Човек само срцем добро види

Како одрастам тако све више тежим истини и самопоштовању јер сваког дана на
сваком кораку увиђам да је то једини прави пут ка поштовању и љубави према
другом човеку. Међутим није увек тако било, као млађа правила сам доста
грешака у процени људи и њихових поступака које сам тада мислила да
разумем, преварила сам се уопште их нисам схватала на прави начин. Једини
разлог је била моја предрасуда. А када сам је поменула добро је рећи да су
предрасуде врста ставова који се не заснивају на истинитом искуству нити на
разумним доказима. Предрасуде су тежње уопштавања, оптерећена и веома
отпорне на промену и углавном имају негативан став који не само да је
неутемељен на истини, већ у себи садрже елементе мржње и прогона. Тако сам
ја пуна предрасуда о Ромима поступила према мом другу комшији који је
Ромске националности. Описаћу један догађај који ми се десио пре три године.
Било је лето и играла сам кошарку са другарицама у школском дворишту. Након
два сата игре одлучиле смо да се вратимо кућама. Када сам ушла у кућу сетила
сам се да сам заборавила резервну кошаркашку лопту. Позвала сам другарицу
Јелену која је била са својим друштвом такође у школском дворишту и рекла јој
да кад крене кући понесе и моју лопту. Није прошло сат времена и Јелена се
појавила у мом дворишту када сам је питала за лопту бризнула је у плач а одмах
за њом је дошао наш заједнички комшија друг Гарип сав измазан и помало љут
бацио је у двориште моју кошаркашку лопту рекавши „Лена, ево ти твоје лопте“.
Ја сам истог тренутка осула рафал увредљивих речи према Гарипу мислећи да је
он узрок Јелениних суза. Он ме је само погледао и рекао „ Зар ми је то хвала за
све што сам урадио?“ окренуо се и отишао. „Лена, стани да ти објасним,
грешиш“ изговорила је Јелена у једном даху и несташе јој сузе у трену. Мени у
том тренутку ништа није било јасно. Када ми је Јелена испричала да је на путу
до моје куће напао чопор паса и да се у њеној близини налазио управо Гарип
који је одбранио од чопора паса на тај начин што јој је рекао да му баци лопту
јер је знао да ће пси потрчати за њом а самим тим Јелена ће бити безбедна.
Узевши лопту Гарип је потрчао до контејнера за смеће не би ли се попео на
њега и тако избегао побеснеле псе.Том приликом он се оклизнуо и упао у
контејнер а пси када су то видели продужили су даље. Јелена је, као што већ
знате, стигла код мене а затим и Гарип. Остатак приче знате и закључак можете
сами да донесте. Погрешна процена и присуство предрасуде може човека да
стави у потпуно погрешну ситуацију као што се то мени десило. Тог дана
научила сам лекцију живота коју свакодневно проширујем. Извинила сам се
Гарипу и захвална сам му јер ме је он условно речено својим гестом много тога
научио. Зато сам сигурна да љубав човеку даје духовне очи које много боље и
дубље виде од телесних очију, али ако у себи немамо љубави онда смо празни
и увек ће нам неко други бити крив за све и свашта па чак и за то што је друге
боје коже, вере или националности. Бићемо незадовољни а уопште немамо
разлога да будемо. Речи великог Руског књижевника Достјевског понављам
увек када мислим да ми нешто не иде, а оне гласе :“Човек је склон набрајању
својих невоља, али никада не набраја своје радости. Када би их набројао онако
како то оне заслужују, увидео би да свако има довољно среће у животу“.