Категоризација ванградске мреже

ПРЕДМЕТ: САОБРАЋАЈНО ПРОЈЕКТОВАЊЕ – ВАНГРАДСКА МРЕЖА

Професор Студент

Доц. Др Ана Трпковић Катарина Станисављевић ДС180054

Асист. Сретен Јевремовић

Април 2021.
 1. Увод

Правилан развој и функционисање државе није могуће успоставити без пратеће

инфраструктуре. Осим постојеће геометрије на терену, односно техничко-експлоатационих
карактеристика, путни правац дефинише низ својстава, која посматрана у целини, дају
приоритетан значај саобраћајној мрежи.
Основна теоријска подела саобраћајне мреже јесте на градску и ванградску мрежу.
Ванградска путна мрежа један је од главних фактора који утиче на просторни развој државе
обезбеђивањем повезаности државе са окружењем и подручја унутар њене територије. На
основу фунцкије пута, формирана је категоризација ванградске мреже. Према категоризацији
и класификацији јавних путева, путеви ван насеља деле се на:
1. Даљинске путеве
2. Везне путеве
3. Сабирне путеве
4. Приступне путеве
Даљински путеви обезбеђују даљинско повезивање региионалних и/или државних
(макрорегионалних) саобраћајних тежишта на већим одстојањима међурегионалног,
државног и међудржавног домета. Даљинске путеве чине државни путеви Ia реда, односно,
посматрано на нивоу Републике Србије то су аутопутеви. [1]
Улога везних путева јесте повезивање подручних и/или регионалних саобраћајних тежишта.
Везни путеви омогућавају повезивање урбаних насеља и прикључивање на деонице највишег
функционалног нивоа путне мреже. [1]
Сабирање је функција прикупљаља појединачних саобраћајних токова у циљу њиховог
обједињавања. Самим тим, улога сабирних путева јесте спајање подручног и/или
регионалног саобраћајног тежишта, односно припајање деоницама вишег функционалног
нивоа путне мреже. [1]
Приступни путеви обезбеђују приступ од/до појединачне локације и/или просторне целине,
односно вођење саобраћајних токова до/од подручног тежишта или вишег функционалног
нивоа путне мреже. [1]
Ако се сагледа веза између административне и фунцкионалне класификације ванградских
путева, даљинске путеве чине државни путеви Ia реда, односно, посматрано на нивоу
Републике Србије, то су аутопутеви.
Аутопут се може дефинисати као пут са физички раздвојеним коловозима, са по две или
више саобраћајних трака по смеру, једном зауставном траком по смеру и са потпуном
контролом приступа. Аутопутеве карактеришу денивелисане раскрснице, односно
непостојање раскрсница у нивоу, што омогућава у потпуности непрекинути ток. [2]
Везни путеви могу бити државни путеви Ib реда и IIa реда, а сабирни путеви спадају у
категорију државних путева IIb реда. Такође, одређени сабирни путеви се, као и приступни
путеви сврставају у класу општинских путева.
Везни путеви према типу пута могу бити и вишетрачни и двотрачни ванградски путеви који
повезују државне регионе. Везни путеви омогућавају прикључење на даљинске путеве, док
сабирни путеви спајају остатак мреже са категоријом везних путева, односно обједињују
саобраћајне токове.
У оквиру друге тачке овог рада, за сваку од претходно описаних категорија пута биће дат
пример на мрежи саобраћајница Републике Србије, као и детаљан опис који ће садржати и
приказ попречног профила селектоване стационаже одабраних деоница пута.
Попречни прифил пута представља вертикални пресек равни кроз труп пута и садржи следеће
елементе: возне траке, ивичне траке, банкине, насип, усек, засек, берму итд. [1]
Закључно, у тачки три, представљене су разлике између ових деоница, како са аспекта
техничко-експлоатационих карактеристика, тако и посматрано у контексту значаја који
пружају целокупној мрежи саобраћајница на националном и на међународном нивоу.

2. Категоризација ванградске мреже

За сваку од четири категорије ванградске мреже, у наставку је дат пример на мрежи

саобраћајница Републике Србије, као опис везан за локацију, значај и техничко-
експлоатационе карактеристике одабраних деоница.
2.1. Даљински пут

Даљински путеви представљају путеве, који према административној класификацији спадају

у државне путеве Ia реда, односно аутопутеве. Укупна дужина аутопутева у Републици
Србији, према подацима јавног предузећа „Путеви Србије“, износи 907 km, уз напомену да је
одређени број деоница у изградњи.
У овом раду, одабрана деоница за анализу је деоница која се протеже од Јагодине до
Алексинца. С обзиром да је деоница аутопута, деоница највишег функцоионалног нивоа
путне мреже, дуж поменутог одсека аутопута јавља се одређени број везних путева који
обезбеђују прикључивање на овај државни пут, односно обезбеђују спајање околних насеља
са осталим регионима Србије. Насеља која деоница опслужује јесу Ћуприја и Параћин, као и
неколицина околних мањих места.
У ширем смислу, деоница Јагодина-Алексинац је део државног пута првог А реда, који се у
Србији протеже од граничног прелаза Хоргош, са Мађарском, па све до граничног прелаза
Прешево, са Македонијом. У најширем смислу, представља део европског пута Е-75, однсоно
паневропског коридора X. Дужина деонице износи приближно 70 километара. На слици 1.
приказана је макролокација деонице, на којој је приказана и целокупна мрежа аутопутева
Републике Србије.

Слика 1. Макролокација деонице Јагодина - Алексинац са целокупном мрежом државних путева Ia

реда Републике Србије [Извор: Путеви Србије]

На слици 2. приказана је микролокација деоница, где се јасније види околина самог пута,
односно насеља која опслужује, као и везни путеви који имају улогу повезивања остале
саобраћајне мреже са мрежом највишег функционалног нивоа.
 Слика 2. Микролокације деонице Јагодина – Алексинац [Извор: Google Maps]

2.1.1. Техничко-експлоатационе карактеристике деонице

Под посматраним техничко-експлоатационим карактеристикама пута подразумева се број
трака, постојање разделног појаса, ширина саобраћајних трака, удаљеност бочних сметњи,
проценат уздужног нагиба, стање коловоза итд.
Посматра деоница аутопута има две саобраћајне траке по смеру, једну зауставну траку по
смеру и физички одвојене коловозне траке. Ширина саобраћајне траке износи 3.75m, а
ширина зауставне траке износи 2.5m. С обзиром на тип пута, обавезно је физичко раздвајање
смерова вожње. Ширина разделног појаса износи 3m. Утицај удаљености бочних сметњи,
чија је вредност већа од 2 метра, у овом случају, не постоји. Уздужни нагиб није уочљив.
Максимална дозвољена брзина кретања на деоници аутопута јесте 130 km/h. Стање коловоза
је релативно добро, а укупан ПГДС, посматрано по одсецима ове деонице, јесте близак
вредности 10-15 хиљада возила на дан, што омогућава висок ниво услуге.
Попречни профил пута, за изабрану тачку, односно стационажу, са свим потребним
димензијама, приказан је на слици 3.

Слика 3. Попречни профил пута деонице Јагодина - Алексинац

 2.2. Везни пут

Као конкретан пример на мрежи саобраћајница Републике Србије, за категорију везног пута
дата је деоница Банатско Ново Село – Банатски Карловац која је део државног пута Ib реда,
са ознаком Е-70, чији је највећи значај повезивање Београда, Панчева, Вршца и Румуније.
Што се тиче техничко-експлоатационих карактеристика, на овом одсеку није уочљив
уздужни нагиб пута, што је типично за равничарски терен. Саобраћајница је двотрачна, а
ширина саобраћајне траке износи 3,25 метара. Дужина деонице износи приближно 22 km.
Коловоз је у релативно добром стању, без великих оштећења која би навела возача да смањи
брзину свог кретања. На деоници не постоји заштитна ограда, нити потреба за разделним
појасом, због броја трака по смеру. Прегледност је добра, а поред пута пространо, што
омогућава задовољавајућу претицајну прегледност и одбацује утицај бочних сметњи.
Прописано ограничење брзине кретања, у оба смера је једнако 80 km/h, што је у складу са
локацијом пута и његовим карактеристикама.
На слици 4. приказана је микролокација деонице, где се јасно уочавају градови које
опслужује. На слици 5. приказана је микролокација деонице, а црном линијом обележена је
стационажа за коју је представљен попречни профил пута са свим потребним димензијама,
приказан на слици 6.

Слика 4. Макролокација деонице Банатско Ново Село – Банатски Карловац [Извор: Google Maps]

Слика 5. Микролокације деонице Банатско Ново Село - Банатски Карловац [Извор: Google Maps]
Просечан годишњи дневни саобраћај на овој деоници износи између 3-4 хиљаде. [Извор:
Путеви Србије] С обзиром на карактер деонице, и њеног значаја у мрежи, планира се
унапређење карактеристика у будућем периоду.

Слика 6. Попречни профил пута деонице Банатско Ново Село - Банатски Карловац

2.3. Сабирни пут

Одабрана деоница која спада у категорију сабирних путева, јесте деоница која је део
државног пута IIa реда и носи назив Јабука – Опово – Чента. Поменута деоница је део пута
који повезује град Панчево са саобраћајницом категорије везног пута ознаке М-24, која је
усмерена ка Зрењанину (Зрењанински пут). Дужина деонице износи 36 километара. На слици
7. приказана је макролокација деонице, где се јасно уочава њен положај у односу на поједине
градове у Србији.

Слика 7. Макролокација деонице Јабука - Опово – Чента [Извор: Google Maps]

На слици 8. приказана је микролокација деонице Јабука – Опово – Чента, где се уочава
повезаност деонице која има функцију прикупљања (сабирања), са деоницом која има
функцију повезивања регија у урбаних насеља.

Слика 8. Микролокација деонице Јабука - Опово – Чента [Извор: Google Maps]

Што се тиче техничко-експлоатационих карактеристика, саобраћајница има две саобраћајне

траке ширине по 3 метра и карактерише је велики број кривина, релативно малих радијуса.
Проценат уздужног нагиба је мали, због типичног равничарског терена. Максимална
дозвољена брзина кретања прописана законом је 60 km/h. На слици 9. дат је приказ попречног
профила пута.

Слика 9. Попречни профил пута деонице Јабука - Опово - Чента

 2.4. Приступни пут

Приступни путеви, према административној класификацији спадају у општинске путеве.

Њихова главна улога је омогућавање приступа мањим насељеним местима, односно
повезивање на саобраћајну мрежу вишег ранга (сабирне путеве).
Одабрана деоница приступног пута јесте деоница Панчево (Стари Тамиш) – Делиблато, која
опслужује насељена места Долово и Мраморак. Такође, у непосредној близини деонице
налази се Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“, што овој деоници обезбеђује
велики значај у мрежи саобраћајница. Посматрана деоница дугачка је 26 километара и
одликују је карактеристике типичне за равничарски терен.
Од техничко-експлоатационих карактеристика треба навести број трака, којих има две
ширине по 2.75 метара. Ограничење брзине на овој деоници је 50 km/h. Нема осетних
радијуса кривине, а проценат уздужног нагиба је мали. Бочних сметњи практично нема, нити
је постављена заштитна ограда.
На слици 10. приказана је макролокација деонице, где се јасно може видети њен значај
омогућавања приступа поменутим насељеним местима, као и пешчари.
На слици 11. приказана је микролокација деонице са обележеном стационажом за коју је на
слици 12. представљен попречни профил пута са димензијама.

Слика 10. Макролокација деонице Панчево (Стари Тамиш) – Делиблато

 Слика 11. Микролокација деонице Панчево (Стари Тамиш) - Делиблато

Слика 12. Попречни профил пута деонице Панчево (Стари Тамиш) - Делиблато

3. Закључак

Примери деоница представљени и описани у раду репрезентују све одлике категорија

ванградских путева. Деоница даљинског пута јесте деоница аутопута, са две траке по смеру,
док су примери осталих деоница двотрачни путеви. Деоница Банатско Ново Село – Банатски
Карловац, испуњава улогу везног пута, односно омогућава повезаност на саобраћајнице
највишег функционалног ранга и на тај начин даје значај саобраћајној мрежи на
међународном нивоу. Према подацима јавног предузећа „Путеви Србије“, уочавају се битне
разлике у броју возила који се креће посматраним путевима. Очекивано и сразмерно понуди,
саобраћајни проток на аутопуту је и до три пута већи у односу на ниже функционалне нивое
путева.
Такође, приказане су макролокација и микролокација одабраних деоница пута, где се јасно
може уочити функција сваке категорије, посматрајући околна (урбана) насељена места.
Попречни профил пута, приказан са свим потребним димензијама, за сваку од деоница,
пружа јасну слику о садржају и функционалним елементима.
4. Референце

[1] – Саобраћајно пројектовање – ванградска мрежа: Основе за пројектовање путева,

Саобраћајни факултет, Београд 2021.
[2] – Капацитет саобраћајница, Основни појмови аутопута, др. Владан Тубић, Саобраћајни
факултет, Београд 2020.