– Уколико је могуће, лабораторијска


мерења потврдити рачунским
путем, или урадити одговарајућу
симулацију на рачунару

– У случају недостатка потребне


опреме за неке вежбе, урадити
одговарајућу симулацију

– Извештаје ученика о реализова-


ним вежбама прегледати приликом
провере практичних вештина

– Након сваког циклуса вежби, кроз


индивидуални рад ученика, оце-
нити ниво савладаности стечених
практичних вештина
Појачавачка – Стицање основних – нацрта појачавач са заједничким Једностепени појачавачи: Препоруке за реализацију наста-
кола и извори за знања о појачавачким емитером и опише улоге појединих – Појачавач са заједничким емитором Радна ве у теми Појачавачка кола и
напајање колима компоненти појачавача; права и радна тачка Стабилизација радне извори за напајање
– дефинише појачање струје, напона тачке;
и снаге на моделу четворопола, као и – Појачање напона, струје и снаге, улазна и Појам струјног, напонског поја-
улазну и излазну отпорност; излазна отпорност појачавача (општа дефи- чања, улазне и излазне отпорности
– израчунава струјно и напонско поја- ниција на примеру четворопола); обрадити на блок-шеми четворо-
чање појачавача са заједничким емите- – Појачавач са заједничким емитером – ана- пола
ром, као и улазну и излазну отпорност; лиза рада и одређивање струјног и напонског Основни појачавач са биполарним
– израчунава струјно и напонско поја- појачања, улазне и излазне отпорности транзисторима обрадити помоћу
чање појачавача са заједничким сорсом, Фреквенцијска карактеристика; еквивалентне шеме, извести изразе
као и улазну и излазну отпорност; – Појачавач са заједничким сорсом – анализа за појачање напона и струје, улазну
– објасни улогу негативне повратне рада и одређивање напонског појачања и и излазну отпорност – ова наставна
спреге у појачавачима; излазне отпорности јединица има за циљ да покаже да
– нацрта Дарлингтонов спој и изведе се вредности појачања напона и
израз за струјно појачање; Сложени појачавачи: струје, улазна и излазна отпорност
– наброји класе рада појачавача и њихо- – Вишестепени појачавачи Повратна спрега могу прорачунати
ве основне карактеристике Негативна повратна спрега; Поменути да постоје појачавачи са
– Појачавачи са негативном повратном заједничким колектором и базом
спрегом; Објаснити значај познавања
– Дарлингтонов спој; фреквенцијске карактеристике и
– Класе рада појачавача са примерима граничних фреквенција, а затим на
вежбама снимити фреквенцијску
карактеристику и мерењем утврди-
ти граничне фреквенције
При обради повратне спреге,
укратко објаснити улогу позитивне
повратне спреге и њену функцију
у осцилаторима, без улажења у
детаље Објаснити улогу негативне
повратне спреге у појачавачима
Класе рада појачавача урадити
информативно
– објасни блок шему интегрисаног Операциони појачавач: Блок шему операционог појачавача
операционог појачавача и наведе његове – Блок шема интегрисаног операционог обрадити описно, а примену на
карактеристике; појачавача Карактеристичне величине ин- идеалном инвертујућем и неин-
– нацрта и објасни принцип рада ин- тегрисаног операционог појачавача; вертујућем појачавачу Нагласити
вертујућег/неинвертујућег појачавача и – Инвертујући појачавач; предности појачавача са операцио-
изведе изразе за напонско појачање; – Неинвертујући појачавач Јединични ним појачавачем
– објасни принцип рада кола за саби- појачавач;
рање и кола за одузимање напона; – Коло за сабирање напона;
– објасни разлоге и начине повезивања – Коло за одузимање напона;
интегрисаног операционог појачавача са – Комбиновање интегрисаних операционих
другим електронским колима појачавача и транзистора снаге
– Стицање основних – објасни улогу усмерача са филтром Извори за напајање: Усмераче са филтром и стабили-
знања о изворима за и стабилизатора напона у процесу – Усмерачи (једострани усмерач и Грецов заторе напона објаснити као део
напајање добијања једносмерног напона за усмерач); једносмерног извора за напајање
напајање; – Усмерачи са филтром; Објаснити предности интегрисаног
– објасни улогу инвертора у процесу – Стабилизатор напона са Зенер диодом; стабилизатора напона
добијања наизменичног напона – Интегрисани стабилизатор напона; Инвертор обрадити описно, а на
– Инвертор образовним профилима енергетског
смера томе посветити више пажње

При обради ове теме урадити већи


број задатака
– Оспособљавање – измери струје и напоне код појачавача ВЕЖБЕ: Препорука за реализацију вежби
ученика за мерења у једносмерном режиму рада; у теми Појачавачка кола и изво-
и анализирање рада – анализира рад појачавача са заједнич- 1 Једносмерни режим рада појачавача са ри за напајање:
појачавачких кола; ким емитером/сорсом мерењем напона заједничким емитером;
осцилоскопом; 2 Појачавач са заједничким емитером као Пре реализације вежбе са операци-
– Оспособљавање – измери напон осцилоскопом на улазу појачавач наизменичних сигнала – одређи- оним појачавачем напоменути да се
ученика за мерења и и излазу инвертујућег и неинвертујућег вање напонског појачања и граничних измерене вредности разликују од
анализирање рада изво- појачавача и на основу тога одреди фреквенција; прорачунатих, због утицаја реалних
ра за напајање појачање напона; 3 Појачавач са заједничким сорсом као параметара операционог појачавача
– измери напоне на улазу и излазу усме- појачавач наизменичних сигнала; на рад кола
рача осцилоскопом; 4 Инвертујући и неинвертујући појачавачи
– нацрта временске дијаграме на основу као појачавачи наизменичног и једносмерног
измерених вредности; напона;
– примењује мере заштите на раду и у 5 Коло за сабирање напона и коло за одузи-
лабораторији мање напона;
6 Усмерачи;
7 Стабилизатор напона
Увод у дигиталну – Усвајање основних – дефинише појам информације и пре- – Појам информације Дигитални облик Препоруке за реализацију
електронику знања о дигиталној позна дигитални облик информације; информација Бит као јединица информације наставе у теми Увод у дигиталну
електроници; – врши конверзију бројева једног број- Дигитална кола – појам; електронику
ног система у други; – Бинарни, октални и хексадецимални бројни
– наброји основне аритметичке опера- систем Конверзија бројева; У уводу у дигиталну електронику
ције у бинарном систему; – Kодови (BCD и Грејов код; кодови за детек- објаснити појам информације Од
– врши минимизацију логичке функције; цију и корекцију грешака; кодовање са кон- бројних система обрадити деци-
– представља логичке функције гра- тролом парности; алфанумерички кодови); мални и бинарни, као и претварање
фичким симболима, комбинационим – Основне аритметичке операције у бинар- из једног система у други, а остале
табелама и временским дијаграмима; ном систему; напоменути
– наброји врсте основних логичких кола – Логичке операције и Булова алгебра; Посебну пажњу посветити основ-
и познаје њихове карактеристике; – Представљање логичких функција ним логичким колима и њиховим
– реализује сложене логичке функције Минимизација логичких функција; карактеристикама (рад кола анали-
помоћу логичких кола; – Логичка кола: I, ILI, NE, NI, NILI, искљу- зирати временским дијаграмима на-
– наброји основне разлике између ком- чиво ILI и искључиво NILI коло; пона и комбинационим табелама)
бинационих и секвенцијалних мрежа – Синтеза и анализа логичких кола; Код реализације логичких кола
– Појам комбинационе и секвенцијалне урадити детаљно инвертор у CMOS
мреже технологији и његове карактерис-
– Оспособљавање – анализира рад логичких кола; ВЕЖБЕ: тике, принцип рада а реализацију
ученика за мерење у – повезује и анализира рад логичких осталих кола урадити информа-
дигиталним колима кола у CMOS технологији; 1 Анализа рада логичких кола; тивно Напоменути да се логичка
– измери и анализира напонске нивое 2 Логичка кола у CMOS технологији; кола могу реализовати и на друге
код различитих логичких кола; 3 Мерење напонских нивоа начине
– примењује мере заштите на раду и у Комбинационе и секвенцијалне
лабораторији мреже обрадити описно и само
набројати примере мрежа, без
залажења у детаље

Трећи разред

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Појачавачка – Стицање основних – нацрта електронску шему и објасни Појачавачка кола: На почетку ученике упознати са
кола и извори за знања o принципима принцип рад кола за диференцирање – Кола за диференцирање и интеграљење са циљевима и исходима наставе /
напајање рада и примени појача- и интеграљење цртајући временске операционим појачавачем; учења, планом рада и начинима
вачких кола; дијаграме; – Кола за ограничавање напона са операцио- оцењивања
– нацрта електронску шему и објасни ним појачавачем;
принцип рад кола за ограничавање напо- – Фреквенцијска карактеристика; Реализација наставе
на цртајући временске дијаграме; – Активни филтри
– разликује активне од пасивних – теоријска настава (70 часа)
филтара; – лабораторијске вежбе (35 часа)
– израчуна граничну фреквенцију за
активни филтар првог и другог реда;
– Стицање знања о – објасни принцип рада конвертора за Извори за напајање: Број часова по темама
принципима рада и снижење напона (buck); – Једносмерни извори за напајање (конверто- (теорија + вежбе)
примени извора за – објасни принцип рада конвертора за ри за снижење напона (buck) и конвертори за
напајање; повећање напона (boost) повећање напона (boost) – Појачавачка кола и извори за
напајање
(20+12)
– Импулсна кола . . . . . . . . . (20+12)
– Дигитална кола . . . . . . . . (30+11)

Место реализације наставе


Учионица и лабораторија

Подела одељења на групе


Приликом реализације вежби,
одељење се дели на групе до 10
ученика

Оцењивање
Вредновање остварености исхода
вршити кроз:
– праћење остварености исхода;
– тестове знања;
– усмено излагање;
– тестовe практичних вештина

Препоруке за реализацију
наставе
Током реализације сваке теме увек
се придржавати истог принципа:
теоретски објаснити појаву или
законитост, потврдити је рачунски
(тамо где је то могуће) а онда извр-
шити демонстрацију или мерења у
лабораторији
Током трајања тема реализовати
најмање три теста знања
Предметни наставник може
изменити до 10%, а уз сагласност
Стручног већа до 20% препоруче-
ног садржаја

Препоруке за реализацију теме


Појачавачка кола и извори за
напајање:

На почетку школске године подсе-


тити ученике на тему Појачавачка
кола и извори за напајање из
претходне године, јер се градиво
наставља на претходно стечена
знања
Уколико је могуће, принцип рада
кола представљати и објашњава-
ти помоћу временских дијаграм
напона
Објаснити значај филтара у теле-
комуникацијама и повезати са гра-
дивом које се обрађује у предмету
Теорија телекомуникација
Поновити основне појмове о ка-
лемовима, пре него што се обраде
наставне јединице: Конвертори за
снижење напона (buck) конвер-
тори за повећање напона (boost)
Нагласити разлике између активних
и пасивних кола (ограничавача,
кола за интеграљење, диференци-
рање, филтара)
При анализи рада појачавачких
кола радити већи број задатака
– Оспособљавање – измери напоне осцилоскопом, нацрта ВЕЖБЕ: Препоруке за реализацију вежби:
ученика за мерења временске дијаграме и изврши анализу
и анализирање рада рада кола; 1 Кола за диференцирање и интеграљење – Једна вежба се ради два спојена
појачавачких кола; – сними фреквенцијску карактеристику напона; школска часа и за то време трeба
– Оспособљавање и одреди граничне фреквенције; 2 Кола за ограничавање напона; да се ураде сва мерења и обраде
ученика за мерења и – примењује мере заштите на раду и у 3 Снимање фреквенцијске карактеристике; резултати
анализирање рада изво- лабораторији 4 Активни филтри;
ра за напајање 5 Прекидачки извори за напајање – У лабораторији треба да буде
довољно радних места да за једним
радним столом буду два до три
ученика

– Извођење вежби усагласити са


теоријском наставом тако да одго-
варајуће вежбе следе одмах након
обраде теоријског градива

– Уколико је могуће, лабораторијска


мерења потврдити рачунским
путем, или урадити одговарајућу
симулацију на рачунару

– У случају недостатка потребне


опреме за неке вежбе, урадити
одговарајућу симулацију

– Извештаје ученика о реализова-


ним вежбама прегледати приликом
провере практичних вештина

– Након сваког циклуса вежби, кроз


индивидуални рад ученика, оце-
нити ниво савладаности стечених
практичних вештина
Импулсна кола – Стицање основних – објасни и нацрта импулсне облике – Импулсни облици напона; Препоруке за реализацију наста-
знања о импулсним напона; – Компараторска кола и Шмитово коло; ве у теми Импулсна кола
колима; – објасни принцип рада Шмитовог кола; – Осцилатори (RC осцилатор са Виновим
– објасни принцип рада и примену мостом и осцилатори са кварцом); На почетку детаљно објаснити
основних флип – флопова; – Бистабилна кола – флип – флопови; импулсне облике напона и њихове
– објасни принцип рада астабилног – Астабилна кола – астабилни мултивиб- параметре
мултивибратора; ратор; Приликом обраде компарато-
– објасни принцип рада осцилатора; – Моностабилна кола – моностабилни ра нацртати таласне облике за
– објасни принцип рада моностабилног мултивибратор операциони појачавач употребљен
мултивибратора као компаратор, а затим објасни-
ти предности специјалних кола
конструисаних да раде као компара-
тори Шмитово окидно коло објас-
ВЕЖБЕ: нити с операционим појачавачем
за два референтна напона; као при-
– Оспособљавање – измери напоне осцилоскопом, нацрта 1 Компаратори, Шмитово окидно коло; мену навести претварање другог
ученика за мерења временске дијаграме и изврши анализу 2 Астабилни мултивибратор и моностабил- облика напона у правоугаони
и анализирање рада рада кола; ни мултивибратор; Пре обраде наставне јединице
импулсних кола – примењује мере заштите на раду и у 3 Флип – флопови; Осцилатори обновити поврат-
лабораторији 4 Осцилатори ну спрегу, која је обрађена у
Електроници у другом разреду
Импулсна кола обрадити са
логичким колима уз таласне
облике; навести специфична кола за
астабилне и моностабилне мулти-
вибраторе, затим Шмитова окидна
кола итд
Где год је то могуће, принцип рада
кола представљати и објашњавати
помоћу временских дијаграма
напона
Дигитална кола – Стицање основних – опише рад комбинационих мрежа – Комбинационе мреже (кодер, декодер, Препоруке за реализацију наста-
знања о дигиталним (кодера, декодера, мултиплексера, мултиплексер; демултиплексер, тростатички ве у теми Дигитална кола
колима; демултиплексера, тростатичког бафера, бафери, магистрале дигиталних сигнала); Објаснити да се данас дигитална
магистрала дигиталних сигнала); – Секвенцијалне мреже (регистри и бројачи); кола искључиво праве у интегриса-
– опише рад секвенцијалних мрежа – Меморије (ROM, RAM ); ној технологији
(регистара и бројача); – Аритметичка кола (мреже за сабирање и Објаснити разлику између комби-
– објасни разлику између комбинацио- одузимање); национих и секвенцијалних диги-
них и секвенцијалних дигиталних кола, – А/Д и Д/А конверзија; талних кола, као и разлику између
као и разлику између асинхроних и – Микропроцесори (структура, основне асинхроних и синхроних кола
синхроних кола; карактеристике и примена) У оквиру комбинационих мрежа, на
– наведе врсте меморија и објасни њихо- конкретним примерима обрадити
ву примену; реализацију свих побројаних мре-
– познаје значај интегрисане меморијске жа Посебно истаћи одговарајуће
компоненте; интегрисане компоненте, њихову
– објасни примену аритметичких кола; структуру и могућности употребе
– објасни принцип А/Д и Д/А конвер- Секвенцијалне мреже обрадити
зија; на нивоу шема и логике рада
– познаје структуру и примену микро- (таблично и аналитички) Детаљно
процесора обрадити савремене интегрисане
компоненте и њихово коришћење
– Оспособљавање – aнализира рад комбинационих мрежа; ВЕЖБЕ: Аритметичка кола обрадити
ученика за мерења и – aнализира рад секвенцијалних мрежа; као интегрисане компоненте за
анализирање рада диги- – aнализира рад аритметичких кола; 1 Кодери и декодери; операције са бројевима израженим
талних кола – aнализира рад А/Д и Д/А конвертора; 2 Мултиплексери и демултиплексери; у бинарном бројном систему и са
– примењује мере заштите на раду и у 3 Регистри и бројачи; бројевима израженим у BCD коду
лабораторији 4 Аритметичка кола; Меморије обрадити детаљно,
5 А/Д и Д/А конверзија архитектуру и организацију као и
примену у рачунарским системима
Посебно истаћи интегрисане ме-
моријске компоненте као и њихову
примену Објаснити укратко и са-
времене меморијске чипове велике
густине паковања (2D, 3D) и упу-
тити ученике на познате Интернет
адресе за детаљно упознавање са
меморијама реномираних светских
произвођача

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА, ОДНОСНО МОДУЛИМА


Математика, Физика, Практична настава, Основе електротехнике

ВЕБ ДИЗАЈН

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 0 70 0 0 0 70

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Оспособљавање ученика за креативно и функционално планирање и израду веб страница;
– Развијање креативности код ученика;
– Усвајање основа за учење серверских и клијентских језика и технологија које подразумевају имплементацију у HTML (PHP, ASP,
JavaScript).

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод у Веб дизајн – Усвајање основних – дефинише појам Интернета и www – Интернет и WWW сервис; На почетку теме ученике упознати
знања о основним интернет сервиса; – Појам веб дизајна, веб development-a и са циљевима и исходима наставе
појмовима везаним за – дефинише појам веб сајта; њихова веза; – учења, планом рада и начинима
веб дизајн и израду веб – разуме разлику између статичких и – Појам веб сајта и веб страницe; оцењивања
страница динамичких сајтова; – Статички и динамички веб сајтови;
– наводи примере динамичких веб – Појам веб сервера; Облици наставе:
сајтова; – Појам hosting-a и регистрације домена; Предмeт се реализује кроз следеће
– разуме функцију веб сервера – Интернет адреса сајта (URL) облике наставе:
Вежбе: 70 часова
Основе HTML – Оспособљавање – форматира текст (промена величину – Шта је HTML и чему служи;
језика ученика за израду wеб слова, тип слова, боју слова); – Основни елементи HTML језика, tag-ови и
страница користећи код – подешава боју и слику позадине; атрибути tag-ова; Број часова по темама:
HTML-а – креира табеле; – Израда веб страница у текстуалном – Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
– креира листе; едитору; – HTML . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
– убацује слике и хиперлинкове у wеб – Структура HTML странице; – CSS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
странице; – Форматирање текста; – Израда интернет
– креира обрасце на веб страници – Боје и позадине; презентације . . . . . . . . . . . . . . . . 28
– Унос слика и анимације;
– Уметање линкова; Подела одељења на групе:
– Креирање листе и манипулације са Одељење се дели на групе прили-
листама; ком реализације вежби
– Креирање табеле и манипулације са
листама; Место реализације наставе:
– Форме и елементи форме; Вежбе се реализују у рачунарском
– Напредне могућности и развој HTML кабинету
алата
CSS (Cascading – Оспособљавање уче- – ефикасно користи CSS кодове за – Шта је CSS; Препоруке за реализацију
Style Sheet) ника за прилагођавање прилагођење изгледа елемената на веб – Уметање Style Sheet-a у HTML; наставе:
изгледа веб странице страници; – Селектори id и class; Вежбе реализовати у блоку од 2
уметањем CSS кодa у – врши подешавање како текстуалних, – Стилизовање позадине и боје Стилизовање часа недељно (по свакој групи)
HTML код тако и мултимедијалних елемената на фонта; За унос HTML кода користити
страници; – Стилизовање текста и линкова; текстуални едитор Препоручује
– подешава положај и преклапање – Стилизовање бордера, маргина, падинга; се примена апликација Adobe
layer-а – Стилизовање табела; Dreamweaver код израде интернет
– Стилизовање листи; презентација
– Позиционирање layer-а;
– Стилизовање слика и фото галерија Оцењивање:
Израда интернет – Оспособљавање – користи различите врсте садржаја у – Упознавање са радним окружењем; Вредновање остварености исхода
презентације ученика за рад са креирању интернет презентација; – Креирање локалног веб сајта и веб стране; вршити кроз:
програмима за визу- – пронађе најбоље решење за струк- – Уметање и форматирање текста; – праћење остварености исхода
елно пројектовање и туру веб презентације у зависности од – Постављање и подешавање слика и анима- – тестове знања
уређивање интернет потребе; ција на страници; – тестове практичних вештина
презентација – успоставља везе између интерних и – Имплементација CSS-a; (радни задаци)
екстерних страница интернет презен- – Рад са табелама;
тација; – Уметање и подешавање хипервеза;
– провери приказ презентације у разли- – Израда инерактивних страна (искачући
читим веб прегледачима; мени, rollover ефекат);
– постави презентацију на сервер; – Манипулација оквирима;
– ажурира садржај презентације – Креирање упита (форми);
– Коришћење шаблона (templates);
– Рад са библиотеком;
– Постављање сајта на сервер;
– Одржавање сајта

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Рачунарство и информатика, Рачунарска графика и мултимедија, Информационо комуникационе технологије, Веб програмирање,
Алати за управљање садржајем на интернету

АЛАТИ ЗА ОБРАДУ СЛИКЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 0 70 0 0 0 70

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Оспособљавање ученика за креативно и функционално планирање и израду страница.
– Развијање креативности код ученика и способности за естетско обликовање
– Развијање способности логичког размишљања и повезивања теорије са практичним знањем
– Стицање знања са начинима обраде растерске и векторске слике
– Стицање вештина при обради растерске векторске и графике
– Усвајање основна знања за израду 2D и 3D анимације

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА


ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод Стицање знања o основ- – Дефинише појам растерске графике – Растерска графика На почетку теме ученике упознати
ним појмовима везаним – Дефинише појам векторске графике – Векторска графика са циљевима и исходима наставе
за рачунарску графику – Разликује растерске графику и вектор- – Формати и њихове специфичности – учења, планом рада и начинима
ску графику – Боје оцењивања
– Правилно користи боје – Начини представљања боја: RGB, CMYK,
– Познаје начине представљања боја нијансе сиве Облици наставе
– Разликује формате слика – Основни параметри слике Предмeт се реализује кроз следеће
облике наставе:
Вежбе (2 часа x 35 седмица = 70
часова)

Подела одељења на групе


Одељење се дели на групе прили-
ком реализације вежби

Место реализације наставе:


Вежбе се изводе у рачунарском
кабинету
Растерска гра- Оспособљавање учени- – Дефинише појам растерске слике – Упознавање са радним окружењем аплика-
фика ка за обраду растерских – Прилагођава и подешава радно ције за обраду растерске слике Препоруке за реализацију
графика окружење за обраду растерске слике – Формат слика, величина, број пиксела по наставе:
потребама корисника квадратном инчу – резолуција, Вежбе реализовати у блоку од 2
– Прилагођава величину растерске слике – Врсте селекције часа недељно (по свакој групи)
и остале параметре слике – Рад са правоугаоном селекцијом Напомена: Препоручује се примена
– Користи различите врсте селекција – Примена округле, ласо и Magic Wand апликација Adobe Photoshop, Corel
– Познаје основне операције са селек- селекције на изабрану слику Draw или Adobe Ilustrator
цијама – Промена величине, контраста и осветљења
– Исеца сувишне делове слике слике Практичним радовима и вежбама
– Врши и користи различите начине за – Исецање сувишних делова слике изводити израду и дораду графика,
ретуширање слике – Ретуширање слике алаткама Clone Stamp, графичких предлога и илустрација
– Црта и боји основне геометријске и Healing brush tool, Spot healing brush tool i
дефинисане облике Patch tool Оцењивање:
– Користи врсте прелива за бојење – Корекција црвених очију помоћу алатке Вредновање остварености исхода
површина Red eye tool вршити кроз:
– Примењује изабрани стил на селектова- – Цртање и бојење правоугаоника, многоугла – праћење остварености исхода
не површине, нацртане облике или слова и дефинисаних облика – тестове знања
– Врши уношење текста на различите – Бојење нацртаних површина и облика – тестове практичних вештина
начине преливом
– Форматира текст – Рад са текстом Оквирни број часова по темама:
– Примењује стил и филтер на текст – Рад са слојевима – Увод (6 часова)
– Разликује различите начине за – Рад са филтрима – Растерска графика (32 часова)
брисање – Промена стила за нацртане облике и слова – Векторска графика (32 часова)
– Дефинише појам слојева слике – Примена изабраног стила и филтера на
– Прави нови слој текст
– Уочава разлику између видљивости и – Стапање повезаних и видљивих слојева
провидности слоја у један
– Врши равнање и промену међусобног – Алати за брисање
положaја слојева – Поступак штампања слике
– Стапа више слојева у један – Извоз и снимање слика у различитим
– Користи различите врсте филтера форматима
– Припрема штампања растерске слике – Врсте анимација
– Извози и снима растерску слику у – Израда простих GIF анмација опцијом:
различитим форматима Аnimation
– Дефинише појам анимације
– Познаје врсте анимације
– Израђује просте анимације
Векторска гра- Оспособљавање учени- – Дефинише појам векторске слике – Увод у графички дизајн и рачунарску
фика ка за цртање векторских – Прилагођава и подешава радно графику
графика окружење за обраду векторске слике – CorelDRAW окружење
потребама корисника – Алати за цртање (главна палета алата –
– Црта основне геометријске и посебне Toolbox)
облике – Зумирање
– Врши заобљавање углова четвороугла – Цртање основних геометријских облика
– Исеца кружни лук из центра и помоћу три тачке и алатке Smart
– Мења величину објекта Drawing
– Врши попуњавање објекта бојом – Подешавање заобљености углова
– Врши истискивање објекта – Селектовање објеката
– Додаје сенку објекту – Основни рад са текстом
– Примењује различите начине дефор- – Цртање посебних облика, спирале, многоу-
мације на објекат гла и исецање кружног лука
– Врши штампање објекта – Обликовање објеката
– Црта линије – Рад са алаткама Knife, Eraser, Roughen
– Користи чворове при цртању brush, Smudge brus и Virtual segment delete
– Црта криве и уметничке линије – Бојење објекта и контуре објекта
– Врши обликовање и примењује ефекте – Додавање сенке
на објекат – Истискивање, ротација, деформација и
– Врши котирање објекта стапање објеката
– Упоређује режиме рада Аrtistic Text i – Алати за цртање линија: цртање правих,
Paragraph Text кривих, уметничких линија и рад са чворо-
– Поставља Artistic Text на круг или вима
елипсу – Примена ефекта контуре и сочива на
– Зна да претвара Artistic Text-a у објекат
Pargraph Text – Конвертовање објекта у криве
– Примењује форматирање текста – Алати за рад с кривима
(промена величине слова, тип слова, – Рад са Artistic текстом
боју слова) – Фонтови
– Припрема штампање документа са – Постављање текста на путању
векторском сликом – Рад са Paragraph текстом
– Извози и снима векторску слику у – Упис текста на објекат
различитим форматима – Додавање/брисање страница
– Поравнање објеката
– Груписање објеката
– Израда амблема, грба и сл
– Поступак штампања слике
– Рад са битмапама
– Рад са ефектима
– Припрема за штампу
– Извоз и снимање слика у различитим
форматима

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Рачунарство и информатика, Рачунарска графика и мултимедија, Компјутерска анимација, 3Д моделовање и анимација, Производња
мултимедијалних садржаја
АПЛИКАТИВНИ ПРОГРАМИ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 0 70 0 0 0 70

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Усвајање знања о основним појмовима база података
– Оспособљавањеученика за коришћење база података на рачунару
– Оспособљавање ученика за коришћење програма за цртање и пројектовање електричних кола
– Оспособљавање ученика за коришћење програма за анализу и симулацију електричних кола

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Рад са базама – усвајање знања о – објасни појам базе података и органи- – Појам базе података На почетку теме ученике упознати
података основним појмовима зовање базе података (табеле, слогови, са циљевима и исходима
база података поља, типови података у пољима и – Манипулација базом података наставе/учења, планом рада и
својства поља) начинима оцењивања
– оспособљавање уче- – покрене и затвори апликацију за рад – Промена основних подешавања
ника за коришћење база са базама података, отвори и пријави се Облици наставе
података на рачунару на постојећу базу података – Основне операције са табелама Предмет се реализује кроз следеће
– креира нову базу података и сними облике
базу података на одређену локацију наставе:
уређаја за чување података – лабораторијске вежбе (70 часова)
– мења врсту прегледа табеле, обрасца,
извештаја Подела одељења на групе
– прикаже и сакрије уграђене алатке Одељење се дели на групе прили-
(toolbar) ком реализације вежби
– креира и сачува табелу и одреди поља
и типове података у њима Место реализације наставе
– дода и обрише слогове у табели Вежбе се реализују у кабинету са
– дода поље у постојећу табелу рачунарима (1 ученик – 1 рачунар)
– дода и прилагоди податке у слогу и – Дефинисање кључева Препоруке за реализацију
брише податке из слога наставе
– проналази у табели одређени слог – Припрема табеле Предметни наставник може
– дефинише примарни кључ изменити до 10%, а уз сагласност
– постави индекс у одређено поље, без – Повезивање табела Стручног већа до 20% препоруче-
допуштања дупликата ног садржаја
– промени атрибуте поља (величина – Рад са обрасцима Вежбе реализовати у блоку од 2
поља, формат броја, формат датума) часа недељно (по свакој групи)
– мења ширину колоне у табели, пре- – Основне операције код приступања инфор-
мешта колоне у табели мацијама Рад са базама података:
– креира везе између табела: један
према један, један према више – Упити – Практичну реализацију програма
– брише везе између табела и примењује илустровати програмом MS Access
правила веза тако да се онемогући бри- – Корисно је стално наглашавати
сање поља која повезују табеле све док да су многе операције општег
постоји веза са неком од табела карактера и исте у готово свим
– отвори постојећи образац, направи и савременим програмима за рад са
сачува образац базама података
– користи образац за унос, измену и
брисање записа Програми за пројектовање и
– прелази на одређени запис у обрасцу анализу
– додаје и мења текст у заглављу и електричних и електронских
подножју обрасца кола:
– користи команду претраживања за
проналажење одређене речи, броја или – Практичну реализацију програма
датума у слогу илустровати програмима: Protel,
– примењује филтер на табели или Elecrtonics Workbench/Multisim
обрасцу, искључује филтер на табели
или обрасцу Оцењивање
– креира и чува једноставни упит Вредновање остварености исхода
који обухвата једну или две табеле, вршити
коришћењем једноставног услова кроз:
претраживања – праћење остварености исхода;
– додаје услов упиту и користи следеће – тестове знања;
операторе: <,<=, >, >=,=,<>, AND, OR – тестове практичних вештина

Број часова по темама


(лабораторијске вежбе)
– Рад са базама података . . . . . (34)
– Програми за пројектовање и ана-
лизу електричних и електронских
кола. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (36)
– уређује упите: додавање, уклањање, – Сортирање записа (слогова)
скривање или приказивање поља
– покреће упит, брише упит, памти и – Креирање извештаја
затвара упит
– сортира податке у табели, обрасцу, – Припрема штампања
резултату упита по растућем или опа-
дајућем сортирањуи алфабетски – Опције штампања
– креира и чува извештај заснован на
табелама, упитима
– мења распоред поља са подацима и
рубрике у извештају
– групише податке према одређеној
рубрици (пољу) у извештају, растуће
или опадајуће
– прикаже одређена поља у групном
извештају преко: збира, минималне
вредности, максималне вредности,
просечне вредности, избројаних ставки,
одређене тачке прекида
– додаје и мења текст у заглављу и
подножју извештаја
– прегледа табелу, образац, извештај за
штампање
– промени орјентацију штампања
извештаја (усправно или оборено) и
величину странице
– штампа страницу, одабране слогове,
целу табелу, све слогове и одређене
странице коришћењем прегледа обрасца
(form layout)
– штампа резултате упита
– штампа одређене странице извештаја
и цео извештај
Програми за – Оспособљавање – инсталира и покрене програм; – Инсталација програма PROTEL
пројектовање и ученика за коришћење – користи радну површину програма; – Елементи радног прозора
анализу програма за цртање – коришћењем програма Schematic – Коришћење програма Schematic Document
електричних и електричних шема и Document Editor (SCH) нацрта различи- Editor (SCH)
електронских пројектовање штампа- те електричне шеме; – Цртање електричних шема
кола них плочица – креира нове симболе електронских – Програм SCHLIB (креирање нове и
– Оспособљавање компоненти и мења постојеће; мењање постојеће електричне компоненте)
ученика за коришћење – ради са различитим библиотекама – PCB едитор
програма за анализу и компоненти; – PCBLIB едитор (цртање и чување компо-
симулацију електричних – креира листу компоненти и веза нената)
кола (NET листу); – Штампање PCB докумената
– пројектује штампану плочицу; – Пуштање у рад програма за анализу и
– подешава радни простор PCB едитора; симулацију електронских кола
– димензионише плочицу; – Рад са библиотекама компоненти и инстру-
– учитава NET листе; мената
– размешта компоненте на плочици; – Повезивање и едитовање компоненти;
– рутира штампане везе; – Симулација електичног кола
– користи библиотеке компоненти; – Анализа и прорачун електричног кола
– едитује компоненте и чува компо- – Штампање радног материјала
ненте;
– креира фајлове за израду плочица;
– покрене програм за анализу и симула-
цију електричних кола;
– користи библиотеке диода, транзис-
тора, интегрисаних кола и осталих
компоненти;
– користи различите инструменте из
библиотеке;
– употребљава линије са алатима;
– нацрта електричну шему повезивањем
компоненти и додавањем нових;
– користи и подешава различите ин-
струменте;
– пушта у рад коло;
– изврши анализу и прорачун;
– штампа електричне шеме;
– штампа резултате анализе и симула-
ције;

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Рачунарство и информатика, Основе електротехнике, Електроника, Веб програмирање

АУДИОТЕХНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 70 35 0 24 0 129
2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Развијање свести ученика о значају примене аудиотехнике у свакодневноm животu.
– Усвајање основних знања о карактеристикама аудио сигнала.
– Усвајање основних знања о принципу рада и о основним компонентама аудио уређаја.
– Оспособљавање ученика за снимање, обраду и репродукцију аудио сигнала.
– Оспособљавање ученика за одржавање, дијагностику кварова и поправку аудио уређаја.

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод у аудиотех- – Усвајање основних – Дефинише појам аудио система – Историјат развоја аудиотехнике На почетку теме ученике упознати
нику знања о аудио систе- – Наведе основна подручја примене – Појам аудио система са циљевима и исходима
мима и подручјима аудиотехнике – Подручја примене аудио уређаја и система наставе/учења, планом рада и
примене аудиотехнике (радиодифузија, информисање, забава, начинима оцењивања
уметност)
Облици наставе

Предмет се реализује кроз следеће


облике наставе:
Теоријска настава (2 часа x 35
седмица = 70 часа)
Лабораторијске вежбе (1 час x 35
седмица = 35 часова)

Блок настава: 4 x 6 = 24 часа

Укупно: 129 часова


Аудио сигнали – Усвајање основних – Нацрта таласни облик акустичног – Основни облици аудио сигнала (акустични Место реализације наставе
знања о аналогним сигнала из звучних извора и звучника сигнал из звучних извора и звучника, елек-
и дигиталним аудио – Дефинише основне параметре акус- трични аудио сигнал) Теоријска настава се реализује у
сигналима, као и A/D и тичног сигнала – Аналогни аудио сигнал, мерне величине и учионици, а лабораторијске вежбе
D/A конверзији – Нацрта таласни облик електричног јединице аналогног аудио сигнала, ефектив- у специјализованом кабинету за
аналогног аудио сигнала на вредност, ниво сигнала, фреквентни опсег, Аудиотехнику
– Оспособљавање уче- – Дефинише мерне величине и јединице уређаји за мерење ефективне вредности Блок настава се реализује у школи
ника за мерење ефек- аналогног аудио сигнала (ефективна аудио сигнала – модулометри (VU-метри) или ван школе (у радио и ТВ сту-
тивне вредности аудио вредност, ниво сигнала, фреквентни – Дигитална аудио сигнал Конверзија из дијима, и сервисима за поправљање
сигнала VU-метром опсег) аналогног у дигитални облик сигнала: фил- кварова на аудио уређајима)
– Објасни принцип мерења ефективне трирање, одабирање (Најквистова теорема),
вредности аудио сигнала модулометром квантизација, кодирање, конверзациони Подела одељења на групе:
(VU-метром) кодови Одељење се дели на 3 групе
– Користи VU-метар за мерења ефектив- – Однос сигнал-шум и маскирање шума приликом реализације лаборато-
не вредности аудио сигнала квантизације ријских вежби, а на две групе за
– Објасни поступак конверзије ана- – A/D конвертори блок наставу
логног сигнала у дигитални (одабирање, – Конверзија из дигиталног у аналогни
квантиација, кодирање) облик D/A конвертори Препоруке за реализацију
– Дефинше однос сигнал-шум – Компресија дигиталног аудио сигнала наставе
– Објасни поступак маскирања шума – Обрада сигнала у дигиталном облику Након сваке вежбе ученици треба
квантизације – Дигитални филтри да израде извештај о изведеној
– Објасни поступак конверзије дигитал- вежби, који ће садржати задатак,
ног сигнала у аналогни (D/A ковертори) начин реализације, коришћене
– Објасни поступак компресије дигитал- инструменте и прибор, као и резул-
ног аудио сигнала тате рада и закључке По могућству
– Објасни поступке обраде аудио сигна- инсистирати да извештаји буду
ла у дигиталном облику урађени коришћењем рачунара
– Објасни функцију дигиталних филтара При реализацији лабораторијских
вежби за све процесе и поступке
који се не могу практично при-
казати користити по могућству
симулације у MATLAB-у или неком
другом програму за симулацију
Аудио системи – Усвајање основних – Нацрта општу блок шему аудио – Општа блок шема аудио система Оцењивање
знања о структури система – Основне функције аудио система
и функцијама аудио – Наведе основне функције аудио – Структура аудио система Вредновање остварености исхода
система система – Улазно акустичко окружење вршити кроз:
– Објасни структуру и функцију улазног – Електрични део аудио система – праћење остварености исхода
акустичног окружења – Излазно акустично окружење – тестове знања
– Објасни структуру и функцију елек- – Временска димензија у аудио системима – тестове практичних вештина
тричног дела аудио система – Управљање аудио системима
– Објасни структуру и функцију излаз- Оквирни број часова по темама:
ног акустичног окружења
– Објасни улогу временске димензијеу Теорија:
аудио системима Увод у аудиотехнику:2
– Објасни поступак управљања аудио Аудио сигнали: 10
системима Аудио системи: 6
Електроаку- – Усвајање основних – Дефинише особине микрофона – Микрофони Особине микрофона (осетљи- Електроакустични претварачи: 12
стични претва- знања о карактеристи- (осетљивост dBV/Pa, ефикасност dBm/ вост dBV/Pa, ефикасност dBm/Pa, ниво шума Аудио миксета: 6
рачи кама, принципу рада и Pa, ниво шума у dBV, THD, фреквентна у dBV, THD, фреквентна карактеристика, Уређаји за снимање звука: 10
врстама микрофона и карактеристика, карактеристике дирек- карактеристике директивности; неусмерена, Аудио процесори: 6
звучника тивности, степен директивности) двосмерна, кардиоидна, степен директив- Студијска техника: 8
– Оспособљавање – Снима карактеристике микрофона ности) Кућни и портабл аудио уређаји: 2
ученика за коришћење и – Наведе основне облике карактеристи- – Неусмерени микрофони; угљени, пиезо- Дијагностика кварова и поправка
постављање микрофо- ке директивности електрични, кондензаторски, електродина- аудио уређаја: 8
на и звучника, као и – Дефинише степен директивности мички, електромагнетни
за снимање њихових – Објасни принцип рада неусмерених – Двосмерни микрофони; електродинамички Лабораторијске вежбе:
карактеристика микрофона (угљени, пиезоелектрични, са траком
кондензаторски, електродинамички, – Једносмерни микрофони Аудио сигнали: 3
електромагнетни) – Врло усмерени микрофони Електроакустични претварачи: 9
– Објасни принцип рада двосмерних – Стереофонски микрофони; коинцидентни Аудио миксета: 3
микрофона (XY, MS), бинаурално снимање, AB систем Студијска техника: 9
– Објасни принцип рада једносмерних – Постављање и подешавање микрофона Дијагностика кварова и поправка
микрофона – Звучници Карактеристике звучника аудио уређаја: 11
– Објасни принцип рада врло усмерених – Електродинамички звучници
микрофона – Пиезоелектрични звучници Блок настава:
– Објасни принцип рада стереофонски- – Електростатички звучници Студијска техника: 6
хих микрофона – Звучне кутије и звучник са левком Дијагностика кварова и поправка
– Поставља микрофоне – Постављање звучника аудио уређаја: 18
– Објасни принцип рада звучника
– Дефинише карактеристике звучника
– Снима карактеристике звучника
– Објасни принцип рада електродина-
мичких звучника
– Објасни принцип рада пиезоелектрич-
нихичних звучника
– Објасни принцип рада електростатич-
ких звучника
– Објасни функцију звучних кутија
– Поставља звучнике
Аудио миксета – Усвајање основних – Наведе основне функције аудио – Основне функције миксете
знања о функцијама, миксете – Улазни модул миксете
структури и врстама – Објасни структуру и функцију улазног – Комутација сигнала у улазном модулу
аудио миксета модула миксете – Излазни модул миксете
– Оспособљавање – Објасни комутацију сигнала у улазном – Врсте миксета (емисионе, продукционе,
ученика за коришћење модулу концертне, позоришне, миксете за мони-
аудио миксете у тонском – Објасни структуру и функцију излаз- торинг на бини, аутоматске миксете, мале
студију ног модула миксете преносне миксете)
– Наведе врсте миксета
– Дефинише специфичности емисионе,
продукционе, концертне, позоришне,
миксете за мониторинг на бини, ауто-
матске миксете, мале преносне миксете
– Користи миксету у тонском студију
Уређаји за сни- – Усвајање основних – Објасни аналогно магнетно снимање – Аналогно магнетно снимање звука
мање звука знања о уређајима звука – Особине феромагнетних материјала, маг-
за снимање звука у – Наведе особине феромагнетних мате- нетне траке и магнетне главе
аналогно и дигиталном ријала, магнетне траке и магнетне главе – Формати снимања
облику, као и медијуми- – Наведе формате снимања – Снимање, брисање и репродукција
ма за бележење аудио – Објасни принцип снимања, брисања и – Шум, преслушавање и изобличења
записа репродукције – Динамичка редукција шума
– Дефинише шум, преслушавање и – Редукција изобличења
изобличења – Едитовање
– Објасни како се врши динамичка – Дигитални формати снимања звука
редукција шума – Основни принципи записа на CD-у
– Објасни како се врши редукција – Карактеристике компакт диска, запис и
изобличења читање
– Објасни поступак едитовања ана- – Кодирање код компакт диска
логног аудио сигнала – Оптика компакт диска
– Наведе дигиталне формате снимања – Декодирање сигнала
звука – Штампање CD-a, CD-R, CD-RW
– Објасни принцип записа и читања на – Мини диск Карактеристике
CD-у – Начин записивања и читања
– Наведе карактеристике компакт диска – Могућности DVD-a
– Објасни кодирање и декодирање код – Формати DVD-а
компакт диска – Хибридни дискови
– Наведе специфичности мини диска – Врсте хибридних дискова Кодовање
– Користи CD, CD-R, CD-RW и мини – BR–DVD Карактеристике Оптика Верзије
дискове за записивање и репродукцију – Аудио запис на филму
аудио записа
– Опише могућности DVD-a
– Наведе формате DVD-a
– Наведе специфичности хибридних
дискова
– Наведе врсте хибридних дискова
– Наведе специфичности BR–DVD
дискова
– Наведе специфичности аудио записа
на филму
Аудио процесори – Усвајање основних – Објасни функције аудио процесора – Функције аудио процесора
знања о врстама и функ- – Наведе врсте аудио процесора – Врсте аудио процесора
цијама аудио процесора – Објасни функције амплитудског – Амплитудски процесори, лимитери, ком-
процесора пресори и експандери
– Објасни функције временског про- – Временски процесори, линије за кашнјенје
цесора (ехо) и ревербератори
– Објасни функције спектралног – Спектрални процесори, филтри
процесора – Процесори посебних намена (РТВ станице,
– Објасни функције амплитудског електричне гитаре )
процесора
– Објасни функције процесора посебне
намене (намена (РТВ станице, електри-
чне гитаре)
Студијска техника – Усвајање основних – Наведе врсте тонских студија – Карактеристике разних типова тонских сту-
знања о структури и вр- – Наведе специфичности емисионог дија (за камерну музику, балетска извођења,
стама тонских студија, радио и ТВ студија синфонијски оркестар и велике концертне
као и о начину снимања – Наведе специфичности филмског дворане)
тонских (аудио) записа студија – Емисиони радио и ТВ студио Филмски
– Оспособљавање – Дефинише директан, рефлектован звук студио
ученика за тимски рад у и реверберацију у студију – Директан, рефлектован звук и ревербера-
креирању аудио записа – Дефинише фреквентну карактеристи- ција у студију
у тонском студију ку студија – Фреквентна карактеристика студија
– Дефинише ниво шума, ниво звука за – Ниво шума, ниво звука за говор и музику
говор и музику – Звучна изолација
– Објасни значај звучне изолације у – Контролна соба у тонском студију
студију – Типови контролних соба и њихове карак-
– Објасни улогу контролне собе у теристике
тонском студију – Поправљање карактеристике система за
– Наведе типове контролних соба и мониторинг помоћу еквилајзера
њихове карактеристике
– Учествује (као део тима) у креирању
аудио записа у тонском студију
Кућни и преноси- – Усвајање основних – Наведе најчешће коришћене аудио – Мини линије
ви аудио уређаји знања о аудио уређајима уређаје у кућном окружењу – Hi-Fi системи
за аматерску примену у – Наведе карактеристике аудио мини – Wi-Fi системи
кућном окружењу, као линије, Hi-Fi система, Wi-Fi система – Аудио плејери
и преносивим аудио – Наведе најчешће коришћене преноси- – Диктафони
уређајима ве аудио уређаје
– Наведе карактеристике и врсте прено-
сивих аудио плејера
– Објасни структуру и принцип рада
диктафона
Дијагностика ква- – Оспособљавање – Разликује конекторе на аудио уређајима – Напајање аудио уређаја
рова и поправка ученика за повезивање – Разликује каблове за повезивање аудио – Повезивање аудио уређаја
аудио уређаја аудио уређаја са другим уређаја – Конектори у аудиотехници
уређајима – Повезује аудио уређаје са другим ау- – Утицај електричних параметара спојних
– Оспособљавање дио уређајима и другим врстама уређаја каблова
ученика за одржавање, – Примењује начине заштите уређаја од – Заштита уређаја од сметњи из каблова
дијагностику кварова и сметњи из каблова – Процедуре за редовно одржавање (сервиси-
поправку аудио уређаја – Одржава (сервисира) аудио уређаје по рање) аудио уређаја
предвиђеној процедури – Опрема и прибор за испитивање исправно-
– Користи опрему и прибор за испити- сти аудио уређаја
вање исправности аудио уређаја – Дијагностика кварова на аудио уређајима
– Отклања кварове на аудио уређајима – Поправка аудио уређаја

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Физика, Електроника, Видеотехника, Производња мултимедијалних садржаја, Примењена аудио и видео техника

ВИДЕОТЕХНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 105 70 0 24 0 199

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Развијање свести ученика о значају примене видеотехнике у свакодневном животу.
− Усвајање основних знања о принципима преноса слике на даљину.
− Стицање знања о карактеристикама видео сигнала у аналогном и дигиталном облику.
− Стицање знања о принципом рада и основним компонентама видео уређаја.
− Оспособљавање ученика за коришћење, одржавање, дијагностику кварова и поправку видео уређаја.

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод у виде- – Усвајање основних – Објасни принцип преноса слике на – Развој телевизије На почетку теме ученике упознати
отехнику знања о принципу пре- даљину – Принцип преноса слике на даљину са циљевима и исходима
носа слике на даљину – Наведе области примене видеотехнике – Дигитална телевизија и мултимедији наставе/учења, планом рада и
и областима примене – Јавни информациони и интерактивни начинима оцењивања
видеотехнике мултимедијални сервиси
– Кућни мултимедијални центар Облици наставе
– Мобилна телевизија Предмет се реализује кроз следеће
облике наставе:
Теоријска настава (3 часа x 35
седмица = 105 часова)
Лабораторијске вежбе (2 час x 35
седмица = 70 часова)
Блок настава: 4 x 6 = 24 часа

Укупно: 199 часова


Перцепција боје у – Усвајање основних – Наведе особине светлости и чула вида – Особине светлости и чула вида значајне за Место реализације наставе
телевизији знања о особинама значајне за телевизију телевизију Теоријска настава се реализује у
светлости и чула вида, – Објасни трихроматску природу – Трихроматска природа опажања боја учионици, а лабораторијске вежбе
перцепцији боја и коло- опажања боја – Крива осетљивости ока у специјализованом кабинету за
риметрији – Објасни криву осетљивости ока – Сјајност боја и засићење боје видеотехнику
– Дефинише сјајност и засићење боје, – Контраст Блок настава се реализује у школи
контраст, гама фактор система, Grasman- – Гама фактор система Grasman-ови закони и ван школе (у ТВ центрима и
ове законе – Колориметар сервисима видео уређаја)
– Објасни функцију колориметра – Стандардни извори беле светлости
– Наведе стандардне изворе беле – Адитивно мешање боја Подела одељења на групе:
светлости – Суптрактивно мешање боја Одељење се дели на 3 групе
– Објасни адитивно мешање боја – Једначина смеше светлости приликом реализације лаборато-
– Објасни суптрактивно мешање боја – Криве за мешање боја стандардног пос- ријских вежби, а на две групе за
– Наведе једначину смеше светлости матрача блок наставу
– Објасни векторску представу боја – Векторска представа боја
– Опише стандардни начин приказивања – Стандардни CIE систем Препоруке за реализацију
боја (CIE систем) – Заједничко представљање сва три колори- наставе
– Објасни заједничко представљање сва метријска податка – С обзиром да се за лабораторијске
три колориметријска податка вежбе одељење дели на 3 групе,
часове вежби организовати у блоку
Видео сигнал – Усвајање основних – Објасни анализу ТВ слике – Анализа ТВ слике од 2 часа
знања о сензорима – Објасни улогу сензора слике – Сензори слике – Након сваке вежбе ученици треба
слике, резолуцији ТВ – Наведе врсте CCD сензора – CCD сензори слике IT, FT, FIT, HAD да израде извештај о изведеној
система и спектру видео – Наведе параметре за оцену квалитета – Параметри за оцену квалитета сензора вежби, који ће садржати задатак,
сигнала сензора слике начин реализације, коришћене
– Дефинише резолуцију ТВ система – Резолуција телевизијског система инструменте и прибор, као и резул-
– Објасни вертикалну резолуцију – Вертикална резолуција тате рада и закључке По могућству
– Објасни хоризонталну резолуцију – Хоризонтална резолуција инсистирати да извештаји буду
– Објасни одређивање максималне – Одређивање максималне учестаности урађени коришћењем рачунара
учестаности видео сигнала видео сигнала – При реализацији лаборато-
– Објасни спектар видео сигнала – Спектар видео сигнала ријских вежби за све процесе и
поступке који се не могу практично
приказати користити по могућству
симулације у MATLAB-у или неком
другом програму за симулацију
– Блок наставу реализовати у
школи или ван школе (по могућству
у сервисима за поправку видео
уређаја)
Претварање слике – Усвајање основних – Објасни компоненте облике видео – RGB компоненте видео сигнала Оцењивање
у боји у аналогне знања о аналогном сигнала (RGB, YUV) – YUV компоненте видео сигнала
електричне видео сигналу и пре- – Објасни композитне облике видео – Композитни облици видео сигнала Вредновање остварености исхода
сигнале носу слике и тона у ТВ сигнала – PAL систем вршити кроз:
систему – Дефинише PAL систем – Генератор синхронизационих импулса – праћење остварености исхода
– Објасни генератор синхронизационих – Учестаности PAL сигнала – тестове знања
импулса – Карактеристични таласни облици видео – тестове практичних вештина
– Наведе учестаности PAL сигнала сигнала у PAL систему
– Објасни карактеристичне таласне – Радио-дифузни пренос слике и тона Оквирни број часова по темама:
облике видео сигнала у PAL систему – Амплитудна модулација носиоца слике
– Опише радио-дифузни пренос слике – Фреквентна модулација носиоца тона Теорија:
и тона – Однос учестаности носиоца слике и тона Увод: 2
– Објасни амплитудну модулацију – Телевизијске норме и телевизијски канали Перцепција боје у телевизији: 8
носиоца слике – Редукција амплитуде хроминентних Видео сигнал: 10
– Објасни фреквентну модулацију сигнала Претварање слике у боји у аналогне
носиоца тона – Колориметријски стандарди који се кори- електричне сигнале: 18
– Објасни однос учестаности носиоца сте у телевизији Претварање слике у боји у дигитал-
слике и тона не електричне сигнале: 8
Генерисање и обрада слике у
Претварање слике – Усвајање основних – Објасни формирање дигиталног видео – Формирање дигиталног видео сигнала рачунару: 10
у боји у дигиталне знања о формирању сигнала – Одмеравање, квантовање и кодовање Компресија видео сигнала: 4
електричне дигиталног видео – Објасни поступак одмеравања, кванто- – Интернационални стандард ITU-R BT 601 Видео сервери: 2
сигнале сигнала и интернацио- вање и кодирања за дигитализацију компонентних видео Пакетизација компримованог ТВ
налним стандардима за – Познаје интернационални стандард сигнала програма и транспортни стрим: 3
дигитализацију ITU-R BT 601 за дигитализацију компо- – ITU-R BT 709 препоруке за компонентни Повезивање видео уређаја: 4
нентних видео сигнала дигитални HDTV Уређаји за снимање видео записа:
– Познаје ITU-R BT 709 препоруке за – Дигитализација композитног PAL сигнала 15
компонентни дигитални HDTV Уређаји за приказивање слике: 15
– Објасни дигитализацију композитног Кућни мултимедијални центри: 4
PAL сигнала Мобилна телевизија: 2
Генерисање и – Усвајање основних – Наведе дигиталне формате слике – Дигитални формати слике Лабораторијске вежбе:
обрада слике у знања о дигитаним – Објасни резолуцију дигиталне слике – Резолуција дигиталне слике Перцепција боје у телевизији: 4
рачунару форматима слике, гене- – Објасни приказивање текста на рачу- – Приказивање текста на рачунарском Видео сигнал: 10
рисању и обради слике нарском монитору монитору Претварање слике у боји у аналогне
на рачунару – Објасни улогу видео картице – Видео картице електричне сигнале: 12
– Објасни примену електронске графике – Електронска графика, дигитална обрада Претварање слике у боји у дигитал-
за генерисање слике и текста у рачунару слике, 2D и 3D моделовање не електричне сигнале: 8
– Наведе могућности просторне и вре- – Дигитална монтажа, анимација, просторна Генерисање и обрада слике у
менске манипулације сликом и временска манипулација сликом рачунару: 10
– Опише могућност креирања виртуел- – Виртуелни студио Повезивање видео уређаја: 2
ног студија Уређаји за снимање видео записа:
Компресија видео – Усвајање основних – Објасни Intraframe и interframe – Intraframe и interframe компресија са ести-12
сигнала знања о стандардима компресију са естимацијом сјајности и мацијом сјајности и покрета Уређаји за приказивање слике: 12
и начину компресије покрета – Фамилија MPEG група за компресију за
видео сигнала – Познаје фамилију MPEG група за ком- мултимедијалне примене (MPEG-1, MPEG-2, Блок настава:
пресију за мултимедијалне примене MPEG-4, MPEG-7)
– Познаје DVB стандард MPEG-2 – DVB стандард MPEG-2 MPML параметара Уређаји за снимање видео записа:
MPML параметара 12
Уређаји за приказивање слике: 12
Видео сервери – Усвајање основних – Опише начин рада у дигиталном ТВ – Дигитални ТВ центар са истовременим
знања о оперативном центру приступом централним ресурсима
раду у дигиталном ТВ – Опише оперативни рад у видео-сер- – Оперативни рад у видео-сервер окружењу
центру коришћењем вер окружењу са централизованом и са централизованом и дистрибуираном
видео сервера дистрибуираном меморијом меморијом
– Наведе значај компјутеризоване и – Компјутеризована и умрежена архива
умрежене архиве – Компјутеризовани и умрежена припрема
– Наведе значај компјутеризоване и информативног програма
умрежене припреме информативног
програма
Пакетизација – Усвајање основних – Објасни формирање програмског и – Формирање програмског и транспортног
компримованог знања о стандардима за транспортног стрима стрима
ТВ програма пренос компримованих – Разликује стандарде за пренос DVB – Стандарди за пренос DVB сигнала, DVB-Т,
и транспортни видео података сигнала: DVB-Т, DVB-S, DVB-С, DVB-S, DVB-С, DVB-H
стрим DVB-H
Повезивање видео – Усвајање основних – Познаје међународни стандард ITU-R – Међународни стандард ITU-R BT 656
уређаја знања о стандардима, BT 656 – Серијски дигитални интерфејс SDI/SDTI
конекторима и кабло- – Познаје серијски дигитални интерфејс – Рутирање SDI/SDTI пакета унутар ТВ
вима за повезивање SDI/SDTI центра
дигиталних уређаја у – Наведе конекторе, каблове и видео – Конектори и каблови у видео уређајима
видеотехници адаптере за повезивање видео уређаја (SCART, „чинч”, композитни видео, компо-
– Оспособљавање – Користи каблове и видео адаптере за нентни видео, дигитални коаксијакни кабл,
ученика за повезивање повезивање видео уређаја S-video, HDMI)
видео уређаја са другим – Видео адаптери
уређајима
Уређаји за сни- – Усвајање основних – Објасни општу блок шему ТВ камере – ТВ камере, општа блок шема ТВ камере
мање видео записа знања о функцоналним – Наведе функционалне делове ТВ – Функционални опис подсклопова ТВ
подсклоповима и врста- камере камере
ма ТВ камера – Опише оптички систем ТВ камере – Оптички систем ТВ камере
– Оспосовљавање – Опише оптоелектронски систем ТВ – Оптоелектронски систем ТВ камере
ученика за коришћење, камере – Систем за обраду сигнала код ТВ камере
одржавање, дијагности- – Опише систем за обраду сигнала код – Управљачки систем ТВ камере
ку кварова и поправку ТВ камере – Камкордери
камера – Опише управљачки систем ТВ камере – Студијске камере
– Усвајање основних – Објасни функцију и структуру кам- – Процедуре за редовно одржавање камера
знања о снимању и кордера – Опрема и прибор за испитивање исправно-
читању података са – Објасни функцију и структуру студијс- сти камера
оптичког диска ке камере – Дијагностика кварова на камерама
– Користи различите врсте електрон- – Поправка камера
ских камера – Медијуми за снимање видео сигнала
– Познаје процедуру за редовно одржа- Видео дискови
вање камера – Принцип снимања података на оптички
– Користи опрему и прибор за испити- диск
вање исправности камере – Принцип очитавања података са оптичког
– Дијагностификује кварове на каме- диска
рама – Примена оптичких дискова у мултимедији
– Отклања кварове на камерама
– Објасни принцип снимања података на
оптички диск
– Објасни принцип очитавања података
са оптичког диска
– Наведе могућности примене оптичких
дискова у мултимедији
Уређаји за приказ- – Усвајање основних – Наведе врсте монитора – Врсте монитора
ивање слике знања о врстама и прин- – Наведе врсте монитора са равним – Монитори са равним екраном (LCD, PDP,
ципу рада монитора, ТВ екраном VGA, OLED, SED)
пријемника и пројектора – Опише структуру LCD монитора – LCD монитори
– Оспосовљавање уче- – Објасни принцип рада LCD монитора – PDP монитори
ника за коришћење, одр- – Опише структуру PDP монитора – ТВ пријемници са равним екраном (LCD,
жавање, дијагностију – Објасни принцип рада PDP монитора PDP)
кварова и поправку – Наведе врсте ТВ пријемника са рав- – Постављање, повезивање и подешавање
монитора, ТВ пријемни- ним екраном монитора и ТВ пријемника (боја, осветљај,
ка и пројектора – Опише структуру LCD ТВ пријем- контраст, хоризонтално и вертикално пози-
ника ционирање, такт пиксела и фазе)
– Опише структуру PDP ТВ пријемника – Процедуре за редовно одржавање монитора
– Поставља, повезује и подешава мони- и ТВ пријемника
торе и ТВ пријемнике (боја, осветљај, – Опрема и прибор за испитивање исправно-
контраст, хоризонтално и вертикално сти монитора и ТВ пријемника
позиционирање, такт пиксела и фазе) – Дијагностика кварова на мониторима
– Познаје процедуру за редовно одржа- – Поправка монитора
вање монитора и ТВ пријемника – Дијагностика кварова на ТВ пријемницима
– Користи опрему и прибор за испи- – Поправка ТВ пријемника
тивање исправности монитора и ТВ – Видео пројектори
пријемника – Постављање и намена видео пројектора
– Дијагностификује кварове на мони- – Врсте видео пројектора
торима – Принцип рада пројектора (LCD, DLP,
– Поправља мониторе LCOS)
– Дијагностификује кварове на ТВ – Процедуре за редовно одржавање пројек-
пријемницима тора
– Поправља ТВ пријемнике – Испитивање исправности и отклањање
– Наведе намене видео пројектора кварова на пројектору
– Наведе врсте видео пројектора
– Објасни принцип рада пројектора
(LCD, DLP, LCOS)
– Поставља видео пројекторе различите
намене
– Повезује видео пројекторе са другим
уређајима
– Познаје процедуру за редовно одржа-
вање пројектора
– Користи опрему и прибор за испити-
вање исправности пројектора
– Дијагностификује кварове на пројек-
торима
– Поправља пројекторе
Кућни мултиме- – Усвајање основних – Објасни улогу кућног мултимедијал- – Кућни мултмедијални центри
дијални центри знања о конфигурацији ног центра – Конфигурација кућног мултимедијалног
и сервисима кућног – Опише конфигурацију кућног мулти- центра
мултимедијалног центра медијалног центра – Сервиси кућног мултимедијалног центра
– Наведе сервисе кућног мултимедијал- – Видео на захтев
ног центра
– Објасни услугу „видео на захтев”
Мобилна теле- – Усвајање основних – Познаје стандарде мобилне телевизије – Стандарди мобилне телевизије (DVB-H,
визија знања о стандардима и (DVB-H, DMB) DMB)
принципима преноса – Објасни принцип преноса сигнала у – Принцип преноса сигнала у мобилној
сигнала у мобилној мобилној телевизији телевизији
телевизији – Објасни мобилну телевизију као сер- – Мобилна телевизија као сервис мобилне
вис мобилне телефоније (UMTS/3G) телефоније (UMTS/3G)

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Физика, Електроника, Аудиотехника, Производња мултимедијалних садржаја, Примењена аудио и видео техника

АЛАТИ ЗА ОБРАДУ АУДИО И ВИДЕО САДРЖАЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 0 105 0 0 0 105

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Усвајање основних знања о програмима за обраду звука
– Оспособљавање ученика за коришћење програма за обраду звука
– Усвајање основних знања о програмима за обраду видео садржаја
– Оспособљавање ученика за коришћење програма за обраду видео садржаја
3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Алати за обраду – Усвајање основних – инсталира програм за обраду звука – Инсталирање и покретање програма за На почетку теме ученике упознати
звука знања о програмима за – покрене и затвори програм за обраду обраду звука са циљевима и исходима
обраду звука звука – Радни простор програма наставе/учења, планом рада и
– Оспособљавање – организује радни простор програма – Палета са алаткама начинима оцењивања
ученика за коришћење – прикаже и сакрије уграђене алатке – Увођење звука у програм ради обраде
програма за обраду – увезе звук ради обраде – Формати звука
звука – употребљава маркере за обележавање – Употреба маркера за обележавање Облици наставе
– подешава ниво звука – Подешавање нивоа звука Предмет се реализује кроз следеће
– користи еквилајзер ради појачања или – Коришћење еквилајзера облике
смањења тонова одређене фреквенције – Филтрирање шумова наставе:
– користи филтре за елиминисање – Примена ефеката – Вежбе 105 часова
шумова – Комбиновање више звучних извора
– примењује ефекте на звучне датотеке – Подешавање дужине трајања звука
– комбинује више звучних датотека – Конверзија оригиналног материјала у неки Подела одељења на групе:
– користи Fade In и Fade Out приликом други формат звука Одељење се дели на 3 групе прили-
комбиновања више звучних датотека ком реализације лабораторијских
вежби

Место реализације наставе


Вежбе се реализују у кабинету са
рачунарима (1 ученик – 1 рачунар)
– подешава висину тона и дужину – Синтеза звука Препоруке за реализацију
трајања звучне датотеке – Снимање звука (подешавање брзине наставе
– конвертује оригинални материјал у узимања узорка, величине одбирка и број Предметни наставник може
неки други формат звука канала) изменити до 10%, а уз сагласност
– врши једноставну синтезу звука – Подешавање нивоа снимања Стручног већа до 20% препоруче-
– користи уређаје за снимање звука и – Излазни формати ног садржаја
увезе звук у програм Вежбе реализовати у блоку од 3
– подешава ниво снимања звука часа недељно (по свакој групи)
– подешава брзину узимања узорака
приликом снимања Алати за обраду звука:
– подешава величину одбирка и број Практичну реализацију програма
канала приликом снимања илустровати у неком од актуелних
– извезе монтирани звук у одговарајући програмских пакета за обраду
формат звука звука
Алати за обраду – Усвајање основних – инсталира програм за обраду видео – Инсталирање и покретање програма за Област снимање звука обрадити у
видео садржаја знања о програмима за садржаја обраду видео садржаја неком од специјализованих кабине-
обраду видео садржаја – покрене и затвори програм за обраду – Радни простор програма та (студија)
– Оспособљавање видео садржаја – Палета са алаткама Напомена: Препоручује се примена
ученика за коришћење – организује радни простор програма – Креирање новог пројекта и подешавање апликација Sound Forge, Audacity
програма за обраду – прикаже и сакрије уграђене алатке формата слике, резолуције
видео садржаја – креира нови пројекат – Избор методе за компресију видео записа Алати за обраду видео садржаја:
– подеси формат слике у пројекту – Увођење видео садржаја у програм ради Практичну реализацију програма
– подеси резолуцију слике обраде илустровати у неком од актуелних
– изабере методу за компресију видео – Монтирање видео материјала техником програмских пакета за обраду
записа превуци и пусти (Drag and Drop) видео садржаја
– увезе видео садржај у програм са – Монтирање видео материјала селекто- Напомена: Препоручује се примена
различитих локација вањем улазног реза (in-point) и излазног реза апликација Adobe Premiere, Sony
– монтира видео материјал техником (out-point) унутар клипа Vegas
превуци и пусти (Drag and Drop) – Додавање материјала у већ постојећу
– монтира видео материјал селекто- секвенцу (режими уметања – insert и прекри- Оцењивање
вањем улазног реза (in-point) и излазног вања – overwrite) Вредновање остварености исхода
реза (out-point) унутар клипа – Коришћење различитих ефеката у монтажи вршити
– додаје видео материјал у већ постојећу – Коришћење прелаза између два кадра кроз:
секвенцу – Убацивање звучног записа у видео садржај – праћење остварености исхода;
– користи различите ефекте у монтажи – Убацивање слике у слици – тестове знања;
– користи различите прелазе између – Убацивање титлова и одјавне шпице – тестове практичних вештина
два кадра – Рендеровање
– додаје звучни запис видео садржају – Излазни формати видео садржаја Препоручени број часова по
– додаје титл видео садржају темама
– додаје одјавну шпицу (лабораторијске вежбе)
– изврши рендеровање видео материјала – Алати за обраду звука (42)
– извезе монтирани видео материјал у – Алати за обраду видео садр-
одговарајући формат видео садржаја жаја…… (63)

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Рачунарска графика и мултимедија, Аудиотехника, Видеотехника, Производња мултимедијалног садржаја

КОМПЈУТЕРСКА АНИМАЦИЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 0 70 0 0 0 70
2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
− Стицање основних знања за израду 2Д анимације
− Стицање знања о коришћењу софтвера за дизајн и израду 2Д анимација
− Оспособљавање за самосталан рад.

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА


ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод у рачунарску – Стицање знања о – Дефинише појам анимације – Употреба анимације у мултимедији На почетку теме ученике упознати
анимацију основним појмовима – Набраја врсте анимација – Врсте анимације са циљевима и исходима наставе
везаним за рачунарску – Разуме основне принципе анимације – Принципи анимације – учења, планом рада и начинима
анимацију – Наводи технике анимације – Технике анимације(анимација по стази, оцењивања
– Познаје процес креирања анимације анимација са различитим кадровима, анима-
– Зна формате датотека ција преображавањем) Облици наставе
– Процес креирања анимације Предмeт се реализује кроз следеће
– Формати датотека облике наставе:
– Примена анимације на Webu (FLASH Вежбе (2 часа x 35 седмица = 70
анимације, анимирани GIF-ови) часова)

Место реализације наставе


Вежбе се реализују у рачунарском
кабинету

Подела одељења на групе


Одељење се дели на групе прили-
ком реализације вежби
Цртање гра- – Оспособљавање – Прилагођава и подешава апликацију – Упознавање са радним окружењем аплика- Препоруке за реализацију
фичких објеката ученика за рад у радном потребама корисника ције за 2D анимацију, главни делови сцене наставе:
окружењу апликације за – Поставља помоћну мрежу – Flash Player Напомена: Препоручује се
израду 2Д анимације – Зна да креира нови документ – Подешавање програма примена апликације: Adobe Flash
– Користи палету са алатима – Основни типови датотека ( fla, swf) Практичним радовима и вежбама
– Оспособљавање уче- – Црта графичке објекте помоћу алата – Отварање и снимање новог филма изводити израду и дораду графика,
ника за рад са алатима и – Користи алате за цртање разних – Издавање филма графичких предлога, илустрација и
графичким објектима линија – Палета са алатима анимација
– Дефинише појам селекције – Круг, правоугаоник, линије Вежбе реализовати у блоку од 2
– Користи алате за бојење и брисање – Селекција часа недељно (по свакој групи)
– Разликује спољашњу линију и боју – Бојење и брисање
која попуњава облик – Приказ објеката
Основни рад са – Оспособљавање уче- – Разликује статичан од динамичког – Статичан и динамичан текст Оквирни број часова по темама:
текстом ника за рад са текстом текста – Алати за упис текста Увод у рачунарску анимацију (6
– Користи алате за упис текста – Променљив оквир за текст (extended text часова)
– Користи оквир за текст (фиксни, box) и оквир за текст фиксне ширине (fixed Цртање графичких објеката (6
променљив) text box) часова)
– Модификује изглед текста – Мењање изгледа текста (знакова и одло- Основни рад са текстом (2 часа)
– Претвара текст у битмапу мака) Мењање изгледа текста и графике
– Растављање текста и претварање у битмапу (6 часова)
Графички симболи, инстанце и
Мењање изгледа – Оспособљавање уче- – Користи Flash палету – Flash палета библиотеке (6 часова)
текста и графике ника за рад са бојама – Модификује испуне – Подешавање испуна Рад са слојевима (6 часова)
– Користи пано за мешање боја – Пано за мешање боја Дугмад (4 часа)
– Оспособљавање уче- – Ради са узорцима боја – Рад са узорцима боја Анимација кадар по кадар (6
ника за рад са алатима – Користи алат за трансформацију – Преливи боја и алат за мењање часова)
за транформисање – Зна да мења величину, ротира, искоси, – Алат за трансформације Анимација променом кретања (6
симетрично пресликава – Пано за трансформације часова)
– Планира распоређивање објеката на – Промена величине, ротација, искосити, Анимациаја променом облика (6
позорници симетрично пресликавање часова)
– Примењује груписање објеката и рад – Распоређивање објеката на сцени Видео и звук (4 часа)
са групама – Груписање објеката и рад са групама Извожење анимације (2 часа)
– Разуме редослед слагања објеката на – Редослед слагања објеката на сцени ActionScript (10 часова)
сцени – Информације о објектима
Графички сим- – Оспособљавање – Увиђа разлику између групе и симбола – Креирање графичких симбола претварањем
боли, инстанце и ученика за рад са сим- – Претвара селекцију у групу или објекта у симбол Креирање новог графичког Оцењивање:
библиотеке болима симбол симбола Вредновање остварености исхода
– Зна да сними цртеж као симбол – Мењање симбола вршити кроз:
– Користи увожење(import) и – Објекат – постављање на позорницу и – праћење остварености исхода
извожење(export) слике мењање – тестове знања
– Зна да претвара слику у симбол – Библиотека симбола докумената (Library) – тестове практичних вештина
– Заједничке библиотеке (Common Libraries)
– Увоз слике и претварање у симбол
Рад са слојевима – Оспособљавање уче- – Разуме улогу слоја – Додавање слоја
ника за рад са слојевима – Манипулише слојевима – Одабир активног слоја
– Уочава значај преклапајућих слојева – Груписање слојева помоћу мапа
– Контролише редослед преклапајућих – Промена редоследа слојева
слојева унутар датог слоја – Скривање слоја, закључавање, приказ
контура објекта на слоју
– Брисање слоја
– Слој са вођицама(guide layer)
– Слој маска(mask layer)
Дугмад – Оспособљавање уче- – Зна да креира дугме – Креирање дугмета
ника за рад са дугметом – Користи четири стања дугмета на – Коришћење временске осе с 4 стања дугме-
временској оси та (Up, Over, Down, Hit)
– Додаје звук на дугме – Тестирање дугмета
– Креира једноставне акције – Додавање звука дугмету („click”)
– Дефинисање једноставне акције (getURL)
Анимација кадар – Оспособљавање – Познаје елементе временске осе – Елементи временске осе (timeline)
по кадар ученика за креирање и – Разликује појмове фрејма, сцене, – Селектовање, брисање, премештање, копи-
покретање анимације секвенце и филма рање, резање, лепљење кадрова
– Разуме појам брзине фрејма – Промена броја измене кадрова у секунди
– Оспособљавање – Прави једноставну 2D анимацију – Тестирање анимације
ученика за креирање – Користи кључну реч Keyframes – Коришћење технике onion skin
анимације кадар по – Примењује уметање кадрова – Коришћење кључних речи кадрова
кадар – Креира анимацију на једном слоју – Уметање међукадрова
– Креира анимацију на више слојева – Креирање анимације на једном слоју
– Креирање анимације на више слојева
Анимација проме- – Оспособљавање – Дефинише анимацију промена – Анимација промена кретања (motion tween)
ном кретања ученика за креирање кретања – Кретање једнолинијске анимације с два
анимације променом – Креира анимацију с два кључна кадра кључна кадра
кретања – Креира анимацију с више кључних – Креирање анимације с више кључних
кадрова кадрова
– Креира анимацију која мења објекте – Мењање објекта у кадровима (трансформа-
из кадра у кадар ција, боја, прозирност)
– Креира анимацију по задатој путањи – Додатни ефекти(ротирање , успоравање и
убрзавање)
– Анимирање по путањи(уз Motion Guide
слоја)
Анимациаја про- – Оспособљавање – Дефинише анимацију промена облика – Анимација промена облика (shape tween)
меном облика ученика за креирање – Креира анимацију променом облика – Промена облика објекта на истом месту
анимације променом објеката на истом и различитим местима сцене
облика сцене – Промена облика објекта на различитим
– Упоређује технике анимирања местима сцене
– Постепена промена боје објеката
– Контрола претварања облика
Видео и звук – Оспособљавање – Прилагођава звук анимацији – Увожење звучне датотеке
ученика за увоз звука у – Додаје звук у анимацију – Модификација увеженог звука
анимацију – Претвара видео датотеку у симбол – Додавање звука слоју и измена особина
– Креира анимацију са контролом звука (ефекти, уређивање)
– Оспособљавање помоћу дугмета – Коришћење звука из заједничке библиотеке
ученика за увоз филма у – Увожење видео датотеке
анимацију – Претварање видеа у Movie Clip симбол
– Контрола извођења звука помоћу дугмади
Play, Pause, Stop
Извожење ани- – Оспособљавање – Извози (експортује) анимацију у – File -> Export Movie
мације ученика за извожење различитим форматима – Анимирани гиф  – Animated GIF
анимације – Низ слика – Bitmap/JPEG/GIF/PNG
Sequence
– Анимације (Quick Time mov или Windows
AVI)
– Експортовање у виду flv фајла
ActionScript – Оспособљавање – Користи Action панел – Action панел
ученика за прављење – Разуме појам својство, метода, догађај, – Објекат (инстанца)
анимације помоћу објекат – Својство
језика ActionScript – Разликује догађаје – Метода
– Пише све типове догађаја – Догађај (миша, кадра, филмског клипа)
– Зна типове података – Подешавање параметара ActionScriptа
– Користи циклусе и условне наредбе – Типови података
– Прави анимацију помоћу језика – Циклуси
ActionScript – Условне наредбе
– Функције

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Рачунарство и информатика, Рачунарска графика и мултимедија, Алати за обраду слика, 3Д моделовање и анимација, Производња
мултимедијалних садржаја

ВЕБ ПРОГРАМИРАЊЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 0 105 0 12 0 117
2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
− Развијање свести о значају веб технологија у савременим информационим системима;
− Припрема ученика за самосталну израду потпуно функционалних и интерактивних веб презентација помоћу савремених техноло-
гија
− Оспособљавање ученика за писање програма у скриптном језику

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод у веб програ- – Усвајање знања о – разуме примену и могућности интер- – Значај интернет и веб технологија у савре- На почетку теме ученике упознати
мирање основној терминоло- нет и веб технологија са нагласком на меном друштву (веб портали засновани на са циљевима и исходима наставе
гијом из области веб пројектовање и програмирањe подацима, виртуелне продавнице засноване – учења, планом рада и начинима
програмирања, – разуме примену програмских језика на е-трговини ) оцењивања
– објасни улогу и значај програмских – Програмски језици, историјски развој, по-
– Усвајање знања о језика; дела и особине; појам синтаксе и семантике Облици наставе:
програмирању и про- – наведе основне типове програмских програмских језика; Предмет се реализује кроз следеће
грамским језицима језика и објасни разлике међу њима; – Појам, дефиниција и особине веб сервера, облике наставе:
– разуме појам и смисао веб сервера, клијентских апликација и интернет прегле- Вежбе (3 часа x 35 седмица = 105
интернет прегледача и појам клијентске дача часова)
апликације – Платформе и језици за развој веб аплика- Блок настава 12 часова (два блока
ција по 6 часова)

Подела одељења на групе:


Одељење се дели на групе прили-
ком реализације вежби и наставе
у блоку

Место реализације наставе:


Вежбе и блок настава се изводи у
рачунарском кабинету
– разуме разлику између клијентских и – Подела скрипт језика према месту извр- Препоруке за реализацију
серверских скрипт језика шења наставе:
– објасни својства и наведе примере – Обрада – серверски скрипт језици и алати Вежбе реализовати у блоку од 2
серверских скрипт језика (ASP, PHP, JSP, CGI) часа недељно (по свакој групи)
– објасни својства и наведе примере – Обрада – клијентски скрипт језици и алати У уводном делу дати ученицима
клијентских скрипт језика (JavaScript и VBScript) теоријску основу неопходну за
– наведе примере веб сервера, техно- – Појам и класификације сервера (веб разумевање и извођење вежби у
логије које опслужују и платформе на сервер, фајл сервер, сервер за електронску скрипт програмским језицима
којима се извршавају пошту) У поглављима везаним за PHP сер-
– Обрада – веб сервери, услуга послуживања верски скрипт језик са ученицима
веб садржаја (web hosting) савладати основе програмирања
Серверски скрипт – Оспособљавање – разуме значење основних типова – Увод у серверске скрипт језике Ученик самостално пише и тестира
језици ученика за коришћење података, кључних речи, променљивих, – Синтакса PHP језика скрипт програме на рачунару (или
декларативних наредби константи – Основни типови података у PHP језику највише два ученика за једним
– декларише променљиве у програму – Испис података рачунаром)
– Исписује променљиве и константе – DOM – Ојектни модел документа Акценат је првенствено на практич-
ној примени (писање програма), а
не на теорији и синтакси програм-
ског језика
Стрингови у сер- Наредбе циклуса реализовати
– Оспособљавање – Примењује технике рада са стрингом; – Дефиниција стринга
верском скрипт кроз примере који решавају неке
ученика за рад са стрин- – Пише и тестира програме у којима се – Иницијализација стринга
језику PHP конкретне проблеме из електро-
говима користе стрингови: основне функције за – Основне функције за рад са стринговима
технике
рад са стринговима – Самостална израда скрипти кроз рад са
Кроз задатке са низовима увежба-
стринговима
вати и наредбе гранања и наредбе
циклуса
Инсистирати на коришћењу библи-
отека функција
Узимање података – Оспособљавање – Користи HTML ознаку FORM – Web формулари
Блок настава: Кроз израду и
од клијента ученика за рад са HTML – Користи атрибут ACTION – Ознака FORM
презентацију пројектних задатака
контролама за формулар – Користи атрибут METHOD – Атрибут ACTION
проверити оствареност исхода за
и PHP – Користи HTML контроле за формулар – Атрибут METHOD
израду скрипт програма:
и PHP – HTML контроле за формулар и PHP (еле-
– Писање апликације које користе менти за унос података)
1. Пројектни задатак: Самостална
контроле формулара и примењује мате- – Коришћење вредности које су враћене из
израда веб апликације у серверском
матичке операције над уносом од стране формулара у PHP скриптовима
скрипт језику (PHP) – 6 часова
корисника
– Пише програмску структуру која
2. Пројектни задатак:
може да одлучи која акција треба да се
Инсталација и кнфигурација веб
предузме на WEB страни
сервера и израда веб апликације
у клијентском скрипт језику (Јаva
Script) – 6 часова
Ток програма и – Оспособљавање – препозна основне типове оператора; – Оператори језика Аритметички оператори Оквирни број часова по темама:
управљање извр- ученика за формирање – пише изразе и наредбе користећи Оператор доделе вредности Релацијски – Увод у веб програмирање (9
шавањем у сер- израза и коришћење операторе; оператори Логички оператори Првенство часова)
верском скрипт извршних наредби – напише и тестира програме са прос- оператора Изрази; – Серверски скрипт језици (9
језику PHP том линијском структуром у којима се – Додатни оператори доделе вредности часова)
– Оспособљавање користе аритметички и логички изрази; Оператори инкрементирања и декременти- – Стрингови у серверском скрипт
ученика за коришћење – препозна стандардне функције; рања; језику PHP (6 часова)
наредби гранања – примењује стандардне функције – Стандардне функције – Узимање података од клијента (6
– препозна основне наредбе гранања; – Секвенца и селекција часова)
– препозна основне наредбе гранања; – Наредба гранања – Ток програма и управљање
– дефинише израз на основу кога се – Наредба вишеструког гранања извршавањем у серверском скрипт
одређује ток извршавања алгоритма и језику PHP (12 часова)
програма; – Цикличне програмске структуре
– користи различите типове гранања у серверском скрипт језику PHP (9
(две или више грана) часова)
Цикличне – Оспособљавање – препозна основне наредбе везане за – Основни циклуси – Једнодимензионални низ у
програмске струк- ученика за коришћење формирање програмских циклуса; – Наредба бројачког циклуса серверском скрипт језику PHP (9
туре у серверском наредби циклуса – користи наредбе за формирање бројач- – Наредбе циклуса са предусловом и часова)
скрипт језику PHP ких циклуса, циклуса са предусловом и постусловом – Клијентски скрипт језици (33
циклуса са постусловом; – Функције list и each часова)
– користи наредбу за превремени изла- – Превремени излазак из циклуса – Веб сервери (12 часова)
зак из циклуса;
– користи наредбу за прескакање наред- Оцењивање:
би унутар циклуса – Вредновање остварености исхода
вршити кроз:
– Праћење остварености исхода
Једнодимен- – Савладавање основ- – Дефинише низ – Низ као структуиран тип податка; – Тестове знања
зионални низ них техника у раду са – Иницијализује низове – Дефинисање низа; – Тестове практичних вештина
у серверском низовима – Пише и тестира код у којима се фор- – Иницијализација низа; – Пројектне задатке ученика
скрипт језику PHP мира и исписује низ; – Приступање елементима низа, итерације
– Пише и тестира програме у којима се кроз низ;
сортира и претражује низ – Итерације кроз несеквенцијалне низове;
– Користи функције за сортирање – Функције за сортирање низова;
низова – Претраживање низа;
– Примењује разне функције за рад са – Разне функције за рад са низовима;
низовима – Самостална израда скрипти за сортирање
– Пише програма за уређивање веб низа;
стране које користе низове – Самостална израда скрипти за тражење
– Пише и тестира програме у којима минималног и максималног елемента низа
се одређује максимални и минимални
елемент низа;
– Пише и тестира програме у којима се
сортира и претражује низ
Клијентски – Оспособљавање – познаје основе Јаva Script језика – Увод у клијентске скрипт језике
скрипт језици ученика за писање веб – креира функције и користи догађаје – Увод у Јаva Script
и Јаva Script апликација коришћењем прозора, миша, обрасца, тастера – Синтакса Java Script језика
клијентских скрипт – рукује са обрасцима – JavaScript функције и догађаји
језика – обрађује грешке, try-catch – Обрасци, форме, прозори
– познаје рад са колачићима (креира, – Колачићи (креирање, читање и брисање)
чита, брише колачићe) – Анализа и тестирање готових скрипти
– наводи Јаva Script библиотеке – JQuery – напредни JavaScript
– познаје основе JQuery framework-a – ЈSON – пребацивање података из једног
– користи Ајаx позиве формата у други
– Валидација елемената форме
– Програмирање динамичких страница
– Ajax(Asynchronous JavaScript And XML)
технологија
– Прослеђивање података из ЈаваСкрипта
у PHP
– Самостална израда скрипти
Веб сервери – Оспособљавање – Познаје како функционише веб сервер – Начин рада веб сервера
ученика за објављивање – Познаје Аpache и Internet Information – Начин рада Аpache сервера
веб сајтова и апликација Services (IIS) – Начин рада Internet Information Services
на веб серверу – Инсталира и конфигурише Аpache (IIS)
веб сервер – Инсталација и конфигурисање Аpache веб
– Инсталира MySQL сервер сервера, PHP
– Инсталира и конфигурише обједињена – Начин рада MySQL сервера и инсталација
решења: XAMP или WAMP MySQL сервера
– Обједињена решења: Аpache, PHP и
MySQL

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Веб дизајн
АЛАТИ ЗА УПРАВЉАЊЕ САДРЖАЈЕМ НА ИНТЕРНЕТУ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 0 62 0 0 0 62

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Стицање основних знања и оспособљавање ученика за употребу алата за управљање садржајем на интернету – CMS
– Оспособљавање ученика за креативно и функционално планирање и израду веб сајта помоћу алата за управљање садржајем
– Оспособљавање ученика за администрирање садржаја веб сајта
– Оспособљавање ученика за објављивање веб сајтова и апликација на веб серверу;
– Развијање креативности код ученика.

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА


ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод – Усвајање знања o – дефинише појам CMS – Појам веб сајта и веб страницe На почетку теме ученике упознати
основним појмовима – набраја и разликује готова решења: – Појам CMS алата са циљевима и исходима наставе
везаним за алате за CMS, LMS… – Примери постојећих решења: CMS, LMS, – учења, планом рада и начинима
управљање садржајем – наводи предности рада са CMS-ом форуми … оцењивања
– CMS – дефинише предуслове за имплемнта- – Два најпознатија решења CMS алата:
цију CMS алата Joomla i Wordpress Облици наставе
– разуме функцију веб сервера, PHP – Предности и основне функције CMS alata Предмeт се реализује кроз следеће
подршке и MySQL – Појам и улога веб Apache сервера облике наставе:
– Појам PHP скрипт језика Вежбе 62 часова
– Појам и улога MySQL сервера
– Појам hosting-a и регистрације домена Место реализације наставе
Вежбе се реализују у рачунарском
кабинету

Подела одељења на групе


Одељење се дели на групе прили-
ком реализације вежби
Инсталација ала- – Оспособљавање – Преузима алат за управљање садр- – Врсте CMS решења, особине и потребни Препоруке за реализацију
та за управљање ученика за инсталацију жајем – CMS са интернета услови за инсталацију наставе:
садржајем алата за управљање – Разликује издања и верзије CMS-a – Издања и верзије CMS алата Вежбе реализовати у блоку од 2
садржајем – CMS – Наводи потребне услове за успешну – Интегрисана решења Apache, PHP и часа недељно (по свакој групи)
инсталацију CMS-a MySQL-а
– Описује интегрисана решења: – WAMP Server, XAMP – предности и мане Оцењивање:
WAMPServer, XAMP (Apache, PHP и – Кораци инсталације CMS алата Вредновање остварености исхода
MySQL) – Поставке приликом инсталације, база вршити кроз:
– Успоставља предуслове за инстала- МySQL servera, корисник над базом – праћење остварености исхода
цију CMS-а на свом рачунару – Преглед сајта у разним прегледачима – тестове знања
– Инсталира и покреће CMS у локалном – Frontend, backend преглед сајта – тестове практичних вештина
окружењу – Глобалне опције CMS алата – конфигу-
– Конфигурише CMS алат и подешава рација
системске поставке Оквирни број часова по темама:
Администрација – Оспособљавање – Разуме хијерархију корисника сајта – Корисници sajta – user Увод (4 часа)
алата за упра- ученика за администра- – Управља корисницима сајта, додаје, – Пријава на сајт као аминистратор и као Инсталација алата за управљање
вљање садржајем цију алата за управљање брише и модификује кориснике обичан корисник садржајем (8 часова)
садржајем – CMS – Припрема и организује мултимедијал- – Управљање корисницима, права и привиле- Администрација алата за упра-
не садржаје за чланке гије корисника вљање садржајем (36 часова)
– Креира и објављује садржаје (чланке) – Постављање слика и других подржаних Сигурносне поставке и SEO (14)
сајта медија
– Организује категорије и секције – Припрема садржаја и објава на сајту
чланака – Објава садржаја на насловној страни
– Управља насловном страном – Хијерархија садржаја – чланака
– Управља мени системом – Категорије садржаја
– Додаје и модификује елементе менија – Мени систем и елементи менија
– Препознаје модуле и/или додатке као – Приказ садржаја и категорија кроз различи-
компоненте сајта те мени елементе
– Управља додацима и модулима – Додаци/модули као компоненте CMS алата
– Проналази на интернету и инсталира – Врсте додатака (plugins)
додатке и модуле у сајт – Шаблони/теме CMS сајта
– Разуме значај теме/шаблона CMS сајта – Елементи шаблона/теме
– Преузима са интернета готове теме и – Процес администрације сајта
имплементира их
– Модификује елементе готове теме тј
шаблона
– Разуме процес администрације веб
сајта
– Администрира веб сајт кроз уређи-
вање садржаја
Сигурносне по- – Предузима сигурносне мере за зашти- – Начини угрожавања интегритета сајта
ставке и SEO ту садржаја и интегритета сајта – Појам хаковања
– Разуме значај SEO – Сигурносне поставке у општим подеша-
– Имплементира SEO правила, поставке вањима сајта
у веб сајт – Значај свеже верзије CMS-a и свих додата-
– Познаје начине праћења статистике ка – pluginova
посећености сајта кроз разне категорије – „Јаке” и „слабе” лозинке
– Дозволе приступа датотекама на нивоу веб
сервера
– CMS сигурносни додаци – plugin
– Процес израде резервне копије датотека
CMS-a и базе података
– Заштита администраторске странице од
неовлашћеног приступа
– Појам SEO
– SEO оптимизација сајта
– Статистика посећености, преузимања
података, врсте прегледача

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Веб дизајн, Веб програмирање

ПРОИЗВОДЊА МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ САДРЖАЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 62 93 0 48 0 203

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Усвајање знања о основама савремене аудио и видео продукције
– Оспособљавање ученика за повезивање уређаја у студију
– Стицање основних знања о уређајима за снимање и репродукцију аудио и видео садржаја
– Оспособљавање ученика за рад са уређајима за снимање и репродукцију аудио и видео садржаја
– Усвајање знања о основним техникама снимања аудио садржаја
– Оспособљавање ученика за снимање аудио садржаја
– Усвајање знања о основним техникама снимања статичког и динамичког видео садржаја
– Оспособљавање ученика за снимање статичког и динамичког видео садржаја
– Оспособљавање ученика за увођење аудио и видео сигнала у рачунар
– Оспособљавање ученика за рад на уређајима за нелинеарну аудио и видео монтажу

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА


ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Основе савремене – Усвајање знања о ос- – опише фазе израде аудио и видео – Фазе израде аудио и видео записа (препро- На почетку теме ученике упознати
аудио новама савремене аудио записа дукција, продукција, постпродукција) са циљевима и исходима
и видео продук- и видео продукције – познаје концепцију ТВ студија – ТВ студио наставе/учења, планом рада и
ције – Оспособљавање – наброји опрему ТВ студија – Основна студијска опрема начинима оцењивања
ученика за повезивање – повеже уређаје у студију – Повезивање уређаја
уређаја у студију – објасни улогу тонске и видео режије – Контрола светла Облици наставе
– разликује начине реализације ТВ – Тонска режија, видео режија, главна техни- Предмет се реализује кроз следеће
програма у студију чка контрола облике
– опише врсте програма у студију – реализација програма и врсте програма у наставе:
студију – теорија (62 часа)
– вежбе (93 часа)
– блок настава (48 часова)
Уређаји за сни- – Усвајање основних – наброји врсте уређаја за снимање – Врсте уређаја за снимање звука Оквирни број часова по темама
мање и репродук- знања о уређајима за звука – Врсте уређаја за репродукцују звука Теорија
цију аудио и видео снимање и репродук- – опише разлику између различитих – Повезивање микрофона и звучника на – Основе савремене аудио и видео
садржаја цију аудио и видео типова уређаја за снимање звука рачунар продукције . . . . . . . . . . . . . . . . . (6)
садржаја – наброји врсте уређаја за репродукцију – Уређаји за снимање видео садржаја (каме- – Уређаји за снимање и репродук-
– Оспособљавање звука ре, дигитални фотоапарати) цију аудио и видео садржаја . . . (6)
ученика за рад са – повеже микрофон и звучнике на – Врсте камера – Технике снимања аудио
уређајима за снимање рачунар – Подешавање камере садржаја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (8)
и репродукцију аудио и – наброји уређаје за снимање видео – Постављање расвете – Технике снимања статичког и
видео садржаја садржаја – Уређаји за приказивање видео садржаја динамичког видео садржаја (14)
– разуме карактеристике уређаја за (ТВ, видео пројектори) – Увођење аудио и видео сигнала
снимање видео садржаја у рачунар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (4)
– разликује типове камере – Завршна продукција . . . . . . . (24)
– подешава камеру за снимање
– познаје принципе постављања расвете Лабораторијске вежбе
– наброји уређаје за приказивање видео – Основе савремене аудио и видео
садржаја продукције . . . . . . . . . . . . . . . . . (9)
Технике снимања – Усвајање знања о – познаје основне принципе снимања – Озвучавање просторије – Уређаји за снимање и репродук-
аудио садржаја основним техникама звука – Постављање микрофона (растојање, цију аудио и видео садржаја . . . (9)
снимања аудио садржаја – познаје технике озвучавања просто- положај) – Технике снимања аудио
– Оспособљавање уче- рије у зависности од намене (студио, – Утицај споредних шумова на снимање садржаја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . (12)
ника за снимање аудио концертна дворана, отворени простор) звучног записа – Технике снимања статичког и
садржаја – поставља микрофон на прописно – Подешавање нивоа снимања динамичког видео садржаја (21)
растојање од извора звука – Подешавање брзине узимања узорка – Увођење аудио и видео сигнала
– подешава ниво снимања (семпловање) у рачунар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (6)
– подешава брзину узимања узорка – Избор величине одбирка и броја канала – Завршна продукција . . . . . . . (36)
(семпловање) приликом снимања
– изабере одговарајућу величину одбир- – Аудио миксовање више извора сигнала Блок настава
ка приликом снимања – Основе савремене аудио и видео
– врши миксовање више извора аудио продукције . . . . . . . . . . . . . . . . . (6)
сигнала – Технике снимања аудио
садржаја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (6)
– Технике снимања статичког и
динамичког видео садржаја (12)
– Завршна продукција . . . . . . . (24)
Технике снимања – Усвајање знања о – познаје основне принципе фотогра- – Основни принципи фотографисања (изола- Подела одељења на групе
статичког и дина- основним техникама фисања ција објекта, простор фотографисања, осве- Одељење се дели на групе при-
мичког снимања статичког – сними фотографију користећи основне тљеност, избор тренутка фотографисања) ликом реализације вежби и блок
видео садржаја и динамичког видео принципе фотографисања – Правило фотографске композиције (прави- наставе
садржаја – користи правила фотографске компо- ло трећина, златни рез, остављање места за
– Оспособљавање зиције приликом снимања смер кретања објекта, симетрична равноте- Место реализације наставе
ученика за снимање – познаје основе снимања динамичког жа, несиметрична равнотежа) Вежбе се реализују у специјализо-
статичког и динамичког видео садржаја – Основне технике снимања динамичког ваном кабинету са одговарајућом
видео садржаја – објасни појам кадра видео садржаја опремом
– правилно помера камеру приликом – Покрети камере (швенк) Уколико је могуће блок практичне
снимања – Кадар наставе реализовати у одгова-
– изабере одговарајуће растојање између – Растојање између камере и објекта сни- рајућим студијима локалних радио
камере и објекта снимања мања и ТВ станица
– разликује различите типове осветљења – Осветљење простора
простора приликом снимања – Везивање кадрова унутар сцене Препоруке за реализацију
– одабере правилно осветљење прили- – Прелази са сцене на сцену наставе
ком снимања Предметни наставник може
– снима различите кадрове изменити до 10%, а уз сагласност
Увођење аудио и – Оспособљавање – наброји врсте улаза у рачунар за – Начини повезивања камере са рачунаром Стручног већа до 20% препоруче-
видео сигнала у ученика за увођење увођење аудио и видео сигнала – Врсте улаза у рачунар за увођење аудио и ног садржаја
рачунар аудио и видео сигнала у – објасни врсте излазних сигнала из видео сигнала Вежбе реализовати у блоку од 3
рачунар камере – Врсте излаза из камере часа недељно (по свакој групи)
– опише предности и недостатке сваке Напомена: Препоручује се примена
методе повезивања камере са рачунаром апликација Adobe Premiere, Sony
– повеже камеру са рачунаром Vegas

Оцењивање
Вредновање остварености исхода
вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– тестове знања;
– тестове практичних вештина
Завршна продук- – Оспособљавање уче- – дефинише појам нелинеарне аудио и – Уређаји за нелинеарну аудио и видео
ција ника за рад на уређајима видео монтаже монтажу
за нелинеарну аудио и – користи уређаје за нелинеарну аудио и – Подешавање формата слике, величине сли-
видео монтажу видео монтажу ке, резолуције, броја битова за означавање
– подешава формат слике пиксела (bit depth) у програму за нелинеарну
– подешава величину слике, резолуције, монтажу
у програму за нелинеарну монтажу – Подешавање безбедне зоне
– подешава безбедну зону за смештај – Смештање титлова и потписа унутар
титлова и потписа безбедне зоне
– обради слику у програму за нелине- – Обрада слике (корекција боје, примена
арну монтажу (корекција боје, примена специјализованих филтара)
специјализованих филтара) – Компоновање (мешање слика једне сцене
– компонује слику једне сцене са слика- са сликама друге сцене)
ма друге сцене – Коришћење маски (хрома-ки, плави екран)
– користи маску за компоновање (хрома- – Коришћење прелаза са сцене на сцену
ки, плави екран) – Музика у филму (динамика музике)
– користи прелазе са сцене на сцену – Звучни ефекти
– додаје звук видео материјалу – Синхронизација звука и видео материјала
– мења јачину звука у видео материјалу – Излазни формати
– синхронизује звук и видео материјал – Снимање извеженог видео материјала на
– одабере излазни формат одговарајући медијум погодан за прикази-
– извезе монтирани материјал из про- вање
грама за нелинеарну монтажу
– припреми монтирани материјал за
приказивање

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Алати за обраду слике, Аудиотехника, Видеотехника, Алати за обраду аудио и видео садржаја

ПРИМЕЊЕНА АУДИО И ВИДЕО ТЕХНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 93 62 0 24 0 179

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Усвајање основних знања о примени аудио и видео уређаја у системима посебне намене
– Стицање основних знања о видео надзору, преносним путевима и уређајима за контролу видео сигнала
– Оспособљавање ученика за коришћење уређаја за снимање и контролу видео сигнала
– Стицање основних знања о системима електронске контроле и обезбеђења
– Оспособљавање ученика за монтажу и подешавање система електронске контроле и обезбеђења
– Стицање основних знања о уређајима за електронску контролу приступа
– Стицање основних знања о аудио и видео уређајима специјалне намене (интерфони и видео интерфони)
– Стицање основних знања о видео камерама специјалне намене
– Стицање основних знања одржавању, поправци и сервисирању различитих аудио и видео уређаја
– Оспособљавање ученика за одржавање, поправку и сервисирање различитих аудио и видео уређаја

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Видео надзор – Стицање основних – наброји врсте ТВ камера за видео – Примена аудио и видео уређаја у системи- На почетку теме ученике упознати
знања о видео надзору, надзор ма посебне намене са циљевима и исходима
преносним путевима у – опише карактеристике сваке врсте ТВ – ТВ камере за видео надзор (CMOS, CCD наставе/учења, планом рада и
уређајима за контролу камера за видео надзор камере) начинима оцењивања
видео сигнала – разликује преносне путеве видео – Преносни путеви видео сигнала
– Оспособљавање сигнала – Карактеристике симетричних каблова у Облици наставе
ученика за коришћење – опише карактеристике симетричних фреквентном опсегу до 5 МHz Предмет се реализује кроз следеће
уређаја за снимање и каблова – Коаксијални каблови облике
контролу видео сигнала – опише карактеристике коаксијалних – Оптички преносни путеви наставе:
каблова – Бежични преносни путеви – теорија (93 часа)
– опише предности и мане преноса – Уређаји за контролу више видео сигнала – лабораторијске вежбе (62 часа)
видео сигнала оптичким путем – Снимање и контрола видео сигнала – блок настава (24 часова)
– опише предности и мане преноса
видео сигнала бежичним путем
– наброји уређаје за контролу више – Магнетни запис са успореним кретањем, Подела одељења на групе
видео сигнала корак по корак Одељење се дели на групе при-
– користи уређаје за контролу више – Дигитални видео снимач са хард диском ликом реализације вежби и блок
видео сигнала (блок шема и принцип рада) WАN и LAN наставе
– снима и контролише више видео мрежни улаз и излаз дигиталног видео
сигнала снимача Место реализације наставе
– подешава параметре снимања – Kонтрола и праћење видео сигнала са Вежбе се реализују у специјализо-
– подешава начине претраживања и удаљеног места ваном кабинету са одговарајућом
анализе снимака – PC као монитор и видео снимач опремом
– објасни принцип рада дигиталног
видео снимача са хард диском Оквирни број часова по темама
– контролише и прати видео сигнал са Теорија + Лабораторијске вежбе
удаљеног места – Видео надзор . . . . . . . . . . (30+20)
– користи рачунар као монитор и видео – Системи електронске контроле и
снимач обезбеђења. . . . . . . . . . . . . . (21+14)
– Уређаји за електронску контролу
приступа и обраду података. . (9+6)
– Видео и аудио уређаји за спе-
цијалне намене . . . . . . . . . . . (12+8)
Системи елек- – Стицање основних – објасни принцип рада система елек- – Блок шема система електронског обез- – Дигитални фотоапарати и штам-
тронске контроле знања о системима тронског обезбеђења беђења (извори аларма, сензори, алармна пање фотографија. . . . . . . . . . (9+6)
и обезбеђења електронске контроле и – нацрта блок шему система електрон- централа, дисплеј система, сирена светлосна – Одржавање, поправка и сервиси-
обезбеђења ског обезбеђења бљескалица ) рање аудио и видео уређаја. (12+8)
– Оспособљавање – објасни улогу сваког појединачног – Електронска заштита у аутомобилској
ученика за монтажу и елемента система електронског обез- индустрији (сензори потреса, заштита Блок настава
подешавање система беђења унутрашњег простора, алармна централа, – Видео надзор . . . . . . . . . . . . . . (6)
електронске контроле и – објасни принцип електронске заштите предајник и пријемник алармне централе, – Системи електронске контроле и
обезбеђења у аутомобилској индустрију појам пливајућег кода, додатни заштитни обезбеђења. . . . . . . . . . . . . . . . . . (6)
– објасни рад сензора за противпожарну системи) – Видео и аудио уређаји за спе-
заштиту – Сензори за противпожарну заштиту цијалне намене . . . . . . . . . . . . . . (6)
– дефинише осетљивост система – Осетљивост система – Одржавање, поправка и сервиси-
– подешава мирно стање система – Подешавање мирног стања рање аудио и видео уређаја . . . . (6)
– објасни појам – поузданост рада – Избор учестаности
система – Поузданост рада и утицај спољашњих Препоруке за реализацију
– разуме утицај спољашњих сметњи на сметњи наставе
рад система – Начини монтаже уређаја Предметни наставник може
– разликује начине монтаже уређаја – Магнетни сталак са скидање беџева и бар изменити до 10%, а уз сагласност
– монтира уређај код поништавач Стручног већа до 20% препоруче-
ног садржаја
Вежбе реализовати у блоку од 2
часа недељно (по свакој групи)
Уређаји за елек- – Стицање основних – објасни принцип рада система – Блок шема система и принцип рада Видео надзор обрадити тако да
тронску контролу знања о уређајима за – нацрта блок шему система – Улазна јединица и уређај за обраду и мемо- ученици увиде специфичности
приступа и обраду електронску контролу – објасни принцип рада улазне јединице рисање података и значај видео надзора Посебну
података приступа и уређаја за обраду и меморисање – Начин приступа, шифратор, тач меморија, пажњу посветити реализацији
података картични контакти и безконтактни приступ савременог видео надзора, као и
– разликује начине приступа систему – Софтвер система контроли и праћењу видео надзора
– наброји најчешће коришћене софтвере – Електрична брава као извршни орган за са удаљеног места Код уређаја
– објасни принцип рад електричне браве реализацију приступа за снимање, акценат ставити на
– објасни улогу програматора код кар- – Програматори код картичног система одређивање параметара снимања и
тичног система приступа приступа на начине претраживања и анализе
– разликује начине програмирања – Програмирање картица снимака
картица – Улазно излазна јединица система, интер-
– објасни улогу улазно излазне јединице фејс за PC рачунар Системи електронске контроле
система – Анализа једног система приступа и обезбеђења обрадити тако да
– анализира једноставнији систем ученици уоче области покривања
приступа сензора Сензоре за противпожар-
ну заштиту посебно обрадити
Системе електронске заштите
Видео и аудио – Стицање основних – опише намену интерфона и видеоин- – Интерфони и видеоинтерфони обрадити кроз примере неких обје-
уређаји за спе- знања о аудио и видео терфона – Саставни делови видеоинтерфона ката (банке, различите установе,
цијалне намене уређајима специјалне – објасни принцип рада интерфона и – Видео системи за специјалне намене магацини) Посебну пажњу посве-
намене (интерфони и видеоинтерфона – Покретне камере, покретно постоље тити обједињавању система видео
видео интерфони); – наброји саставне делове видеоинтер- – Техничко решење даљинског управљања надзора и електронске заштите
– Стицање основних фона – Видео камере за подводна снимања и за
знања о видео камерама – објасни принцип рада покретне камере визуелну контролу процеса који се обављају Уређаји за електронску контролу
специјалне намене и покретног постоља у агресивним срединама (висока температу- приступа и обраду података
– разликује различита решења даљин- ра, отровни гасови, и сл ) систем обрадити на нивоу блок
ског управљања – Видео камере за примену у медицини шеме и основе карактеристика поје-
– опише карактеристике видео камере за – Минијатурне камере високе резолуције, диних компонената система, као и
подводна снимања специфичност оптичких система најчешће коришћених софтверских
– опише карактеристике камере за визу- апликација Применити практична
елну контролу процеса који се обавља знања на примеру једног једностав-
агресивним срединама нијег система
– опише карактеристике видео камере за
примену у медицини Видео и аудио уређаји специјалне
– опише карактеристике минијатурне намене ученике упознати са раз-
камере високе резолуције личитим уређајима те врсте који се
примењују у медицини, даљинском
управљању, као и у специјалним
условима (подводна снимања,
процеси на високим температурама
и сл ) Посебну пажњу посветити
избору камера
Дигитални фото- – Оспособљавање – опише карактеристике дигиталних – Дигитални фотоапарати Дигитални фотоапарати и
апарати и штам- ученика за коришћење фотоапарата – Електронски сензори слике штампање фотографија нагласити
пање фотографија дигиталног фотоапарата – користи дигитални фотоапарат – Резолуција, осетљивост знатно проширене могућности при-
– објасни појмове: резолуција, осетљи- – Појам оптичког и електронског зума мене дигиталних фотоапарата као
вост – Меморисање непокретне слике извора видео сигнала и уређаја за
– објасни појам оптичког и електронског – Видео излази код дигиталног фотоапарата меморисања непокретне слике, као
зума – Монохроматски и колор штампачи ниске и савремене могућности примене
– разликује медијуме на којима се могу резолуције штампача и других периферних
меморисати слике – Колор ласерски штампачи уређаја којима се може управљати
– опише карактеристике излаза код са даљине
дигиталног фотоапарата
– разликује типове штампача Одржавање, поправка и серви-
– опише карактеристике штампача сирање аудио и видео уређаја
– користи штампач упознати ученике са врстама
Одржавање, – Стицање основних – детектује квар и поправи/сервисира – Одржавање аудио и видео уређаја кварова на различитим уређајима
поправка знања одржавању, по- CCD и CMOS камере за видео надзор – Поправка аудио и видео уређаја за генерисање, процесуирање и
и сервисирање правци и сервисирању – детектује квар и поправи/сервисира – Сервисирање аудио и видео уређаја приказ видео и аудио сигнала
аудио и видео различитих аудио и дигитални видео снимач DVR – CCD и CMOS камере за видео надзор
уређаја видео уређаја – детектује квар и поправи/сервисира – дигитални видео снимач DVR Оцењивање
– Оспособљавање видео дистрибуциони појачавач – видео дистрибуциони појачавач Вредновање остварености исхода
ученика за одржавање, – детектује квар и поправи/сервисира – видео корекциони појачавач вршити
поправку и сервисирање видео корекциони појачавач – видео монитор (CRT и TFT) кроз:
различитих аудио и – детектује квар и поправи/сервисира – систем аудио и видео интерфона – праћење остварености исхода;
видео уређаја видео монитор (CRT и TFT) – аудио појачавач – тестове знања;
– детектује квар и поправи/сервисира – звучне кутије – тестове практичних вештина
систем аудио и видео интерфона
– детектује квар и поправи/сервисира
аудио појачавач
– детектује и поправи/сервисира квар на
звучним кутијама

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Електроника, Аудиотехника, Видеотехника, Производња мултимедијалног садржаја

3Д МОДЕЛОВАЊЕ И АНИМАЦИЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 0 93 0 18 0 111

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Пружа разумевање процеса формирања генерисане слике, као продукта компјутерске графике
– Стицање основних знања о коришћењу софтвера за дизајн и 3Д анимацију.
– Уводи ученика у нове тенденције у развоју апликација за графику и анимацију.

3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА


ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Увод – Стицање знања о – Дефинише појам моделовања – Моделовање На почетку теме ученике упознати
основним елементима – Разуме примену светлости и камере у – Светлосни извори и камера са циљевима и исходима наставе
3Д моделовања моделовању објеката и анимацији – Рендеровање – учења, планом рада и начинима
– Разуме појам рендеровање – Програмски интерфејс оцењивања
– Познаје програмски интерфејс за – Алати за обраду
моделовање – Радна површина Облици наставе
– Зна да креира нови документ – Управљање датотекама Предмeт се реализује кроз следеће
облике наставе:
Вежбе (3 часа x 31 седмица = 93
Израда објеката – Оспособљавање уче- – Разуме концепт мрежних објеката – Концепт мрежних објеката часова)
ника за израду објеката – Израђује стандардне и изведене – Израда стандардних облика примитива Блок настава 18 часова (3 блока
објекте – Израда изведених облика примитива по 6 часова = 18 часова)
– Креира објекте методом савитљивих – Израда савитљивих кривих
кривих – Мреже за цртање Место реализације наставе
– Користи разне мреже за цртање – Примена и значај мрежних и полумрежних Вежбе се реализују у рачунарском
– Дефинише примену и значај мрежних објеката кабинету
и полумрежних објеката – Импортовање готових објеката
– Импортује готове објекте Подела одељења на групе
Одељење се дели на групе при-
ликом реализације вежби и блок
наставе
Визири – Усвајање знања о – Примењује оријентацију у простору – Оријентација у простору Блок настава: Кроз израду и
координатном систему и – Разликује погледе у тродимензионал- – Промена погледа презентацију пројектних задатака
пројекцији ном координатном систему – О перспективи проверити оствареност исхода за
– Разуме перспективу – Прилагођавање визира израду скрипт програма:
– Примењује кретање по визиру – Резолуција визира
– Кретање по визирима 1. Пројектни задатак:
– Пробна визуелизација Моделовање и израда више обје-
Модификовање и – Оспособљавање – Зна да селектује објекат – Селектовање објеката ката методом савитљивих кривих,
трансформисање ученика за рад са – Примењује груписање објеката и рад – Селектовање подручја примена мреже за цртање – 6
објеката алатима за селектовање, са групама – Груписање објеката часова
трансформисање и мо- – Разуме значај трансформавије у ани- – Промена начина приказивања објеката
дификовање објекта мацији објеката – Алатке за трансформисање 2. Пројектни задатак: Самостална
– Користи алатке за трансформисање – Графички уређаји трансформације израда 3Д анимације моделованог
– Примењује разне модификаторе – Напредне контроле(кординатни системи) објекта, постављање извора свет-
– Примењује модификаторе за аними- – Већа прецизност лости и сенке, анимирање извора
рање – Клонирање светлости – 6 часова
– Употреба модификатора
– Типови модификатора 3. Пројектни задатак: Самостална
– Подела површине на сегменте израда 3Д анимације групе обје-
– Анимирање помоћу модификатора ката, примена тесктура, додавање
звука у анимацију, подешавање и
Извори светлости – Оспособљавање – Разуме значај светлоти у анимацији – Осветљење сцене управљање камерама, анимираање
ученика за рад изворима – Прави сенке на објектима – Бацање сенке камере – 6 часова
светлости и камером у – Поставља изворе светлости на објекат – Контролисање осветљености
анимацији – Анимира изворе светлости – Управљање изворима светлости Препорука часова по темама:
– Анимирање извора светлости Увод (6)
Израда објеката (18)
Материјали – Оспособљавање – Креира и додаје материјале на објекте – Креирање и додавање материјала Визири (9)
и мапе ученика за рад са мате- – Креира и додаје текстуре – Креирање и додавањае текстура Модификовање и трансформисање
ријалима – Разуме улогу мапе и мапирања – Појам мапе и мапирања објеката (9)
– Додаје мапе материјалима – Додавање мапе материјалима Извори светлости (9)
Материјали и мапе (9)
Визуализација (12)
Визуализација – Оспособљавање уче- – Поставља сцену – Израда и постављање сцене Анимациаја (21)
ника за креирање сцене – Додаје ефекте – Додавање ефеката
– Зна да рендерује сцену – Рендеровање сцене Препоруке за реализацију
– Користи разне формате датотека – Формати датотека наставе
Предметни наставник може
изменити до 10%, а уз сагласност
Стручног већа до 20% препоруче-
ног садржаја
Вежбе реализовати у блоку од 3
часа недељно (по свакој групи)
Анимациаја – Оспособљавање – Разуме брзину смењивања кадрова – Кретање кроз време Оцењивање:
ученика за креирање анимације – Конфигурисање времена Вредновање остварености исхода
анимације – Поставља кључне слике у анимацији – Израда кључних слика вршити кроз:
– Користи алатке за међукадрирање – Рад са кључевима – Праћење остварености исхода
– Подешава временски оквир -тајминг, – Рад са контролерима – Тестове знања
трајање и понављање анимације – Безијеови контролери – Тестове практичних вештина
– Користи контролере кретања – Додавање звука – Пројектне задатке ученика
– Додаје звук анимацији – Ограничења анимације
– Разуме улогу камере у формирању – Повезивање објеката
сцене – Прегледање сцена
– Зна да подешава камеру и да управља – Израда камере
камером – Подешавање камера и осветљења
– Подешава камеру и осветљење – Подешавање и управљање камерама
– Прави кратке анимације – Анимирање камера

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Рачунарство и информатика, Рачунарска графика и мултимедија, Алати за обраду слика, Компјутерска анимација, Производња мул-
тимедијалних садржаја

ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 0 62 0 0 0 62

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина и понашања;
– Развијање предузетничких вредности и способности да се препознају предузетничке могућности у локалној средини и делује у
складу са тим;
– Развијање пословног и предузетничког начина мишљења;
– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији;
– Оспособљавање за активно тражење посла (запошљавање и самозапошљавање);
– Оспособљавање за израду једноставног плана пословања мале фирме.
3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Предузетништво и – Разумевање појма и – наведе адеквадтне примере предузет- – Појам, развој и значај предузетништва; На почетку теме ученике упознати
предузетник значаја предузетништва; ништва из локалног окружења; – Профил и карактеристике успешног са циљевима и исходима наставе
– наведе карактеристике предузетника предузетника; – учења, планом рада и начинима
– Препознавање особе- објасни значај мотивационих фактора у – Мотиви предузетника; оцењивања
ности предузетника предузетништву; – Технике и критеријуми за утврђивање
– доведе у однос појмове предузимљи- предузетничких предиспозиција Облици наставе:
вост и предузетништво; Предмeт се реализује кроз следеће
облике наставе: вежбе (62 часа)

Подела одељења на групе:


Одељење се дели на групе до 15
ученика приликом реализације
вежби

Место реализације наставе:


Вежбе се реализују у
кабинету/учионици (део вежби се
реализује у кабинету за информа-
тику)
Развијање и – Развијање способ- – одабира из мноштва идеја ону која је – Процена пословних могућности за нови Препоруке за реализацију
процена ности за уочавање, применљива и реална за отпочињање пословни подухват; наставе:
пословних идеја, формулисање и процену бизниса; – SWOT анализа-основи ;
маркетинг план пословних идеја; – препозна различите начине отпо- – Елементи маркетинг микса (5П) – про- Предузетништво и предузетник:
чињања посла, извод, услуга, цена, канали дистрибуције, Дати пример доброг предузетника
– Усвајање основних – уочи међусобно деловање фактора промоција); и/или позвати на један час госта
знања о елементима који утичу на тржиште; – Фактори пословног окружења: потенцијал- -предузетника који би говорио
маркетинг плана; – самостално прикупи податке са ни клијенти, величина тржишта, директна ученицима о својим искуствима
тржишта-конкуренција, потенцијални и индиректна конкуренција, трендови на Развијање и процена пословних
– Развијање смисла за клијенти, величина тржишта; тржишту итд; идеја, маркетинг план: Користити
тимски рад – прави понуду услуге; – Елементи маркетинг плана; олују идеја и вођене дискусије да се
– развија маркетинг стратегију за своју – Рад на терену-истраживање тржишта; ученицима помогне у креативном
пословну идеју и презентује свој марке- – Важност тима за продуктивност у послу смишљању бизнис идеја и избору
тинг план; реалне за даљи рад на њој Ученици
– ради тимски у ученичкој групи се деле на групе у којима остају до
краја и раде на деловима пословног
Управљање и – Усвајање основних – наведе особине успешног менаџера; – Менаџмент функције (планирање, органи- плана Групе ученика окупљене
организација знања о стиловима руко- – познаје различите управљачке зовање, вођење и контрола); око једне пословне идеје врше ис-
вођења стилове; – Менаџмент стилови – (предузетник као траживање тржишта по наставни-
– објасни основе менаџмента услуга / менаџер); ковим упутствима Групе ученика
производње; – Основна знања о управљању и лидерству у посетама малим предузећима
– увиђа значај планирања и одабира – демократски стил, централизован, лисе информишу се о начину прављења
људских ресурса за потребе организа- фер, ; понуде и самостално праве понуду
ције; – Менаџмент услуга производње – упра- за пример њиховог предузећа
– објасни значај информационих техно- вљање производим ресурсима, управљање
логија за савремено пословање сировинама и полупроизводима, управљањеУправљање и организација:
производним процесом); одређен број часова према избору
– Информационе технологије у пословању наставника у информатичком
(пословни информациони системи, интернет,
кабинету Дати упутства ученицима
интранет и екстранет у пословању, електрон-
где и како да дођу до неопходних
ско пословање, електронска трговина, итд )
информација Користити сајтове за
прикупљање информација (www
apr gov rs, www sme gov rs; www
mspbg rs ) Посета социјалним
партнерима на локалном нивоу
(општина, филијале Националне
службе за запошљавање,
Регионалне агенције за развој ма-
лих и средњих предузећа и сл )
Правни оквир – Усвајање основних – изабере најповољнију организаци- – Законске форме организовања делатности; Ученички пројект-презентација
за оснивање и знања о правним ону и правну форму организовања – Институције и ифраструктура за подршку пословног плана: Позвати на један
функционисање оквирима за оснивање делатности; предузетништву час госта – предузетника за проце-
делатности и функционисање – прикупи информације које су потребне ну бизнис плана У презентацији
делатности за успешно вођење посла; користити сва расположива сред-
– самостално сачини или попуни ства за визуализацију Препорука је
пословну документацију (CV, пословна да се тема „Ученички пројект – из-
писма, молбе, записник, обрасци ) рада и презентација пословног пла-
на” започне приликом обрађивања
Економија посло- – Усвајање основних – планира производњу и трошкове за – Структура трошкова (фиксни и варијабил- теме „Процена пословних идеја”
вања знања о финасијским сопствени бизнис; ни трошкови) и праг рентабилности; На овај начин предавач може да
аспектима предузећа / – класификује трошкове предузећа и – Приходи и губици; интегрише ученички пројект током
радње израчуна праг рентабилности; – Прикупљање потребних података на терену наредних тема предмета
– састави финансијске извештаје у и њихова презентација;
најједноставнијој форми (биланс – Oсновни елементи и организациони план Оцењивање:
стања, биланс успеха и ток готовине за сопствену бизнис идеју Вредновање остварености исхода
предузећа); вршити кроз:
– прикупи информације потребне за – праћење остварености исхода;
производни и финансијски план и о – тестове знања;
изворима финансирања; – тестове практичних вештина
– презентује одређени део плана произ-
водње/финансијског плана
Ученички – Оспособљавање – изради једноставан пословни план – Израда целовитог бизнис плана за сопстве- Број часова по темама:
пројект-презен- ученика вештини (део пословног плана); ну бизнис идеју; Предузетништво
тација пословног презентације пословног – према усвојеној пословној идеји – Презентација појединачних/групних биз- и предузетник (10)
плана плана презентује пословни план (део) у оквиру нис планова и дискусија Развијање и процена пословних
своје тимске улоге идеја, маркетинг план (12)
Управљање и организација (10)
Правни оквир за оснивање
и функционисање делатности (10)
Економија пословања (10)
Ученички пројект-презентација
пословног плана (10)

4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Сви опште стручни предмети и стручни модули

ПРАКТИЧНА НАСТАВА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ


НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 111 111
II 70 60 130

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Развијање навика за чување здравља и придржавања мера заштите на раду;
– Оспособљавање ученика за организовање рада и рационално коришћење енергије и материјала;
– Оспособљавање ученика да користе стандарде, нормативе, каталоге и техничко технолошку документацију;
– Оспособљавање ученика да правилно користе уређаје, алат и прибор;
– Оспособљавање ученика да врше машинске и ручне операције на материјалима (обележавање, резање, турпијање, бушење);
– Оспособљавање ученика да изводе радове у електротехничкој струци (припрема крајева проводника, израда кабловских снопића,
уградња електронских елемената, монтажа и повезивање електротехничког прибора, мерења и испитивања);
– Развијање одговорности према роковима, квалитету и прецизности у послу;
– Оспособљавање ученика за обраду, разбрајање, повезивање, лемљење инсталационих каблова и проводника;
– Оспособљавање ученика за израду, пуштање у рад, испитивaње и отклањање кварова на штампаним плочама.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први
Ред бр НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула (часови)
1 Практична настава у машинству 30
2 Практична настава у електротехници 81

Разред: други
Ред бр НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула (часови)
1 Телекомуникационе инсталације и опрема 65
2 Штампане плоче 65

4. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА

Назив модула: Практична настава у машинству


Трајање модула: 30 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Оспособљавање – примењује заштитне мере од механичких – Правилник заштите на раду; На почетку модула ученике упознати са
ученика за чување повреда; – Мере заштите од пожара; циљевима и исходима наставе / учења, пла-
здравља и при- – примењује заштитне мере од пожара; – Заштитна опрема ном рада и начинима оцењивања
државање мера – користи заштитну опрему
заштите на раду – Користити закон и правилнике заштите
на раду
– Користити правилник о противпожарној
заштити
– Демонстрирати употребу заштитне опреме
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 4 часа
– Оспособљавање – користи уређаје за обраду материјала; – Радионички алат; – Користити стручну литературу
ученика за пра- – користи алат за обележавање; – Алат за мерење (метар, шестари, универзално – Користити каталоге произвођача уређаја
вилну примену и – користи мерни алат; помично мерило, микрометар, дубиномер); и алата
одржавање ради- – користи ручни алат; – Примена и одржавање алата (клешта, одвијачи, – Демонстрирати употребу уређаја и алата
оничког алата – одржава уређаје и алат; бургије, бушилице, стеге, тестере, турпије, чекићи, – Демонстрирати поступак мерења мерним
– примењује мере заштите на раду кључеви, итд ); алатима
– Хигијена рада; – Демонстрирати начин одржавања уређаја
– Мере заштите на раду и алата
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 6 часова
– Стицање знања о – препозна метале и легуре; – Техничке карактеристике материјала (гвожђе, – Користити стручну литературу
карактеристикама – користи стандарде и каталоге производа (лимо- челик, бакар, алуминијум, бронза, месинг); – Користити стандарде, прописе и каталоге
материјала; ва, профила, жица, лежајева) – Полупроизводи и производи који се користе у – Користити узорке метала, полупроизводе
машинству (плоче, лимови, траке, жице, профили, и производе
– Оспособљавање цеви, лежајеви, итд ) – Препоручено време за реализацију ових
ученика за садржаја: 6 часова
коришћење стан-
дарда, норматива
и техничко техно-
лошке докумен-
тације
– Оспособљавање – користи техничко технолошка упутства; – Читање техничко технолошке документације; – Користити стручну литературу
ученика за орга- – обележи предмет рада; – Обележавање материјала; – Објаснити како се користи техничко техно-
низовање рада и – изведе машинске операције; – Технолошки поступак при обради материјала: лошка документација
рационално ко- – користи основне машинске елементе сечењем, турпијањем, бушењем, савијањем; – Демонстрирати како се правилно обележа-
ришћење енергије – Основни машински елементи (навоји, навртке, ва предмет при обради
и материјала; подлошке) – Демонстрирати како се учвршћује предмет
– Демонстрирати правилан положај тела и
– Оспособљавање правилно вођење алата при обради мате-
ученика за из- ријала
вођење машинских – Објаснити како се остварује организација
и ручних опера- радног места и значај хигијене рада
ција – Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 14 часова

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике
наставе:
– практична настава (укупно 30 часова)
– При извођењу практичне наставе одељење
се дели у две групе

Место реализације наставе


– радионица

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
1 праћење остварености исхода;
2 праћење практичног рада;
3 тест практичних вештина;
4 активност на часу

Назив модула: Практична настава у електротехници


Трајање модула: 81 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И


МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да: МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
– Оспособљавање – примењује заштитне мере од штетног утицаја – Утицај електричне струје на човека; На почетку модула ученике упознати са
ученика за чување електричне струје; – Мере заштите на раду; циљевима и исходима наставе/учења, планом
здравља и при- – користи заштитну опрему; – Пружање прве помоћи рада и начинима оцењивања
државања мера – пружи прву помоћ унесрећеном од удара елек-
заштите на раду тричне струје – Демонстрирати рад заштитних средстава
– Демонстрирати пружање прве помоћи
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 4 часа
– Оспособљавање – препозна симболе у техничко технолошкој – Симболи и ознаке у електротехници – Користити стручну литературу, стандарде
ученика за читање документацији; и прописе
пројеката и шема – одабере потребне елементе на основу симбола; – Користити техничке планове и пројекте
– уцрта симболе у документацију електричних инсталација и електричне шеме
уређаја
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 4 часова
– Оспособљавање – одабере и користи алат; – Алати који се користе у електротехници; – Користити каталоге уређаја и алата
ученика за ко- – одржава алат – Одржавање алата – Демонстрирати примену алата
ришћење алата; – Демонстрирати начин одржавања алата
– Оспособљавање – Препоручено време за реализацију ових
ученика за одржа- садржаја: 4 часа
вање алата
– Оспособљавање – препознаје електротехничке материјале; – Проводници (бакар, алуминијум, сребро, злато), – Користити стручну литературу
ученика за примену – познаје механичке и електричне карактеристике особине и примена; – Користити стандарде, прописе и каталоге
електротехничких материјала; – Полупроводници (германијум, силицијум), особи- – Користити узорке материјала и производе
материјала; – користи стандарде и каталоге производа не и примена; – Препоручено време за реализацију ових
– Изолациони материјали и диелектрици (пертинакс, садржаја: 10 часова
– Оспособљавање клирит, гума, прешпан, лискун, стакло, керамика,
ученика за порцулан), особине и примена;
коришћење стан- – Магнетни материјали (меки и тврди магнетици:
дарда, норматива ферити, алнико, магнетици на бази ретких земaља),
и техничко техно- особине и примена;
лошке докумен- – Производи који се користе у електротехници
тације (жице, клеме, изолационе траке, бужири, изолације,
стални магнети)
– Оспособљавање – препозна електроенергетске, електроинсталаци- – Електроенергетски каблови; – Користити каталоге различитих произвођа-
ученика за препо- оне, телекомуникационе и оптичке каблове; – Електроинсталациони проводници; ча каблова
знавање проводни- – отвори кабл, правилно скине плашт и изолацију – Телекомуникациони проводници; – Користити каблове
ка који се користе у проводника; – Оптички каблови – Демонстрирати отварање каблова, припре-
електротехници; – настави (повеже) и изолује наставак; му крајева и настављање
– направи окце у зависности од завртња; – Демонстрирати шемирање проводника и
– Оспособљавање – залеми крајеве и поставља кабл папучице и израду снопића
ученика за припре- фастоне; – Препоручено време за реализацију ових
му и настављање – скине изолацију, настави и изолује проводник садржаја: 4 часа
кабла и провод-
ника
– Оспособљавање – повеже помоћу проводника основни електроин- – Електроинсталациони прибор (осигурачи, преки- – Користити каталоге произвођача
ученика за пове- сталациони прибор; дачи, утичнице, сијалична грла); – Демонстрирати монтажу и повезивање
зивање прибора опреме у струјно коло
који се користи у – Демонстрирати методе за утврђивање
електро инстала- исправности прибора
цијама – Направити вежбе на монтажним плочама
– Вежбе радити у циклусу
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 6 часа
– Оспособљавање – користи аналогне и дигиталне мерне инстру- – Универзални дигитални инструмент; – Демонстрирати рад са инструментом
ученика за рад са менте; – Универзални аналогни инструмент – Извршити мерења на монтажним плочама
инструментом – подеси инструмент (једносмерна, наизменична – Препоручено време за реализацију ових
струја), одабере мерно подручје; садржаја: 20 часа
– одреди константу аналогног инструмента;
– измери основне електричне величине: напон,
струју, опор и капацитивност
– Оспособљавање – разликује системе наизменичне и једносмерне – Извори једносмерне струје (галвански елементи, – Приказати изворе једносмерне струје
ученика за прикљу- струје; исправљачи, акумулатори); – Демонстрирати повезивање потрошача на
чење потрошача на – прикључи потрошаче на изворе електричне – Извори наизменичне струје (трофазни и монофаз- извор
извор електричне енергије ни систем) – Демонстрирати повезивање потрошача на
енергије системе наизменичне струје
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 4 часа
– Оспособљавање – одабере опрему и материјал; – Спајање проводника лемљењем; – Користити стручну литературу
ученика за – изведе припрему за лемљење; – Лемљење на штампаној плочи – Демонстрирати спајање проводника
лемљење – изврши лемљење лемљењем
– Демонстрирати лемљење на штампаној
плочи
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 6 часова

– Оспособљавање – одабере на основу ознаке отпорник, кондезатор – Отпорници (начин израде, врста, обележавање, – Користити каталоге произвођача
ученика за испити- и калем; примена); – Демонстрирати проверу исправности
вање и уградњу па- – испита исправност елемената; – Кондезатори (начин израде, врста, обележавање, пасивних елемената
сивних елемената – замени и угради пасивне елементе у одгова- примена); – Демонстрирати уградњу и повезивање
рајуће струјно коло – Калемови и трансформатори (прорачун, израда, елемената у струјно коло
примена) – Направити вежбе на макетама
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 19 часова

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике
наставе:
– практична настава (81 часова)

– При извођењу практичне наставе одељење


се дели у две групе

Место реализације наставе


– радионица

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
1 праћење остварености исхода;
2 праћење практичног рада;
3 тест практичних вештина;
4 активност на часу
Назив модула: Инсталациони проводници и каблови
Трајање модула: 65 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА


ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
– Оспособљавање – наведе врсте и конструктивне елементе TK – Инсталациони проводници и каблови са бакарним На почетку модула ученике упознати са
ученика за обраду, каблова и проводника; проводницима, коаксијални каблови, UTP каблови – циљевима и исходима наставе / учења, пла-
разбрајање, пове- – припреми алат и материјал за обраду и повези- врсте и конструкциони елементи; ном рада и начинима оцењивања
зивање, лемљење вање инсталационих каблова конекторе; – Материјали за изолацију инсталационих провод-
инсталационих – објасни врсте и улогу инсталационе опреме и ника и каблова; Облици наставе
каблова и провод- уређаја; – Електричне и преносне карактеристике инсталаци- Модул се реализује кроз следеће облике
ника – завршава телекомуникационе каблове у ормани- оних каблова и проводника; наставе:
ма концентрације; – Вишепински и BNC кoнектори за коаксијалне – практичнa настава (35 часова);
каблове; – настава у блоку (30 часова)
– Специјална кљешта за обраду каблова и конекто-
вање; Подела одељења на групе
– Лемилице, универзални инструмент и остали Одељење се дели на групе до 15 ученика
инсталациони алат; приликом реализације:
– практичне наставе;
– блок наставе

Место реализације наставе


– Практична настава се реализује у кабинету

Препоруке за реализацију наставе


– Предметни наставник може изменити до
10%, а уз сагласност Стручног већа до 20%
препорученог садржаја;
– Приликом реализације практичне наставе
ученицима се дају теоријска упутства за рад;
– У оквиру наставе у блоку, коју треба реали-
зовати на крају модула, извршити припрему
ученика и проверу остварености исхода

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– тестове знања;
– тестове практичних вештина

Назив модула: Израда штампане плоче


Трајање модула: 65 часова

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ МОДУЛА


ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
– Оспособљавање – наведе и објасни врсте, карактеристике, улогу – Електронске компоненте – пасивне и активне На почетку модула ученике упознати са
ученика за израду, и практичну примену пасивних електронских (врсте, симболи и карактеристике); циљевима и исходима наставе/учења, планом
пуштање у рад, компонената у електричним колима; – Очитавање и мерење вредности пасивних компо- рада и начинима оцењивања
испитивaње и – изврши очитавање вредности и измери нети;
отклањање кварова отпорност и исправност пасивних електронских – Диоде – врсте, испитивање исправности, одређи- Облици наставе
на штампаним компоненти; вање аноде и катоде унимером; Модул се реализује кроз следеће облике
плочама – објасни и наведе врсте, карактеристике, улогу – Транзистори – врсте, одређивање типа транзис- наставе:
и практичну примену активних електронских тора и његових електрода B, E, C и испитивање – практичана настава (35 часова);
компонената у електронским колима; исправности; – настава у блоку (30 часова)
– одреди врсту, тип транзистора и диоде и њихове – Интегрисана кола, микрофони, слушалице и оста-
елкектроде и исправност мерењем; ле електронске компоненте; Подела одељења на групе
– наведе и објасни врсте, карактеристике и прак- – Електричне шеме електронских кола; Одељење се дели на групе до 15 ученика
тичну примену интегрисаних кола; – Каталози за електронске компоненте; приликом реализације:
– уради спецификацију потребних компоненти из – Избор потребних компонената са електричне шеме – практичне наставе;
каталога на основу дате електричне шеме; помоћу каталога; – наставе у блоку
– опише технолошки поступак израде штампане – Пертинакс плоча за израду штампане плоче;
плоче; – Технолошки поступак израде штампаних плоча; Место реализације наставе
– направи штампану плочу на основу пројекта и – Начини испитивања исправности веза на штампа- – Практична настава се реализује у делом
испита исправност веза на штампаној плочи; ној плочи; у рачунарском кабинету и неком другом
– монтира (залеми) компоненте на штампану – Поступак лемљења и прибор за лемљење и од- одговарајућем кабинету;
плочу, изабере одговарајуће инструменте за лемљивање компонената; – Настава у блоку се реализује у одгова-
испитивање штампаних плоча и изврши њихово – Инструменти за испитивања компонената и веза рајућем кабинету и предузећима која се баве
испитивање; на плочама (универзални инструменти, сигнал гене- израдом штампаних плоча
– отклони грешке и кварове на штампаној плочи; ратор, осцилоскоп, извори напајања) и оживљавање
штампане плоче; Препоруке за реализацију наставе
– Прописани стандарди за израду штампаних плоча; – Предметни наставник може изменити до
– Лемилице и специјални наставци за лемљење 10%, а уз сагласност Стручног већа до 20%
и одлемљивање интегралних кола, универзални препорученог садржаја;
инструменти и електроничарски алат
При реализацији практичне наставе учени-
цима је неопходно дати одговарајућа тео-
ријска упутства и подсетити их на садржаје
које су пролазили кроз ОЕТ1, електронику
и Практичну наставу у првом разреду
Припрема за израду штампане плоче среали-
зује кроз предмет Апликативни програми
Исходи који се односе на цео предмет: У оквиру наставе у блоку у трајању од 5 дана
(30 часа) реализовати пројектни задатак који
– користи стручну терминологију у овој области; садржи следеће кораке:
– примени мере заштите на раду; 1 Електричну шему и спецификацију
– примени препоруке за инсталацију опреме и компонената;
заштиту опреме од квара проузрокованог непра- 2 Припрему подлоге и израду штампане
вилним руковањем плоче;
3 Монтажу компонената и проверу исправ-
ности склопа;
4 Презентовање пројектног задатка и демон-
страцију рада склопа
За реализацију пројектног задатка може се
предвидети групни (до 3 ученика у групи)
или индивидуални рад у складу са могућ-
ностима

Ниво сложености електричне шеме прилаго-


дити предзнању ученика

У оквиру наставе у блоку, коју треба реали-


зовати на крају модула, извршити припрему
ученика и проверу остварености исхода

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– праћење остварености исхода;
– тестове знања;
– тестове практичних вештина;
– пројектни задатак

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА/МОДУЛИМА


– Хемија, Основе електротехнике, Електроника
Б: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: ПРИМЕЊЕНА ЕЛЕКТРОНИКА


Годишњи фонд: 70 часова
Разред: Трећи
Циљеви предмета: Стицање знања о дискретним електронским елементима, њиховим карактеристикама и примени у електронским
колима, анализа и синтеза линеарних, импулсних и интегрисаних електронских склопова који се налазе у
свакодневном окружењу.
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завешетку теме ученик ће бити у
ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да:
Извори напајања Усвајање знања о – наведе поделу извора напајања; – подела извора напајања; На почетку теме ученике упознати
изворима напајања и – објасни принцип рада линеарног – принцип рада линеарног извора напајања; са циљевима и исходима наставе
њиховој примени извора напајања – пулуталасни усмерач са повратном (замај- – учења, планом рада и начинима
– објасни принцип рада пулуталасног ном) диодом; оцењивања
Линеарни извори усмерача са повратном (замајном) – пуноталасни усмерач;
напајања диодом; – усмерач са трансформатором са средњом Облици наставе:
– објасни принцип рада пуноталасног тачком; Предмeт се реализује кроз следеће
Прекидачки извори усмерача; – Грецов усмерач; облике наставе:
напајања – објасни принцип рада усмерача са – индуктивни филтер; Вежбе (2 часа x 35 седмица = 70
трансформатором са средњом тачком; – ЛЦ филтер; часова)
– објасни принцип рада Грецовог усме- – стабилизатори;
рача без кондензатора и са њим и нацрта – прекидачки извори напајања; Подела одељења на групе:
таласне облике напона; – прекидачки спуштач напона; Одељење се дели на групе прили-
– објасни улогу филтера; – прекидачки подизач напона; ком реализације вежби
– објасни принцип рада индуктивног и – прекидачки обрач напона;
сложеног ЛЦ филтра; – флај бек конвертер; Место реализације наставе:
– објасни улогу стабилизатора напајања; – ћуков конвертер; Вежбе се реализују у лабораторији
– објасни принцип рада стабилизанора
напајања; Препоруке за реализацију
– објасни принцип рада прекидачког наставе:
извора напајања;
– објасни улогу улазног испављачког Оцењивање:
степена, инверторског степена, излазног Вредновање остварености исхода
исправљачког степена и регулације код вршити кроз:
прекидачког извора напајања; Праћење остварености исхода
– објасни принцип рада прекидацког Тестове знања
спуштача напона; Тестове практичних вештина
– објасни принцип рада прекидачког
подизача напона; Оквирни број часова по темама:
– објасни принцип рада прекидачког Извори напајања 10 часова
обртача напона; Дијагностика електронских кола
– објасни принцип рада флај-бек 10 часова
конвертора; Појачавачи 10 часова
– објасни принцип рада ћуковог кон- Осцилатори 10 часова
вертора; Радио и телевизија 10 часова
– објасни улогу Примена логичких кола 10 часова
– карактеристичних величина у функ- Микроконтролери 10 часова
цији улазног напона код стабилизатора
напона
Дијагностика Примена основних – изврше визуелну контролу електрон- – методе решавања проблема;
електронских метода за решавање ског кола; – визуелна контрола;
кола проблема који настају у – провери исправност извора напајања – контрола извора напајања;
електронским колима електронског кола; – опрема за отклањање квара;
– проверава стања у који се меже наћи – примена осцилоскопа;
Правилно коришћење електронско коло; – примена генератора сигнала;
опреме за отклањање – тестира компоненте појединачно; – примена спектрум аналајзера;
кварова – изврши замену неисправних компо- – примена мерача фреквенције;
ненти; – избор тачака за тестирање електронског
Одређивање нивоа – изврши калибрацију компоненти; кола;
грешке у електронским – правилно користи опрему за от- – коришћење спољашњег извора сигнала у
колима клањање кварова; појединим тачка електронског кола;
– правилно користи осцилоскоп; – праћење сигнала кроз електронско коло;
Тестирање електрон- – правилно користи сигнал генератор; – тестирање појединих компоненти;
ских компоненти и – правилно користи спектрум аналајзер; – безбедност човека приликом дијагностике
њихова замена – правилно користи мерач фреквеције; електронских кола;
– изврши испитивање електронског кола
у раду;
– измери сигнале у одређеним тачкама у
електроском колу у току рада;
– изврши симулацију улазних сигнала;
– изврши праћење сигнала кроз елек-
трично коло;
– тестира поједине компоненете
(отпорници, кондензатори, калемови,
трансформатори, диоде, транзистори,
интегрисана кола);
– усвоји безбедоносна правила која се
примењују приликом тестирања
Појачавачи Усвајање знања о – нацрта и објасни принцип рада извора – Извори напајања појачавача
појачавачима и њиховој напајања појачавача; – Струја сатурације
примени – објасни појам струје сатурације; – Појачавач са заједничким емитором
– нацрта електричну шему појачавача – Радна права и радна тачка
Снимање каракте- са заједничким емитором, објасни улогу – Узроци нестабилности радне тачке и њена
ристика појачавача и елемената појачавача и нацрта радну стабилизација
провера њиховог рада праву и радну тачку; – Изрази за појачање струје, напона и снаге,
у циљу њиховог бољег – наведе узроке нестабилности радне улазне и излазне отпорности
разумевања и стицања тачке и објасни како се врши стабилиза- – Дисторзија код појачавача
практичних искустава ција радне тачке; – Стабилизација напонског појачавача
– наведе и објасни разлоге настанка – Повратна спрега
дисторзије код појачавача; – Позитивна повратна спрега
– објасни како се врши стабилизација – Негативна повратна спрега
напонског појачавача; – Једначина поврате спреге
– објасни принцип повратне спреге код – Уклађвање импедансе код појачавача
појачавача; – Напонско појачање појачавача
– објасни и наведе карактеристике пози- – Појачање снаге појачавача
тивне и негативне повратне спреге; – Емитер фоловер
– објасни једначину повратне спреге; – Сорс фоловер
– објасни појам импедансе и ускалђи- – Класе појачавача
вање импедансе код појачавача; – Степен искоришћења појачавача
– објасни и израчуна напонско појачање – Кросовер дистрозија
појачавача; – Дијагностика кварова од појачавача
– објасни и израчуна појачање снаге
појачавача;
– нацрта и објасни улогу емитер фолове-
ра код појачавача;
– нацрта и објасни улогу сорс фоловера
код појачавача;
– препозна и објасни класе појачавача;
– објасни степен искоришћења поја-
чавача;
– објасни појам кросовер дистрозије;
– примени стечено знање из појачавача
на дијагностику кварова
Осцилатори Упознавање ученика – објасни делове осцилатора; – Делови осцилатора, појачавач, мрежа која
са принципом рада – објасни улогу појачавача; одређује фреквецију, провратна спрега
осцилатора и њиховом – објасни улогу мреже која одеђује – ЛЦ осцилатор
применом фреквецију; – РЦ осцилатор
– објасни улогу повратне спреге; – Особине кварца
– објасни принцип рада ЛЦ осцилатора; – Осцилатори са кварцом
– објасни принцип рада РЦ осцилатора; – Осилаторна кола: Вејн бриџ, Колпиц,
– објасни принцип рада кварца и осци- Хартли, Армстронг Клап
латора са кварцом; – Примена осцилатора у радио предајницима
– објасни принцип рада вејн бриџ – Примена осцилатора у радио пријемни-
осцилатора; цима
– објасни принцип рада колпиц осци- – Примена осцилатора у ТВ техници
латора; – Примена осцилатора код генератора
– објасни принцип рада хартли осци- сигнала
латора;
– објасни принцип рада амстронг
осцилатора;
– објасни принцип рада клап осцила-
тора;
– објасни примену осцилатора у радио
предајницима;
– објасни примену осцилатора у радио
пријемницима;
– објасни примену осцилатора у ТВ
техници;
– објасни примену осцилатора код
генератора сигнала;
Радио и телеви- Усвајање основних – објасни приципе трансмисије сигнала; – Трансмисија сигнала
зија знања о радио и теле- – дефинишеи и објасни амплитудску – Aмплитудскa модулацијa
визији модулацију; – Фреквецијска модулација
– дефинишеи и објасни фреквецијску – Таласна ширина (банд вит)
модулацију; – Бочни појас (сајд банд)
– објасни појам таласне ширине (банд – Површински талас (сурфејс вејв)
вит); – Рефлектрујући талас (скај вејв)
– објасни појам бочног појаса (сајд – Директни талас (спејс вејв)
банд); – Делови радио предајника
– објасни појам површинског таласа – Степен за генерисање осцилација радне
(сурфејс вејв); фреквенције
– објасни појам рефлектрујућег таласа – Степен за појачавање високофреквентне
(скај вејв); (ВФ) снаге
– објасни појам директног таласа(спејс – Модулациони степен (модулатор)
вејв); – Антенски систем
– наведе и објасни делове радио пре- – Делови радио пријемника
дајника; – Принцип рада кристалног радио пријем-
– објасни степен за генерисање осцила- ника
ција радне фреквенције; – Принцип рада директног пријемника
– објасни степен за појачавање висо- – Принцип рада супер– акцијског пријемника
кофреквентне (ВФ) снаге; – Принцип рада суперхетеродинског пријем-
– објасни модулациони степен (моду- ника
латор); – Телевизијске камере
– објасни антенски систем; – Процес скенирања
– наведе и објасни делове радио – Генерисање сигнала који представља слику
пријемника; – Пренос ТВ сигнала
– објасни принцип рада кристалног – Монохроматски и колор ТВ пријемник
радио пријемника;
– објасни принцип рада директног
пријемника
– објасни принцип рада суперакцијског
пријемника;
– објасни принцип рада суперхетеро-
динског пријемника;
– објасни принцип рада телевизијске
камере;
– објасни разлику између монохромат-
ске колор камере;
– објасни принцип скениранја и генери-
сања сиглала који одговара слици која
се обрађује;
– објасни принцип рада преноса ТВ
сигнала;
– објасни блок шему монохроматског и
колор ТВ пријемника
Примена логич- Проширивање знања – наведе и објасни врсте електронских – Електронски сабирачи
ких кола о логичким колима сабирача; – Полусабирач
реализацији логичко- – нацрта и објасни принцип рада полу- – Потпуни сабирач
прекидачким мрежама и сабирача; – Вишебитни серијски сабирач
њиховој примени – нацрта и објасни принцип рада потпу- – Паралелни сабирач
ног сабирача; – Моностабилни мултивибратор
– нацрта и објасни принцип рада више- – Бистабилни мултивибратор
битног серијског сабирача; – Астабилни мултивибратор
– нацрта и објасни принцип рада пара- – Примена мултивибратора
лелног сабирача; – Бинарни бројач
– нацрта и објасни принцип рада монос- – Померачки (шифт) регистар
табилног мултивибратора; – Тајмер
– нацрта и објасни принцип рада биста-
билног мултивибратора;
– нацрта и објасни принцип рада аста-
билног мултивибратора;
– наведе неколико примена мултивиб-
ратора;
– нацрта и објасни принцип рада бинар-
ног бројача;
– нацрта и објасни принцип рада поме-
рачког (шифт) регистра;
– нацрта и објасни принцип рада
тајмера
Микро- Усвајање основних – нацрта и објасни блок шему микро- – Блок шема микроконтролера
контролери знања о микро-кон- контролера; – Акумулатор
тролерима, пратећим – објасни улогу акумулатора; – Регистри
електронским колима и – наведе и објасни регистре микрокон- – Управљачка јединица
њиховој примени тролера; – Декодер инструкција
– објасни прицип рада управљачке – Тајмери и бројачи
логике; – Портови
– објасни принцип рада декодера – Температурни сензор
инструкција; – Оптички сензор
– објасни принцип рада тајмера и – Сензор притиска
бројача; – Контактни сензори
– објасни принцип рада улазно излазних – Индуктивни сензор
портова; – Дисплеј
– објасни принцип рада температурних – Управљање једносмерним моторима
сензора и повезивање са микроконтро- – Управљање корачним моторима
лером; – Дијаграм управљања
– објасни принцип рада оптичких сензо- – Примена микроконтролера
ра и повезивање са микроконтролером;
– објасни принцип рада сензора притис-
ка и повезивање са микроконтролером;
– објасни принцип рада контактних
сензора и повезивање са микроконтро-
лером;
– објасни принцип рада индуктивних
сензора и повезивање са микроконтро-
лером;
– објасни принцип рада дисплеја и пове-
зивање са микроконтролером;
– објасни управљање једносмерним
моторима и повезивање са микрокон-
тролером;
– објасни управљање корачним мотори-
ма и повезивање са микроконтролером;
– представи и објасни дијаграм уп-
рављања, улаз, обрада, одлучивање и
излаз;
– објасни примену микроконтролера
у рачунарима, калкулаторима, касама,
бензиским станицама, семафорима,
паркинг простору итд

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Основе електротехнике, Електроника
Назив предмета ВИЗУЕЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
Годишњи фонд: 70
Разред: трећи
Циљеви предмета 1 Развијање способности уочавања и креативног изражавања
2 Стисање основних знања из историје комуницирања
3 Развијање критичке свести и визуелне осетљивости
4 Развијање способности перцепције стварности
5 Стварање ликовно-естетског сензибилитета у визуелној култури
6 Развијање способности за праћење нових стандарда у визуелним комуникацијама

ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да :
Увод у визуелне Увајање знања основама – Дефинише појмове визуелне кому- – Визуелна комуникација На почетку теме ученике упознати
комуникације визуелне комуникације никације и перцепције визуелних порука – Перцепцја визуелних порука са циљевима и исходима наставе
– Увиђа значај визуелне комуникације – Боје у визуелној комункацији / учења, планом рада и начинима
– Уочава улогу перцепције визуелних – Комуницирање бојама оцењивања
порука у визуелној комуникацији – Средства визуелне комуникације
– Уочава улогу боје као средства у визу- – Масовни медији Облици наставе
елној комуникацији – Штампа, историјски развој Предмет се реализује кроз следеће
– Објашњава могућност комуницирања – Филм, телевизија облике наставе:
бојом – Интернет као средство визуелне комуни- Теорија: 70 часова
– Упоређује средства визуелне кому- кације
никације Подела одељења на групе
– Разликује врсте масовних медија Одељење се не дели на групе
– Познаје историјски развој штампе
– Прати и разликује елементе језика Препоруке за реализацију
филма и телевизије наставе:
– Користи Интернет сервисе као сред- За потребе реализације теме диги-
ство визуелне комуникације талне фотографије, препоручује се
Историја фотогра- Стицање знања о појму, – Дефинише појам фотографије – Фотографија, историјски развој алат Microsot Paint
фије настанку и технологија- – Познаје историјски развој фотографије – Технологије израде фотографије
ма за израду фотогра- – Разликује технологије за израду – Улога фотографије у визуелној уметности
фије фотографије Оцењивање:
– Уочава улогу фотографије као средства Вредновање остварености исхода
визуелне уметности вршити кроз:
– Праћење остварености исхода
Основи фотогра- Увајање знања о основа- – Познаје појам црно-беле фотографије – Црно-бела фотографија – Тестове знања
фије ма фотографије – Анализира и прати процес настајања – Процес настанка фотографије – Тестове практичних вештина
фотографије – Негатив и позитив
Оспособљавања учени- – Разликује негатив и позитив – Фотоапарати за израду црно-беле фотогра- Оквирни број часова по темама
ка за израду фотогра- – Користи фотографски апарат са фил- фије Увод у визуелне комуникације (14
фија мом за израду црно-беле фотографије – Фотографија у боји часова)
– Познаје појам фотографије у боји – Фотоапарат за израду фотографије у боји Историја фотографије (6 часова)
– Користи фотоапарат са филмом за – Појам композиције Основи фотографије (16 часова)
израду фотографије у боји – Фотографски портрет Дигитална фотографија (20 часова)
– Увиђа појам композиције фотографије – Репортажна фотографија Уметност 20 и 21 века (14 часова)
– Израђује фотографски портрет – Веза фотографије и сликарства
– Упознаје се са портретом и покретом у – Фотографија у комерцијалној пропаганди
фотографији
– Израђује репортажну фотографију
– Анализира повезаност фотографије и
сликарства
– Користи фотографију у комерцијалној
пропаганди
Дигитална фо- Оспособљавање учени- – Увиђа појам дигиталне фотографије – Дигитална фотографија
тографија ка за израду и обраду – Уочава разлику између класичне и – Разлика класичне и дигиталне фотографије
дигиталне фотографије дигиталне фотографије – Елементи дигиталног фотоапарата
– Разликује елементе дигиталног – Основне опције и подешавања дигиталног
фотоапарата фотоапарата
– Подешава и користи аутоматски – Израда дигиталне фотографије
или мануелни мод рада дигиталног – Повезивање дигиталног фотоапарата са
фотоапарата рачунаром, пренос слика
– Користи дигитални апарат за израду – Алати за једноставну обраду слика: Paint
фотографије – Селекција делова слике
– Врши пренос дигиталне фотографије – Исецање слике, ротирање, форматирање
у рачунар слике
– Користи алате за једноставну обраду – Подешавања везана за боју, контраст и
фотографије осветљеност слике
– Користи алате за корекцију и додатну – Цртање, писање, бојење слике или делова
обраду дигиталне фотографије слике
– Брисање делова слике
Уметност 20. и Усвајање знања о – Уочава и разликује ликовне правце са – Ликовни правци почетка XX века
21 века основама уметности 20 почетка XX века – Авангардна уметност
и 21 века – Увиђа појам авангардне уметности – Историјски развој архитектуре и индус-
– Познаје историјски развој архитектуре тријског дизајна између два светска рата
и индустријског дизајна између два – Баухаус
светска рата – Ликовни правци друге половине XX века
– Уочава појаву Баухауса – Историјски развој скулптуре у XX веку
– Упоређује ликовне правце друге поло- – Савремени ликовни догађаји
вине XX века – Савремена средства визуелне комуникације
– Познаје историјски развој скулптуре – Улога видеа у мултимедијалној уметности
у XX веку – Улога компјутерске анимације као средства
– Прати савремене ликовне догађаје визуелене комуникације
– Користи савремена средства визуелне
комуникације
– Увиђа улогу видеа у мултимедијалној
уметности
– Уочава улогу компјутерске анимације
као средства визуелене комуникације

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Рачунарска графика и мултимедија, Алати за обраду слике, Компјутерска анимација

Назив предмета ПОСЛОВНE КОМУНИКАЦИЈE


Годишњи фонд: 62
Разред: четврти
Циљеви предмета − Упознавање ученика са појмом и врстама комуникације
− Оспособљавање за превазилажење конфликтних ситуација
− Овладавање основама пословне културе
− Овладавање знањима и вештинама пословне комуникације
− Oспособљавање за самосталну вербалну и писану комуникацију
− Упознавање ученика са значајем информационих технологија у комуникацији
− Оспособљавање за активно тражење посла (запошљавање и самозапошљавање)
− Мултидисциплинарни приступ и орјентација на праксу

ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО ПРЕПОРУЧЕНО УПУТСТВО
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити у
ТЕМАМА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
стању да :
– Упознавање ученика – Објасни појам и функције комуни- – Појам, чиниоци и функције комуникације На почетку теме ученике упознати
Појам, врсте и са појмом и врстама кације – Модели комуникације – „рани” модел, ма- са циљевима и исходима наставе
баријере у кому- комуникације – Препозна различите врсте комуни- тематички модел, Њукомов модел симетрије / учења, планом рада и начинима
никацији кације – Врсте комуникације – усмена и писме- оцењивања
– Оспособљавање уче- – Објасни разлику између друштвене, на комуникација, вербална и невербална
ника за превазилажење приватне и пословне комуникације комуникација, интерна и екстерна пословна Облици наставе
конфликтних ситуација – Објасни разлику између вербалне и комуникација Предмет се реализује кроз следеће
невербалне комуникације – Могуће баријере у комуникацији – социо- облике наставе:
– Демонстрира различите врсте невер- културолошке, психолошке, организационе Теорија (62 часова)
балне комуникације – Превазилажење конфликтних ситуација у
– Препозна могуће баријере у комуни- комуникацији Место реализације наставе
кацији Настава се реализује у
– Примени различите методе решавања учионици/кабинету опремљеном
конфликтних ситуација пројектором, модерацијском
таблом, телефоном са факс
Пословна култура – Упознавање ученика – Понаша се у складу са правилима – Правила пословног понашања (пословни машином
(бонтон) са правилима пословног пословног бонтона бонтон)
бонтона – Примени правила лепог понашања – Аспекти пословног бонтона (предста- Препоруке за реализацију
при представљању, упознавању и вљање, упознавање, комуницирање) наставе
комуницирању – Норме понашања (навике, обичаји, конве-
– Разуме ток пословног састанка ције, протокол) Садржај предмета се реализује
– Препозна улогу и значај особа са – Пословни састанак (разговор) кроз методе активно орјенитисане
различитим пословним задацима у току – Формална и неформална интерна комуни- наставе
пословног састанка кација Користити препоручену литературу
– Примени правила хоризонталне и – Културолошке разлике у међународном Адекватна припрема часа у са-
вертикалне комуникације у предузећу пословном комуницирању радњи са педагошко-психолошком
или конкретној ситуацији службом
– Разуме специфичности лепог пона- Припрема дидактичког материјала
шања других културних средина за реализацију часа
Пословно предста- – Упознавање ученика – Објасни механизме тржишног кому- – Механизми тржишног комуницирања Користити шеме, видео и аудио
вљање и тржишно са основним меха- ницирања – Медијско оглашавање, односи с јавношћу, материјал у реализацији наставе
комуницирање низмима тржишног – Користи поједине механизме тржиш- публицитет, економска пропаганда Јасно и конкретно излагање градива
представљања ног комуницирања – Правила понашања на јавним наступима, са освртом на конкретне примере
– Влада начелима понашања и организа- представљањима, конференцијама за штампу из свакодневног живота и праксе
– Оспособљавање уче- ције на јавним наступима и предста- – Визуелна средства у комуникацији Планирање интерактивних метода
ника за коришћење пре- вљањима – Имиџ као део комуникације рада
зентационих вештина – Примењује визуелна средства у – Преговарачке вештине
комуникацији – Презентационе вештине
– Предузме активности које доприносе – Писање и држање презентације Оцењивање
изградњи и попраљању сопственог Вредновање остварености исхода
имиџа вршити кроз:
– Користи вештине и технике презен- праћење остварености исхода
тације тестове знања
Средства комуни- – Упознавање ученика – Разликује намену и користи техничка – Техничка и технолошка подршка обављању тестове практичних вештина
кације са значајем информа- средства комуникације пословне комуникације (телефон, телефакс,
ционих техлогија у – Припреми се за успешно обављање рачунар, штампач, скенер) Оквирни број часова по темама:
комуникацији телефонског разговора, прими и остави – Упућивање и пријем телефонског позива – Појам, врсте и баријере у комуни-
– Оспособљавање поруку преко телефона симулација кацији 10 часова
ученика за успешно – Изради и пошаље телефакс поруку – Интернет у пословној комуникацији Пословна култура (бонтон) 10
обављање телефонског – Састави e-mail поруке различитих (e-mail, форум, чет, социјалне мреже) часова
разговора и правилно намена – Правила за писање и коришћење e-mail Пословно представљање и тржиш-
састављање e-mail – Користи средства web комуникације порука но комуницирање 10 часова
порука – Попуни програмирану документацију Средства комуникације 10 часова
Писана пословна комуникација
– Упознавање ученика – Објасни задатке и примени начела – Начела и задаци пословне кореспонденције (кореспонденција) 12 часова
Писана пословна са начелима, стилом и пословне кореспонденције – Типови пословне кореспонденције Комуникација и кореспонденција у
комуникација (ко- типовима писане по- – Разликује стилове и фразе у писаној – Пословни језик и стил вези са запошљавањем 10 часова
респонденција) словне комуникације пословној комуникацији – Врсте пословних писама
– Оспособљавање – Примењује на писменим примерима – Елементи и форма пословног писма
ученика за самосталну пословно протоколарно обраћање – Самостална израда пословног писма
пословну кореспон- – Разликује врсте писане пословне – Посебне врсте писане пословне комуника-
денцију комуникације ције (молба, препорука, записник, извештај)
– Самостално изради пословно писмо
– Наведе карактеристике дигиталне
писане пословне комуникације
– Оспособљавање – Састави и обликује CV и пропратно – Радна биографија (СV)
Комуникација и ученика за активно писмо – Пропратно писмо
кореспондеција у тражење посла (запо- – Попуни пријаву о слободном радном – Пријава на оглас или конкурс
вези са запошља- шљавање и самозапо- месту – Уговор о раду
вањем шљавање) – Уочи значај уговора о раду – Интервју са послодавцем
– Примени стечене вештине и правила – Самостална израда СV-ја и пропратног
комуникације у разговору за посло- писма
давцем – Симулација разговора за посао

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА / МОДУЛИМА


Предузетнишво, Српски језик и књижевност, Страни језик, Социологија, Етика
Назив предмета ОБЈЕКТНО ПРОГРАМИРАЊЕ
Годишњи фонд: 62 часа у четвртом разреду
Разред: четврти
Циљеви предмета – Стицање знања из концепта објекто оријентисаног програмирања
– Оспособљавање ученика за писање програма у којима се врши креирање основних елемената Windows апликације
– Оспособљавање ученика за писање програма у којима се користе најважније компоненте из библиотеке компонената
– Оспособљавање ученика за објектно оријентисано решавање проблема
– Оспособљавање ученика за писање програма у којима се формирају класе као сложени типови података

ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити у
ТЕМАМА ПРОГРАМА
стању да :
Израда Windows Оспособљавање – Познаје основе синтаксе C++ или C# – Синтакса C++ или C# језика На почетку теме ученике упознати
апликација у C++ ученика за писање, тес- језика – C++ или C# функције и догађаји са циљевима и исходима
или C# језику тирање и извршавање – Наводи и дефинише функције у C++ – Графичко развојно окружење наставе/учења, планом рада и
једноставнијих Windows или C# – Израда пројекта начинима оцењивања
апликација – Користи Windows контроле – Форма
– Формира пројекат – Својства Облици наставе
– Примењује стандарне компоненте из – Методе Предмет се реализује кроз следеће
библиотеке компоненти – Догађаји облике наставе:
– Формира и позиционира компоненте – Лабела Вежбе (2 часа x 31 седмица = 61
– Подешава величину и изглед компо- – Дугме часова)
ненти – Догађаји миша
– Користи својства и методе компоненти – Слика (Image) Подела одељења на групе
– Програмира догађаје миша – Заједничка својства за све компоненте Одељење се не дели на групе
– Уочава заједничка својства компо- – Оквир за текст (Edit)
ненти – Панел Место реализације наставе
– Решава карактеристичне, једнос- – Оквир за групу Вежбе се изводи у рачунарском
тавније проблеме и напише и тестира – Оквир за потврду кабинету
програм у графичком окружењу про- – Група радио дугмади
грамског језика C++ или C# – Koмпонента ListBox
– Комбиновани оквир за текст са листом
(ComboBox)
Упознавање са Савладавање основних – Дефинише појам класе – Појам класе Оцењивање:
објектно техника објектно орјен- – Разуме разлику између класе и објекта – Објекат Вредновање остварености исхода
оријентисаним тисаниог програмирања – Разуме везу између родитеља и – Конструктори вршити кроз:
програмирањем потомка – Деструктори – Праћење остварености исхода
– Разуме полиморфизам и примењује га – Наслеђивање – Тестове знања
у концепту наслеђивања – Полиморфизам – Тестове практичних вештина
– Разуме предности енкапсулације – Енкапсулација података
података – Подразумевани конструктор Оквирни број часова по темама
– Пише и тестира програме у којима се – Конструктор са параметрима – Израда Windows апликација у
користи наслеђивање – Конструктор копије C++ или C# језику (20 часова)
– Пише и тестира програме у којима се – Методе – Упознавање са објектно оријенти-
користи полиморфизам – Сет методе саним програмирањем (42 часова)
– Дефинише методе – Гет методе
– Разликује измену поља класе од – Веза између класа (friend функције или Препоруке за реализацију
читања поља из класе interface) наставе:
– Користи исте функције у више класа – Преклапање имена функције Вежбе реализовати у блоку од 2
– Пише и тестира програме у којима се – Дефиниција изведене класе часа недељно (по свакој групи) На
демонстрира примена класе – Употреба чланова изведене класе почетку сваке вежбе ученицима
– Разликује класу од изведене класе – Апстрактна класа дати теоријске основе неопходне за
– Разуме употребу апстрактних класа – Заједнички чланови класе разумевање и извођење вежбе
– Пише и тестира програме у којима се – Унутрашња класа
користе апстрактни типови података – Руковање изузецима Програм дозвољава слободу избора
– Разуме обраду грешке (слање, пријем, – Пријављивање изузетака програмског језика За реализацију
обрада) – Прихватање изузетака наставног програма програми-
– Пише и тестира програме у којима се рање препоручује се програмски
користи руковање изузецима језик C++ или C# Акценат је на
основним концептима објектно
орјентисаног програмирања
Примери морају бити јасни и што
краћи како би ученик могао да их
што лакше савлада

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА


Математика, Рачунарство и информатика, Веб програмирање

You might also like