Струка (назив): ЕЛЕКТРОТЕХНИКА

Занимање (назив): Техничар информационих технологија

Предмет (назив): ПРОГРАМИРАЊЕ
Опис (предмета): Стручно-теоријски предмет
Модул (наслов): ПОКАЗИВАЧИ И ФУНКЦИЈЕ СА ПОКАЗИВАЧИМА
Датум: 2021. године Шифра: Редни број: 04
Сврха

Оспособљавање ученика за рад са показивачима.

Оспособљавање ученика за модуларни приступ рјешавању проблема и рад са функцијама
Специјални захтјеви / Предуслови
- Претходно стечена знања из предмета програмирање.
- Рачунарски кабинет са 15 рачунара.
- Неопходно је да сваки ученик ради сам за рачунаром.
Циљеви
- Оспособљавање ученика за савладавање модуларног приступа рјешавању проблема
- Оспособљавање ученика за савладавање основних техника у раду са показивачима
- Оспособљавање ученика за савладавање техника у раду са функцијама са показивачима
- Усвајање основа за даље самостално стицање знања и усавршавање
- Формирање основе за даље образовање
Теме
1. Показивачи
2. Функције са показивачима
 Исходи учења
Тема Знања Вјештине Личне компетенције Смјернице за наставнике
Ученик је способан да:
1. Показивачи - декларише и - пише програме са - примијени стечена
иницијализује показивачким и знања и вјештине у - Користити пројектор, локалну мрежу,
показивач; вриједносним свакодневном и уџбеник, стручне часописе, интернет;
- приступа локацији на промјенљивима; професионалном
коју показује показивач; - користи аритметичке животу; - Ученици могу писати изворни код у
- објасни на шта се операције над - испољи самосталност и Dev-C++, Code::Blocks или Visual
односи тип податка који показивачима. сарадништво у Studio Community IDE окружењу;
се наводи при практичном и
декларацији показивача; стваралачком раду; - Показиваче обрадити као ефикасан
- објасни шта значи - испољи критички однос механизам за обраду низова,
додати цијели број на према властитом раду и динамичко формирање објеката и
показивач или одузети раду других; њихову обраду.
цијели број од - испољи развој
показивача; когнитивних
- наведе дозвољене способности;
аритметичке операције - испољи интересовања за
над показивачима; савремене токове у
- објасни генерички програмирању и
показивач. информационим
технологијама;
2. Функције са - дефинише функцију са - пише и примјењује - поступно и - Користити пројектор, локалну мрежу,
показивачима показивачким функције са адресним систематично усваја уџбеник, стручне часописе, интернет;
параметрима; параметрима; правила и синтаксе у
- исправно врши пренос - самостално доноси програмским језицима; - Ученици могу писати изворни код у
аргумената приликом одлуку о томе када је - пише уредан кôд; Dev-C++, Code::Blocks или Visual
обраћања функцији; неопходно употријебити - поступно и Studio Community IDE окружењу;
- објасни разлику између функцију са адресним систематично усваја и
преноса аргумената по параметрима; развија етичко - Показиваче обрадити као ефикасан
вриједности и преноса - разумије појам понашање у примјени механизам за обраду низова,
аргумената по адреси декомпозиције програмирања; динамичко формирање објеката и
(референци); проблема; - опажа, критички њихову обраду;
- објасни могућност - пише рекурзивне размишља, памти и
функције са функције у програму; користи познате
показивачима да мијења - пише програме у којима појмове, структуре и - Глобални исход овог предмета је да
стварне параметре; групише функције у концепте на нове ученик буде у стању да изврши
 - објасни улогу функција сопствену библиотеку. начине. декомпозицију програма у коме се
у модуларном свака акција обрађује позивањем
програмирању; одговарајуће функције.
- дефинише рекурзивну
функцију;
- дефинише стек, објасни
LIFO принцип рада
стека и операције које се
примјењују над стеком;
- уочи разлику између
рекурзивног и
итеративног рјешења
проблема;
- формира сопствену
библиотеку функција и
укључи је у програм.

Интеграција

Примјену стечених знања је могуће повезати са предметима математика, физика и основе електротехнике.

Извори
- Уџбеник одобрен од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске
- Друга стручна и теоријска литература
- Kernighan, Ritchie: Програмски језик C, ЦЕТ, Београд, 2003.
- Живко Тошић, Момчило Ранђеловић: Програмирање, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2004.
- Ласло Краус: Програмски језици и методе програмирања, Академска мисао, Београд, 2001-2003.
- Александар Коцић: Програмирање за трећи разред електротехничке школе, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2003.
- Милан Чабаркапа: Основе C програмирања
Оцјењивање
Оцјењивање се врши у складу са Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у средњој
школи. О техникама и критеријима оцјењивања ученике треба упознати на почетку изучавања модула.
Струка (назив): ЕЛЕКТРОТЕХНИКА
Занимање (назив): Техничар информационих технологија
Предмет (назив): ПРОГРАМИРАЊЕ
Опис (предмета): Стручно-теоријски предмет
Модул (наслов): ЈЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНИ НИЗОВИ (ВЕКТОРИ) И ВИШЕДИМЕНЗИОНАЛНИ НИЗОВИ
Датум: Април, 2021. године Шифра: Редни број: 05
Сврха
Оспособљавање ученика за израду програма у којима примјењују напредне технике за рад са низовима.
Оспособљавање ученика за рад са вишедимензионалним низовима.
Специјални захтјеви / Предуслови
- Претходно стечена знања из предмета програмирање.
- Рачунарски кабинет са 15 рачунара.
- Неопходно је да сваки ученик ради сам за рачунаром.
Циљеви
- Оспособљавање ученика за савладавање модуларног приступа рјешавања проблема
- Оспособљавање ученика за савладавање напредних техника у раду са низовима
- Оспособљавање за израду програма у којима се учитавају, приказују и изводе различите операције над једнодимензионалним низовима
- Оспособљавање за израду програма у којима се учитавају, приказују и изводе различите операције над вишедимензионалним низовима
- Усвајање основа за даље самостално стицање знања и усавршавање
- Формирање основе за даље образовање
Теме
1. Једнодимензионални низови или вектори
2. Вишедимензионални низови
Исходи учења
Тема Знања Вјештине Личне компетенције Смјернице за наставнике
Ученик је способан да:
1. Једнодимензионални - дефинише - декларише и - примијени стечена Користити пројектор, локалну мрежу,
низови или вектори једнодимензионални иницијализује знања и вјештине у уџбеник, стручне часописе, интернет;
низ; једнодимензионални свакодневном и
- декларише и низ; професионалном
иницијализује - формира животу; - Ученици могу писати изворни код у
једнодимензиони низ; једнодимензионални низ - испољи самосталност и Dev-C++, Code::Blocks или Visual
- обраћа се елементима у програму; сарадништво у Studio Community IDE окружењу;
једнодимензионалног - чита податке са улаза и практичном и
низа; смјешта их у стваралачком раду; - Показиваче обрадити као ефикасан
 - дефинише начин једнодимензионални
преноса низова низ;
функцијама; - исписује елементе
- објасни везу између једнодимензионалног
показивача и низова; низа;
- пише алгоритме за - креира и примјењује
ротирање, проширивање, функције за читање,
сажимање и писање и обраду
инвертовање низа; елемената низа;
- пише алгоритме за - примјењује алгоритме за
претраживање низа; ротирање,
- пише алгоритме за проширивање,
сортирање низа. сажимање и
инвертовање низа;
- користи технике
линеарне и бинарне
претраге низа;
- користи различите
алгоритме сортирања
низова;
- врши сливање два
сортирана низа у један
сортиран низ.
2. Вишедимензионални - разликује - декларише и
низови једнодимензионални од иницијализује матрицу;
вишедимензионалног - пише програме за унос,
низа; формирање и приказ
- декларише и дводимензионалног
иницијализује низа;
дводимензионални низ - пише програме за
(матрицу); претраживање
- обраћа се елементима вишедимензионалних
матрице; низова;
- пролази кроз матрицу - креира и примјењује
ред по ред; функције за читање,
- пролази кроз матрицу писање и обраду
колону по колону; елемената матрице;
- испољи критички однос механизам за обраду низова,
према властитом раду и динамичко формирање објеката и
раду других; њихову обраду;
- испољи развој
когнитивних - Глобални исход овог предмета је да
способности; ученик буде у стању да изврши
- испољи интересовања за декомпозицију програма у коме се
савремене токове у свака акција обрађује позивањем
програмирању и одговарајуће функције.
информационим
технологијама;
- поступно и
систематично усваја
правила и синтаксе у
програмским језицима;
- пише уредан кôд;
- поступно и
систематично усваја и
развија етичко
понашање у примјени
програмирања;
- опажа, критички
размишља, памти и
користи познате
појмове, структуре и - Користити пројектор, локалну мрежу,
концепте на нове уџбеник, стручне часописе, интернет.
начине.
- Ученици могу писати изворни код у
Dev-C++, Code::Blocks или Visual
Studio Community IDE окружењу.
- Показиваче обрадити као ефикасан
механизам за обраду низова,
динамичко формирање објеката и
њихову обраду.
- Глобални исход овог предмета је да
ученик буде у стању да изврши
 - врши спирални пролаз - креира функције за декомпозицију програма у коме се
кроз матрицу; размјену редова и свака акција обрађује позивањем
- објасни начин колона матрице; одговарајуће функције.
регистровања - користи функције
дводимензионалног низа намијењене за обраду
у меморији и везу једнодимензионалног
између показивача и низа при обради редова
дводимензионалног матрице.
низа;
- пише функције са
матрицама.

Интеграција

Примјену стечених знања је могуће повезати са предметима математика, физика и основе електротехнике.

Извори
- Уџбеник одобрен од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске
- Друга стручна и теоријска литература
- Kernighan, Ritchie: Програмски језик C, ЦЕТ, Београд, 2003.
- Живко Тошић, Момчило Ранђеловић: Програмирање, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2004.
- Ласло Краус: Програмски језици и методе програмирања, Академска мисао, Београд, 2001-2003.
- Александар Коцић: Програмирање за трећи разред електротехничке школе, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2003.
- Милан Чабаркапа: Основе C програмирања
Оцјењивање
Оцјењивање се врши у складу са Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у средњој
школи. О техникама и критеријима оцјењивања ученике треба упознати на почетку изучавања модула.
Струка (назив): ЕЛЕКТРОТЕХНИКА
Занимање (назив): Техничар информационих технологија
Предмет (назив): ПРОГРАМИРАЊЕ
Опис (предмета): Стручно-теоријски предмет
Модул (наслов): СТРИНГОВИ И ТЕКСТУАЛНЕ ДАТОТЕКЕ
Датум: 2021. године Шифра: Редни број: 06
Сврха

Оспособљавање ученика за рад са стринговима

Оспособљавање ученика за израду текстуалних датотека
Специјални захтјеви / Предуслови
- Претходно стечена знања из предмета програмирање.
- Рачунарски кабинет са 15 рачунара.
- Неопходно је да сваки ученик ради сам за рачунаром.
Циљеви
- Оспособљавање ученика за израду програма у којима се читају, приказују и изводе различите операције над низовима и стринговима
- Оспособљавање ученика за креирање, употребу и извођење операција над текстуалним датотекама
- Усвајање основа за даље самостално стицање знања и усавршавање
- Формирање основе за даље образовање
Теме
1. Стрингови
2. Текстуалне датотеке
Исходи учења
Тема Знања Вјештине Личне компетенције Смјернице за наставнике
Ученик је способан да:
1. Стрингови - дефинише стринг и уочи - примјењује технике - примијени стечена
разлику између низа и рада са низом у раду са знања и вјештине у - Користити пројектор, локалну мрежу,
стринга; стрингом; свакодневном и уџбеник, стручне часописе, интернет;.
- дефинише стринг - примјењује адресну професионалном
константу; аритметику показивача животу; - Ученици могу писати изворни код у
- иницијализује стринг над стрингом; - испољи самосталност и Dev-C++, Code::Blocks или Visual
стринг константом; - користи основне сарадништво у Studio Community IDE окружењу;.
- иницијализује низ функције библиотеке практичном и - Глобални исход овог предмета је да
стрингова дефинисањем ctype.h; стваралачком раду; ученик буде у стању да изврши
низа показивача; - пише програме за унос, - испољи критички однос декомпозицију програма у коме се
 - наведе и примијени формирање и приказ према властитом раду и свака акција обрађује позивањем
основне функције за стринга; раду других; одговарајуће функције.
унос и испис стринга; - пише програме за - испољи развој
- наведе и примијени претрагу стринга; когнитивних
основне функције за рад - користи основне способности;
са знаковима; функције из библиотеке - испољи интересовања за
библиотеке ctype.h; string.h; савремене токове у
- наведе и примијени - креира и примјењује програмирању и
основне функције корисничке функције информационим
библиотеке string.h; које обрађују стрингове. технологијама;
- пише корисничке - поступно и
функције којима се систематично усваја
врши обрада стринга; правила и синтаксе у
- пише корисничке програмским језицима;
функције које враћају - пише уредан кôд;
показивач на char. - поступно и
систематично усваја и
2. Текстуалне датотеке - дефинише датотеку и - самостално отвори и развија етичко
наведе типове датотека; креира датотеке; понашање у примјени - Користити пројектор, локалну мрежу,
- разумије шта су - користи у раду са програмирања; уџбеник, стручне часописе, интернет.
датотеке и чему служе; текстуалним датотекама - опажа, критички
- наведе и објасни учитавање података размишља, памти и - Ученици могу писати изворни код у
заглавља готових знак по знак или ред по користи познате Dev-C++, Code::Blocks или Visual
функција за отварање и ред; појмове, структуре и Studio Community IDE окружењу.
затварање датотеке; - форматира податке у концепте на нове
- наведе и објасни начине текстуалној датотеци; начине. - Глобални исход овог предмета је да
рада са датотекама (file- - врши претраживање у ученик буде у стању да изврши
mode); датотекама; декомпозицију програма у коме се
- контролише успјешност - користи аргументе свака акција обрађује позивањем
отварања датотеке; командне линије за одговарајуће функције.
- наведе и објасни приступ датотекама;
заглавља функција getc - креира и примјењује
и putc; функције за рад са
- уочи аналогију између датотекама.
наведених функција и
функција getchar и
putchar;
- наведе и објасни
 заглавља функција fgets
и fputs;
- уочи аналогију у односу
на функције gets и puts.

Интеграција

Примјену стечених знања је могуће повезати са предметима математика, физика и основе електротехнике.

Извори
- Уџбеник одобрен од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске
- Друга стручна и теоријска литература
- Kernighan, Ritchie: Програмски језик C, ЦЕТ, Београд, 2003.
- Живко Тошић, Момчило Ранђеловић: Програмирање, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2004.
- Ласло Краус: Програмски језици и методе програмирања, Академска мисао, Београд, 2001-2003.
- Александар Коцић: Програмирање за трећи разред електротехничке школе, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2003.
- Милан Чабаркапа: Основе C програмирања
Оцјењивање
Оцјењивање се врши у складу са Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у средњој
школи. О техникама и критеријима оцјењивања ученике треба упознати на почетку изучавања модула.
Струка (назив): ЕЛЕКТРОТЕХНИКА
Занимање (назив): Техничар информационих технологија
Предмет (назив): ПРОГРАМИРАЊЕ
Опис (предмета): Стручно-теоријски предмет
Модул (наслов): СТРУКТУРЕ И БИНАРНЕ ДАТОТЕКЕ
Датум: 2021. године Шифра: Редни број: 07
Сврха
Оспособљавање ученика за рад са структурама и бинарним датотекама
Специјални захтјеви / Предуслови
- Претходно стечена знања из предмета програмирање.
- Рачунарски кабинет са 15 рачунара.
- Неопходно је да сваки ученик ради сам за рачунаром.
Циљеви
- Оспособљавање ученика за декларисање, унос и приказивање структура података и њихово читање и упис у бинарну датотеку
- Оспособљавање ученика за рад са динамичким структурама података
- Усвајање основа за даље самостално стицање знања и усавршавање
- Формирање основе за даље образовање
Теме
1. Структуре
2. Бинарне датотеке
Исходи учења
Тема Знања Вјештине Личне компетенције Смјернице за наставнике
Ученик је способан да:
1. Структуре - уочи предности и - користи структуре у - примијени стечена - Користити пројектор, локалну мрежу,
неопходност употребе програму и приступа знања и вјештине у уџбеник, стручне часописе, интернет;
сложених података; пољима структуре; свакодневном и
- дефинише и - креира и примјењује професионалном - Ученици могу писати изворни код у
иницијализује функције са животу; Dev-C++, Code::Blocks или Visual
структуру; показивачем на - испољи самосталност и Studio Community IDE окружењу;
- креира структуру и структуру; сарадништво у
правилно приступа - пише програме са низом практичном и
пољима структуре структура; стваралачком раду;
помоћу оператора . или - пише програме са - испољи критички однос - Структуре обрадити као добар алат за
оператора → ; хијерархијским према властитом раду и представљање апстрактних објеката.
- креира низове структурама; раду других; Кроз задатке са структурама
структура; - креира и користи - испољи развој увјежбавати и технике рада са
 - дефинише хијерархијску динамички низ; когнитивних функцијама и показивачима;
структуру и обраћа се - формира једноструко способности;
њеним елементима; повезану листу; - испољи интересовања за - При реализацији дијела ове јединице,
- разумије начин чувања - пише и користи савремене токове у Динамичке структуре података,
података у статичкој, функције за унос, испис програмирању и нагласити операције над листама:
стек и хип меморији; и обраду података у информационим читање, додавање и брисање чвора
- наведе и објасни чворовима листе; технологијама; листе;
функције које се - пише програм којим се - поступно и
користе за динамичку формира уређена листа; систематично усваја - Глобални исход овог предмета је да
алокацију меморије; - пише програме којим се правила и синтаксе у ученик буде у стању да изврши
- дефинише динамички изводе основне програмским језицима; декомпозицију програма у коме се
низ; операције над стеком и - пише уредан кôд; свака акција обрађује позивањем
- дефинише једноструко редом. - поступно и одговарајуће функције.
повезану листу; систематично усваја и
- формира једноструко развија етичко
повезану листу; понашање у примјени
- додаје чвор у листу; програмирања;
- брише чвор из листе; - опажа, критички
- дефинише уређену размишља, памти и
повезану листу; користи познате
- дефинише стек и ред. појмове, структуре и
концепте на нове
2. Бинарне датотеке - разликује бинарну - користи функције за начине. - Користити пројектор, локалну мрежу,
датотеку од текстуалне упис и читање сложених уџбеник, стручне часописе, интернет;
датотеке; података у бинарну
- наводи и примјењује датотеку; - Ученици могу писати изворни код у
функције за упис и - користи функције за Dev-C++, Code::Blocks или Visual
читање сложених позиционирање унутар Studio Community IDE окружењу;
података у бинарну датотеке;
датотеку; - пише програме за - Програм треба да омогући учитавање
- наводи и примјењује претраживање датотеке. података из датотеке уз формирање
функције за низа структура, обраду података
позиционирање унутар смјештених у низу и на крају
датотеке; уписивање података из низа у
- изводи операције датотеку;
претраживања датотеке.
- Глобални исход овог предмета је да
ученик буде у стању да изврши
 декомпозицију програма у коме се
свака акција обрађује позивањем
одговарајуће функције.

Интеграција

Примјену стечених знања је могуће повезати са предметима математика, физика и основе електротехнике.

Извори
- Министарства просвјете и културе Републике Српске
- Уџбеник одобрен од стране
- Kernighan, Ritchie: Програмски језик C, ЦЕТ, Београд, 2003.
- Живко Тошић, Момчило Ранђеловић: Програмирање, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2004.
- Ласло Краус: Програмски језици и методе програмирања, Академска мисао, Београд, 2001-2003.
- Александар Коцић: Програмирање за трећи разред електротехничке школе, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2003.
- Милан Чабаркапа: Основе C програмирања
Оцјењивање
Оцјењивање се врши у складу са Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у средњој
школи. О техникама и критеријима оцјењивања ученике треба упознати на почетку изучавања модула.