Pogonski i mobilni sistemi

I vežba 2022/23
I Seminarski rad
 https://www.auto-data.net/en/

 https://www.abs.gov.rs/admin/upload/documents/2017122
1154800-pravilnik-o-podeli-motornih-i-prikljucnih-vozila-i-
tehnickim-uslovima-za-vozila-u-saobracaju-na-
putevima.pdf
Klasifikacija

M1/AA
Klasifikacija drumskih vozila po ECE 29

 Kategorija L -motorna vozila sa manje od

četiri točka (L1, L2, L3, L4 i L5)
 Kategorija M - motorna vozila sa najmanje
četiri točka namenjena prevozu putnika (M1,
M2 i M3)
 Kategorija N - motorna vozila sa najmanje
četiri točka namenjena prevozu robe (N1,
N2 i N3)
 Kategorija O - priključna vozila (O1, O2, O3 i
O 4)
 Kategorija T - poljoprivredni i šumski
traktori
 Kategorija G - “Off-road vehicles” vozila za
vanputne uslove - podkategorija u M1 i N1
Osnovne veličine i pojmovi
Dužina vozila (L) – je rastojanje između dve vertikalne
ravni upravne na srednju podužnu ravan koje, svaka
ponaosob, dodiruju prednji i zadnji kraj vozila. To je ukupna
dužina uključujući i branike.
Širina vozila (B) – rastojanje između dve ravni paralelne sa
srednjom podužnom ravni vozila, koje dodiruju vozilo sa
obe strane.
Visina vozila (H) – rastojanje između stajne površine i
horizontalne ravni koja dodiruje najviši deo neopterećenog
vozila spremnog za vožnju uključujući sve nepokretne
delove.
Razmak osovina (l) – rastojanje između središta prednjih i
zadnjih točkova, za vozila sa tri i više osovina razmaci se
navode u obliku zbira.
Razmak ili trag točkova (2s) – rastojanje sredina guma
dva točka iste osovine, mereno na ravnom tlu, kod
udvojenih guma to je rastojanje između sredina udvojenih
guma.
Prednji prepust (l1) – rastojanje između vertikalne ravni
koja prolazi kroz osu prednjih točkova i najudaljenije tačke
na prednjem kraju vozila uključujući sve čvrsto vezane
delove vozila.
Zadnji prepust (l2) – rastojanje između vertikalne ravni koja
prolazi kroz osu zadnjih točkova i najudaljenije tačke na
zadnjem kraju vozila uključujući sve čvrsto vezane delove
vozila.
Traktor
Damper (zglobni) sa uredjajem za
samoistovar
Podzemni, zglobni, damper, AD60
Mase

Masa vozila spremnog za vožnju (tara vozila) – masa

vozila sa karoserijom i nadgradnjom sa celokupnom
električnom opremom i pomoćnom opremom potrebnom
za normalan pogon vozila.
•Sva pogonska sredstva, min 90%, (za hlađenje,
gorivo itd.)
•Standardna oprema (rezervni točak, aparat za
gašenje požara, standardni komplet rezervnih delova,
podmetači za točkove, alat itd.)
 Mase

 Masa vozila je masa praznog vozila sa svim punim

rezervoarima i propisanom opremom,

 Nosivost vozila je masa do koje se vozilo može opteretiti

prema deklaraciji proizvođača, pri čemu se u tu masu
računa i vertikalno opterećenje koje vozilo prima od
priključnog vozila,
Najveća ukupna masa

Najveća ukupna masa po deklaraciji proizvođača

Najveća ukupna dozvoljena masa

Najveća nosivost
Najveća nosivost po deklaraciji proizvođača
Najveća dozvoljena nosivost
Mase

 Najveća dozvoljena masa vozila je zbir mase vozila i

nosivosti vozila,
 Ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo
opterećeno (lica i teret),
 Najveća dozvoljena ukupna masa vozila, odnosno
skupa vozila je najveća masa opterećenog vozila, odnosno
skupa vozila, koji je nadležni državni organ propisao kao
najveću dozvoljenu,
Mase

 najveća dozvoljena masa skupa vozila je zbir najvećih

dozvoljenih masa vozila koja čine skup, umanjen za vertikalno
opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila,
 ukupna masa skupa vozila je masa opterećenog skupa
vozila (lica i teret),
 osovinsko opterećenje je deo ukupne mase vozila u
horizontalnom položaju kojim njegova osovina opterećuje
kolovoz u stanju mirovanja vozila,
Masa putnika i prtljaga

Kod teretnih vozila masa vozača se uzima 75 kg

Kod putničkih vozila prosečno se uzima za masu
putnika 70 kg, a prtljag prema standardu: 25,
30,35,45,50 ..., ako ima 2,3,4,5.. sedišta

Prema ISO 2416

Masa putnika je 68 kg i prtljag po putniku 7 kg
Železnica
PODELA ŽELEZNICA
Prema opštoj nameni, železnička vozila se dele na:
 vučna vozila,
 vučena vozila i
 vozila za sopstvene potrebe železnice.
Vučna vozila dele prema:
 vrsti pogona,
 vrsti konstrukcije,
 eksploatacijskoj nameni,
 dosegu opsluživanja i
 širini koloseka i vrsti pruge.
Prema vrsti pogona vučnih vozila, lokomotiva:
 parna,
 dizel,
 električna,
 turbinska i
 hibridna

Prema vrsti konstrukcije vučna vozila mogu biti izvedena

kao:
 lokomotive,
 motorni vagoni i
 motorni vozovi.
Lokomotive
Prema eksploatacionoj nameni vučna vozila se dele na:
 putnička,
 teretna,
 univerzalna i
 Manevarska
Prema dosegu opsluživanja, odnosno prema dužini
transportne relacije, vučna vozila se dele na:
 lokalna,
 prigradska i
 međugradska.
Prema širini koloseka vučna vozila se dele na vozila za:
 široki kolosek, (1668 mm – Portugal, Španija ili 1524 mm -
Rusija, Ukrajina),
 uzani kolosek (1000 mm, 760 mm i 600 mm) i
 normalni kolosek (1435 mm).
Prema vrsti pruga vučna vozila mogu biti namenjena za:
 magistralne glavne pruge,
 magistralne pomoćne pruge,
 pruge prvog reda i
 pruge drugog reda.
Osnovne vrste vučenih vozila
 putnički vagoni,
 teretni vagoni i
 vagoni specijalne namene.
Putnički vagoni su
 vagoni sa sedištima,
 vagoni sa ležajevima,
 vagoni za spavanje,
 vagon restorani,
 vagoni s bifeom,
 poštanski vagoni,
 službeni vagoni,
 salonski vagoni,
 inspekcijski vagoni i
 specijalni vagoni.
Putnički vagoni
Prema osnovnoj izvedbi obrtnog postolja:
 dvoosovinski i
 četvoroosovinski.
Prema putničkim razredima:
 vagoni 1. razreda,
 vagoni 2. razreda i
 vagoni 1. i 2. razreda.
Zavisno od načina organizacije unutrašnjeg prostora:
 sa odeljcima i hodnikom sa strane,
 s odeljcima i hodnikom u sredini i
 bez odeljaka.
Teretni vagoni
 zatvoreni,
 otvoreni s visokim stranicama,
 otvoreni s niskim stranicama,
 plato,
 specijalni,
 hladnjače,
 cisterne,
 sa rezervoarima,
 za prevoz stoke i
 vagoni s mehanizmom za istovar itd
Širokotračne železnice
• 1676 mm – Španija
• 1665 mm - Portugal
• 1600 mm - Irska
 • 1524 (1820) mm – Rusija
• 1448 mm - SAD
 Uskotračne železnice:
• 1067 mm - Južna Afrika
• 1000 mm – Jugoistočna Azija (Vietnam, Tailand…)
• 1000 mm - tramvajski transport (R=18 m)
 • 760, 600, 380 mm
Karakteristike parnih lokomotiva:
 Prosečan boravak lokomotiva u vožnji iznosi 10 do
12 h/dan
 Kruto vezane osovine (ograničen prolaz kroz krivine)
 Toplotni stepen korisnosti η = 0.10 (10 % se iskoristi
utrošene energije)
 Izvor energije vuče sa sobom ( ≈ 12 % težine voza
otpada na ugalj i vodu)
 Postojanje oscilujućih masa (klip, klipnjača) –
potrebno ih je izjednačiti
 Nesimetričan pogon - potrebne okretnice (118 km/h –
30 km/h)
Prednosti i nedostaci parnog pogona

Prednosti parnog pogona Nedostaci parnog pogona

 nezavisna pogonska  Pogonski nedostaci

jedinica (predgrevanje, okretanje,
 prednost u ratnim smrzavanje vode)
uslovima  Energetski nedostaci
 uvođenje u transport (kvalitetan ugalj)
broja lokomotiva po  Loši uslovi rada
potrebi  Ekološki nedostaci
 male početne investicije (zagađivanje okoline)
Dizel-električna lokomotiva

1) karoserija, 2) kabina mašinovođe, 3) odeljak za pomoćne uređaje, 4) odeljak

za alternator, 5) odeljak dizel motor, 6) odeljak za hladnjak, 7) i 8) obrtna postolja,
9) noseći ram, 10) uređaj za spajanje, 11) rezervoari za vazduh, 12) rezervoar za
gorivo, 13) baterije, 14) držač vretena,
Prednosti električnog pogona
ENERGETSKE
PREDNOSTI
 korišćenje različitih energetskih izvora
(hidro, termo i NE centrale)
 toplotni stepen korisnosti η = 0.25 ako
je električna energija iz
termoelektrana, odnosno η =
 0.50 ako je električna energija iz
hidrocentrala
 mogućnost korišćenja i vrlo slabih
goriva
 racionalnija potrošnja energije
 mogućnost proizvodnje sporednih
produkata (ulja, pepeli itd.)
POGONSKE PREDNOSTI
 snaga po jedinici mase veća je nego
kod parnih lokomotiva (veće brzine i
veće vučne sile)
 nemaju prostor za smeštaj goriva koji
čini oko 10 do 12% mase voza
 mogućnost većih brzina čime se
povećava propusna i prevozna
sposobnost pruge
 nema utovara kao kod parnih
lokomotiva tako da su uvek spremne
za pogon
 otpada potreba okretanja lokomotiva
na okretaljkama
 u pogonu su 20 do 22 h/dan
PERSONALNE PREDNOST U
PREDNOSTI OBLIKOVANJU POGONA

 smanjen broj osoblja  mogućnost višestrukog

 skraćeno vreme rada zaposedanja lokomotive
osoblja lokomotive  dvostruko veći broj
prevaljenih km/dan od
 povoljni uslovi rada parnih
 potreban manji broj mesta
u lokomotivskim remizama
 mogućnost savladavanja
većih uspona
Nedostaci električnog pogona
 ZAVISNOST OD IZVORA ELEKTRIČNE ENERGIJE
 osetljivost na kvarove u električnoj centrali, kontaktnoj mreži,
napojnoj stanici.
 oblikovanje voznog reda zavisno od proizvodnje električne
energije.
 NEDOVOLJNA PREGLEDNOST U VOŽNJI
 otežano praćenje signala na otvorenoj pruzi u lukovima.
 VELIKE POČETNE INVESTICIJE
 izgradnja energetskog sklopa: električne centrale, dalekovodi,
napojne stanice, kontaktna mreža, nabava skupih lokomotiva
DIZEL-LOKOMOTIVA

Prednosti dizel pogona Nedostaci dizel pogona

 toplotni stepen iskorišćenja η =  tečno gorivo je skuplje
0.26 (74 % gubitaka)
(uvoz nafte)
 uvek spremne za vožnju (nema
predgrevanja)  ekonomično polje rada
 jednostavan transport i kod velikog broja okretaja
manipulacija tečnog goriva  složen i skup prenosni
 ugodniji prostori za radno mehanizam lokomotive
osoblje
 visoka cena lokomotiva i
 nisu zavisne od izvoru energije
(više lokomotiva u vožnji) skupo održavanje
 vrlo velika primena kod
manevara i u industriji
DIZEL-ELEKTRIČNE LOKOMOTIVE
(SAD)

 primena električnih prenosnih mehanizama.

Dizelski motor pokreće generator koji proizvodi
električnu energiju, a ona pokreće elektromotor koji
je izvor vučne sile. Električni prenosni mehanizam
omogućuje i spajanje više lokomotiva u seriju.
Dizel električna
 DIZEL-HIDRAULIČKE LOKOMOTIVE (Nemačka) – da
bi se smanjila težina lokomotive (izbacivanje
generatora koji ima dizel-električna), pitanje prenosa
rešeno je primenom hidrauličkog prenosnog
mehanizma. Dizel motor pokreće hidrauličnu turbinu koja
proizvodi vučnu silu.
 DIZEL-MEHANIČKE (''ČISTE DIZEL LOKOMOTIVE'')
– izvor vučne sile je dizelski motor koji pokreće
mehanički prenosni mehanizam.
Dizel mehanička
Uskotračne pruge
Prednosti
 niži građevinski troškovi
 laganija vozila (manje
osovinsko opterećenje)
 manji profili vozila (tovarni i
slobodni)
 manji poluprečnici krivina
 tuneli, vijadukti su ili manji
ili se mogu izbeći
Nedostaci
 manji su vagoni (manje
korisnog prostora)
 otežana konstrukcija
lokomotiva što je širina
koloseka uža
 nemirnija vožnja (što je uža
širina kolosek to je vožnja
nemirnija)
 manje brzine
Javni gradski saobraćaj

Površinski Nezavisni

 Autobusi  sistem kabinskog prevoza

 Tramvaji  laki metro
 Trolejbusi  metro (ili klasičan metro)
sistem
 regionalna železnica
Nezavisan šinski sistem
 sa podzemnim linijama (tunelima).
 kombinovan: podzemnim i nadzemnim denivelisanim
(nezavisnim, izolovanim) linijama u nivou
 kombinovan: podzemnim i nadzemnim eleviranim
linijama kod kojih se koriste mostovske konstrukcije
koje mogu biti izgrađene od čelika ili betona
 kombinovan upotrebom sve tri varijante linija.
LRT (Light Rail Transport)
Denivelisani sistem
Monošinski sistem (Monorail)
Jednotračne (monorail)

Sa težištem iznad šine Sa težištem ispod šine

Sistem kabinskog prevoza -Mini metro

Peruđa
 Лаки метро Класичан „Тешки“ метро
Правац кретања делимично одвојен одвојен
надземне и подземна стајалишта подземне станице
површинска, подповршинска, површинска, подповршинска,
тунелска траса тунелска траса
издвојеност трасе до 80% 100%
висина платформе комбинација високих 100-120 cm и висок ниво платформе 100-120 cm
ниских платформи 10-40 cm

интегрисање у саобраћај могуће и препоручљиво немогуће

Максимална брзина између 66 km/h 75 km/h
станица
Просечна брзина система 19,6 km/h 28 km/h
(укључујући и задржавање на
станици)
брзина кретања у саобраћају 15-30 km/h 25-45 km/h
маx брзина 70-80 km/h 80-120 km/h
напајање 600V или 750V 600V или 750V једносмерне струје

композиција 4-6 композиција 7-10 композиција

50 седишта 50 седишта
800000€ по композицији 1мил€ по композицији
маx. бр. композиција (бр. возила 3-8 4-8
са зглобовима)
број места у композицији 100-180 140-280
број. композиција на час 20 30
дужина композиције 20-35m 15-23 m
маx број путничких места 1150 2500
капацитет линије путника/час 8000-16000 20-45000
максимални капацитет линије 25000 100000
путника/h
просечна вредност изградње/km 15-80 mil € 50-200 mil €

цена изградње у апоенима 30-100 80-250

Laki metro

Кeln Istanbul
METRO

Minhen
London
Regionalna železnica