RP LL Kolokvijum

1.
1.
-Jedan uslov valjanog odrzaja je IUSTUS TITULUS

-jedan osnov za nasledjivanje je TESTAMENT
- jedna vrsta najma je LOCATIO CONDUCTIO REI
-jedan uslov za izigravanje poverilaca je EVENTUS DAMNI (DA JE NANETA STETA)
2.
-Jedan znacaj podele stvari na deljive i nedeljive je TO STO SU DELJIVE PREDMET

PODELJENIH OBLIGACIJA, A NEDELJIVE SOLIDARNIH
-jedna vrsta interdikta za zastitu drzavine je INDERTICTUM UNDE VI ARMATA
-jedno procesno sredstvo za zastitu usled pravnih nedostataka stvari je ACTIO AUCTORITATIS
-jedan od uslova za metus je OZBILJNA PRETNJA
3.
-Jedna od osobine sluzbenosti je DA SE NE MOZE IMATI SLUZBENOST NA TUDJOJ STVARI

-jedna osobina reivindikacije je DA STVAR MORA DA BUDE INDIVIDUALIZOVANA
-jedna vrsta supstitucije je PUPILARNA
-jedna situacija kada nanosenje stete nije protivpravno je KADA JE STETA PRICINJENA U
STANJU NUZDE
4.
-Jedan znacaj podele stvari na deljive i nedeljive je TO STO SU DELJIVE PREDMET

PODELJENIH OBLIGACIJA, A NEDELJIVE SOLIDARNIH
-jedan modalitet ugovora je ROK
-jedan od uslova postojanja delikta izigravanja poverilaca je DA JE NANETA STETA (eventus
damni)
5.
-Jedna od zemljisnih gradskih sluzbenosti je SERVITUS ONERIS FERENDI

-jedno od sredstava zastite pretorskog vlasnika je ACTIO PUBLICANA
-jedna od osobina testamenta je DA SADRZI IMENOVANJE NASLEDNIKA
-jedan od uslova za naknadu stete je SMANJENJE VREDNOSTI IMOVINE
6.
-Jedna od osobine sluzbenosti je DA SE NE MOZE IMATI SLUZBENOST NA TUDJOJ STVARI

-jedna od osobina testamenta je DA SADRZI IMENOVANJE NASLEDNIKA
-jedna osobina jemstva je DA JE JEMAC SUPSIDIJARNI DUZNIK
-jedna osobina deliktnih obligacija je PROTIVPRAVNOST
7.
-Jedna vrsta licnih sluzbenosti je USUSFRUCTUS

-jedan beneficijum muskih naslednika je BENEFICIUM ABSTINENDI
-jedno propisno sredstvo zastite neimenovanih kontrakata je ACTIO DOLI
-jedna osobina tuzbe ex lege Aquiliae je PENALNA TUZBA
8.
-Jedna vrsta stvari podobnih za okupaciju su RES HOSTILES

-jedna razlika izmedju hipoteke i pignusa je PIGNUS IMA ZA PREDMET SAMO TELESNE
STVARI, A HIPOTEKA MOZE DA SE USTANOVI NA SVEMU STO JE U IMOVINI
’
-jedna osobina cinidbe je DA MORA BITI DOZVOLJENA

-jedna osobina deliktnih obligacija je PROTIVPRAVNOST
9.
-jedan originarni nacin sticanja svojine je OCCUPATIO

-jedna osobina tradicije je ZA PREDMET MORA DA IMA RES NEC MANCIPI
-jedna vrsta kradje je FURTUM REI
-jedna vrsta neimenovanog kontrakta je PERMUTATIO
10.
-jedna vrsta stvari podobna za okupaciju je RES HOSTILES

-jedno dejstvo obligacija prema trecim licima je UGOVOR U KORIST TRECEG LICA
-jedna osobina cene kod ugovora o prodaji je IZRAZENA JE U NOVCU
-jedna osobina rimskog naslednog prava je SLOBODA TESTAMENTARNOG RASPOLAGANJA
11.
-jedna vrsta drzavine je SAVESNA (POSSESSIO BONA FIDEI)

-jedan od uslova za kompenzaciju je POSTOJANJE UGOVORA
-jedna vrsta zakonskog pakta je POKLON (DONATIO)
-jedan od legata je LEGATUM PER VINDICATIONEM
12.
-jedna od licnih sluzbenosti je USUSFRUCTUS

-jedan slucaj u kojem se moze podici reivindikacija je LEGISACTIO SACRAMENTO IN REM
-jedna osobina rimakog naslednog prava je SLOBODA TESTAMENTARNOG RASPOLAGANJA
-jedna osobina cinidbe je MORA BITI DOZVOLJENA
13.
-Jedan element sadrzine zaloznog prava je AKCESORNOST

-jedna vrsta svojstva nepokretnosti je NE SMEJU SE POMERATI, JER CE DOCI DO NJIHOVOG
UNISTENJA
-jedan uslov za postojanje gestije je SVEST DA SE POSAO OBAVLJA U TUDJEM INTERESU
-jedna novina koju je kod kradje doneo Ebudzijev zakon je ZAKONSKA KOMPOZICIJA ZA
FURTUM MANIFESTIUM
14.
-Jedan od nacina prestanka zemljisnih sluzbenosti je STAVLJANJE STVARI VAN PROMETA

-jedan od razloga uvodjenja kondikcije sine causa je PRENOS SVOJINE
-jedna od hronoloskih formi jemstva je SPONSIO
-jedna od vrsta legata je LEGATUM PER VINDICATIONEM
15.
-Jedan nacin nastanka zaloznog prava je NEFORMALNIM SPORAZUMOM

-jedna vrsta licnih sluzbenosti je USUSFRUCTUS
-jedno dejstvo obligacija prema trecim licima je UGOVOR U KORIST TRECEG LICA
-jedna razlika mandata i ostlih konsenzualnih kontrakata je TA STO JE MANDATUM
DOBROCINI, A OSTALI SU TERETNI
16.
-Jedna od zemljisnih seoskih sluzbenosti je ACTUS

-jedna od posledica drzavine u okviru civilnog prava je STICANJEM DRZAVINE, STICE SE I
SVOJINA
-jedno dejstvo obligacija prema trecim licima je UGOVOR U KORIST TRECIH LICA
17.
-Jedna procesna tuzba za zastitu zajma je ACTIO SERVIANA IN REM

-jedan emelent koji odredjuje funkciju odrzaja je IUSTA CAUSA
-jedan element bez kog testament ne postoji je IMENOVANJE NASLEDNIKA
-jedna funkcija stipulacije je TA DA JE SLUZILA DA BI POSLOVI DOBILI PRAVNU ZASTITU
18.
-Jedna razlika izmedju mancipaciije i in iure cesio je TA STO SE KOD IN IURE CESSIO STICE
SVOJINA NA RES NEC MANCIPI A KOD MANCIPACIJE NE
-jedna forma klasicnog testamenta je TESTAMENTUM CALATIS COMITIIS
-jedna osobina Akvilijevog zakona je DA NE ULAZI U PITANJU KRIVICE
-jedan nacin gasenja ortakluka je EX ACTIONE
19.
-Jedna od svojinskih tuzbi je REI VINDICATIO

-jedna osobina tuzbe ex lege Aquiliae je PENALNA TUZBA
-jedan nacin gasenja obligacija bez volje stranaka je SMRT
20.
-Jedna osobina naslednog prava je SLOBODA TESTAMENTARNOG RASPOLAGANJA

-razvoj apstraknosti mancipacije je REALNA PRODAJA – NACIN IZVRSENJA – PRIVIDNA
PRODAJA
-jedna osobina cinidbe je MORA BITI DOZVOLJENA
-jedna vrsta kondikcije je CONDICTIONE SINE CAUSA
21.
-Jedna vrsta tradicije je TRADITIO LONGA MANU

-jedna razlika izmedju hipoteke i pignusa je PIGNUS IMA ZA PREDMET SAMO TELESNE
STVARI, A HIPOTEKA MOZE DA SE USTANOVI NA SVEMU STO JE U IMOVINI
’
-jedna vrsta nehata je CULPA LATA

-jedan nacin prestanka ortakluka je EX ACTIONE
22.
-Jedna osobina reivindikacije je STVAR KOJA SE NJOME ZAHTEVA MORA BITI

INDIVIDUALIZOVANA
-jedan nacin nastanka sluzbenosti je LEGAT PER VINDICATIONEM
-jedna vrsta condictiones sine causa je SOLUTIO INDEBITI
-jedan oblik kradje je FURTUM REI
23.
-jedan nacin prestanka sluzbenosti je SMRT TITULARA

-jedna teorija o poreklu in iure cesije je IN IURE CESSIO JE USTUPANJE NA SUDU
-jedan dodatni pakt uz prodaju je PACTUM DE RETROMENDO
-jedna osobina actio legis Aquiliae je DA JE TUZBA PENALNA
24.
-jedan od nacina prestanka licnih sluzbenosti je SMRT TITULARA

-jedna od formi u kojima se moze izvrsiti ekspromisija je TRANSCRIPTIO A PERSONA IN
PERSONAM
-jedan od nacina prestanka ortakluka je EX ACTIONE
-jedan od nacina prijema nasledja je TESTAMENT
25.
-jedna od osobina stvarnih prava je SADRZAJ STVARNOG PRAVA JE NEGATIVNO UREDJEN

-jedna od vrsta legata je LEGATUM PER VINDICATIONEM
-jedna od tuzbi iz kupoprodaje je ACTIO EMPTI
-jedan pretorski delikt je METUS
2.
1.
-forma ad solemnationem
-Lex Plautia de vi
-quod sine sie debetur statim debetur
-succedit in universum ius
2.
-beneficium cedendarum actionum
-pactum de pignore vendendo
-servitus in faciendo consistere nequit
-damnum corpore corpori datum
3.
-accessorium sequitur principale
-legatum per vindicationem
-casus senit dominus
-culpa levis in abstracto
4.
-stipulatio sortis et usurarum
-iusta causa traditionis
-succedit in locum defuncti
-Lex Cincia de donis et muneribua
5.
-communio pro indivisio
-legatum per damnationem
-periculum est emptoris
-culpa in custodiendo
6.
-datio in solutum necesaria
-actio de tigno iuncto
-fur semper in mora est
-testamentum apud acta conditum
7.
-Actio de pecunia constituta
-Actio sepulchri violati
-Si unus solvat omnes liberentur
-Aqvisitio per universitatem
8.
-condictio ob causam finitam
-animus rem sibi habendi
-societas alicuius negotiationis
9.
-Relocatio tacita
-Actio sepulchri violati
-Qui dolo desiit possidere
-Actio quod iussu
10.
-dies ad quem
-testamentum principi oblatum
-procurator in rem suam
11.
-Codex accepti vel expensi
-Mancipio dans
-Fur semper moram facere videtur
-Succedit in locum defuncti
12.
-Ad pompam vel ostentationem
-Legatum sinendi modo
-Deligentia quam suis
13.
-cautio rei uxoriae
-action sepulcrhi violati
-si unus solvat omnes liberentur
-aquisitio per universitatem
14.
-actio legis Laetoriae
-testamentum principi oblatum
15.
-deductio in domum mariti
-fur semper in mora est
-testamentum apud acta conditum
16
-actio praescriptis verbis
-fiducia cum amico contracta
-interdictum uti possidetis
-impossibilium nulla obligatio
17.
-impossibilium nulla obligatio
-Nemo plus iuris ad alium transfere potest quam ipse habet
-succedit in locum defuncti
-casus sentit dominus
18.
-interdictum unde vi armata
-alteri stipulari nemo potest
-caput et fundamentum testamenti
19.
-res quae numero pondere mensurave constant
-legatum per praeceptionem
-ignoratia iuris nocet
-culpa in eligendo
20.
-usucapio pro herede
-plus petitio
-ope exceptionis
-actio depensi in duplum
21.
-exceptio vitiosa possessionis
-nomina ipso iure divisa sunt
-beneficium cedendarum actionum
-
22.
-quasi ususfructus
-addiuvandi supplendi vel corrigendi iuris civilis gratia
-actio quod iussu
23.
-Lex Plautia de vi
24.
-________ ________ vendeto (vendedo) _______ ________
-________ epistulam __________ __________ vel
-stricti iuris
25.
-Procurator in rem suam

-Actio Publiciana in rem
-Praescriptio longi temporis
-Una res in obligatione, duae vel plures in solutione
26.
-Qui liti se oblulit

-Actio de in rem verso
-Adipiscendae possessionis causa
27.
-Relocatio tacita
-ius altius non tolendi
-Hereditatis petitio fideicomissaria
-Coachis solvit tamen solvat .
28.
-Postultio in integrum restitutionis

-Exceptio vitiosae possessionis
-Traditio brevi manu
-Operas suas locare.
29.
-Condictiones sine causa
-Traditio brevi manu
-Donatio mortis causa
-Contractus bilaterales acquales
30.
-Per formulam arbitrariam
-Nomina ipso iure divisa sunt
-Legatum per praeceptionem
-Beneficium cedendarum actionum
31,
-Locatio conductio operis faciendi
-Solutio per aes et libram
3.
1.
-ius distrahendi - pravo na prodaju je u doba Severa postalo redovno ovlascenje zaloznog
poverioca kojeg se ne moze odreci sporazumom.
-avulsio - odron, kada voda odvoji deo zelmljista jednog vlasnika i odnese ga na tudje
zemljiste
-lucrum cessans - izmakla dobit - kada ne dodje do povecanja imovine koje je neko
opravdano ocekivao.
-cautio - pisana isprava koja se sastavljala pri zakljucenoj stipulaciji
2.
-ius proiciendi vel protegendi - pravo da balkon ili krov zalazi u susedov vazdusni prostor
-fideiussio indemnitaris - stipulacija kojom se obecava naknada stete u slucaju da je glavni
duznik insolventan
-insinuatio - upisivanje u sluzbene knjige kod poklona
-unclae - dvanaestina
3.
-modus aquirendi - pravni akt koji pod odredjenim uslovima stvara svojinu
-res deperditae - izgubljene stvari, nisu predmet okupacije, nalazac je duzan da ih vrati
vlasniku
-consilium fraudis - prenos starog duga u novu obligaciju- otudjenje treba da bude izvrseno s
namerom da se ostete poverioci.
-idem debitum - kod novacija, oznacava da stara i nova obaveza moraju da imaju isto
potrazivanje.
4.
-alvens derelictus - promena na stvari u slucaju da reka napusti svoje korito
-spatium deliberandi - vreme za razmisljanje kod lezece zaostavstine
-munera - isto sto i honoraria, nagrada za nalog
-ephemeridae - isto sto i adversaria, zapisivanje svakodnevnih poslova
5.
-possessio in continuo - drzavina mora da bude neprekidna, ako drzalac obnovi drzavinu,
zapocinje novu uzukapiju, ako ispunjava uslove
-remissio - pravo na umanjenje iznosa zakupnine za nerodnu godinu kod locatio conductio in
res
-eventus damni - steta, sastoji se u otudjenju nekih stvari ili isplati novca, teretnim ili
dobrocinim poslom
-in continenti - jedna od vrsta dodatnih paktova (zakljucuje se istovremeno sa kontraktom)
6.
-separatio - prirodni plodovo postaju samostalne stvari odvajanjem od supstancije –
razdvajanje
-possessor civilis - svojinski drzalac
-perquisitio lance et licio - pretraga sa cinijom i koncem kod furtuma kako bi se videlo da li
se ukradena stvar nalazi u kuci lopova
-depositio - polaganje u poveriocevu korist
7.
-solutions causa - tradicija prenosi svojinu na osnovu stipulacije
-quasi ususfructus - poseban tip obligacije - na potrosnim stvarima, plodouzivalac stice
svojinu, a pri potrazivanju postaje poverilac, obavezujuci se u oba slucaja stipulacijom da ce po
prestanku svog prava ovlascenom licu platiti vrednost supstancije
-damnum emergens - imovinski gubitak - smanjenje vrednosti postojece imovine, ostecene
stvari u svojini, prestanak nekog prava
-actio depensi - penalna tuzba uvedena za sponsora da bi mogao da ostavri pravo na regres
8.
-gesta publica - sluzbena evidencija koja se vodi o prometu prava na pokretnim i nepokretnim
stvarima
-occentatio - preklinjanje kod inijurije
-animus furandi - izvrsilac je svestan protivpravnosti svog dela
-legitimi - naslednici po zakonu, muski srodnici ostavioca
9.
-laudatio auctoris - drzalac se oslobadja tuzbe imenovanjem pravnog naslednika
-lustrum - ako nema sporazuma, zemljiste je izdato na 5 godina
-idem debitum - kod novacije oznacava da stara i nova obaveza moraju da imaju isto
potrazivanje
-per stripes - nacelo prestavljanja
10.
-satisdatio - garancija - lice koje se obavezivalo moralo je da obezbedi jemca koji bi
garantovao izvrsenje njihove obaveze.
-constitum possessorium - kupac koji prodavcu ostavi stvar na osnovu posluge
-formula Octaviana - tuzba za zastitu od prinude
-ex intervalo - kod paktova, znaci da je zakljucen naknadno, suprotno od in continenti kad je
zakljucen zajedno sa ugovorom
11.
-sponsio praeiudicialis - uslovna procesna stipulacija
-/
-SC Macedonianum - zabranjeno davanje zajma licima alieni iuris
-erus - prvi rimski naziv za vlasnika
12.
-ius recadentiae - elasticnost kao svojinsko ovlascenje
-favor testamenti - pravilo koje je predvidjalo da kada god je moguce, testament treba odrzati
na snazi
-infirmitas - slabost koja je pored nedovoljnog znanja bila dovoljna za odgovornost kod
damnum iniuria datum
-merces - kod zakupa predstavlja cenu tj. zakupninu
13.
-missilia - stvari koje se u posebnim prilikama bacaju prisutnoj masi gradjana, uglavnom novac
-actio depensi - penalna tuzba kojom je sponsor trazio regres
-dies ad quam - raskidni rok
-spatium deliberandi - vreme za razmisljanje kod lezece zaostavstine
14.
-Pignus Gordianum - poverilac je mogao da zadrzi zalozenu stvar i posle naplate, ako je imao
druga novcana potrazivanja prema istom duzniku
-fruendum locare - zakupac dobija i plodove stvari
-purgatio morae - svaka stranka ce se ocistiti docnje, stavljajuci u docnju onu drugu
-actio auctoritatis - mogucnost da obaveza duznika prestane samim protekom vremena u
starom pravu
15.
-deunatio - kad novi poverilac obavesti duznika o cesiji, a ovaj ne moze da izvrsi obavezu
prema starom poveriocu
-inaedificatio - gradjenje
-laudatio auctoritatis - drzalac se oslobadja tuzbe imenovanjem pravnog naslednika
-noxa caput sequitur - noksanlno je odgovoran staresina koji ima vlast nad delikventom u
trenutku pokretanja postupka , a ne onaj koji je tu vlast imao u vreme izvrsenja delikta
16.
-nuda proprietas - gola svojina koja ostaje vlasnicima po rimskim pravnicima, na supstanciji i
njenim neredovnim proizvodima
-antihreza - dodatni sporazum kod pignusa kojim se ugovara upotreba i ubiranje plodova
-animus furandi - izvrsilac je svestan protivpravnosti svog dela
-usurae usurarum - kamata na kamatu
17.
-sublocatio - mogucnost podstanara da stavlja u podzakup iznajmljenu stvar
-consilium fraudis - svest duznika da je insolventan, njegovaa nesavesnost u odnosu na
poverioce
-ius recadantiae - elasticnost
18.
-vis maior - visa sila, a nema osnova za duznikovu odgovornost
-laudatio auctoritatis - imenovanje pravnog prethodnika
-denuntiatio - obavestenje duzniku da mu je promenjen poverilac kod cesije
-intuitu personae - ortakluk se gasi smrcu jednog od ortaka, smrcu mandatara se gase
njegove obaveze
19.
-interesse - naknada koju su duznici iz negotia bona fidei morali da nadoknade
-scripti - imenovanje
-aquaehaustus - pravo dovodjenja vode preko tudjeg imanja, odnosno uzimanje vode sa
izvora, bunara sa tudjeg zemljista
-fungibiles - zamenljive stvari
20.
-insinuatio - upisivanje u sluzbene knjige kod poklona
-lex Scribonia - ovim zakonom je ukinut odrzaj sluzbenosti, manus se vise ne uspostavlja
protekom vremena, a lice koje vrsi naslednicka ovlascenja ne postaje protekom roka naslednik,
vec samo stice svojinu na stvarima iz zaostavstine koje ima u drzavini.
-fundi Italici - privatna imanja rimskih gradjana, zemljista koje je drzava dodelila na osnovu
agrarnih zakona ili im je zakonima koje su donodeni od brace Grah i Domicijana takav status
naknadno priznat.
-perpetuatio obligationis - obligacija postaje trajna, ne gasi se, kao sto bi se dogodilo pre
docnje, neskrivljenom propascu dugovane stvari.
21.
-pactum de pignore vendendo - uobicajeni sporazum o prodaji koji se kasnije predpostavlja,
ako nije izricito zakljucen posebnim sporazumom.
-novatio necessaria - prinudna novacija
-cautio iudicatum solvi - tuzeni u slucaju neuspeha placa iznos tuziocu na koji bude osujen
-Praeteritio - zaobilazenje u naslednom redu.
22.
-pignus conventionale - pretpostavljen sporazum o zalozi, kojim je zakonodavac mogao da
preuzme od zakupca drzavinu u slucaju da on nije platio dospelu zakupninu.
-diligentia quam suis - paznja ,,kao u svojim stvarima ", sto znaci da duznik odgovara
-pars virilis -
-curator bonorum -
23.
-ius sequendi - stvarno pravo prati stvar, bez obzira na njeno kretanje u pravnom prometu
-possessio vitiosa - manljiva, neispravna drzavina koju na primer ima lopov
-imperitia - odgovornost zbog neznanja (nedovoljnog znanja)
-bonus vir -
24.
-usus auctoritas -
-adpromissor - solidarni saduznik
-casus - slucaj - dogadjaj koji ima odredjena objektivna svojstva, nezavisno od pravnog
odnosa na koji ima uticaj
-stipulatio sortis et usurarum - stipulacija koja ukljucuje i kamatu i glavnicu
25.
-pignus Gordianum - poverilac je mogao da zadrzi zalozenu stvar i posle naplate, ako je imao
druga novcana potrazivanja prema istom duzniku
-depositio - polaganje u poveriocevu korist
-dies a quo - odlozni rok
-condicill - posebni dokumenti, pravno priznati od Avgusta
26.
-agnatus proximus - najblizi agnatski srodnik koji nije suus (brat ili sestra pod uslovom
da nisu emancipovani, dati u adopciju ili u manus brak)

-res sacrae - stvari posvecene visim bozanstvima, na primer hramovi.
-segue stratio - nastaje kada dva ili vise lica deponuju stvar na cuvanje uz sporazum da
ce je depozitar predati onome ko ispuni uslov
-beneficium divisionis - nacelo da kada ima vise sajemaca, svaki odgovara samo za
sraz,erni deo obaveze
-furtum possessionis - kradja drzavine

-formula petitoria - forma klasicne vindikacije, pretor kada utvrdi da su isujeni
odgovarajuci uslovi za svojinski spor, trazio je od tuzenog obavezivanje stipulacijom, da

ce u slucaju neuspeha platiti iznos na koji bude osudjen.
-habitatio - licna sluzbenost

-custodia - obaveza da se stvar sacuva
-ad solemnitatem - forma je neophodna za nastanak pravnog posla

-distractio bonorum - kada se duznikova imovina prodaje na licitaciji u delovima
-adpromissio - jemstvo - dopunska stipulacija kojom se jemac, pored glavnog duznika,

poveriocu obavezuje na istu cinidbu, ukoliko je glavni duznik ne izvrsi.
-contrarius actus - obaveze iz pravnih poslova nisu mogle da se oproste, zato su za

njihovo gasenje stvoreni pravni poslovi odgovarajuce forme ali suprotnog odvezujuceg
dejstva.
-nexum caput seguitur -
-interdictum Salvianum - zakupodavac preuzima drzavinu (invecta et illata) ako nije

platio zakupninu.
-purgatio morae - stranka se cisti od docnje, stavljajuci u nju drugu
-defunctus - pokojnik - naslednik preuzima pravni polozaj umrlog

4.
1.Objasni posledice duznicke docnje.

-Posledice duznicke docnje se razlikuju u zavisnosti od tog da li je rec o obligacijama
koje su stricti iuris ili o bona fidei.

Kada je rec o obligacijama koje su stricti iuris, one stvaraju trajnu obligaciju i ne gasi se
Perpetuatio obligationis. Na primer, ukoliko ja pozajmim roba na deset dana i zakasnim

sa vracanjem roba i vec jedanaesti dan rob umre, poverilac ce pretrpeti stetu mojom
krivicom i nema pravo da od mene trazi da mu stetu nadoknadim.

Kod obligacija koje su bona fidei - U slucaju duznicke docnje poostrena je odgovornost
duznika, tako sto on osim glvne stvari mora da nadoknadi i plodove, bez obzira da li je u
njima uzivao ili ne, i za svaki dan kasnjenja pripisuje mu se zatezna kazna.
2.Navedite i objasnite razloge uvodjenja condictiones sine causa.
a)Temelji se na osnovnoj funkciji prava - obezbedjenje licne i imovinske sigurosti clanova

zajednice. Svaki pravni poredak obezbedjuje vlasniku cija je stvar ukradena ili nadjena da
je dobije nazad.
b)Dva ogranicenja reivindikacije -
1)mogla je da se koristi samo za stvari koje imaju prepoznatljive individualne osobine.

Ako lopov nekome ukrade konja i proda ga na trgu, a zatim pobegne iz Rima, vlasnik ce
moci uspesno da tuzi kupca reivindikacijom, jer ce njegovi poznanici prepoznati konja.
Ako mu je lopov ukrao novac, to nece biti izvodljivo.
2)Drugo ogranicenje je posledica pravnog uredjenja sticanja svojine. Rimsko pravo

smatra da je vlasnik izgubio svojinu i pravo da stvar indicira ako preda stvar misleci da je
to njegova obaveza, ako prenese svojinu zato sto je ucnjen, ili zato sto mu je obecana
protivcinidba koju ne moze da zahteva tuzbom.

v)Apstraktnost formula kondikcije - jedino one nisu imale demonstraciju - dozvoljavala je
da se koriste uvek kada se od tuzenog trazi davanje odredjene stvari ili sume novca.
g)Imovina jednog lica je uvecana na racun imovine drugog bez valjanog pravnog osnova.
Iz te cinjenice nastaje obaveza obogacenog lica, utuziva kondikcijom, da stecenu stvar ili
sumu novca vrati.
3. Navedi i objasni nacine na koje moze da prestane ortakluk.

a)Ex personis - ugovor prestaje smrcu jednog od ortaka. Ako naslednici umrlog ortaka
preuzmu njegovo mesto ili ostali ortaci nastave sa zajednickim delovanjem, smatra se da
je nastao nov ortakluk.
b)Ex rebus - ugovor prestaje postizanjem ugovorenog cilja ili kada nemogucnost da se on
postigne postane izvesna.
v)Ex actione - Odnosi izmedju ortaka raspravljaju se tuzbom pro socio, zato je ortakluk
sinalagmaticni ugovor bona fidei. Njenim podizanjem ortakluk se gsi u celini. Da bi izbegi
posledice ove tuzbe, ortaci mogu da koriste actio communi dividundo za podelu
zajednicke imovine.
g)Ex volutaria - ugovor se gasi prestankom volje jednog od ortaka da u njemu ucestvuje,
bez obzira da li je zakljucen na odredjeni rok ili kao trajan. Ako osali ortaci produze
zajednicku delatnost, smatra se da su zakljucili novi ugovor. Ortak koji na taj nacin
prekine ugovor, oslobadja ortake od sebe a ne sebe od njih (socium a se, non se a socio
liberat).
4. Navedi i objasni kontraverze u stavovima sabinijanaca i prokuleanaca posvecenim

dvema originarnim nacinima sticanja svojine.
1. Prirastaj pokretne stvari pokretnoj - Sabinijanci su smatrali da je glavna stvar ona koja
je fizicki veca (kriterijum kvantiteta), a prokuleanci da je to ona koja odredjuje prirodu
novonastale stvari (kriterijum kvaliteta).

2. Prerada - Prokukeanci su stvorili novu teoriju, po kojoj preradom nastaje nova stvar i
pripada onome ko je stvorio. Sabinijanci su ostali na stanovistu da preradjena stvar

pripada ranijem vlasniku, ali prihvatajuci da je rec o novoj stvari, tako da nisu imali prave
argumente za svoje resenje.

Zato je krajem epohe preovladavalo misljenje prokuleanaca.
5. Navedi i objasni uslove pod kojima se mogu podici condictiones sine causa.
a)Poverilac je moglo da bude samo lice koje je izvrsilo davanje odredjene stvari ili sume
novca, a duznik samo lice koje je to davanje primilo.
b)Sto se tice predmeta obogacenja, trebalo je da se radi o odredjenoj stvari ili sumj
novca (certa res ili certa pecunia).

v)Davanje podrazumeva prenos svojine ili ustanovljenje prava. Ovaj uslov se izrazava
pravilom: "Ko moze da vindicira ne moze da kondicira" i obrnuto.

g)Neosnovano obogacenje je trebalo da ima obeleja neke od tipicnih situacija u kojima je
dozvoljena ovakva upotreba kondikcije.
6. Koje su slicnosti a koje razlike izmedju reivindikacije i negatorne tuzbe?

Kod reivindikacije imamo tuzbu vlasnika za povracaj stvari, protiv drzaoca kod kojeg se
stvar nalazi.
Kod negatorne tuzbe imamo tuzbu kojom vlasnik ili drzalac trazi zastitu protiv
uznemiravanja koja se sastoji u oduzimanju stvari.

Dakle, rqzlika je to sto se reivindikacijom trazi stvar nazad a negatornom tuzbom ne.
Kod reivindikacije predmet dokazivanja je na tuziocu a kod negatorne tuzbe je na obe

strane.
Slicnost je to sto i kod reivindikacije i kod negatorne tuzbe tuzilac nije mogao da trazi
naknadu stete i plodova nastalih pre litiskontestacije.
7. Navedi i objasni bar dve funkcije stipulacije.
1) U pocetku je verovatno bila jemstvo za obaveze koje nisu utuzive prema glavnom
duzniku. Kasnije je jemac bio alternativni duznik. Posle zakljucenja osnovne stipulacije,
stipulator pita jemca: Da li obecavas to isto?. Ako odgovor bude potvrdan, jemac postaje
solidarni saduznik koji moze da bude tuzen i pre pokusaja naplate od glavnog duznika.
2) Svaka obligacija je mogla da se pretvori u obavezu iz stipulacije (novatio), čime su se

postizali razliciti ciljevi. Na primer: promena jedne od stranaka, pretvaranje nenasledivih
obaveza u nasledive, neutuzivih u utuzive, bona gidei u stricti iuris, ili svodjenje veceg
broja razlicitih potrazivanja na jedno. (Gaj Akvilije Gal - stipulatio Aquiliana).
8. Navedi i objasni faze u razvoju zastite neimenovanih kontrakata zakljucno sa

Justinijanovim resenjem.
1. Permutatio - razmena, trampa - nastaje tako sto jedna stranka prenese svojinu na
nekoj stvari drugoj, koja se obaveze da ce zauzvrat dati svojinu na nekoj drugoj stvari.
Zastita je actio civilis incerti
2. Aestimtum - sporazum na osnovu kojeg jedna stranka drugoj preda stvar u detenciju,
da b je ova predala po odredjenoj ceni. Zastita je actio in factum aestimatoria.
3. Precarium - drzavina dobijena na molbu. Prekarista je imao interdiktnu zastitu protiv

trecih lica ali ne i protiv davaoca, koji je mogao stvar da zahteva u svakom trenutku, ako
je ne dobije mogao je da upotrebi interdikt. Zatita je interdictum de precario.

Justinijanova pravila:
U Digestima su kombinovanjem niza interpomisanih testova izgradjena pravila o tuzbi

nazvanoj Actio praescriptis verbis. Ona moze da se upotrebi za utuzenje protivcinidbe u
neodredjenom broju odnosa koji su klasifikovani u cetiri grupe:

-do ut des - dajem da bi mi dao
-do ut facias - dajem da bi mi ucinio

-facio ut des - cinim da bi mi dao
-facio ut facias - cinim da bi mi ucinio

Justinijan je stranci koja prva izvrsi cinidbu dozvolio i raskid ugovora, kondikcijom ex
poentientia.
9.Koji je kriterijum a koji znacaj podele stvari na deljive i nedeljive? Na koji se institut
obligacionog prava odnosi i kako, jedan od znacaja ove podele? Navedite
odgovarajuce pravilo koje uredjuje ovo pitanje.

U pravnom smislu su deljive samo one ciji delovi zadrzavaju svoju ekonomsku funkciju
koju su imali kao celina - stvari koje se podelom umnozavaju, iako u smanjenim
razmerama.
Pitanje da li je jedna stvar deljiva ili ne, bilo je vazno u postupcima za podelu zajednice
jer su se samo na deljivim stvarima idealni suvlasnicki delovi mogli neposredno pretvoriti
u individualizovana prava na odredjenim stvarima.
Ako je predmet susvojine nedeljiv, pristupalo se njegovoj prodaji da bi se podelila

dobijena cena, ili je sud dodeljivao stvar u iskljucivu svojinu jednog od suvlasnika koji bi
preuzimao obavezu da isplati ostalima vrednost njihovih idealnih delova.

. Njihovo razlikovanje ima uticaja i na obligacije sa vise poverilaca i duznika. Ako je
predmet obligacije deljiv, obligacija je podeljena, a ako je nedeljiv, onda je solidarna.
Nomo ipso iure divisa sunt.
10. U cemu su slicnosti a u cemu razlike izmedju kontrakata i kvazikontrakata i

kontrakata i paktova
Kvazikontrakti lice na kontrakte, a neki od njih nastaju dozvoljenim materijalnim

radnjama kao kontrajti (predajom stvari ili izvrsenjem cinidbe…). Pored toga, svaki od njih
ima paralelu u krugu kontrakata. Na primer, tutorstvo i poslodavstvo bez naloga, legati
slicni mandatu i druge. Zajednicke su im i dve negativne osobine - nijedan od njih nije
delikt i nema osobine protivpravne radnje i zato su obavezez koje stvaraju nasledive.
Razlike: Kontrakt ne nastaje sporazumom vec mora da sadrzi sporazum kao jedan od
bitnijih elemenata. Kvazikontrakti nastaju dozvoljenim materijalnim radnjama ili formalnim

putem, a kontrak nastaje pravnim poslom.
Slicnost izmedju paktova i kontrakata je to sto su i jedni i drugi sporazumi ali

razlukuju se u tome sto su paktovi nastaju ugovorom a kontrakti pravnim poslom.
11. Navedi i objesni razlike izmedju pignusa i hipoteke.
a)Pignus nastaje predajom stvari u drzavinu, a hipoteka se uspostavlja kao zalozno pravo,
bez obligacionih elemenata.
b)Kod pignusa poverilac ima drzavinu i moze da trazi stvar od svakoga posesornim
interdiktom, a hipotekarni poverilac mora, kada njegovo potrazovanje bude dospelo, prvo
da preuzme drzavinu i tek tada postaje drzalac.

v)Hipoteka se ustanovljava bez predaje stvari pa stvar moze da se zalozi vise puta. To nije
zloupotreba jer stvar moze da ima mnogo vecu vrednost nego dva ili vise potrazivanja
koja se obezbedjuju zalogom.
g)Pignus ima za predmet samo telesne stvari jer je sano na njima moguca drzavina, a
hipoteka moze da se ustanovi na svemu sto je u imovini duznika.
12. Navedite bar cetiri nacina gasenja obligacija bez volje stranaka. Objasnite jedan.
a)Smrt i gubitak statusa
b)Neskrivljena nemogucnost izvrsenja

v)Confusio
g)Concursus causarum
d)Zastarelost
Zastarelost (praescriptio). Mogucnost da obaveza duznika prestane samim protekom
vremena bila je poznata vec u starom pravu: actio auctoritatis je mogla da se iskoristi
godinubili dve posle mancipacije, a tuzba protiv adpromisor je zastarevala za dve godine
od zkljucenja stipulacije.
U postklasicnom pravu je za sve tuzbe koje nisu zastarevale u jracem roku uveden opsti
rok zastarelosti od trideset godina - samo mali broj je imao duzi rok zastarelosti.
13. Na koji nacin se moze izvrsiti ekspromisija? U cemu se ogleda osnovna pravna
razlika izmedju nje i cesije?
U starijem pravu je i ovde kao i kod cesije mogla da posluzi stipulacija, pod istim
uslovima i sa istim efektom kao kod cesije. Poveriocu bi se novi duznik obavezao na isto
sto je bio duzan stari, i time je izvrsena novacija, koja se sada nazivala pasivna delegacija
za razliku od cesije gde imamo aktivnu delegaciju. Dakle, kod ekspromisije za razliku od
cesije imamo promenu stranaka a ne samo zamenu jedne oligacije drugom.

Ako se radi o novcanoj obavezai, promena je mogla da se izvrsi sa istim rezultatom,
pomocu ekspensilacije (transcriptio a persona in personam).

Bila je moguca i ekspromisija pomocu zastupnistva, ali poverilac nije bio duzan da zakljuci
litiskontestaciju sa duznikovim zastupnikom u svom sporu. Ako to ipak ucini, pristao je na

ekspromisiju ali je tuzeni zastupnik morao s jemcima da garantuje izvrsenje presude.
1. Kod cesije promenom proverioca, polozaj duznika s ne menja, a promena duznika

moze da dovede u pitanje naplatu potrazivanja.
2. Kod ekspromisije je u pitanju pasivna delegacija - poveriocu bi se novi duznik

obavezao na isto sto je bio duzan stari, a kod cesije imamo aktivnu.
14. Koje su slicnosti a koje razlike izmedju mancipacije i in iure cessio?
Slicnost: Mancipacija se, kao i drugi akti ovog tipa obavljala u prisustvu pet svedoka i
meraca sa vagom (libripens), prenosioca (mancipio dans) i sticaoca (mancipio accipiens).
Ako se prenosila svojina na pokretnoj stvari, morala je i ona da se donese, a za

nepokretne bio je dovoljan samo simbol (na primer grumen zemlje). Postupak je bio
jednostavan. Sticalac je stavljajuci ruku na stvar, izgovarao formulu ,,Tvrdim da je ovaj
covek moj i da sam ga kupio ovim bakrom i vagom" , zatim bi komadom bakra udario u
vagu i predao ga prenosiocu. Ako ga ovaj prihvati, postupak je zavrsen i sticalac je
postao vlasnik stvari.

I mancipacijom i in jure cesijom sticalac je od prenosioca mogao deliktnom tuzbom (actio
auctoritatis) da zahteva dvostruki iznos placanja. Ako utvrdi da mancipovano zemljiste

nije imalo deklarisanu povrsinu, mogao je zahtevati dvostruki iznos razlike u ceni (actio
de modo agri)
Razlika: Za razliku od mancipacije, in jure cesijom su mogle da se prenesu i stvarivan
prometa (res nec mancipi), da se ustanove sve vrste sluzbenosti ili da se prenese
nasledstvo.
15. Navedite i objasnite vrste kverele, kao i primer za dilatorni minutorni ugovor.
1. Querela inofficiosi testamenti - osporavanje testamenta u kojem su bliski srodnici

neopravdano iskljuceni iz nasledja - trazi se da se utvrdi da li je ostavilac prilikom
sastaljanja testamenta bio pri cistoj svesti i zdravoj pameti

2. Querela non numerate pecuniae - kvarela neizbrojanog novca kada je obecan zajam a
stvar ili novac nije predat zajmoprimcu. Stitila je duznike iz apstraktnih ugovora od
utuzenja dugovane sume u slucaju kada kauza ugovora nije ostvarena.
Primer za ilatorni minutorni ugovor- trajno delimicno - Ako ja dugujem 100 evra a
poverilac mi trazi da mu vratim 150, tada ja rajno odbijam da vratim onih 50 evra.
16. Navedite pravilo koje vazi u pogledu ispunjenja obaveze kod pasivnih solidarnih
obligacija. Znate li bar neki uslov prestanka obaveze?

Ako predmet obligacije nije deljiv, obaveza sauznika je solidarna (pasivna solidarnost)
Ukoliko se radi o pasivnoj solidarnosti, svaki duznik duguje cinidbu u celini, i ako je izvrsi,
obligacija prestaje i prema drugim duznicima - Si unus solvat omnes liberentur.

Ako se radi o ovakvoj solidarnosti, poverilac ima mogucnost izbora od kojeg duznik ce
naplatiti potrazivanje - otuda i naziv elektivna solidarnost.

Obaveza prestaje prema trecim licima kada je jedno lice izvrsi.
Sto se tice uzroka prestanka obaveze: Okolnosti koje obligaciju gase po samom pravu
(ipso iure) oslobadjaju sve duznike (na primer litiskontestacija, novacija ili akceptilacija s
jednim od duznika), a ukoliko nekom od duznika daju pravo na prigovor, oslobadjaju
samo njega (neformalni oprostaj duga).
17. Definisite prinudu kao manu volje, njene pojavne oblike i pravnu razliku izmedju
njih.
Prinuda (vis ac metus) je svaka zlonamerna radnja kojom jedno lice od drugog lica
zahteva da nesto ucini, sto to lice nije imalo nameru da ucini.
Prinuda ima dva oblika i to su sila (vis) i pretnja (metus-strah). Zakljucenje ugovora silom
nije moguce zbog neophodnosti izjava stranaka, vec moze samo da stvori privid ugovora
koji nema pravnog znacaja.

Naprotiv, izjava data pod uticajem pretnje je, po rimskom shvatanju, ipak akt volje (svesni
nesklad volje i izjave - coactus voluit, tamen voluit) i zbog toga ugovor nastaje a
osteceno lice ima pravo na deliktnu zastitu.
18. Navedite kljucne razlike u delu in iure u legisakcionom i formularnom postupku.
Legisakcioni - ovaj deo postupka je potpuno ritualizovan.Pretor je izgovarao tri svecane

reci (do, dicco, addico) - dajem, kazem, predajem. Do - pretorovo ovlascenje da stranke
krenu pred sudiju . Dicco - pretor nalaze strankama kako da vode spor.
19. Navedite i uporedite osobine tuzbi iz dolusa i metusa.

1. Kod metusa imamo actio quod metus causa (ili actio metus) koja je bila penalna:
glasila je na cetvorostruki iznos stete, bila je psivno nenaslediva i zastarevala je za godinu

dana. Posle toga pretor je umesto deliktne tuzbe odobravao actio in factum na
jednostruki iznos stete. Imala je dve osobine koje nisu svojstvene obligacionim tuzbama:
bila je arbitrarna i mogla se podici protiv svakoga kod koga se zatekne iznudjena stvar,
kao da je rec o actio in rem.

2. Kod dolusa imamo actio de dolo koja je po nekim osobinama bila slicna actio quod
metus causa - i ona je bila arbitrarna i ogranicena na godinu dana. Ali, ostecenom je
davala pravo samo na naknadu stete, u slucaju vise izvrsilaca nije bilo kumulativne
solidarnosti i nije bila in rem scripta vec se mogla podici samo protiv delikventa. Imala je
neka obelezja penalnih tuzbi, a to su noksalnost i pasivna nenasledivost. Pored toga,
osuda je imala za posledicu infamiju.
5.
1.Objasni kauzalnost tradicije. Znate li bar jos dve osobine ovog nacina sticanja
svojine?
Kauzalnost tradicije nije potpuna. Rimljni su smatrali da tradicija prenosi svojinu u
nekoliko odredjenih slucajeva. Ako je izvrsena na osnovu prodaje, poklona, stipulacije i

slicno, tada kauza sluzi da pokaze nameru stranaka ali na objektivan nacin.
Svojina ce predajom biti preneta i onda kada je ugovor zakljucen pod uticajem prevare,
prinude ili zablude, cak i kada je cilj obeju stranaka nemoralan i nezakonit.
Zbog toga se obicno kaze da u rimskom pravu kauza mora da postoji da bi tradicija
prenela svojinu ali ne mora biti zakonita. Jos dve funkcije ovog nacina sticanja svojine tj.
tradicije su:
a) Tradicija ne ustanovljava sluzbenost.
b) Za predmet mora imati res nec mancipi.
2. Navedi i objasni dve podele stvari po izboru, tako da pokazes znacaj podele u sferi
obligacionog prava.
1) Potrosne i nepotrosne
Potrosne stvari su stvari koje se mogu upotrebiti samo jednom, odnosno one koje se
prvom upotrebom trose (quae primo usu consumontur)

Nepotrosne - za njih vazi pravilo tantundem eiustem generis.
Da li je neka stvar potrosna ili ne zavisi u prvom redu od nacina na koji je ljudi koriste.
Razlikovanje potrosnih i nepotrosnih stvari ima znacaja samo za dve pravne ustanove (
potrosne stvari ne mogu biti predmet licnih sluzbenosti, a ni predmet ugovora o posluzi -
osim ad pompam vel ostentationem - radi pokazivanja).
2) deljive i nedeljive
koju su imali kao celina, stvari koje se podelom umnozavaju.. Pitanje da li je jedna stvar
deljiva ili ne, bilo je vazno u postupcima za podelu zajednice jer su se samo na deljivim
stvarima idealni suvlasnicki delovi mogli neposredno pretvoriti u individualizovana prava
na odredjenim stvarima. Njihovo razlikovanje ima uticaja i na obligacije sa vise poverilaca

i duznika. Ako je predmet obligacije deljiv ona je podeljena a ako je nedeljiv ona je
solidarna.
3. Da li i zasto neko sam sebi ne moze promeniti osnov drzavine? Kakve su pravne
posledice u tom slucaju? Koje latinskobpravilo definise ovo pitanje?
Niko ne moze sam sebi menjati osnov drzavine - Nemo sibi ipso causam possesionis
mutare potest.
Possessio solo animo petinetur - jednom stecena drzavina se moze zadrzati samom
voljom cak i ako se izgubi fakticka vlast - u klasicnom pravu.
U postklasicnom pravu drzavina se mogla sticati bez fakticke vlasti, solo animo
(constitutum possessiorum - kupac koji prodavcu ostavi stvar na osnovu posluge ili najma
odmah postaje drzalac)

Posledice:
1. Sticanjem drzavine sticu se i stvarna prava

2. Beati possidentes - drzalac ne mora da dokazuje svoje pravo svojine. Drzalac stvari je
pravno legitimisan u svojinskom sporu.

3. Protekom roka za odrzaj drzavina postaje svojina.
4. U honorarnom pravu najvaznija posledica drzavine je njena zastita posebnim

interdiktnim postupkom.
4. Pojam lex comissoria se pojavljuje i u stvarnom i u obligacionom pravu. Za koje
instituje je i kako on vezan? Obrazlozi
U stvarnom pravu vezan je za pignus - Posto samo drzaje stvari ne moze da zameni
duznikovo izvrsenje obaveze, bio je dozvoljen i sporazum kojim zalozni poverilac postaje
vlasnik zalozene stvari u slucaju da dug ne bude izmiren - komisorna klauzula (lex
commissoria). Takav sporazum zabranio je Konstantin.
U obligacionom pravu vezan je za dodatne sporazume kod kupoprodaje.
Lex commissoria - prodavac dobija pravo na jednostrani raskid ugovora u slucaju da

kupac ne plati cenu na vreme - kod in diem addictio.
5. Koji je kriterijum a koji znacaj podele stvari na zamenljive i nezamenljive i na
telesne i bestelesne?
1) Zamenljive i nezamenljive (ekonomska podela)
Genera (zamenljive stvari) - su stvari odredjene po vrsti. Predmet zajma i neredovnog

depozita mogu biti samo zamenljive stvari. On su stvari koje se odredjuju brojem,
tezinom ili merom (res quae numero pondere mensurave constan)

Genera non pereut - stvari odredjene po vrsti ne propadaju, obaveze se njihovom
propascu gase sve dok duznik moze da nabavi takvu stvar i njenom predajom izvrsi
obavezu.
Species ( nezamenljive stvari) - su individualizovane stvari. Predmet posluge i redovnog

depozita mogu biti samo ove stvari.
2) Telesne (corporales) stvari su one koje se mogu dodirnuti (corporales sunt res quae
tangi possunt), a bestelesne (incorporales) su one koje se ne mogu dodirnuti
(incorporales sunt res quae tangi non possunt), kao sto su ususfructus, hereditas i
obligationes.
U klasicnom prav je svojina moguca samo na res corporales, i zbog toga su samo one
mogle da budu predmet tradicije, okupacije ili odrzaja. U danasnjem pravu, ni
zakonodavstvo ni vladajuca teorija ne prihvataju pojam bestelesnih stvari. Za prenos

bestelesnih stvari neophodna je in iure cessio.
6. Koji je jedini interdikt za zastitu drzavine pokretnih stvari u klasicnom pravu?
Uporedi ga i pronadji razliku sa interdiktom za zastitu drzavine nepokretnosti koji je

prohibitoran i duplex.
Interdictum utrubi je jedini interdict za zastitu drzavine pokretnih stvari. Jako je slican
interdictu uti possidetis (interdikt za zastitu drzavine nepokretnosti koji je duplex i
prohibitoran)
Interdictum utrubi se razlikovao utoliko sto je osiguravao uspeh strani cija je ispravna
drzavina duze trajala u poslednjih godinu dana.
U postklasicnom pravu je ova razlika uklonjena, pa je interdictum uti possidetis ostao

jedini prohibitorni interdikt primenljiv i za pokretne i za nepokretne stvari, i zbog toga se
za njega kaze da je duplex.
7. Koja su procesna sredstva zastite pretorskog naslednika? Kod kojeg se od njih

primedjuje fikcija? Obrazlozi.
1) Najvaznija je civilna naslednicka tuzba heresitatis petitio koja je u klasicno doba

raspravljana u obliku legisakcije in rem pred centumviralnim sudom. U tom obliku je
resavala samo koja je od stranaka pobednik. U obliku formule slicna je reivindikaciji, a i

mogla je da je zameni ukoliko se stranke saglase o litiskontestaciji.
2) Drzalac dobara, bio naslednik ili ne, imao je za preuzimanje drzavine stvari iz
zaostavstine na raspolaganju interdikt quorum bonorum. On je bio efikasan samo protiv
lica koje stvar drzi u svojstvu naslednika ili slabijeg drzaoca dobra.
U postklasicnom pravu dobio je i hereditatis petitio possessoria.
8. Kako nastaje pretorska svojina? Koja su sredstva zastite za bonitarnog vlasnika?
Objasnite ih.
Lice koje stekne res mancipi neformalnim nacinom nije dobijalo svojinu, ali je bilo drzalac
koji ce odrzajem postati vlasnik. Krajem doba republike, pretor je takvu drzavinu zastitio
raznim procesnim sredstvima. Rimski pravnici obicno kazu da se stvar tada nalazi u
imovini drzaoca, pre svega zato sto je mogla da bude izlozena prodaji u postupku
prinudnog izvrsenja, a i zato sto je drzalac stvar mogao da prenese na druga lica pod
istim uslovima.
Pretorska svojina nastaje ugovorima honorarnog prava.
Sredstva zastite bonitarnog vlasnika su:
-Exeptio rei venditae et traditae - ako prenosilac pozivajuci se na svoju formalnu svojinu,
tuzi kupca reivindikacijom, on je mogao u formulu da unese prigovor da je stvar prodata
i predata i tako odbije tuzbeni zahtev.

-Actio Publiciana - glavna tuzb za zastitu bonitarnog vlasnika. Kupac koji je izgubio
drzavinu stvari mogao je protiv svakog drzaoca da podnese ovu tuzbu koja je u
konacnom obliku uredjeni po uzoru na reivindikaciju. Sudija ce resiti spor uz fikciju da je
rok za odrzaj prosao iako ocigledno nije.
-Exeptio dominii - prigovor svojine

-Replicatio rei venditae et traditae - prigovor na prigovor svojine
-Actio Publiciana - glavna tuzb za zastitu bonitarnog vlasnika.
9.Navedi i objasni znacaj podele stvari na potrosne i nepotrosne i na deljive i

nedeljive.
1) Potrosne i nepotrosne
Potrosne stvari su stvari koje se mogu upotrebiti samo jednom, odnosno one koje se
prvom upotrebom trose (quae primo usu consumontur)

Nepotrosne - za njih vazi pravilo tantundem eiustem generis.
Da li je neka stvar potrosna ili ne zavisi u prvom redu od nacina na koji je ljudi koriste.
Razlikovanje potrosnih i nepotrosnih stvari ima znacaja samo za dve pravne ustanove (
potrosne stvari ne mogu biti predmet licnih sluzbenosti, a ni predmet ugovora o posluzi -
osim ad pompam vel ostentationem - radi pokazivanja).
2) deljive i nedeljive
koju su imali kao celina, stvari koje se podelom umnozavaju.. Pitanje da li je jedna stvar
deljiva ili ne, bilo je vazno u postupcima za podelu zajednice jer su se samo na deljivim
stvarima idealni suvlasnicki delovi mogli neposredno pretvoriti u individualizovana prava

na odredjenim stvarima. Njihovo razlikovanje ima uticaja i na obligacije sa vise poverilaca
i duznika. Ako je predmet obligacije deljiv ona je podeljena a ako je nedeljiv ona je
solidarna.
10. U cemu se ogledaju prednosti tradicije u odnosu na mancipaciju?

Za razliku od mancipacije, tradicija nije pravna forma nego fakticka, materijalni akt koji
se obavlja cesto u svakodnevnom zivotu i bez nanere da se postigne neki pravni ucinak.
To je u osnovnom obliku fizicka predaja stvari od strane jednog lica drugom, iz ruke u
ruku ili na drugi nacin koji, prema prirodi stvari koja se predaje, prepusta drugome
kontrolu nad njom. Tradicijom se moze steci i drzavina, a pod odredjenim uslovima i
svojina na predatoj stvari.
11. Sekvestar, nesavesni drzalac, mandatar, zakupac, prekarista, negotiorum gestor.
Koja su od gore navedenih lica drzaoci a koja detentori? Zasto? Mogu li lica koja su
detentori jednostranom odlukom da postanu drzaoci stvari? Koje pravilo uredjuje
ovo pitanje?
*Drzaoci su nesavesni drzalac, prekarista i sekvestar, s tim da su druga dva izvedeni
drzaoci. Drzaoci imaju zelju i nameru da stvar drze za sebe i po tome se razlikuju od
izvedrnih drzalaca i detentora.
*Detentori su negotiorum gestor, zakupac i mandatar. Detentora karakterise to sto on

cuva tudju stvar bez nanere da istu zadrzi za sebe.
Da bi drzavina nastala i da bi nastavila da traje, jedno lice treba da ispuni dva uslova:
corpus i animus (volju i fakticku kontrolu stvari).
Detentor je mogao jednostranom odlukom da postane nesavesni drzalac i time prisvoji

prednost drzavine. Rimski pravnici su toga bili svesni i zato su za tu priliku stvorili pravilo
Nemo sibi ipse causam possessionis mutare potest (Niko ne moze sam sebi da promeni
osnov drzavine).
12. Koje dve teorije o poreklu in iure cessio postoje? Objasnite ih. U cemu se ogkeda
jedinstvenost ovog nacina sticanja svojine?

Po vladajucem misljenju in iure cessio je "ustupanje na sudu" , njena forma nije nista
drugo do prvi deo legisakcionog postupka in rem, pri cemu sticalac glumi tuzioca a
prenosilac tuzenog koji se ne brani i tako primorava pretora na adikciju.
Manjinsk teorija smatra da je ovo najstarija forma prometa prava iz vremena kada jos
nije postojala ideja o prenosu svojine. Najvazniji argument ove teorije je nemogucnost
konstruktivnog dejstva adikcije u kegisakcionom postupku. Pretor pobedniku ne

dodeljuje svojinu vec samo fakticku vlast na svari, na osnovu pretpostavke da je on od
ranije vlasnik pa je zbog toga pobedio u sporu.
13. Navedite i objasnite nacela sluzbenosti a potom obrazlozite sta su to zemljisne

sluzbenosti.
1)Nemini res sua servit (Sluzbenost se ne moze imati na svojoj stvari) - ona se gasi ako
titular postane vlasnik stvari.
2)Servitus servitutis esse non potest (Sluzbenost ne moze da bude predmet sluzbenosti) -
njena svrha je da titular obezbedi odredjenu korist od tudje stvari, i ta korist se nije
mogla pretvarati u neku drugu ili preneti na trce lice.
3)Servitus in faciendo consistere nequit (Sluzbenost se ne moze ogledati u cinjenju) -

vlasnik nista ne mora da cini u koriat titulara sluzbenoti, vec samo da se uzdrzi od onoga
sto bi smeo da cini, ili da trpi neku aktivnost titulara, koju inace, kao vlasnik, ne bi mogao
da trpi.
Zemljisna sluzbenost je pravo vlasnika jedne nepokretne stvari (praedium dominans ili
neovlasceno dobro) da obavlja neku radnju na tudjem zemljistu (praedium serviens ili
posluzno dobro) ili da vlasniku tog zemljista zabrani radnje na koje ima pravo.
Jednostavnije receno, to je pravo koje se ustanovljava na jednom zemljistu u korist
drugog zemljista i koje se ne menja prmenom jednog ili drugog vlasnika.
14. Koji su uslovi za valjani odrzaj? Sta oznacava bona fides kod ovog nacina sticanja
svojine? U kom momentu lice mora biti savesno? Koje pravilo uredjuje ovo pitanje?
Uslovi za valjani odrzaj su pravni osnov (iustus titulus) i savesnost (bona fides).
Pored toga moralo je da bude ispunjeno jos nekoliko uslova:
1)Stvar je morala da bude podobna za odrzaj (res hobilis)

2)Drzavina je morala da bude zakonita - zasnovana na pravnom aktu koji omogucuje
odrzaj (pravni osnov - iustus titulus, iusta causa usucapionis).

Da bi drzalac imao pravo na odrzaj, morao je da ispuni jos jedan uslov a to je savesnost
(bona fides).
U trenutku sticanja drzavine lice je opravdano verovalo da stice svojinu, odnosno nije
znalo da postoji nedostatak koji sprecava prenos svojine. Zabluda je morala da se odnosi
na cinjenice, a ne na pravo, ali drzalac ne mora da je dokazuje. Savesnost se uvek
predpostavlja. Naknadna savesnost nema uticaja na odrzaj ( Mala fides superveniens non
nocet ).
Drzavina je morala da bude neprekidna, ali je u klasicnom pravu do prekida dolazilo
samo u slucaju gubitka drzavine.

Poslednji uslov koji je primenjivan bez ikakvih izuzetaka, bilo je vreme: Kao i u starom
pravu, rok za odrzaj nepokretnosti je dve godine, a za pokretne stvari godinu dana.
15. U cemu se razlikuju derivativni i originarni nacini sticanja svojine? Koje latinsko
pravilo opredeljuje derivativne nacine?

Derivativni nacini sticanja svojine se odnose na prenos svojine, gde imamo promenu
titulara istog prava. Derivativni nacini su: mancipacio. in iure cessio i traditio.
Originarni nacini se odnose na ustanovljenje noe svojine, ako je stvar imala vlasnika,
njegovu svojinu zamenice nova, ez kontinuiteta sa prethodnom. Originarni nacini sticanja

su: Occupatio, Accessio, Specificatio i plodovi.
Razlika je vazna zbog pravila da ,,Niko ne moze da prenese vise prava nego sto sam
ima" (Nemo plus iuris ad alium transfere potest quam ipse habet).
Zato je samo originarno sticanje svojine dokaz svojine u klasicnom svojinskom sporu.
16.Koje stvari, prema klasicnim pravnicima spadaju u res mancipi? Koji nacin sticanja
svojine i na koji nacin prenosi ove stvari?
Res mancipi su stvari koje se mogu prenositi samo mancipacijom, in iure cesijom i
uzukapijom.
Ovde spadaju:
-fundi Italici - privatna imanja rimskih gradjana, zemljista koje je drzava dodelila na
osnovu agrarnih zakona ili im je takav status naknadno priznat.

-sluzbenosti na zemljistima -verovatno samo one koje su bile poznate u ranoj republici
-robovi
-radna stoka - samo ako je u svojini rimljana
17. Koje su slicnosti a koje razlike izmedju osnovnih svojinskih tuzbi civilne i
pretorske svojine.
18. Posledice kod drzavine i possessor civilis.
Drzavina je u klasicnom pravu faktcka vlast na stvari koja proizvodi izvesna dejstva i po
civilnom i po pretorskom pravu. Najvaznije posledice drzavine u okviru ius civile bile su:
1. Sticanjem drzavine na nekoj stvari se, pod odredjenim uslovima, stice i stvarno pravo,
pre svega svojina (traditio i occupatio).
2. Drzalac stvari je pasivno legitimisan u svojinskom sporu, pored toga, on ne moze da

dokazuje svoje pravo svojine (otuda izraz beati possidentes - blazeni drzaoci).
3. Drzalac protekom roka za odrzaj, pod odredjenim uslovima, stice sojinu na stvari koju
ima u drzavini ( u postklasicnom pravu je odrzaj prosiren i na druga stvarna prava).

- U honorarnom pravu njvaznija posledica drzavine je jena zastita posebnim interdiktnim
postupkom.
6.
1.
A)Pars quota, abusus, actio communi dividundo, uncia

-zato sto ostala tri spadaju u podelu, a abusus je svojinsko ovlascenje
B)Pignus Gordianum, interdictum Salvianum, pignus conventionale, invecta et illata
-jedini je nacin za ustanovljenje zaloznog prava, a ostali su u opstem delu hipoteke
2.
A)error facti, ignorantia iuris nocet, error essentialis, error iuris

-ostala tri spadaju u error tolerabis (da zabluda treba da bude izvinjiva) a ovo jedino
znaci da treba da bude bitna.
B)condictio ex poenitentia, actio communi dividundo, retihabitatio, communicatio lucri et
damni
-ostala tri vezaa su za kvazikontrakte tj. za obligaciono pravo a ovo je jedino vezano za
svojinu tj. stvarno pravo.
3.
A)Acceptilatio, solutio per aes et libram, novatio, imaginaria, solutio

-sve ostalo je vrsta solucije tj. izvrsenja obligacije, a novatio je nacin gasenja obligacije
voljom stranaka.
B)Usurae usurarum, actio kalendarii, fenus semiunciarium, condictio ex causa furtiva
-svi ostali imaju veze sa kamatom kod zajma, a condictio ex causa furtiva je kondikcija
zbog kradje, koristila se umesto reivindikacije da bi se izbeglo dokazivanje prava
svojine
4.
A)SC Macedondianum, condictio indebiti, condictio ex causa furtiva, condictio ob turpem

vel iniustamm causam
-zato sto je kod njega zabranjen zajam koji uzima filius familias, a ostalo su vrste
kondikcije
B)Us fractum, actiones vindictam spiranex, adio furum, malum carmen
-ostala tri su u vezi sa in iuriom, a ovo sa kradjom
5.
A)Perpetuatio obligationis, imperitia, purgatio morae, interpellatio

-odnosi se na nestrucnots pri obavljanju odredjenog posla, a ostala tri su vezana za
docnju.
B)Ius fraternitatis, societas leonina, honoraria, ex voluntate
-ostali su vezani za ortakluk, a honoraria su neki vid pocasti kod mandata
6.
a)Fidepromissio, intercessio, actio depensi, beneficium ordinis

-ostali su vezani za jemstvo, a intercesija je vrsta icnog obezbedjenja.
b)In flagranti, os fractum, actiones vindictam spirantes, membrum ruptum
-jedino je vezano za furtum tj. za kradju a ostala tri za injuriju.
7
.
a)Condictio ex poentitentia, facio ut des, actio praescriptis verbis, solutio indebiti
-vezan za kvazikontrakte, a ostali za neimenovane kontrakte
b)Beneficium separationis, beneficium ordinis, beneficium cedendarum actionum,
beneficium divisonis
-vezan za polozaj naslednika, a ostalo za jemstvo
8.
a)Operas suas locare, remissio, sublocatio, lustrum

-vezan za locatio conductio operarum (najam rada), a ostali za locatio conductio rei
(najam stvari)
b)Fideiusso, depositio, datio in solutum, animus novandi
-vezan za jemstvo, ostali za gasenje obligacija
9.
a)Culpa levis in concreto, culpa levis in eligendo, imperitia, custodia

-subjektivna odgovornost, ostali su za objektivnu odgovornost vezani
10.
a)Commixito, superficies solo cedit, actio de tigno iuncto,

-prirastaj pokretne stvari pokretnoj, a ostali prirastaj pokretne nepokretnoj stvari
b)Que tangi possunt, genera non pereunt, quassi possessio, in iure cessio
-
11.
a)Via, dolus, culpa in eligendo, ignoratia iuris nocet

-vezana za zabludu, ostali za krivicu
12.
A)Exceptio dominii, cautio de amplius non turbando, exceptio iuristurandi, cautio

iudicatum solvi
-zato sto jedino to ima veze sa zakletvom, a ostala tri imaju veze sa svojinskim
tuzbama
B)Actio confessoria, interdictum Salvianum, pignus conventionale, actio serviana in rem
-nema veze sa hipotekom, sve ostale imaju
13.
A)Imaginaria venditio, donationis caus , constitutum possessionis, accipiens

-jedino je vezano za poklon a ostali za prodaju
B)ius utendi, ius recadentiae, ius possidetis, ius vindicandi
-jedino je pravo na svojinu a ostalo su prava na drzavinu
14.
A)Lex Aquilia de damno,eventus damni, formula Octaviana, actio sepulchri violati

-jedino je vezano za stvarno pravo a ostali za obligaciono
B)cautio damni infecti, stipulatio poene, sponsor, damnatio
-jedino ima veze sa nexum-om, ostalo je sve vezano za stipulaciju
15.
a)lege artis, sublocatio, remissio, lustrum

-jedino je vezano za ugovor o delu a ostala tri za zakup
b)actio quanti minoris, in diem addictio, actio auctoritatis, pactum displicentiae
-jedino je vezano za stvarno pravo a ostala tri za kupoprodaju tj. za obligaciono
pravo.
16.
a)res habitis, bona fides, separatio, iustus titulus

b)servitus stilicidii, sevitus in patiendo, servitus oneris ferendi, ius altius non tolendi.
-jedino ne spada u podelu, ovo je pozitivna sluzbenost.
17.
a)instrumentum domus, instrumentum stipulations, instrumentum fundi, instrumentum

navis
-jedini je vezan za stipulaciju a ostala tri su u vezi sa stvarima.
b)Lex Scribonia, Lex Plautia de vi, Lex Atinia, Lex Cincia
-jedini zakon vezan za paktove, a ostala tri su vezana za odrzaj
18.
A)Interdictum unde vi cottidiana, interdictum utrubi, interdictum unde vi armata,
interdictum uti possidetis

-on je za zastitu drzavine pokretnih stvari, dok su svi ostali za zastitu drzavine
nepokretnih stvari
B)Comimixtio, scriptura, specificatio, tinctura
-ostalo je prerada tudjih stvari, a comimixtio je vezano za confusio - kada je priroda

spojenih stvari neodrediva, nova stvar ce biti u susvojini ranijih vlasnika.
19.
a) ius sequendi, ius distrahendi, ius adcrescendi, ius possidendi

-jedno je vezano za nasledno pravo, a ostala tri su vezana za stvarno
b) res deperditae, res hostiles, missilia, res derelictae
-zato sto izgubljene stvari nisu predmet okupacije i nalazac je obavezan da ih vrati
vlasniku.
20.
a)dolus, imperitia, culpa in elegendo, culpa in custodiendo
-sve ostalo je odgovornost za ugovor o delu
21.
a)duci iubere, actio iudicati, praescriptio, venditio bonorum

-praescriptio ogranicava dejstvo litiskontestacije da jedna od stranaka ne bi izgubila
pravo koje nije sporno, a ostali se koriste za naplatu duga od duznika.
b)lex calprunia, contravindicatio, certa pecunia, lex silia

-ovim stranka tvrdi da je predmet njen a ostali se koriste za potrazivanje novca ili
stvari
7.
1.Objasni pravni polozaj naslednickog reda legitimi u pretorskom pravu, imajuci u
vidu i resenja Vokanijevog zakona.

Legitimi su zakonski naslednici, muski srodnici ostavioca, najcesce braca. Ali kada je rec o
zenskim naslednicima, jedini uenski pobocni srodnik koji moze u drugom redu naslediti
ostavioca je njegova sestra po zakonu Lex Vocania. Medjutim, u okviru ovog naslednog
reda predvidjeno je da i otac moze da nasledi svog mancipovanog sina na osnovu Parens
Manumissor. To ranije nije moglo, kao sto nije mogao ni emancipovani sin oca.
2. Definisi rimski testament. Koji je njegov najvazniji element?
Testament je u klasicnom pravu poslednja izjava volje jednog lica data u pisanoj formi
koja sadrzi imenovanje naslednika.
Imenovanje naslednika (instituto heredis) je po rimskom shvatanju element bez kojeg

testament ne postoji iako je njegova forma potpuna. Ono je glava i temelj testamenta
(Caput et fundamentum testamenti). Naslednik se morao imenovati upotrebom reci heres
i esse.
Ovaj metaforicki izraz je shvacen doslovno, pa civilno pravo ne priznaje nikakve odredbe
testamenta koje prethode imenovanju naslednika ili su upisane ispred njega.
3. Navedi i objasni bar cetiri osobenosti rimskog naslednog prava.

1) sloboda testamentarnog raspolaganja. Ostvilac je mogao da za naslednika imenuje
robinju ili prijatelja a da zeni i deci ne ostavi nista.
2) sloboda rspolaganja nasledjem. Nasuprot mogucnosti da imenuje naslednika po

svojoj volji, testator ne moze da ogranici njegovu slobodu da raspolaze.
3) neogranicena odgovornost naslednika. Ukoliko je ostavilac nekome nesto bio duzan,

naslednik ce nakon sto prihvati nasledje morati te iste dugove da vraca.
4) lice koje stekne svojstvo naslednika ne moze kasnije to svojstvo da izgubi ili da ga
se odrekne. O ovome najbolje govori nacelo Semel heres semper heres - Jednom
naslednik, uvek naslednik.

5) ravnopravnost polova - nije bilo razlike izmedju muskih i zenskih srodnika u
pogledu naslednih prava
4. U cemu se ogleda razlika izmedju univerzalne i singularne sukcesije? Navedite sve

vrste ovih oblika sukcesije.
Univerzalna sukcesija je stupanje u sva prava i obaveze prethodnika, u jednu imovinsko-

pravnu celinu koja se moze aktivno izraziti. Univerzalna sukcesija se javlja kao odlika
testamenta. Dakle, testator nasledniku prenosi sva prava i obaveze.

Na primer, ako je ostavilac nekome nesto dugovao, nakon njegove smrti, onaj ko prihvati
nasledje morace te dugove da vrati.

Singularna sukcesijaje je stupanje u pojedinacno tacno odredjeno pravo ili odredjenu
obavezu prethodnika. Ne podrazumeva stupanje u imovinsko pravnu celinu u cemu se i

vidi razlika u odnosu na univerzalnu sukcesiju. Ovde spadaju legati i fideikomisi. Dakle,
testator je ostavio odredjenu stvar odredjenom licu.
5. U cemu se ogleda sustinska razlika izmedju sui i exranei heredes? Navedite primer
predstavnika obe grupe.
Sui je svoj naslednik pod neposrednom vlascu paterfamilijasa, oni su postajali
naslednici samom delacijom. Primer su nuzni naslednici

Extranei su dobrovoljni naslednici. Da bi za njih nastupile pravne posledice
nasledjivanja, bilo je potrebno da prihvate nasledje. Primer su testamentarni ili

intestantski naslednici. Na primer ovde spada vanbracno dete.
6. U cemu se ogleda specificnost testamenta calatis comilis?
"Sazvana skupstina" (calatis comilis) je naziv za jedina dva redovna zasedanja kurijatske
skupstine, 24. marta i 24. maja svake godine. Skupstinu je sazivao pontifex maximus, koji
je omogucavao gradjanima da usvoje lice sui iuris ili da objave avoj testament.
On je prethodno ispitivao sadrzaj testamenta i odlucivao da li ce uopste da dozvoli

ostaviocev izlazak pred skupstinu.
Takav testament je po svojoj formi zakon koji zamenjuje opste norme o nasledjivanju.
U istorijsko doba skupstinu je predstavljalo 30 liktora i gradjani su pred njima samo
saopstavali svoju volju.

Plebejci u pocetku nisu imali priatup skupstini, a zene nikada nisu ni dobile to pravo.
Ovakav testament je mogl da sastavi samo mala grupa gradjana.
7. Objasnite rimski testament.

Testament je u klasicnom pravu poslednja izjava volje jednog lica data u pisanoj formi
koja sadrzi imenovanje naslednika.

Imenovanje naslednika (instituto heredis) je po rimskom shvatanju element bez kojeg
testament ne postoji iako je njegova forma potpuna. Ono je glava i temelj testamenta
(Caput et fundamentum testamenti). Naslednik se morao imenovati upotrebom reci heres
i esse.
Ovaj metaforicki izraz je shvacen doslovno, pa civilno pravo ne priznaje nikakve odredbe
testamenta koje prethode imenovanju naslednika ili su upisane ispred njega.
8. Objasni razliku u nasledjivanju per stripes i per capita.

Successio per stripes - nacelo predstavljanja - kqo naslednici se mogu javiti slobodna
lica pod neposrednom vlascu paterfamilijasa (sinovi, cerke), ali u takvom polozaju si unuci
od sinova koji su umrli pre paterfamilijasa. Unuci zajedno nasledjuju deo koji bibpripadao
njihovom umrlom ocu.

Successio per capita - agnati nasledjuju -ukoliko ih je vise u istom stepenu srodstva sa
ostaviocem, dele zaostavstinu na jednake delove i iskljucuju sve ostale.
9. Navedi dve vazne osobine nasledjivanja koje je rimsko pravo ostavilo u nasledje
modernim pravnim sistemima.
1.Predmet nasledjivanja nisu stvari niti prava na njima, pa cak ni bilo koja pojedinacna
prava, vec zaostavstina (hereditas) tj. skup svih prava i obaveza koje je ostavilac imao u
trenutku smrti.
2.Bilo da ostvilac ima jednog ili vise naslednika, svaki od njih je univerzalni sukcesor. Oni
postaju suvlasnici svake stvari iz zaostavstine i saduznici u svakoj nasledjenoj obligaciji.
10. Sta je to supstitucija? Koje vrste postoje? Objasnite ih.
Da bi izbegli primenu intestetskog nasleejivanja ako imenovani naslednik odobije da

prihvati nasledje, testatori su odredjivali jednig ili vise zamenika - supstituta.
-Vulgarna supstitucija postoji kada testator odredi jedno lice za naslednika i da mu rok
od 100 dana da prihvati nasledje. Ako ne prihvati nasledje biva iskljucen iz nasledja i
umesto njega je naveo drugo lice kao njegovog zamenika.

-Pupilarna supstitucija - njome testator odredjivao lice koje ce naslediti maloletnog
naslednika ako on umre pre nego sto stekne sposobnost da sacini testament.
-Kvazipupilarna supstitucija - dusevno bolesnom nasledniku je mogao da bude odredjen
tutor.
11. U cemu se ogleda specificnost testamenta Mancipatio familiae? Navedite koji je i

gde se koristi suprotni pravni posao od posla u ovom testamentu.
Ovo nije testament jer se efekat raspolaganja mortis causa postize pomocu dva akta
"medju zivima''. To je posao inter vivos, sto je najvaznija njegova karakteristika. Obavlja se
u obliku fiduciae in actio contracto.

Naslednik nije univerzalni sukcesor ostavioca, vec samo dobija svojinu na stvarima iz
zaostavstine. Ovde se racunalo na to da ce on postati heres starim "odrzajem svojstva

naslednika".
Ne treba zanemariti ni mogucnost zloupotrebe od strane "prijatelja" koji posreduje
izmedju ostavioca i naslednik. Ocigledno, radilo se o resenju iz nuzde, koje je moralo

dalje da se usavrsava.
12. Navedi i objasni bar dva sredstva zastite naslednika.
1.Civilna naslednicka tuzba hereditatis petitio. U klasicno doba je bila u obliku legisakcije
in rem ili per sponsionem. U tom obliku je resavala samo o tome koja je stranka
naslednik. U obliku formule uglavnom je slicna reivindikaciji, pa je i ona sluzila resenju
spora izmedju pretendenata na nasledje ali je mogla i da zameni reivindikaciju.

2.Interdikt quorum bonorum. On je bio efikasan samo protiv lica koje stvar drzi u svojstvu
naslednika ili slabijeg drzaoca dobara. Protiv civilnog naslednika je imao exceptio doli ako
je bonorum possessor cum re, inace je gubio petitorni spor. U postklasicnom pravu dobio
je i hereditatis petitio possessoria.
13.Koje su razlike izmedju prava predstavljanja i prava prirastaja? Navedite primer za

oba instituta.
Pravo predstavljanja (reprezentacije) ima potomak (sin) ostavioca koji iz nekog razloga
ne moze ili nece da nasledi, zajedno dobijaju deo koji bi pripao njemu, njegovi potomci.
Na primer, ako ostavilac ima tri sina, od kojih je jedan umro i ostavio za sobom troje
dece, zivi sinovi ce dobiti po ⅓ a unuci po 1/9.
Pravo prirastaja nastupa kada u istom naslednom redu lice koje treba da nasledi nema
potomstvo pa njegov deo nasledjuju naslednici istog naslednog reda.
14.Navedite i objasnite nasledne redove prema Justinijnu.
1.Descendentes (potomci) su potpuno izjednaceni, bez obzira na to da li su pod vlascu

ostavioca ili ne. Ako su u istom stepenu srodstva, zaostavstinu dele per capita, a ako nisu
onda po nacelu reprezentacije per capita.

2.Ascendentes (preci) su, pored roditelja i daljih predaka, braca i sestre od istog oca i
majke i njihova deca, ali ne i dalji potomci.

U ovom redu se nacelo reprezentacije primenjuje samo ako u raspodeli zaostavstine
ucestvuju deca, brace i sestra.

3.Consanguinei i uterini su polubraca i polusestre, kao i njihova deca, po istim pravilima
kao i ascendentes.
4.Cognati su krvni srodnici. U ovom redu nema prava predstavljanja.
15.Navedi i objasni razloge koji su uticali na redosled naslednih redova u starom
civilnom pravu.
Posle odredbe koja se odnosi na testament, u Zakonu Xll tablica je stajalo da ,,ako umre
bez testamenta onaj ko nema svog naslednika, neka imovina pripadne najblizem agnatu;
Ako nema agnata, neka imovinu dobije gentil". Pontifici su na osnovu tih sazetih pravila
stvorili tri nasledna redai nacela po kojima se raspodeljuje zaostavstina. Tek kada nema
nikoga iz reda sui, na nasledje se pozivaju agnati, a ako nema ni njih onda gentili.
Suui heres je slobodno lice pod neposrednom vlascu paterfamilijasa, dakle, sinovi, cerke i
zena pod manusom. U takvom polozaju su i unuci od sinova koji su umrli pre
paterfamilijasa. Unuci zajedno nasldjuju deo koji bi pripadao njihovom ocu. Emancipovani
potomci i kceri udate cum manu ne nasledjuju, jer vise nisu ni sui ni agnati ostavioca.
Agnat proximus je najblizi agnatski srodnik koji nije suus, dakle, brat ili sestra po uslovom
da nisu emancipovani, dati u adopciju ili u manus brak.
Nasledno pravo gentila, u slucaju da nema agnata, trag je nekadasnje kolektivne
svojine.Krajem republike je u ovom naslednom redu moglo biti svako lice koje ima isto
gentilsko ime kao ostavilac, pod uslovom da ni on ni ostavilac nemaju pretke
oslobodjenike.
16. Objasnite sta su pravo reprezentacije i pravo prirastaja

Pravo predstavljanja (reprezentacije) ima potomak (sin) ostavioca koji iz nekog razloga
ne moze ili nece da nasledi, zajedno dobijaju deo koji bi pripao njemu, njegovi potomci.
Na primer, ako ostavilac ima tri sina, od kojih je jedan umro i ostavio za sobom troje
dece, zivi sinovi ce dobiti po ⅓ a unuci po 1/9.
Pravo prirastaja nastupa kada u istom naslednom redu lice koje treba da nasledi nema
potomstvo pa njegov deo nasledjuju naslednici istog naslednog reda.
17. U cemu se ogledaju slicnosti a u cemu razlike izmedju testamenta i legata? Navedite
bar dve vrste legata i objasnite ih.
Testament je u klasicnom pravu poslednja izjava volje jednog lica koja je data u pisanoj formi
i koja sadrzi imenovanje naslednika.
U klasicnom pravu kod legata je bilo dopusteno da se koriste condicilli a to su posebni
dokumenti koji su pravno priznati ali pod uslovom da su potvrdjeni u testamentu.
1. Legat per vindicationem - postoji kada testator upotrebi reci do, lege, habeto (dajem,
legiram, neka ima). Legatar ce steci svojinu kada testament pocne da proizvodi pravna dejstva,
dakle, ipso iure, ukoliko je testator bio vlasnik kada je sastavljao testament i u trenutku smrti.
2. Legat per damnationem - morao je da sadrzi damnas esto (,,neka bude obavezan''). Njime
postaje obligacija u kojoj je legatar poverilac, a naslednik duznik. Legatar je izvrsenje mogao da
zahteva strogom actio ex testamento.
18. SC Neronianum i SC Pegasianum

U pocetku je fideikomis sluzio, izbegavanju Falcidijeve cetvrtine, ali je SC Pegasianum prosirio
ovo ogrnicenje i na njih. U klasicnom pravu su zbog toga, posebno posle SC Neronianum,
legati i fideikomii bliske ustanove, ali su postojale i znacajne razlike:
1.Fideikomisar moze da bude i peregrin,
2.Pored testamentarnog naslednika, fideikomisom moze da se optereti i intestatski naslednik,
legatar ili drugi fideikomisar,
3.Legati ostaju bez dejstva ako je testament nistav ili ne bude primenjen, a to nije slucaj sa
fideikomisima; Bilo je moguce cak i da testator, posebnom klauzulom, nalozi da se njegov
testament, ako ne bude valjan, amatra kodicilom - tada su sve naredbe iz njega vazile kao
fideikomisi. Ovo je bilo utoliko lakse sto se za fideikomise ne trazi nikakva forma: jedino je
vazno da se utvrdi autenticnost ostavioceve volje.
8.
1.
a) Promena duznika se nikad ne moze izvrsiti bez saglasnosti poverioca, jer moze da dovede u
pitanje naplatu potrazivanja. T
b) Rizik slucajno propale stvari kod ugovora o prodaji, pre nego sto je ona data u kupcu je na
prodavcu. N
-rizik je na kupcu
v) Jedini uslov za postojanje nezvanog vrsenja tudjih poslova je da se posao obavlja na tudjoj
stvari. N
-mora postojati i svest da se posao obavlja u tudjem interesu
g) Aktivnu legitimaciju kod tuzbe legis Aquiliae ima svako zainteresovano lice, pa je ova tuzba
pupilarna. N
-aktivno je legitimisan samo vlasnik stvari.
2.
a)Jedino potrosne stvari mogu biti predmet licnih sluzbenosti, jer su ove sluzbenosti
ustanovljene samo za korisnika, nenasledive su, tako da on jedini ima pravo da ih trosi. N.
-potrosne stvari ne mogu biti predmet licnih sluzbenosti
b)U slucaju koriscenja interdicta utrubi, zasticena je ona strana koja je jedina imala
drzavinu u poslednjih godinu dana. N.
-zasticena je ona strana cija je drzavina duze trajala u navedenom periodu
v)Za gasenje sluzbenosti po civilnom pravu u klasicnom pravu potrebna je obrnuta in iure
cessio. N.
-gasi se gubitkom statusa
g)Pignus nastaje kao konsenzualni ugovor, jer postoji saglasnost da je istovremeno
duznik iz glavne obligacije poverilac iz pignusa. N.
-ne postoji nikakva pravna forma
3.
a) Stvarna prava su negativno uredjena, sto znaci da se predvidjaju koja su prava i obaveze
izmedju stranaka, dok treca lica ne mogu ucestvovati u tom pravnom odnosu. N
-kod obligacionog prava se ne mesaju treca lica
b) Najvaznija prava na tudjim stvarima su sluzbenosti, drzavina, zalozna prava i ogranicenja
svojine u korist seseda i drzave. N
-stvarna prava na tudjim stvarima su sluzbenosti, zalozna prava, dugorocni zakup
nepokretntosti
c) Da bi mogao da vrsi svoje pravo, plodouzivalac je ovlascen da preuzme detenciju stvari, ali
nema drzavinu. N
-plodouzivalac se priblizava zakupcu iz razloga sto uzima plodove u drzavinu. Dakle, da bi
vrsio pravo, mora da im drzavinu.
d) Civilni nacini sticanja svojine nemaju nikakvu drugu funkciju van prava. T
4.
a) Konfesorna tuzba, iako razvijena iz reivindikacije, ima vise slicnosti sa negatornom svojinskom
tuzbom. T
b)Kauzalnost mancipacije se ogleda u tome sto ona ima iskljucivo dejstvo na res mancipi. N
-Mancipacija je apstraktan pravni posao
c) Nisu drzaoci, iako imaju fakticku vlast na stvari, zakupac, poslugoprimac, nesavesni drzalac i
sekvestar. N
-nesavesni drzalac i sekvestar su drzaoci
d) Individualizovana stvar mora biti predmet zajma, jer se zajmodavcumora vratiti bas ona stvar
koja je uzeta na zajam. N
-genera (zamenljive stvari) su predmet zajma
5.
a) Da bi postojala duznicka docnja, obligacija mora biti prirodna. N

-obligacija treba da bude utuziva, jer su posledice docnje vezane za odgovornost.
b) Cautio je u vreme Justinijana postala dispozitivna isprava, koja sada nije samo dokaz o
stipulaciji, nego i sama cini stipulaciju.T
c) Ako je predmet kupoprodaje telesna stvar, prodavac na kupca mora preneti svojinu na stvari,
ukoliko mu kupac isplati pravicnu cenu. N
-Duzan je da mu obezbedi mirnu drzavinu (vacuam possessionem trader)
d) Steta u slucaju damnum iniuria datum, s obzirom da nema imovinskog interesa, mora biti
ucinjena pasivnim i posrednim delovanjem ucinioca. N
-ne, nego aktivnim i neposrednim delovanjem
6.
a) Reivindikacija je posebno povoljna za vlasnike, buduci da omogucava podizanje za svaku

vrstu stvari, sto je i cini osnovnom svojinskom tuzbom. N
-samo za individualizovane stvari
b) Susvojina podrazumeva da svaki suvlasnik ima svoj deo stvari. N
-ima deo prava na stvari koji vrsi sa drugim suvlasnicima
c) Drzalac stvari je aktivno legitimisan u svojinskom sporu, pa je zato njegov polozaj povoljniji
od vlasnikovog, jer lakse moze dokazati svoje pravo svojine. N
-psivno je legitimisan u svojinskom sporu
d) Sadrzina stvarnog prava je uvek negativno uredjena. T
7.
a) Sticaj pravnih osnova postoji postoji kada se duznik i poverilac steknu u jednoj osobi,
odnosno kada se steknu njihove imovine. N
-postoji kada poverilac, kojem neko duguje individualizovanu stvar, tu stvar stekne nekim
drugim pravnim poslom od treceg lica. Conffussio nastaje kada se duznik i poverilac
steknu u jednu osobu tj. kada im se imovine spoje.
b) Rok je buduca neizvesna okolnost, vremenski interval, od cijeg nastupanja zavisi nastanak ili
prestanak pravnog posla. N
-rok je buduca izvesna okolnost, a uslov je buduca neizvesna okolnost
c) Poklon je jednostrani pravni posao, jer postoji zelja poklonodavca da na racun svoje imovine
uveca poklonoprimcevu. N
-poklon je dvostrani pravni posao
d) Kod damnum iniuria datum aktivno je legitimisan samo vlasnik stvari. T
8.
a) Docnja je moguca tek kad je obligacija dospela, a ako nista nije dogovoreno, smatra se da
obligacija dospeva tek kada je naplativa i utuziva. N
-dospeva odmah ako nema rok
b) Poslugoprimac je duzan i za vandredne i luksuzne troskove, jer je stvar dobio na besplatnu
upotrebu i u suprotnom bi poslugodavcu nacinio prekomerno ostecenje. N
-poslugodavac je duzan nadoknadu redovnih troskova poslugoprimcu
c) Predmet kradje mogu biti i lica pod vlascu paterfamilijasa, kao posledica njegove jedinstvene
vlasti prema licima i stvarima u porodici. N
-predmet kradje su mogle da budu samo pokretne res in commercio.
d) Actio de dolo je vrlo povoljna tuzba za ostecenog, jer u slucaju vise saizvrsilaca predvidja
kumulativnu solidarnost, noksalnost i pasivnu nenasledivost. T
9.
a) Kod ugovorne kazne,jedan od dva nacina nastanka je raskidni odlozni uslov novcane kazne.
N
-odlozni negativni uslov
b)Vezano za elektivnu solidarnost -poverilac ima pravo izbora od kog ce duznika da naplati
potrazivanje
c)Commodatum je kontrakt stricti iuris,predmet su zamenljive stvari,iste vrste i kvaliteta. N
-bonae fidei
d)Kod zakupa zemljista se smatra da je zakljucen na 5 godina,a kod najma stana na godinu
dana. T
10.
a) U vreme Justinijana kompenzacija je morala da ispuni uslove da su potraživanja različita,

uzajamna, još nedospela i likvidna. N
-umesto razlicita, treba istovrsna, umesto nedospela treba dospela
b) Nema ugovora ni obligacije bez konsenzusa kao osnovnog elementa. N
-nije konsenzus osnovni element vec stipulacija.
c) Anatocizam je moguć samo ako je izvršena novacija zajma. T
d) Jedini uslov da bi postojao metus je da je pretnja protivpravna. N
-nije jedini uslov, pretnja mora biti ozbiljna
11.
a) Kod pasivne slidarnosti svaki dužnik duguje činidbu u celini, a ako je jedan izvrši moraju je
odmah izvršiti i svi ostali. N
-ako jedan plati, svi ostali se oslobadjaju obaveze
b) Izvinjiva zabluda je moguća samo o pravu, a ne i o činjenicama, jer nisu sva lica pravnici i
nisu dužna da poznaju pravo. N
-oprostiva je i kod cinjenica. Nepoznavanje prava skodi, samo lica ,mladja od 25 dosina,
zene, vojnici i seljaci.
c) Poslovodstvo bez naloga postoji ako se obavlja na tuđoj stvari, i ako gestor ima svest o
tome fa posao obavlja u tuđem interesu. T
d) Noksalno je odgovoran starešina delikventa koji tu vlast ima nad njim u vreme izvršenja
delikta.N
-ne, nego u vreme pokretanja postupka
12.
a)Res mancipi se mogu prenositi samo mancipacijom, in iure cesiom i uzukapijom. T

b)Possessio solo animo reteintur znaci da je prestala fakticka vlast na stvari pa samim tim nema
vise ni drzavine. N
-ne, jednom stecena drzavina se moze zadrzati iako se izgubi fakticka vlast
13.
a) Kod Justinijana deponent odgovara za omnis culpa. N

-odgovara za culpa levis in abstracto
b) Poslugodavac prenosi drzavinu i duzan je da obezbedi upotrebu stvari. N
-treba da obezbedi mirnu drzavinu stvari, a ne upotrebu.
c) Sula je u lex Cornelia de iniuriis neke povrede licnog integriteta proglasio javnim deliktima. T
d) Actio quod metus causa je penalna, aktivno nenaslediva i nema rok zastarelosti. N
-pasivno nenaslediva je i zastareva za 1 god
14.
a) Cena kod kupoprodajnog ugovora mora biti izražena u novcu. T

b) Kvazikontrakti se razlikuju od kontrakata zato što nemaju formu za zaključenje. N
-nije tacno, jer nema saglasnot volja kod kontrakata
c) Actio de dolo je akcesorna jer prati delikt na koji se odnosi. N
-bila je arbitrarna, ogranicena na godinu dana i supsidijarna - pretor je tuzbom odobravao
samo ako nema drugih nacina za obestecenje prevarenog lica.
15.
a) Savesnim drzaocem nazivamo ono lice, koje se bez obzira na to da li je stvar pribavilo od
nevlasnika i to znalo, posteno i pravicno platilo cenu stvari. N
-savesni drzalac drzi stvar u verovanju da je vlasnik, a nije
b) Zakupac, mandatar i ostavoprimac mogu imati samo detenciju na stvari. T
c) Cilj tuzioca kod negatorne tuzbe je da tuzenom negira pravnu i poslovnu sposobnost i time
ga onemoguci u vrsenju daljih prava. N
-cilj je da se tuzeni obaveze stipulacijom da nece ometati svojinu sticaoca
d) Zalozno pravo je apsolutno i suspidijarno, jer deluje prema svima i primenjuje se tek posle
glavne obligacije. N
-ono je apsolutno i akcesorno jer moze da postoji samo uz obligaciju radi cijeg
obezbedjenja je ustanovljeno.
16.
a)Tradicija ne zahteva da kauza bude iusta. T

b)Hipoteka, za razliku od pignusa, moze biti uspostavljena samo na nepotrosnim i nedeljivim
stvarima. N
-hipoteka moze da se uspostav na svemu sto je u imovini
v)Lice, tuzeno reivindikacijom, kod Justinijana se moglo osloboditi tuzbe ukazivanjem na pravnu
prirodu nastanka sporne stvari, bilo kojim originarnim nacinom.N
-duznik se moze osloboditi ako dokaze da bi stvar njemu pripala i da nije bio u docnji.
g)In jure cesija je jedini nacin sticanja svojine na stvarima van pravnog prometa, imajuci u vidu
da je to najstarija forma prometa prava, kod koje prenosilac i pribavilac fiktivno vode svojinski
spor. N
-i tradicijom se moze steci svojina na res nec mancipi
17.
a)Onaj ko nanese stetu drugome vrseci svoje pravo, uvek je neodgovoran.N
-nije uvek, nego sa izuzetkom situacija koje su smatrane zloupotrebom prava.
b)Jedina razlika izmedju sponzije i fideipromisije je u tome sto je fideipromisija bila dostupna i
peregrinima. T
v)Stipulacija je strogo dvostrano obavezujuci ugovor, buduci da se zakljucuje pitanjem
stipulatora i odgovorom promisora. N
-ona je strogo jednostrano obavezujuci ugovor
g)Predmet kupoprodaje mogu biti samo one, u momentu slapanja ugovora, postojece stvari. N
-predmet kupoprodaje su najcesce bile sve res in comercio, corporales, incorporales i
plodouzivanje.
18
a)Vladajuci naucni stav tvrdi da je in iure cessia po formi nista drugo do prvi deo
legisakcionog postupka per iudces postulationem N.
-prvi deo legisacionog postupka in rem
b)Pretorska svojina nastaje kada se nezamenljiva stvar nekome preda, pa sticalac
odrzajem moze da je pretvori u zamenljivu i vrati prenosiocu istu kolicinu iste vrste stvari.
N
-samo su zamenjive stvari mogle biti predmet predaje (zemljiste, stoka, robovi).
v)Uvodjenjem kradje drzavine kod pignusa, zalozni poverilac je dobio zastitu od duznika i
trecih lica. T
g)Ukoliko nema korpusa, nema ni drzavine, buduci da se drzavina zasnivala na faktickoj
vlasti na stvari. N
-paterfamilijas je fakticku vlast sticao i preko potcinjenih lica - robova i clanova
porodice, ali tada i ta lica imaju fakticku vlast na stvari.
19
a)Uz kontrakte stricti iuris, tokom klasicnog perioda, dodatni sporazum je mogao da
proizvede dejstva samo na osnovu kvarele - querella pait. N
-samo na osnovu prigoora exceptio doli - efikasan je samo ako je u interesu duznika.
b)Mandatarove obaveze su neprenosive (intuitu personae). N
-mandat je imao ulogu sporazuma o posrednom zastupnistvu.
v)Sporazum po kojem neko lice kod ortakluka ucestvuje u podeli dobiti bez ikakvog
udela, naziva se lavovski ortakluk (societas leonina). T
g)Ukoliko se kod posluge predvidi naknada za poslugodavca, ona gubi svoj lukrativni
karakter, i tada dobija obelezje kupoprodaje. N
-posluga ni posebnim klauzulama nije mogla da izgubi svoj dobrocini karakter.
20
a)Da bi postojala docnja, duznik mora biti kriv i obligacija mora da je dospela. T
b)Poverilac kod pasivne solidarne obligacije mora postovati redosled isplate koja je
hronoloski ustanovljena od strane saduznika. N
-predmet nije deljiv, pa svi duguju celokupan iznos.
v)Noksalno je odgovoran onaj staresina koji vlast ima u momentu izvrsenja delikta. T
g)Predmet kradje mogu biti pokretne i nepokretne res in commercio, a pravo na gonjenje
ima samo osteceni. N
predmet kradje su stvari koje su u pravnom prometu i stvari koje su pokretne
21.
a)Sticanje sluzbenosti u deobnim parnicama ukoliko su res mancipi, obavlja se

mancipacijom. N
-u deobnim parnicama sudija je morao da ustanovi sluzbenostadjudikcijom ali bi
spor bio resavan u zakonskom postupku.
b)Zalozna prava pored osobine apsolutnosti, poseduju i osobinu supsidijarnosti jer
postoje samo dok postoji dug iz glavne obligacije, koji je primaran. N
-ona su apsolutna i akcesorna zato sto postoje samo uz obligaciju.
v)Kod specifikacije, prihvacen je prokuleanski stav da stvar pripada vlasniku rada, osim
ako se stvar moze vratiti u prvobitno stanje. T
g)Interdictum uti possidetis zabranjuje poslednjem ispravnom drzaocu da promeni
postojece stanje, osim ako ono nije nastalo vi, clam ili precario. N
-zabranjuje obema stranama
22.
a)Rok za podnosenja interdicta unde vi cottidiana je neogranicen, jer se primenjuje protiv
onog lica koje silom oduzme necije zemljiste, osim ako ono nije prethodno oduzeto vi,
clam ili precario. N
-rok je godinu dana, a ovo ostalo se odnosi na interdictum unde vi ramata.
b)Ius recadentiae podrazumeva da svojina ipso iure prosiruje sadrzaj prestankom
ogranicenja.
v)Stvar koja se zahteva reivindikacijom mora biti nezamenjiva i nepotrosna.N
-mora biti individualizovana a nepotrosna ne
g)Kod prirastaja pokretne stvari pokretnoj, u slucaju da su obe stvari iste vrednosti,
novostvorena stvar pripada onom vlasniku koji je prvi dao ponudu za prirastaj. N
-nova stvar ce biti u susvojini ranijih vlasnika srazmerno rednosti njihovih stvari.
23.
a)Mancipacija se moze zastititi tuzbom koja se koristi i za pravne nedostatke kod

kupoprodaje, actio auctoritatis, ako nije preneta svojina jer prenosilac nije vlasnik. T
B)Reivindikacijom moze se zahtevati samo genericna i nepotrosna stvar. N
- stvar koja se njome zahteva mora biti individualizovana, odnosno nezamenljiva.
v)Uvodjenjem actio pignataticia directa, poverilac iz pignusa dobio je i delktnu zastitu. N
-uvodjenjem furtum possessionis poverilac dobija deliktnu zastitu
d)Deo je samostalna stvar namenjena da olaksa upotrebu glavne stvari. N
-to je pripadak, a deo je stvar cija je funkcija dopunjavanje, usavrsavanje druge
stvari.
9.
1.Navedi i objasni faze u kojima se razvijala cesija i navedite bar dve razlike u odnosu
na ekspromisiju.
Kada se pojavila potreba za promenom stranke u obligaciji, resenje je nadjeno u
stipulaciji. Prvo je poverilac duzniku postavljao pitanje: ,,Da li mi obecavas ono sto
dugujes Ticiju?"
Time je obaveza prema starom poveriocu prestajala a nastajala bi nova obaveza prema
novom poveriocu (novacija). Losa strana ovoga je to sto je u pitanju zamena jedne
obligacije drugom.
Bolje resenje se pojavilo kada je pretor uveo actiones per transpositionem. Stari poverilac
je novog imenovao za zastupnika u sporu. Odnos izmedju starog i novog poverioca je
medjutim komplikovan jer izmedju njih postoji ugovor na osnovu kojeg se obavlja cesija i
ugovor o zastupanju.
Stari poverilac je ugovorom o mandatu oslobadjao novog obaveze da podnese racun o

zastupanju, pa je on postajao zastupnik u svoju stvar.
Dve razlike u odnosu na ekspromisiju:

1. Promenom proverioca, polozaj duznika s ne menja, a promena duznika moze da
dovede u pitanje naplatu potrazivanja.

2. Kod ekspromisije je u pitanju pasivna delegacija - poveriocu bi se novi duznik
obavezao na isto sto je bio duzan stari.
2.U cemu se ogledaju slicnosti a u cemu razlike izmedju zajma i neredovnog

depozita?
Po spoljasnjim obelezjima ugovor (neredovni depozit) je slican zajmu, ali se zakljucuje u

interesu deponenta. Zbog toga je depozitar mogao da stekne odstetni zahtev, kamata se
mogla ugovoriti neformalno, nije primenjiv rigovor po SC Macedonianum, a deponent

moze da zahteva stvar i pre isteka roka, jer je ugovoren u njegovom interesu.
Slicnost je to sto su predmet i kod zajma i kod neredovnog depozita zamenljive stvari,
obicno novac. I kod zajma i lod neredovnog depozita vraca se ista kolicina stvari iste
vrste i istog kvaliteta.
3.Objasnite okolnosti od kojih zavisi da li dodatni pakt ima pravni znacaj.

1) Da li je kontrakt uz koji se zakljucuje stricti iuris ili bona fidei. Ugovori bona fidei su bili
utuzivi posredstvom formula u kojima je intencija bila neodredjena. Uz kontrakte stricti

iuris tokom klascnog perioda, dodatni sporazum je mogao da proizvede dejstva samo na
osnovu prigovora (exceptio pacti), sto znaci da je efikasan samo ako je u interesu
duznika.
2) Da li otezava ( Ad augendam obligationem) ili olaksava polozaj duznika (Ad

minuendam obligationem)
3) Da li he zakljucen istovremeno sa kontraktom ( in continenti) ili naknadno (ex
intervalo).
U postklasicnom pravu se postepeno, verovatno sa opadanjem formalnosti stipulacije,
razvilo shvatanje da prigovor nije nuzan ako je pakt zakljucen in continenti i ad

minuendam obligationem.
4.Koje su slicnosti a koje razlike izmedju pasivne solidarne obligacije i jemstva
navodeci i objasnjavajuci i osobine jemstva.

Ukoliko se radi o pasivnoj solidarnosti svaki duznik duguje cinidbu u celini, ako je izvrsi
obligcija prestaje i prema drugim licima. Pasivna solidarna obligacija sadrzi jednog
poverioca i vise duznika, koji dele jedan dug.
Jemstvo sadrzi jednog poverioca i samo jednog duznika koji ima glavni dug.
Kod pasivne solidarnosti poverilac ima mogucnost izbora od kojeg duznika ce naplatiti
potrazivanje (elektivna solidarnost).

Oba duznika, jamac i duznik iz pasivne solidarne obligacije imaju - Beneficium
cendendarum actionum (pravo na regres) - pravo duznika koji je izvrsio obavezu da mu

poverilac ustupi svoje tuzbe radi srazmernog obestecenja od drugih saduznika.
Jematvo: Njegova obaveza je akcesorna, jemac je supsidijaran duznik, on ima pravo na

regres (sto je slicno sa pasivnom solidarnom obligacijom) , takodje i ovde imamo
beneficium cendendarum actionum.
5.Navedite i objasnite po dva dodatna sporazuma uz ugovor o prodaji na korist

prodavca i kupca.
1) In diem addictio kojim prodavac zadrzava pravo da u odredjenom roku raskine

ugovor.
2) Lex commisoria kojim je prodavac dobijao pravo na jednostrani raskid ugovora u
slucaju da kupac ne plati cenu na vreme.

3) Pactum displicentiae kojim kupac stice pravo da odustane od ugovora izjavo da mu
se stvar ne dopada.
4) Pactum de retromendo daje pravo prodavcu da otkupi stvar od kupca u odredjenom
roku.
6.Objasnite na koji je nacin reskript Marka Aurelija izvrsio uticaj na kompenzacija.
Marko Aurelije je ovim reskriptom dozvolio da se iudicia stricti iuris posredno uvode
sudska kompozicija, a na istim nacelima neposredno primenjen i u iudicia bona fidei.
(Dolo facit qui petit quod pedditurus est)

Polazeci od ideje da zlonamerno postupa onaj ko trazi nesto sto ce morati da vrati, on je
tuzenom duzniku koji ima istovrsno i uspelo potrazivanje prema istom poveriocu dozvolio
da u formulu unese exceptio doli.
7.Navedite i objasnite 4 osobine obligacipnog prava.
1) Obligacija je nesporni pravni odnos. Ako se svaki pravni odnos sastoji od

medjusobnih ovlascenja i obaveza ucesnika, obligacija je njegov idealan model. Ona je
odnos izmedju poverioca kojem pripadaju ovlascenja i duznika koji ima obaveze prema
njemu.
2) Solidarnu obligaciju cine ovlascenja poverioca i obaveze duznika. Ona se uredjuju

normama objektivnog prava, a u velikoj meri te norme mogu da budu izmenjene
sporazumom stranaka.
3) Obligavija ima za predmet odredjeno duznikovo ponasanje. Iz obligacije nastaje
pravo poverioca da od duznika zahteva neku radnju. Na primer, prodavac ne duguje

stvar vec radnju a to je predaja stvari. Predmet te obligacije je neka cinidba tj. prestracija.
4) Obligacija je privatnopravni odnos. Svoja ovlascenja prema duzniku poverilac

ostvaruje u redovnom sudskom postupku.
8.Koji su uslovi za podizanje actio legis Aquiliae?

1.Tuzba je penalna. Iako se visina stete uzima kao osnova pri odmeravanju kazne, tuzba
nema za cilj uspostavljanje imovinskog stanja ostecenog koje bi postojalo da nije bilo
delikta.
2.Steta mora da bude prouzrokovana aktivnim i neposrednim delovanjem ucinioca na

stvar. Nije odgovorno lice koje propustanjem prouzrokuje stetu.
3.Aktivno je legitimisan samo vlasnik stvari. Ako neko spali useve na njivi koja je predmet
plodouzivanja, kaznu ce naplatiti vlasnik koji nema pravo na plodove i ne trpi nikakvu
stetu, a plodouzivalac ce ostati kratkih rukava.
4.Izvorno je odgovornost ucinioca bila zasnovana na objektivnoj protivpravnosti dela -

nije se vodilo racuna o krivici.
9.Na koji se nacin moze izvrsiti solutio? U kakvoj vezi sa tim je datio pro socio?
Solutio oznacava izvrsenje dugovane cinidbe. Obavezu moze da izvrsi bilo ko ko je imao
duznikovu saglasnost ili ne: potrebno je samo da poveriocu stavi do znanja koju i ciju
obavezu izvrsava.
Izvrsenje moze da primi samo poverilac ili lice koje on ovlasti,na primer mandatar,
prokurator, tutor... Ukoliko takvog lica nema, a duznik duguje stvar, mogao je da izvrsi
obavezu "polaganjem u poveriocevu korist" (depositio)
Mesto izvrsenja se odredjuje ugovorom ili prirodom duznikove prestracije: ako na

osnovu tih uslova ugovora mesto ne moze da se utvrdi, izvrsava se u domicilu duznika.
Vreme izvrsenja se utvrdjuje po pravilima o dospelosti; ako ako je rok ugovoren u

korist poverioca, sto je izuzetak, poverilac je ovlascen da odbije prevremeno izvrsenje.
10.Objasni odgovornost prodavca za fizicke mane stvari, pocev od starog prava do
delatnosti kurilskih edila u klasicnom periodu.

Ideju o odgovornosti prodavca za fizicke mane stvari je postojala jos u starom pravu jer
je sticalac zemljista mancipacijom imao na raspolaganju actio de modo agri za slucaj da

se povrsina kupljenog zemljista pokaze manjom nego sto je prodavac tvrdio.
Slicnu funkciju je imala i actio auctoritatis kada se ustanovi da je na prodatom zemljistu

neko imao sluzbenost koju prodavac nije prijavio.
Kasniji razvoj nije doveo do sirenja mogucnosti osnovne tuzbe, jer se umesao kurulski
edil sa svojim posebnim resenjima za prodaju na trgovima, koja su se tokom perioda

postepeno prenosila na druge vrste prodaje.
Edikt kurulskog edila je kao onovnu novinu uveo objektivnu odgovornost prodavca za
nedostatke robova i zivotinja. Trgovci su bili duzni da objave nedostetke robova i
zivotinja koje prodaju: za ostale mane je moga odgovornost da se ugovori stipulacijom.
11.Objasnite slicnosti izmedju ortakluka i braka, navodeci i objasnjavajuci odnose
izmedju ortaka u okviru pojma ius fratermitatis.

Na odnose ortaka se primenjuje "bratsko pravo" ius fraternitatis, sto je imalo za posledicu
niz posebnih resenja:

-neprenosivost i nenasledivost prava i obaveza.
-stepen odgovornosti neuobicajen za ugovor koji donosi korist ( Kod Justinijana culpa
levis in concreto kao u svojim stvarima ).
-osuda iz ortakluka ima za posledicu infamiju (gubitak casti)

-kondemnacija tuzbe sadrzi ogranicenje - da plati koliko moze - Id quod facere potest
(faxatio).
12. Navedite i objasnite promene u pravnom rezimu kradje nakon donosenja

Ebucijevog zakona.
Posle Ebucijevog zakona pretor je i za furtum manifestum uveo zakonsku kompoziciju.

Protiv uhvacenog lopova pokradeni je imao actio furti manifesti,
protiv lica kod kojeg je stvar nadjena formalnom ispravom actio furti non exibiti, a
protivonoga ko ne dozvoli isplatu actio furti prohibiti - sve na cetvorostruku vrednost
stvari. Sve tuzbe su aktivno nasledive i trajne a osudjeni postaje inframan.

U Justinijanovom pravu sistem je sasvim pojednostavljen - ukinute su sve tuzbe,
uslovljene istragom, tako da je ostalo samo razlikovanje uhvacenog i neuhvacenog

lopova. Prvi je kaznjavan cetvorostrukom a drugi dvostrukom vrednoscu stvari.
13. Objasnite nacelo utiliteta u vezi sa odgovornoscu stranaka kod prodaje i locatio
conductio rei.
Kod zakupa (locatio conductio rei) - nema razlike u predmetu kada je zakupodavac
vlasnik, plodouzivalac ili "nadzakupac" : oni su duzni da zakupcu omoguce fakticku

upotrebu stvari u granicama ugovora. U tom smislu, treba razumeti i odgovornost
zakupodavca za evikciju i fizicke mane stvari: zakupac nije pasivno legitimisan ni u

petitornom ni u posesornom sporu, a ponekad ni zakupodavac. Takodje, nema znacaja
fakticka mana stvari koja ne smanjuje njenu upotrebljivost, vec samo vrednost. U oba
slucaja se radi o izvrsenju osnovne obaveze zakupodavca.
Kod prodaje - prodavac je odgovoran i za fizicke mane prodate stvari. Kao i odgovornost
za evikciju, ona je razumljiva posledica okolnosti da je prodaja ugovor bona fidei, u kojem
stranke jedna prema drugoj moraju da postuju savesnost i postenje. Edikt kurulskog edila
je kao onovnu novinu uveo objektivnu odgovornost prodavca za nedostatke robova i

zivotinja. Trgovci su bili duzni da objave nedostetke robova i zivotinja koje prodaju: za
ostale mane je moga odgovornost da se ugovori stipulacijom.
14. Navedite i objasnite slucajeve posebnih (neredovnih) oblika depozita.

Depositum iregulare nastaje tek u Justinijanovom pravu, a najvise se udaljava od rezima
redovne ostave. Predmet su zamenljive stvari, obicno novac, na koji depozitar stice
svojinu i moze njima slobodno da raspolaze, a na zahtev deponenta je duzan da vrati istu
kolicinu stvari iste vrste i kvaliteta (tantundem eiusdem generis). Po spoljasnjim

obelezjima, ugovor je slican zajmu, ali se zakljucuje u interesu deponenta: zbog toga je
depozitar mogao da stekne odstetni zahtev, kamata se mogla ugovarati neformalno, nije
primenljiv prigovor po SC Macedonianum , a deponent moze da zahteva stvar i pre isteka
roka, jer je ugovoren u njegovom interesu. Po ekonomskoj funciji, ovaj oblik depozita je
slican savremenom ugovoru o stednji.
15. Objsnite nacelo utilitetata u vezi sa odgovornoscu stranaka kod posluge i locatio
conductio operis faciendi.
Posluga je uvek bez naknade. Zakljucuje se u interesu poslugoprimca, komodatara, koji
ostavljenoj stvari na cuvanje mora da posveti narocitu paznju. U klasicnom pravu za stetu
je odgovoran uvek, osim kada je natsaa dejstvom vise sile (vis maior). U justinijanovom
pravu: odgovara za culpa levis in abstracto.
Komodatar treba da koristi stvar na nacin predvidjen ugovorom, ako nista nije ugovoreno
- na uobicajeni nacin ili onako kako je upotrebljava komodant, inace je odgovoran za
kradju upotrebe (furtum usus). Dok ugovor traje, na njegov teret padaju redovni troskovi
odrzavanja stvari.
Kod locatio conductio operis faciendi (ugovor o delu) - Predaja stvari, odnosno lica -
narucilac ima pravo na actio locati (za putnike cija je roba izbacena); preduzimac svoju
obavezu izvrsava radom, ali predmet ugovora nije sam rad, nego njegov rezultat.
Usluge koje se obavljaju na osnovu ugovora, od preduzimaca su zahtevale izvesnu
strucnost, zbog cega njegova odgovornost nije ogranicena na uobicajenu paznju "dobrog
paterfamilijsa". Duzan je da delo izvrsi, po pravilima zanata (lege artis - vestine).,
odgovara za stete koje su nastale zbog njegovog nedovoljnog znanja (imperitia). Ako nije
ugovoreno da delo mora da izvrsi licno, preduzimac ima pravo da angazuje saradnike, ali
odgovara za njihovu nesavesnost i nesposobnost (culpa in elegendo).
16. Navedite i objasnite faze koje su uspostavile potpunu cesiju.

Kada se pojavila potreba za promenom stranke u obligaciji, resenje je nadjeno u
stipulaciji. Prvo je poverilac duzniku postavljao pitanje: ,,Da li mi obecavas ono sto
dugujes Ticiju?"
Time je obaveza prema starom poveriocu prestajala a nastajala bi nova obaveza prema
novom poveriocu (novacija). Losa strana ovoga je to sto je u pitanju zamena jedne
obligacije drugom.
Bolje resenje se pojavilo kada je pretor uveo actiones per transpositionem. Stari poverilac
je novog imenovao za zastupnika u sporu. Odnos izmedju starog i novog poverioca je

medjutim komplikovan jer izmedju njih postoji ugovor na osnovu kojeg se obavlja cesija i
ugovor o zastupanju.
Stari poverilac je ugovorom o mandatu oslobadjao novog obaveze da podnese racun o

zastupanju, pa je on postajao zastupnik u svoju stvar.
17.Objasni i nabroj condictiones sine causa.
1)Solutio indebiti(isplata nedugovanog) - lice koje je isplatilo nepostojeci dug, ili dug koji
postoji prema nekom drugom, a ne prema onome kome je isplata izvrsena, ima pravo na
condictio indebiti protiv primaoca.
2)Condictio ob causam datorum (kod Justinijana causa data causa non secuta) odobrava
se licu koje je izvrsilo davanje s obzirom na kauzu koja je trebalo da se ostvari u
buducnosti ali je izostala.
3)Condictio ob causam finitam omogucuje da se trazi vracanje onoga sto je dato po
osnovu koji je otpao.
4)Condictio ob turpem vel iniustam causam pripada licu koje je izvrsilo davanje po
nemoralnom ili nezakonitom osnovu.
5)Condictio sine causa koja je mogla da se koristi u nekoliko razlicitih situacija - na
primer, kada maloletnik da zajam bez odobrenja tutora, kada neko da novac na zajam, a
primalac misli da je dobio poklon (condictio Iuventiana, po Celzu), kada je isplata izvrsena
na osnovu nistavog pravnog posla i slicno.
18. Vrste odnosa kod comunio incidens

Najpre, to je susvojina - svaki clan zajednice ima idealni deo (pars quota) susvojinskih
ovlascenja prema stvari. Pored toga, zajednica je izvor dve vrste obligacija za svakog
suvlsnika: 1. da ucestvuje u podeli zajednicke imovine (obaveza koja je vezana za svojinu i
prenosi se na sticaoce ako suvlasnik otudji svoj deo).
2. da drugim suvlasnicima omoguci ucestvovanje u koristima od zajednicke imovine i da
snosi deo troskova (communicatio lucri et damni). Zbog potrebe da se svi odnosi
rasprave u istom postupku, deobne tuzbe su se po nekim osobinama razlikovale od
drugih rimskih tuzbi. Njihove formule sadrz adiudicatio - deo kojim se resava svojinska
strana spora i na osnovu kojeg je sudija ovlascen da ustanovljava prava u korist pojedinih
suvlasnika. Pored toga, kondemnacija je glasila na quidquid ob eam rem alterum alteri
praestare oportet - svaki suvlasnik je istovremeno bio tuzilac i tuzeni, odnosno svaki od
njih je mogao da bude osudjen.

RP LL Kolokvijum

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

RP LL Kolokvijum

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

-Jedan uslov valjanog odrzaja je IUSTUS TITULUS

-Jedan znacaj podele stvari na deljive i nedeljive je TO STO SU DELJIVE PREDMET

-Jedna od osobine sluzbenosti je DA SE NE MOZE IMATI SLUZBENOST NA TUDJOJ STVARI

-Jedan znacaj podele stvari na deljive i nedeljive je TO STO SU DELJIVE PREDMET

-Jedna od zemljisnih gradskih sluzbenosti je SERVITUS ONERIS FERENDI

-Jedna od osobine sluzbenosti je DA SE NE MOZE IMATI SLUZBENOST NA TUDJOJ STVARI

-Jedna vrsta licnih sluzbenosti je USUSFRUCTUS

-Jedna vrsta stvari podobnih za okupaciju su RES HOSTILES

-jedna osobina cinidbe je DA MORA BITI DOZVOLJENA

-jedan originarni nacin sticanja svojine je OCCUPATIO

-jedna vrsta stvari podobna za okupaciju je RES HOSTILES

-jedna vrsta drzavine je SAVESNA (POSSESSIO BONA FIDEI)

-jedna od licnih sluzbenosti je USUSFRUCTUS

-Jedan element sadrzine zaloznog prava je AKCESORNOST

-Jedan od nacina prestanka zemljisnih sluzbenosti je STAVLJANJE STVARI VAN PROMETA

-Jedan nacin nastanka zaloznog prava je NEFORMALNIM SPORAZUMOM

-Jedna od zemljisnih seoskih sluzbenosti je ACTUS

-Jedna procesna tuzba za zastitu zajma je ACTIO SERVIANA IN REM

-Jedna od svojinskih tuzbi je REI VINDICATIO

-Jedna osobina naslednog prava je SLOBODA TESTAMENTARNOG RASPOLAGANJA

-Jedna vrsta tradicije je TRADITIO LONGA MANU

-jedna vrsta nehata je CULPA LATA

-Jedna osobina reivindikacije je STVAR KOJA SE NJOME ZAHTEVA MORA BITI

-jedan nacin prestanka sluzbenosti je SMRT TITULARA

-jedan od nacina prestanka licnih sluzbenosti je SMRT TITULARA

-jedna od osobina stvarnih prava je SADRZAJ STVARNOG PRAVA JE NEGATIVNO UREDJEN

-Procurator in rem suam

-Qui liti se oblulit

-Postultio in integrum restitutionis

-stipulatio sortis et usurarum - stipulacija koja ukljucuje i kamatu i glavnicu

-condicill - posebni dokumenti, pravno priznati od Avgusta

da nisu emancipovani, dati u adopciju ili u manus brak)

-furtum possessionis - kradja drzavine

odgovarajuci uslovi za svojinski spor, trazio je od tuzenog obavezivanje stipulacijom, da

-habitatio - licna sluzbenost

-ad solemnitatem - forma je neophodna za nastanak pravnog posla

-adpromissio - jemstvo - dopunska stipulacija kojom se jemac, pored glavnog duznika,

-contrarius actus - obaveze iz pravnih poslova nisu mogle da se oproste, zato su za

-interdictum Salvianum - zakupodavac preuzima drzavinu (invecta et illata) ako nije

-purgatio morae - stranka se cisti od docnje, stavljajuci u nju drugu

-defunctus - pokojnik - naslednik preuzima pravni polozaj umrlog

1.Objasni posledice duznicke docnje.

koje su stricti iuris ili o bona fidei.

Perpetuatio obligationis. Na primer, ukoliko ja pozajmim roba na deset dana i zakasnim

krivicom i nema pravo da od mene trazi da mu stetu nadoknadim.

2.Navedite i objasnite razloge uvodjenja condictiones sine causa.

a)Temelji se na osnovnoj funkciji prava - obezbedjenje licne i imovinske sigurosti clanova

1)mogla je da se koristi samo za stvari koje imaju prepoznatljive individualne osobine.

2)Drugo ogranicenje je posledica pravnog uredjenja sticanja svojine. Rimsko pravo

protivcinidba koju ne moze da zahteva tuzbom.

3. Navedi i objasni nacine na koje moze da prestane ortakluk.

4. Navedi i objasni kontraverze u stavovima sabinijanaca i prokuleanaca posvecenim

novonastale stvari (kriterijum kvaliteta).

pripada onome ko je stvorio. Sabinijanci su ostali na stanovistu da preradjena stvar

argumente za svoje resenje.

novca (certa res ili certa pecunia).

pravilom: "Ko moze da vindicira ne moze da kondicira" i obrnuto.

dozvoljena ovakva upotreba kondikcije.

6. Koje su slicnosti a koje razlike izmedju reivindikacije i negatorne tuzbe?

uznemiravanja koja se sastoji u oduzimanju stvari.

Kod reivindikacije predmet dokazivanja je na tuziocu a kod negatorne tuzbe je na obe

7. Navedi i objasni bar dve funkcije stipulacije.