Dijagnostičke tehnike

Dr Sandra Vujkov
vujkovsandra@gmail.com
 Dijagnostika - niz postupaka kojima se utvrđuju
individualne karakteristike ispitanika testiranjem ključnih
sposobnosti i osobina, a cilj joj je proceniti morfološke
karakteristike, stanje motoričkih i funkcionalnih
sposobnosti i nivo specifičnih svojstava pojedinca.
 Glavni cilj kontrole u sferi vrhunskog sportskog
majstorstva je optimizacija trenažnog i takmičarskog
procesa, na osnovu objektivne informacije o efektima
primenjenih uticaja na sportistu.
 Danas postoje brojne specifične
tehnike za dijagnostiku aktuelnog
stanja treniranosti sportiste
 Ceo ovaj proces u svakodnevnoj
praksi podrazumeva - testiranje
 Testiranje se koristi kao širok pojam
(trening, sportsko takmičenje – test)
 U kompletnom antropološkom
prostoru sportista tragamo za
specifičnom baterijom testova da
nam obezbedi dovoljno informacija
Testiranje
 Testiranje predstavlja primenu testa kao instrumenta
tehnike testiranja u određenim kontrolisanim uslovima, na
osnovu kojeg se nastoje dobiti što objektivniji pokazatelji
stanja treniranosti sportiste
 Kada se za određeni zajednički predmet (funkciju) koristi
veći broj testova – baterija testova
 Da bi se merni instrument proglasio testom, mora da
zadovolji određene metrijske karakteristike mernog
instrumenta (statistički postupci)...
Metrijske karakteristike testova
1. Valjanost (validnost)
 da li test meri onu karakteristiku koju zaista treba da meri?
 Faktorska analiza – osnovni cilj - da se utvrdi pravi predmet merenja
(koja karakteristika i pomoću kog testa)
2. Pouzdanost (relijabilnost)
 - Da li test uvek meri ono što treba da meri?
 - Koliko se možemo osloniti na rezultate dobijene merenjem?
 - Utvrđujemo je korelacijom više rezultata dobijenih primenom istog
mernog instrumenta od strane istog merioca, merenjem istih
ispitanika pod istim uslovima (test – retest).
 - Čest problem nemogućnosti ponavljanja testiranja pod istim
uslovima (sportisti - transformacija pod uticajem treninga)
 - Sa ovom mernom karakteristikom povezana su još: homogenost i
reprezentativnost
Metrijske karakteristike testova

 Homogenost – u kojoj meri su elementi merenja međusobno

slično povezani?
 Reprezentativnost – sinonim za pouzdanost nekog merenja
3. Objektivnost
 da li su rezultati primenjenog mernog instrumenta, od strane
različitih merilaca, isti ili vrlo slični.
 Dobija se izračunavanjem korelacije između rezultata merilaca
(˃.90)
 Česta pojava da podaci nisu dovoljno objektivni (borilački,
sportska gimnastika,..), tada je potrebno više ocenjivača
(sudija...7, 9 ili 11) koji vrše ekspertnu procenu kako bi se
objektivnost merenja povećala
Metrijske karakteristike testova

4. Osetljivost (diskriminativnost)
 Daje odgovor na pitanje: Da li merni instrument može da uoči
male razlike u onome što se meri?
 Varijabilitet je direktni pokazatelj diskriminativnosti - test čiji je
varijabilitet veći – on je diskriminativniji
 Osetljivost testova koji se primenjuju na vrhunskim sportistima
iste sportske discipline (često imaju vrlo slično visoko razvijene
sposobnosti)...kako rešiti?
 Osnovni način – povećanje ili smanjenje broja zadataka u testu
(više zadataka srednje težine)
Tehnička greška merenja

 Pri merenju neke karakteristike je izuzetno važna

preciznost merenja, odnosno da greška merenja bude
svedena na minimum
 Kako izračunavamo grešku u merenju:
 Dva puta izmerimo svaku karakteristiku kod identične grupe
ispitanika, dobijamo dve serije podataka (<5%) – precizan test
 U praksi česta upotreba nestandardizovanih testova
 Načela testiranja:

 postupak testiranja mora biti standardizovan

 sportisti moraju biti upoznati sa ciljevima, i izvođenjem svakoga
testa

 uputstva sportistima moraju biti jasna i nedvosmislena

 sportisti moraju biti odmorni i zdravi
 sportisti moraju biti motivisani
 sportisti moraju biti dobro zagrejani
 redosled testova mora biti optimalan
 Neophodni uslovi uspešne dijagnostike:

 Efikasni test program sportista u osnovi podrazumeva:

 Da sposobnosti, osobine, karakteristike koje se testiraju

predstavljaju relevantne faktore za dati sport
 Da odabrani testovi budu validni i relijabilni
 Test protokoli budu za određeni sport specifični
 Da protokol testa bude strogo kontrolisan
 Da test bude ponavljan u regularnim vremenskim intervalima
 Da rezultati testa budu interpretirani treneru i sportisti
direktno
 PODELA TESTOVA
Testove možemo podeliti na laboratorijske i terenske

Laboratorijski testovi najčešće procenjuju bazične

kondicione sposobnosti, dok se pomoću terenskih
testova mogu proceniti i bazične i specifične kondicione
sposobnosti.
Postoji i treća grupa testova koja uključuje
mišićno-skeletni pregled. Njima se
procenjuju različiti činioci povreda u sportu.
 Komparacija načina testiranja
Karakteristika Terenski testovi Laboratorijski testovi
 Mogućnost izvođenja na sportskom  Isključivo laboratorija (+/-)
terenu (+)  Uvek isti uslovi (+)
 -II- izvođenja većine testova u  Iste podloge (+)
Mesto izvođenja sportskoj dvorani i/ili na otvorenom
terenu (+)
 Promenljive podloge i tereni (-)
Vreme  U odabranom terimnu (+/-)  U odabranom terimnu za
izvođenja  U okviru samog treninga (+) testiranje (+/-)

Specifičnost  Nespecifični laboratorijski uslovi

 Specifični situacioni uslovi (+)
testiranja (+/-)
 Nestandardizovani, promenljivi uslovi  Standardizovani vremenski
Standardizacija
(vlaga, temperatura, vazdušni pritisak) uslovi (vlaga, temperatura,
uslova testiranja (-) vazdušni pritisak) (+)
 U velikom broju slučajeva nije moguće  Mogućnost korištenja
Vrsta merne
koristiti sofisticiranu mernu opremu (- sofisticirane merne opreme (+)
opreme )
Doziranje  Varijabilno doziranje (tempo) (+/-)  Precizno doziranje uz pomoć
opterećenja ergometra (+)
 Zavisi od vrste i broja testova  Zavisi od vrste i broja testova
Trajanje
 Mogućnost primene baterije testova  Baterija testova (cela ekipa u
testiranja (cela ekipa istovremeno) (+/-) dva dana) (+/-)
 KAKO ODABRATI TESTOVE?

Prvi i osnovni nivo testiranja namenjen je svim

sportistima u klubu, bez obzira na uzrast, pol i kvalitativnu
razliku, a uključuje terensko testiranje. Ovim testiranjem
procenjuju se najvažnije specifične kondicione sposobnosti.

Drugi nivo testiranja (laboratorijski testovi) uglavnom se

obavlja u specijalizovanim dijagnostičkim centrima.

Treći nivo testiranja (klinički testovi) sprovode lekari i

fizioterapeuti.
 Osnovni principi i uslovi za testiranje

 Primenjeni test treba da omogući dobijanje informacija značajnih u

proceni nivoa stanja treniranosti sportiste – izbor testa
 Izabrani test treba da bude dovoljno stresogen – da izazove
reakciju i pokrene adaptacione mehanizme organizma – da omogući
preciznu dijagnostiku reakcije kao kriterijuma za ocenu stanja
treniranosti, da bude standardizovan (za upoređivanje rezultata
sportista, sa normama, praćenje jednog sportiste)
 Protokoli (radni – u toku testa, izveštajni – nakon). Svaki protokol
treba da ima osnovne informacije (ID, ime i prezime, datum rođenja, pol,
sportski klub, staž,najbolji rezultat...)
 Radne faze testiranja (upoznavanje sportiste o svrsi testa, načinu
izvođenja, opremi, davanju saglasnosti,...)
Osnovni razlozi sprovođenja dijagnostike
treniranosti

 Utvrđivanje stanja sportiste

 Povratne informacije (kontrola trenažnog procesa) –
inicijalno, tranzitno i finalno
 Edukacija trenera i sportista (uvid u slabosti i njihovo
saniranje, programiranje trenažnog procesa, treneri - dodadtno
izgrađuju iskustvo u radu, sportisti – zašto nešto rade i kako
povećati efikasnost rada)
 Prognoza sportskog potencijala (baza podataka –
modelne karakteristike – osnova za komparaciju)
Dakle....dijagnostika
 prepoznavanje i selekcija mladih sportista

 utvrđivanje “jakih” i “slabih” strana pripremljenosti

sportista
 praćenje i evaluacija efekata treninga

 praćenje i evaulacija efekata rehabilitacionih

tretmana – procena sposobnosti sportiste
za povratak na trening

 prevencija povreda – definisanje različitih činilaca za

nastanak povreda u sportu
 davanje povratne informacije sportistima o njihovom
napretku i stanju treniranosti
 motivisanje sportista da više i intenzivnije treniraju
SLEDEĆI ČAS...
 Savremeni trendovi u analizi telesne
strukture