Brend“ (Brand) je reč koja nam dolazi iz engleskog jezika i najlakše bismo je doslovno preveli kao „žig“.

Prvo
zabeleženo brendiranje (žigosanje) zabeleženo je u današnjoj Americi (divlji zapad) kada su prerijski kauboji žigosali
svoja goveda kako bi mogli da potvrde svoje vlasništvo nad njima (npr. kada se pomešaju sa tuđom stokom).
Međutim uloga brenda tada ipak se unekoliko razlikovala od uloge koju brend ima danas. Svakako, i danas brend
(žig) označava vlasništvo ali ima potpuno drugu „dimenziju“. Svrha brendiranja danas je da izdiferencira vašu
robu u odnosu na ostale, slične, na tržištu kao i da kod potrošača stvori jedinstvenu percepciju o vašoj robi
(brendu) kako bi se oni odlučili baš za nju.

Mnogi ljudi danas mešaju pojmove Marketing i Brending, možda i sa pravom. Naime, brending je samo deo
marketinga ali, mnogi vodeći svetski marketinški eksperti smatraju upravo da je brending (izgradnja i stvaranje
brenda) najveći odnosno najznačajniji deo marketinga. Današnje tržište proizvoda i usluga koncipirano je tako da se
roba ne prodaje već kupuje. Da pojasnimo: koncept po kome klasični tj. tradicionalni način prodaje u kome glavnu
ulogu ima trgovac / prodavac sve više i sve češće se zamenjuje konceptom po kome glavnu ulogu u procesu prodaje
proizvoda ili usluge ima kupac. On je taj koji stoji ispred police sa više desetina „identičnih“ proizvoda i bira koji će
spustiti u svoju potrošačku korpu. Na njega ćete lakše uticati brendiranjem (uticajem na njegovu svest) nego veštim
trgovcem koji će ga ubediti da kupi baš vaš proizvod.
Ovome u prilog ide i nagli rast savremenih vidova i načina prodaje kao što je Online prodaja, automati, hipermarketi i
sl.
Poenta brendinga je da utiče na potrošača da odluku o kupovini nekog proizvoda ili usluge donese mnogo pre nego
što se susretne sa istim odnosno dođe do čina razmene novca i dobara.

S marketinške tačke gledišta, stvaranje brenda tj. brendiranje firme, proizvoda, usluge ili ličnosti je osnov svakog
uspeha. Uspeh u poslovanju nikada nije slučajan već je rezultat truda, rada, vremena, kreativnosti i drugih faktora koji
su planski i sistemski ulagani u njega

Poanašnje tržište od preduzeća, proizvoda i usluga zahteva jasno razlikovanje unutar

skupine sličnih proizvoda. Svrha razvoja tržišne marke je prepoznatljivo isticanje svih
prednosti i pogodnosti usluge/proizvoda, kako pri konzumaciji iste, tako i znatno šire. 

Cilj brendiranja nije ciljanu grupu pridobiti da izabere naš proizvod/uslugu ispred
proizvoda konkurentskog ponuđača, već potencijalni potrošači naš proizvod/uslugu
moraju prepoznati kao jedino pravo rešenje za njihove potrebe. Cilj kvalitetnog
brendiranja je poruku preneti jasno i glasno, potvrditi naš kredibilitet, potencijalne
potrošače emotivno vezati uz našu tržišnu marku, motivisati kupca na akciju te pre
svega stvoriti lojalnost potrošača prema našoj tržišnoj marki.

Uspešno brendiranje proizlazi iz dobrog razumevanja potreba i želja vašeg potrošača i

kupca.

Tržišna marka stvara se u srcima i umu potrošača. To je zbir svih iskustava i percepcija
koje kupac vezuje uz vaš brand. Snaga tržišne marke već je odavno nadrasla stvarnu
snagu samog proizvoda ili grupe proizvoda. Ona je izvor obećanja na koje se kupac
oslanja, kamen temeljac u vašoj tržišnoj komunikaciji.

AKLJUČAK
Brend ne čini samo oznaka, simbol ili logo. Brand jeste puno više od toga. Brend jeste
percepcija potrošača o njegovoj vrednosti koja se kreira u svesti potrošača. Proces
kreiranja brenda se naziva brendiranje i sve velike i jako proizvodno ili uslužno
orijentirane kompanije moraju izvršiti brendiranje svojih proizvoda ili usluga.
Brendiranje pomaže da kompanija doživi kratkoročni rast, ali i dugoročni razvoj
kompanije, te da učvrsi svoju poziciju kroz razvija dimenzija brenda kao što su:
lojalnost, prepoznatljivost i očekivani kvalitet. Kada je jedan proizvod ili usluga brend
on nosi sa sobom dobru kombinaciju očekivanog kvaliteta tj. vrednosti u odnosu na
cenu.
Razvijanjem brenda, brend dobija na snazi, razvija se brend identitet i brend imidž.
Razvojem tih dimenzija brenda, brend dobija na vrednosti odnosno na brand equity-u.
Brand može donije vrednost kako za potrošača, tako i za kompaniju.

Jedna od definicija marketinga je „umetnost pronalaženja i zadržavanja kupaca“. Brendiranjem

se doprinosi i jednom i drugom cilju, pogotovo zadržavanju kupaca, što je mnogo vrednije i
važnije. Kompanije koje imaju visoku stopu zadržavanja kupaca su po pravilu profitabilne.
Prepričavanje pozitivnog iskustva kupca jeste najbolja propaganda. Prodaja s preporukom je
najslađa i najprofitabilnija. Takva prodaja je cilj savremenog brendiranja sa različitim
strategijskim verzijama realizacije. Kajli Minog se pak prošetala kroz gotovo sve skorije spotove
ukrašena ogromnim komadima takozvane geto bižuterije, što je izazvalo pravu pomamu među
konzumentima širom planete. Nasuprot svim očekivanjima, njen novi imidž nije proglašen kičem, već
veoma zabavnim fenomenom koji su znalci uporedili s nekadašnjom holivudskom fascinacijom
minđušama u obliku božićnih jelki. 

Logičan zaključak sledi da je možda poznato pravilo Merilin Monro da su dijamanti najbolji prijatelji
svake devojke ostalo u prošlom veku jer nama u postmodernom društvu definitivno nakit nije poželjan
samo u onoj meri u kojoj ga NE možemo priuštiti. Još dvadesetih godina prošlog veka Koko Šanel je
naučila žene da ne moraju da poseduju prave dijamante da bi bile šik. To je, naravno, oduševilo
pripadnice nežnijeg pola jer više nisu morale da čekaju vereničko prstenje ili da stoje u redu za
nasledstvo bakinog nakita. Koko je bila preteča modernih neudatih žena i još u to vreme shvatala je
da se onaj pravi možda nikada neće pojaviti klečeći na kolenima i s dijamantskim prstenom u ruci, pa
je iz svoje realnosti i ličnih iskustava crpila i svoju inspiraciju. 

U takvoj svakodnevici nastajale su briljantne ideje i upravo su Koko i Elsa Skijapareli, još jedna
poznata kreatorka prošlog veka, stvorile kult "nevereničkog" koktel prstena bez kog dame dvadesetih i
tridesetih godina prošlog veka nisu ni pomišljale na odlazak na popodnevne koktele uz lagani džez.
Bižuterija je vremenom dobila svoje cenjeno mesto u modnoj industriji i danas važi krilatica: "Pravo?
Lažno? Koga to uopšte zanima!“

Kategorija zapuštenih brendova izlaže se riziku da ugrozi svoju tržišnu poziciju, bez razlike na
prethodnu slavu i dostignutu vrednost. Stalno se mora imati u vidu da se ne može dugo,
neaktivno i parazitski živeti na staroj slavi. Tržišno afirmisani brend obavezuje vlasnika na stalnu
budnost. Dobar brend jeste i determinanta, ali i pokazatelj tržišnog uspeha. Svaki uspeh više
obavezuje nego što relaksira, pogotovo ako se računa na dugoročnost uspeha. Takav je i brend.
Pravi i jaki brendovi su uvek dugovečni. Ukoliko na životnom putu brenda dođe do njegove
zapuštenosti, nedovoljne posvećenosti, brige, pažnje i budnosti vlasnika i kreatora brenda, to
može da mu ugrozi buduć- nost i perspektivu. Uspešan brend mora uvek da bude u punoj snazi i
punoj formi. Uporedivost brenda je najbolji put za kontinuirano održavanje njegove vitalnosti.
Ukoliko se izgubi ili zanemari uporedivost brenda sa njemu sličnim ili njemu ravnim, ulazi se u
rizik usamljenog, neuparenog i dezorijentisanog života brenda. Benčmarking u brend
menadžmentu ima veliki orijentacioni i usmeravajući značaj. Moguće je zaključiti da je
brendiranje veoma ozbiljan, složen, dugoročan, stručan i višedimenzionalan posao. Efekti se ne
ostvaruju ni lako ni brzo. Zato u analizi i potenciramo strategijski značaj afirmisanog brenda u
savremenom poslovnom svetu. Osnovni cilj strategijskog upravljanja brendom je da se ime
brenda (brand name) prevede u brend sa imenom (“name brand”). Cilj je da se inicijalni identitet
korporativnog ili proizvodnog brenda prevede u status poznatog i vrednog brenda u fokusiranim
tržišnim razmerama (lokalnim, regionalnim ili globalnim).

Stavka koja se svakako ne može zanemariti kada je o ovom trendu reč takođe je i sve niža cena
poludragog kamenja, koje se uvozi iz Turske ili s Tajlanda, ali i činjenica da je bižuterija, za razliku od
skupocenog nakita, zašla u gotovo sve segmente naših života, pa se danas nosi čak i na plaži. Pravila
su se promenila drastično, ali ono što je izvesno jeste da su nekada prestižni nakit, a sada bižuterija
bili i ostali pomagalo broj jedan u kreiranju različitosti i individualnosti.

Literatura:
www.swarovski.com/Web_US/en/brand

https://en.wikipedia.org/wiki/ Swarovski

www.swarovskigroup.com/aboutus/Brand_values.en.htm

navedi knjigu profesorke kao literature I neke od sajtova koje je navela