Visoka strukovna škola

Internacionalni centar za profesionalne

studije, Beograd

NAZIV TEME
- završni rad-

mentor: kandidat:

ime Nataša
Matić
Prezime
broj
indeksa:

Novi Sad, 2022. god.

1
SADRŽAJ

PREDGOVOR...............................................................................................................3
UVOD............................................................................................................................4
1.EPIDEMIOLOGIJA....................................................................................................5
2.DEFINICIJA ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA..........................................................8
3.ETIOLOGIJA KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA.........................................8
4.KLINIČKEMANIFESTACIJE ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA............................11
4.1. Klasifikacija angine pektori...............................................................................12
5.OBLICI KORONARNE BOLESTI SRCA..............................................................14
5.1. Stabilna angina pektoris....................................................................................14
5.2.Akutni koronarni sindrom..................................................................................16
5.2.1 Nestabilna angina pektoris...........................................................................16
5.2.2. Infarkt miokarda.........................................................................................17
5.2.3. Iznenadna srčana smrt.................................................................................18
6.OSNOVNI PRINCIPI PREVENCIJE.......................................................................19
7.FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ KARDIOVASKULARNIH
OBOLJENJA............................................................................................................................22
8.INTERVENTNE MERE I AKTIVNOSTI U CILJU
MODIFIKACIJA RIZIKA.......................................................................................................24
8.1. FAKTORI RIZIKA NA KOJE MOŽEMO UTICATI......................................25
8.1.1. ARTERIJSKA HIPERTENZIJA................................................................26
8.1.2. PUŠENJE....................................................................................................28
8.1.3. LIPIDI I LIPOPROTEINI..........................................................................30
8.1.4. DIABETES MELLITUS............................................................................33
8.1.5. GOJAZNOST.............................................................................................35
8.1.6. NEPRAVILNA ISHRANA........................................................................38
8.1.7. NEDOVOLJNA FIZIČKA AKTIVNOST.................................................41
8.1.8. PSIHOSOCIJALNI I SOCIOEKONOMSKI FAKTORI...........................42
8.2.FAKTORI RIZIKA NA KOJE NE MOŽEMO UTICATI.................................43
Zaključak.....................................................................................................................44
LITERATURA.............................................................................................................47

2
PREDGOVOR

Za temu završnog rada sam dobila zadatak koji je danas vrlo aktuelan. Pisati o
značaju edukacije u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti je nešto što mi je mnogo blisko,
pošto radim na takvom odeljenju gde se svakodnevno susrećem sa bolesnicima koji pored
neuroloških oboljenja boluju i od kardiovaskularnih bolesti. Rekla bih da su te dve grane
usko povezane. Smatrala sam da skoro sve znam o toj bolesti, ali tokom izrade rada i
proučavanja veoma obilnog materijala sam svahvatila kako je ovo veoma prostrana oblast.

Došla sam do zaključka da je najlakši put ka eliminisanju ovih bolesti , upravo

definicija i izolacija rizičnih faktora.

Na ove faktore jednostavno možemo uticati zdravstvenom edukacijom, kojom

povećavamo svest o značaju zdravog stila života i osposobljavmo ljude da povećavaju
kontrolu nad svojim zdravljem.

Ovim jednostavnim metodama uspešno možemo uticati na smanjenje ovih oboljenja,

što je zapravo i cilj ovog rada.

Iskoristila bih priliku da se zahvalim svima koji su mi direktno ili indirektno pomagali
da uspem u svojoj nameri.

Pre svega puno se zahvaljujem svom mentor, Zlatku Ćiriću.

Kaoi i svim ostalim profesorima, koji sume vodili, učili, usmeravali tokom studiranja.

Hvala vam na upornosti, velikoj stručnosti, razumevanju i prenetom znanju, koje

smatram najvećim blagom na Svetu.

3
UVOD
Poznato je da kardiovaskularne bolesti (KVB), a naročito koronarna bolest i moždani
udar, danas predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti kako u razvijenim zemljama, tako i u
zemljama u razvoju.
Počev od ranih pedesetih godina prošlog veka industrijski razvijene zemlje suočile su
se sa pravom eksplozijom u pogledu rasta učestalosti ovih bolesti. One su već tih godina
smatrane najvažnijim zdravstvenim problemom u tim zemljama. Zdravstvene službe su
reagovale uglavnom merama koje su bile usmerene na lečenje i rehabilitaciju. To je dovelo
do velikog rasta sredstava koja su se trošila u ove svrhe, ali nije bilo očekivahih efekata na
smanjenje oboljevanja.
Istraživanja vršena u toku poslednjih nekoliko decenija, dovela su do novih saznanja o
faktorima koju su povezani saporastom učestalosti ovih oboljenja, i pokazala su da je moguće
uticati na njihovu incidencu tj. da se kardiovaskularne bolesti (ishemijska bolest srca,
ishemijska bolest cerebrovaskularnog sistema, periferna arterijska okluzivna bolest) mogu
sprečiti! To je dovelo do značajne prekretnice i orjentacije na prevenciju, i do sve većeg
izražaja zdravstvenog vaspitanja.

4
 1. EPIDEMIOLOGIJA
Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da oko 18 miliona ljudi umre
godišnje u svetu od bolesti srca i krvnih sudova. Kardiovaskularne bolesti odgovorne su za
oko 49% svih uzroka smrti (55% svih uzroka smrti za muškarce i 43% za žene). Oko 30%
izgubljenih godina života u Evropi posledica je smrti usled kardiovaskularnih bolesti, a
ishemijska bolest srca, zasebno posmatrana, najčešci je uzrok smrti u Evropi.
Više od trećine umrlih usled kardiovaskularnih oboljenja pripadaju osobama srednjeg
životnog doba (radni deo populacije između 45. i 55. godine života). Kardiovaskularne
bolesti su značajan uzrok radne nesposobnosti, invaliditeta, velikih troškova zdravstvene
zaštite i prevremene smrtnosti.
U odnosu na prosečnu standardizovanu stopu mortaliteta u Evropi od 410,1 na
100.000 stanovnika 2007.godine nalazila u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od
bolesti srca i krvnih sudova. 1-12 Vodeći uzroci umiranja prema polu u Srbiji, 2006. godina
prikazani su u tabeli broj 1.

Tabela 1. Vodeći uzroci umiranja prema polu u Srbiji, 2006.godina

5
U strukturi mortaliteta u Srbiji, bolest srca i krvnih sudova činile su više od polovine svih
smrtnih ishoda (56,0%,) od toga 22,26% ljudi je umrlo od ishemijske bolesti srca.
Prema izveštaju o hospitalizacijama u zdravstvenim ustanovama u Srbiji 2007.godine lečeno
je ukupno 931.368 osoba. Najviše lečenih osoba (15,3%) u bolnicama u našoj zemlji u 2007.
godini bilo je sa dijagnozom boloesti srca i krvnih sudova. Prema podacima Registra za
akutni koronarni sindrom (AKS) Republike Srbije, tokom 2007.godine registrovano je 21.821
novoobolelih i 7.381 smrtnih ishoda od AKS-a. Prema podacima publikacije “Zdravljke
stanovnika Srbioje” za 2006. godinu: 33,6% odraslog stanovništva puši, 46,5%ima
hipertenziju, 40,3% svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol, 18,3% je gojaznoi 73,3%
nije dovoljno fizički aktivno.
Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti prema uzrokuipolu u Republici Srbiji 2006.godine,
prikazan je u tabeli broj 2.

Tabela 2. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti prema uzroku i polu u Srbiji u 2006. godini

U ukupnom rangiranju oboljenja prema godinama života korigovanim u odnosu na

nesposobnost (DALY, disability-adjusted life-year) u 2000. godini, ishemijska bolest srca
nalazila se na prvom mestu, tabela broj 3.
Tabela 3. (DALY/1000)* od najčrščih poremećaja zdravlja prema polu u Srbiji u 2000.
godini

6
Poremećaj zdravlja Muškarci Rang Žene Rang
Ishemijska bolest srca 18,1 1 7,9 3
Cerebrovaskularna bolest (šlog) 12,4 2 10,3 1
Rak pluća 8,8 3 2,2 7
Saobraćajni traumatizam 6,7 4 1,8 12
Hronična -opstruktivna bolest pluća 5,7 5 5,8 8
Unipolarna depresija 5,3 7 8,8 2
Rak dojke - - 4,3 4
Dijabetes 3,2 8 3,0 5
*prema standardnoj populaciji sveta (5)
DALY- godine života korigovane u odnosu na nesposobnost

Rezultati studije “Opterećenje bolestima i povredama u Srbiji” pokazali su da bi

najveći porast očekivanog trajanja života nastalo eliminacijom mortaliteta od ishemijske
bolesti srca kod muškaraca i eliminacijom cerebrovaskularnih bolesti kod žena. Ovo se može
postići vođenjem zdravog načina života, edukacijom počev od najranijeg detinjstva sa
posebnom pažnjom prema rizičnim grupama i modifikacijom štetnih faktora, koji su
povezani sa kardiovaskularnim bolestima.
Za sagledavanje obolevanja od ovih bolesti upečatljivi podaci MONICA studije. To
sje bila najveća istraživačka svetska studija u oblasti kardiovaskularnih bolesti, inicirana od
strane Svetske zdravstvene organizacije, koja je obuhvatila 21 zemlju i 38 istraživačkih
centara.
Za stvaranje koncepta ove studije poslužili su rezultati i saznanja dobijenih iz takođe
čuvenih studija, Framingamska studija i Studije sedam zemalja.
Sprovođenjem ovih studija došlo se do zaključka, da je u većini zemalja, zahvaljujući
organizovanim preventivnim merama i zdravstvenoj edukaciji , došlo do opadanja učestalosti
i smanjenja stopa mortaliteta (što pokazuuje veliki potencijal i mogućnost preventivnog
delovanja), dok je u Srbiji u početku zabeležen pad a zatim porast njihove učestalosti.

7
2. DEFINICIJA ISHEMIJSKE BOLESTI
SRCA
Termin ishaemia (“isho” –zadržavanje, “haima” -krv) je grčkog porekla koji je
nemački patolog Rudolf Virchow koristio za komplikacije nastale kao posledica poremećene
tkivne perfuzije. Kasnija teorijska i klinička istraživanja potvrdila su ispravnost ovog
termina, ali ni danas ne raspolažemo jedinstvenom definicijom ishemije miokarda. Jedna od
prihvatljivih definicija je R. Jennings-a : “Koronarna cirkulacija ne može da obezbedi
dovoljno kiseonika da bi sprečila pomeranje aerobne oksidacije prema anaerobnoj glikolizi”.
Po Roos-ovoj definiciji ishemija će se ispoljiti kada se miokardna cirkulacija toliko poremeti
da se to odrazi na pad kontraktilne funkcije miokarda.
Bez obzirea koja je definicija miokardne ishemije u pitanju, suština je u poremećenoj
ravnoteži između potreba za kiseonikom i mogućnostima snabdevanja moiokarda kiseonikom
usled promena koronarne cirkulacije a što je najčešće uzrokovano koronarnom
arterosklorozom.

3. ETIOLOGIJA
KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA
Ishemija miokardsa može nastati zbog organskih promena na koronarnim krvnim sudovima
(arteroskleroza – erozija, fisura ili rupture arterosklerotskog plaka), zbog funkcionalnih
promena (npr. vazospazam) ili njihovom kombinacijom.
Suština ishemije miokarda je u poremećenoj koronarnoj cirkulaciji koju prate mnogobrojni
metabolički, elektrofiziološki i funkcionalni poremećaji.Kiseonik, dospeo u područje otežane
koronarne cirkulacije se potroši za nekoliko sekundi pa se metabolizam usmerava ka
anaerobnoj glikolizi. Zbog nakupljanja anaerobnioh fosfata i adenozina oslobođeni ATP
nedovoljan je za energetski metabolizam kardiomiocita, što uzrokuje acidozu i osmotsko
opterećenje sa posledičnim elektrofiziološkim promenama i pojavu poremećaja srčanog
ritma. Zbog nedostatka ATP inhibisana je i Na+ / K+ pumpa usled čega dolazi do povećanja
ekstracelularnog K+ i remećenja membranskog potencijala. Zbog nastale acidoze nastaje
oštećenje mitohondrija, smanjena je produkcija ATP-a a fosfolipidi enzimi remete integritet

8
membrane kardiomiocita. Nakupljanje organskih fosfata i laktata dalje dovodi do kontraktilne
disfunkcije miokarda.

Glavni uzrok smanjena protoka krvi kroz koronarne arterije (otežano snabdevanje miokarda
kiseonikom) je u 90% slučajeva arteroskleroza koronarnih arterija. Arteroiskleroza je
degenerativno oboljenje velikih i srednjih arterija, sa promenama na intimi, te dolazi do
stvaranja fibroznog (arteromatoznog) plaka i nagomilavanja masnoća ( holesterol, LDL
lipoproteina, triglicerida ) ispod njegove površine, tako da se postepeno smanjuje lumen
krvnog suda. Smatra se da arteroskleroza nastaje kao “odgovor zida arterije na oštećenje”
njenog endotela.
Povreda endotela, ima za posledicu zapaljenje krvog suda (vaskulitis) koju sledi proliferacija
fibroznog tkiva. Najverovatniji uzroci povrede endotela su hemijski (hiperholesterolemija,
hiperglikemija itd. ) ili mehanički (hipertenzija). Oksidovani LDL – holesterol aktivira
inflamatorne procese , i dolazi do aktivacije monocita.Ovi cirkulišući monociti infiltriraju
intimu krvnog suda, i kao tkivni makrofazi preuzimaju LDL – holesterol, i postaju “penaste
ćelije”.
Filtracijom i akumulacijom serumskih lipoproteina (LDL, holesterola i triglicerida) unutar
intime zida krvnog suda, nastaje najranija patološka lezija , tzv. Arterosklerotična masna
pruga.Masna pruga može prerasti u fibrozni plak, kao rezultat progresivne lipidne
akumulacije i proliferacije glatkih mišićnih ćelija.Glatke mišićne ćelije su odgovorne za
depoziciju vezivnog tkiva u vidu fibrozne kape, koja pokriva strukturu plaka. Formiranjem i
rastom fibroznog plaka nastupa vaskularno remodelovanje, sužavanje-opstrukcija lumena
krvnog suda, nastaju smetnje u ptotoku krvi u smanjena oksigenacija ciljanih tkiva.
Arteroskleroza je proces koji nastaje delovanjem brojnih faktora rizika, a klinički simptomi
se javljaju kada je proces u odmakloj fazi. Na neke faktore rizika koji utiču na proces
arteroskleroze se ne može uticati ( kao što su nasleđe, starost, pol ), dok je na većinu faktora
rizika ipak moguće uticati odnosno miodifikovati promenom načina života. Na slikama 1 i 2
prikazana je arteroskleroza koronarnih arterija.

9
Slika 1.Lezija i delimično suženje krvnog suda u koronarnoj bolesti.

Slika 2.Potpuna okluzija koronarne arterije

Tromboza takođe može dovesti do smanjenja lumena krvnog suda ili potpune okluzije
srčanih arterija. Najčešće se javlja usled pucanja asrterosklerotskog plaka i oslobađanja
trombogenog materiala, koji dovodi do agregacije trombocita i pojave tromboze. Tada može
doći do kritične stenoze i smanjena lumena srčanih arterija za 75-99% kada se iscrpljuju sve

10
mogućnosti za kompenzaciju srčane cirkulacije. Suženje koronarnih arterija od 100% je
potpuno začepljenje koronarnih arterija.
Grčevi tj.spazam koronarnih arterija takođe mogu dovesti do suženja njihovog lumena i
pojave simptoma koronarne bolesti srca (npr. Prinzmetalova angina).

Retki uzroci koronarne bolesti srca su: embolije (tromboembolije), vaskulitisi, kongenitalne
anomalije koronarnih arterija.
Sama ishemija miokarda nastaje kada se aktiviraju anaerobni procesi dobijanja energije npr.
glikoliza, što dovodi do stvaranja mlečne kiseline (laktata), što uzrokuje regionalnu acidozu.
Zbog smanjenog snabdevanja kiseonikom, dolazi do hipoksije i acidoze, kontraktilnost
srčanog mišića se smanjuje, i povećava se pritisak u njemu. Zatim dolazi do aktivacije
simpatikusa, koji uzrokuje povećanje perifernog otpora, srčane frekvence i snage, čime
potrebe srca za kiseonikom dodatno rastu. Ukoliko ishemija traje do ½ sata, a zatim se
otklanjanjem uzroka koji su je izazvali ili uzimanjem leka povuče, sa ponovnim
uspostavljanjem dovoljnog protoka sve nastale promene se povlače. Međutim, kada ishemija
traje duže od ½ sata, promene koje se dešavaju prestaju da budu reverzibilne, postepeno
prelaze u nekrozu ( izumiranje srčanih čelija) koja zahvata sve veći deo miokarda, što se
manifestuje kao akutni infarct miokarda. 13-39

4. KLINIČKEMANIFESTACIJE
ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA
U doslovnom prevodu “angina pektoris” znači stezanje grudnog koša.Opisao ju je
Haberden još 1768.godinei dao joj je ime koje i danas nosi. Bol je najzraženiji simptom
ishemiojske bolesti srca. Posebno su važne skledeće karakteristike bola: lokalizacija i
propagacija, karakter, dužina trajanja, provokacija i način prestajanja bola. Bol je obično
stalna, duboka, retrosternalna u vidu stezanja a bolesnik može da je oseća i u vidu pritiska
parasternalno levo, kao neki teret u grudima ili kao žarenje. Ponekad se širi u neporednu
okolinu, prema levom ramenu i levoj ruci, posebno u području ulnarnog živca.Širenje bola
može biti atipično tj.u obe ruke, samo u desnu ruku, u donju vilicu, zube, vrat, teme,
supraskapularno ili prema abdomenu.

11
 Trajanje bola je često kraće od 5 minuta, retko traje duže od 15 minuta. Bol se obično javlja
naglo, u toku fizičkog ili psihičkog naprezanja, nakon obilnih obroka, ili nakon izlagnja
hladnoći i vetru.
Ishemijska bolest može biti simptomatska i/ili asimptomatska. Manifestacije ishemijske
bolesti srca mogu se klasifikovati u sledećih pet kategorija: angina pektoris, infarkt
miokarda, srčana insuficijencija, poremećaji srčanog ritma i iznenadna smrt. Savremena
podela međutim razlikuje sledeća stanja:

1. Konvencionalni ishemijski sindromi:

a. Angina pektoris u naporu (klasična angina)

b. Angina pektoris u miru (vazospastična angina)

2. Akutni koronarni sindrom:

a. Nestabilna angina pektoris

b. Ne-transmularni infarkt miokarda ( non-Q infarkt miokarda, NSTEMI )
c. Transmularni infarkt miokarda ( Q infarkt miokarda, STEMI )

3. Novi ishemojski sindrom:

a. ošamućeni miokard (stunned myocardium)

b. hibernirani miokard
c. prekordicionalna ishemija

4.1. Klasifikacija angine pektori

Stepen težine Opis
Pri normalnom naporu se ne javlja angina, javlja se samo pri
I stepen
teškom naporu.
Angina se javlja pri manjem naporu. (npr. kod penjanja uz
II stepen
stepenice ili hodanja uzbrdo).
III stepen Angina se javlja pri minimalnom naporu, u toku obavljanja

12
 svakodnevnih kućnih poslova.
Anginozni napadi se javljaju pri minimalnom naporu, ali takođe
IV stepen
i u mirovanjuu.
Težina koronarne bolesti srca je prema klasifikaciji kanadskog udruženja za kardiovaskularne
bolesti ( Canadian Cardiovacularis Society) podeljkena a 4 stepena tezine:

Postoje brojne podele nestabilne angine pektoris a smatr se da je za kliničku praksu

najprikladnija Braunwald-ova klasifikacija. Potežini, nestabiln angina pectoris se deli na:
- Klasa I(uključuje nov početak teškog ili ubrzanog oblika angine pektoris, koji traje manje od
dva meseca i bez anginoznih bolova u mirovanju)
- Klasa II (uključuje anginozne bolove u mirovanju tokom prethodnih meseci ali ne unutra
pooslednjih 48 časova)
- Klasa III (uključuje angina pektoris u mirovanju, unutar poslednjih 48 časova)

Podela nestabilne angine pektoris po kliničkim okolnostima:

- Klasa A(sekundarna nestabilna angina pektoris ), vansrčani uzroci koji dovode do infarkta
miokarda.
- Klasa B(primarna nestabilna angina pektoris ), u odsustvu vansrčanih uzroka.
- Klasa C ( postinfarktna angina pektoris ), dve nedelje nakon preležanog infarkta miokarda.

Podela nestabilne angine pektoris prema intezitetu primenjenog lečenja:

- Bez lečenja
- Uobičajeno lečenje
- Maksimalno lečenje uz intravensku primenu nitrata

5. OBLICI KORONARNE BOLESTI

SRCA

13
 5.1. STABILNA ANGINA PEKTORIS

U patofiziološkoj osnovi se nalazi stabilna arterosklerotična pločica, a simptomi su u

vidu stabilne angine pektoris. Karakteriše se kratkotrajnim anginoznim bolovima, koji su
izazvani naporom, stresom, hladnoćom, uzbuđenjem iobično prolaze sa prestankom napora.
Anginozni bol ima tipičnu lokalizacju, karakter, širenje, intezitet i prateće simptome.Tipična
lokalizacija je iza srednjeg dela grudne kosti. Bol je obično tupog karaktera u vidu stezanja,
pritiska, pečenja, kao osećaj težine ili jakog intenzivnog bola. Širenje bola je takođe
karakteristična, bol se širi u levu, ređe desnu ruku, vrat, donju vilicu, leđa i stomak, slika 3.

Slika 3.Karakteristično širenje anginoznog bola.

Intezitet bola može biti različit, obično se postepeno pojačava, a traje 1 - 10 minuta, retko
duže. Bol je obično praćen hladnim preznojavanjem,, malaksalošću, kao i osećanjem straha
od bliske smrti.
Tegobe se javljaju samo kod određenog sepena fizičkog ili psihičkog napora, pri manjem
naporu se ne javljaju. Npr.pri penjanju uz stepenice, trčanju, nošenju tereta, izlazak na
hladan vazduh, čišćenje snega, guranja kola, seksualnog čina. Anginozne bolove bolesnik
14
 može da kontroliše izbegavanjem napora ili stanja koji ih izaziva, što mu daje mogućnost da
kontroliše tegobe. 13-42
Lečenje stabilne angine pektoris podrazumeva promenu stila života, korekcija faktora rizika i
medikamentno lečenje.
Apsolutno je potrebno bolesnika edukovati o postojećoj bolesti i uticati na kontrolu faktora
rizika, lečiti prateće bolesti ili stanja koja mogu da potenciraju nastanak angine pektoris i
objasniti adaptaciju na fizičku aktivnost u odnosu na učestalost i aktivnost angine pektoris.

Lekovi koji se koriste u lečenju ishemijske bolesti srca mogu da se podele u sledeće grupe:

1..Nitrati (nitroglicerin), su prvi izbor u napadu, u obliku lingvaleta ili spreja, stavlja se ispod
jezika, ima dejstvo za 1-2 miuta i može se ponoviti za 10 minuta.
2, Blokatori-beta adrenergičkih receptora ( bisoprolol, nebivolol,metoprolol )
3 .Antagonisti kalcijumskih kanala ( nifedipin, verapamil, diltiazem )

4. Antitrombocitna terapija ( acetilsalicilna kiselina, klopidogrel, tiklopidin )

5. Antikoagulantna terapija (prema posebnim aplikacijama)

5.2.AKUTNI KORONARNI SINDROM

Akutni koronarni sindrom (AKS) je kliničko stanje kojem je u podlozi naglo nastala,
kritična ishemija miokarda i podrazumeva dva entiteta – nestabilna angina pectoris i akutni
infarkt miokarda. Njihovo međusobno razlikovanje temelji se na laboratorijskoj potvrdi, ili
utvrđivanjem nekroze miokarda tj. povišenim (infarkt miokarda) ili normalnim (nestabilna
angina pektoris) serumskim vrednostima troponina T ili I (cTnT, cTnl) odnosno BM-frakcije
keratin kinaze (CKMB).
U kom pravcu će se odvijati ovaj patološki proces zavisiće od mnogobrojnih činilaca, od
kojih se na neke od njih ne može uticati dok se na neke može, a važu ulogu će imati svaki
činilac: od samog pacijenta i njegove okoline, preko lekara, osoblja i tehničke osposobljenosti
vanbolničke službe i tehničke osposobljenosti bolničke službe.

15
5.2.1 Nestabilna angina pektoris

Pojam nestabilna angina, označava tegobe u vidu anginoznih bolova koje se javljaju
pri malom naporu, i koji ne reaguju uvek na primenjenu terapiju. Za razliku od stabilne
angine pektoris, granica napora kod koje tegobe nestaju je sve manja. Bolovi se javljaju pri
neznatnom naporu, pa i u mirovanju, a nekada bolesnika bude i noću, pa je pacijent sve
ograničeniji u svojim aktivnostima. Anginozni bol ima istu lokalizaciju i karakter kao kod
stabilne forme, ali mu je intezitet jači i duže traje (od 10 minuta do pola sata). Često bol ne
prestane posle jednog nitroglicerina, pa bolesenik mora da uzme i drugu lingvaletu.Bol može
da prati hladno preznojavanje, izrazita malaksalost i osećaj bliske smrti.Takođe može da se
javi i osećaj lupanja srca, preskakanje, nesvestica, gušenje, muka, povraćanje.U biohemijskim
analizama registruju se referentne vrednosti enzima (CKMB, troponin).
U terapiji su indikovani antitrombocitni lekovi, vrlo često i kombinovana terapija
acetilsalicilnom kiselinom i klopidogrelom. Takođe standardni lekovi su beta-blokatori ili
kalcijumski antagonisti, sedativi, nitrati a vrlo često i inhibitori angiotenzin konvertujućeg
enzima, odnosno blokatori AT receptora (ARB).
Pristup lečenju mora biti individualantj.moramo delovati na uzrok, ukloniti predisponirajuće
faktore, i pokušati tretirati nestabilnu angina pektoris opštim merama iodgovarajućim
lekovima. Opšte mere podrazumevaju odgovarajući način života, ishranu, fizičku aktivnost,
edukacija bolesnika o pravilnom uzimanju lekova i samokontroli.
Neinvazivno lečenje obuhvata lečenje riziko-faktora, suzbijanje akutnog napada pektoralne
angine, lečenje stabilne angine pektoris. Invazivno lečenje obuhvata primarnu koronarnu
intervenciju balon dilatacijom, implatacijom stenta, ili kao zadnja mogućnost bypass-om.
Za uspešan rad i procenu, komunikacija ima važnu ulogu, čoveka treba posmatrati
individualno i na temelju toga vršiti procenu ljudskih potrteba 13-46.

5.2.2. Infarkt miokarda

Akutni infarkt miokarda definiše se kao nekroza srčanog mišića, nastala kao posledica
smanjenja, a najčešće potpunog prekida protoka krvi kroz koronarne arterije.Ireverzibilna
ishemija miokarda progredira do nekroze miokarda, a dovodi do funkcionalnih, kasnije i

16
patoanatomskih promena odnosno gubitka srčanog tkiva. Akutni infarkt miokarda
karakteriše trajno oštećenje, za razliku od stabilne i nestabilne angine pektoris (koji su takođe
klinički oblici ishemijske bolesti srca) kod kojih je ishemija reverzibilna 30-42.

Akutni infarkt miokarda je najčešće uzrokovan rupturom arterosklerotskog plaka, što

uzrokuje agregaciju trombocita, akutnu intravaskularnu trombozu i opstrukciju protoka krv.
Uzrok naglog prekida koronarne cirkulacije najčešće je arterosklerotična lezija koronarne
arterije, sa rupturom endotela. U patogenezi akutnog infarkta miokiarda najvažniju ulogu
imaju arterosklerotični izmenjen zid koronarne arterije, veliko lipidno jezgro i tanak fibrozni
prekrivač ateromske ploče, fizički, psihički i metabolički strers i vazokonstrikcija.Naglom
rupturom vulnerabilnog plaka ubrzan je nastanak fatalnih koronarnih tromba. Izgleda da tri
četvrtine tromba vezanih za infarkt nastaje preko plakova koji uzrokuju blagu do umerenu
stenozu pre infarkta ili trombolize. Teške forme stenoze su verovatno podložnije pojavi plaka
koji dovode do infarkta u odnosu na blage forme. Infarkt miokarda koji nastaje usled potpune
okluzije koronarne arterije, nastaje nakon 15-30 minuta. Reperfuzija i kolateralni krvni
sudovi mogu da sačuvaju miokard od nekroze. U zaisnosti od dijametara i značaja zahvaćenih
koronarnih arterija i od dužine vremenskog perioda u kojem je došlo do poremećaja
koronarne cirkulacije, dogodiće se perfizione metabolićke, funkcionalne promene a zatimi do
elektrokardiografskih i kliničkih promena.

5.2.3. Iznenadna srčana smrt

Svetska zdravstvena organizacija definiše naprasnu smrt kao netraumatsku, neočekivanu,

neprovociranu smrt osobe kod koje je moglo, ali nije morala da postoji osnovna
preegzitirajuća bolest a koja umire u roku od 6 sati od terminalnog događaja.
Iznenadna srčana smrt je prirodna, neočekivana smrt usled srčanih uzroka, nastala iznenada,
u vremsnkiom razmaku od jednog sata od početka tegoba. Ključni termini su priridna, brza i
neočekivana.Najčešći mehanizam nastanka smrti su poremećaji srčanog ritma.Etiološki
uzroci mogu biti koronarna bolest, hipertrofična obstruktivna kardiomiopatija, sindrom
produženog QT intervala itd. Šematski prikaz ishemije, lezije i nekroze miokarda prikazan je
na slikama 4 i 5 .

17
Slika 4. Prikaz ishemije, lezije i nekroze (srce na poprečnom preseku):
Legenda: 1. Zdravi srčani mišić, 2. Ishemija, 3. Lezija, 4. Nekroza

Slika 5. Infarkt miokarda

18
6. OSNOVNI PRINCIPI PREVENCIJE
U zaustavljanju nepovoljnog trenda kardiovaskularnih oboljenja, najveći značaj treba da ima
primarna prevencija. Najbolji rezultati se mogu postići putem interventnih programa
zajednice koji uključuju mere promocije zdravlja, prevencije i kontrole. Ovi programi mogu
biti samostalni ili u sastavu širih programa prevencije masovnih nezaraznih bolesti.
Prevencija kardiovaskularnih bolesti doprinosi ukupnom poboljšanju zdravstvenog stanja
stanovništva jer utiče na smanjivanje najznačajnijeg zdravstvenog problema savremenog
društva.
Svetska zdravstvenma organizacija je definisala zdravlje kao “stanje potpunom fizičkog,
mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nesposobnosti” . Prevencija
podrazumeva mere za unapređenje i očuvanje zdravlja, ili mere za ponovno uspostavljanje
narušenog zdravlja. Ako sve ovo nije moguće, onda je usmerena ka usporavanju nepovoljnog
toka i ishoda bolesti. Vrste prevencije koronarnih bolesti su premordijalna, primarna,
sekundarna i tercijarna , slikja broj 6.

19
 Slika 6. Nivoi prevencije

1. Primordijalna prevencija je skoro definisan pojam, zahvaljujući novim saznanjima o

epidemiologiji kardiovaskularnih bolesti. Cilj primordijalne prevencije je sprečavanje
nastanka uslova u društvu za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja i uspostavljanje
ekonomskih, socijalnih i bihejvioralnih uslova sredine za stvaranje takvih uslova. Na žalost,
mogućnosti za primordijalnu prevenciju dosta su ograničene, jer su mnogi faktori rizika
prisutni u većini zemlja.

2. Primarna prevencija ima za smanjenje incidencije bolesti. Ona obuhvata postupke koje
treba sprovesti kako ne bi došlo do bolesti. Prevencija od kardiovaskularnih bolesti u
primarnoj prevenciji zasniva se na dve strategije koje se istovremeno primenjuju:
populaciona strategija i strategija visokog rizika.

Populaciona strategija primenjuje se na celokupno stanovništvo. Njen cilj je da izmeni loše

navike stanovmnika koji su osnovni uzroci masovne pojave kardioaskularnih bolesti (ishrana,
puišenje, fizička aktivnost), odnosno da kod dece i omladine formira zdrav način života i

20
 ponašanja.Među faktorima rizika koji se mogu modifikovati najznačajniji su pušenje,
nepravilna ishrana I fizička neaktivnost.Zdravstveno obrazovanje i druge mere koje su
orjentisane na celu populaciju su od najvećeg socio-ekonomskog značaja za smanjivanje
KVB u nekoj zajednici.
Strategija visokog rizika je okrenuta pojedincu, i ona se bavi identifikacijom pojedinca sa
visokim rizikom za nastanakkardiovaskularnih oboljenja, ovo podrazumeva mere za
smanjivanje faktora rizika injihovom blagovremenom tretmanu. U ovom pristupu direktnu
ulogu imaju kliničari i zdravstveni radnici, da sprovedu skrining-otkrivanje i preventivne
procedure kod osoba sa povišenim rizikom za nastanak KVB. Zdravstvena nega, sa danas
raspoloživim akademskim obrazovanim kadrovima (organizatori zdravstvene nege) daje
velike mogućnosti u unapređivanju primarne prevencije, dijagnoze i lečenja
kardiovaskularnih bolesti, i poboljšanju efekta edukacije.

3. Sekundarna prevencija, podrazumeva mere radi ranog i pravovremenog otkrivanja

oboljenja, brzok i uspešnog interesovanja, i mere usmerene protiv progresije ili recidiva kod
osoba koji već imaju klinički razvijenu koronarnu bolest. Tako primarna prevencija
označava prevenciju same arteroskleroze, dok sekundarnu prevenciju ishemijske bolesti srca
čini lečenje, tj.usporavanje procesa arteroskloroze, kao i medikamentno, interventno
kardiološko i kardiohirurško lečenje.

4. Tercijarna prevencija ima za cilj ograničavanje nesposobnosti i rehabilitaciju osoba sa već

razvijenom bolešću i poboljšavanje kvaliteta života. Ona prktično podrazumeva adekvatno
lečenje. Kardiološka rehabilitacija je proces osposobljavanja srčanih bolesnika za obavljanje
aktivnosti svakodnevnog života, kojeg čine dugotrajni program koji uključuju telesnu
aktivnost, savetovanje vezanio za modifikaciju faktora rizika i edukaciju 13-44.

7. FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ

KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA
Faktori rizika predstavljaju stanja, oboljenja ili navike uz koje se pojedini zdravstveni
problem javljaju znatno češće. Nekada su samo doprinosni činiocinastanka bolesti, a nekada i
direktni uzročnici. Glavni faktori rizika su oni za koje su istraživanja pokazala da znatno
povećavaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Ostali faktori su povezani sa povećanim

21
 rizikom, ali njihov značaj i učestalost jos uvek nisu precizno utvrdjene, to su tzv.
doprinosni/predisponirajući faktori rizika.

Glavni faktori rizika za ishemijsku bolest srca i razvoj arteroskleroze su:

- Pušenje
- Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak)
- Dislipidemija odnosno hiperlipidemija, naročito povišene vrednosti LDL-holesterola i nizak
HDL holesterol
- Šećerna bolest
- Starije životno doba (muškarci >55 godina i žene nakon menopause >65 godina)

Predisponirajući faktori rizika za razvoj arteroskleroze i koronarne bolesti su:

- Gojaznost
- Nedovoljna fizička aktivnost
- Pozitivna porodična anamneza (genetska predispozicija)
- Psihosocijalni faktori (stres)

Faktore rizika mozemo podeliti i na osnovu toga da li možemo uticati na njih preventivnim
merama ili ne. Kada postoji više faktora rizika, njihov zajednički efekat se ne izačunava
prostim sabiranjem, već je efekat daleko lošiji , tabela 5 i 6.

Tabela 5. Prevalencija faktora rizika kod stanovinika Srbije, 2000.i 2006.godine

22
Tabela 6. Godine života korigovane u odnosu na nesposobnost( u DALY- ima na 1000 stanovnika* ) za pojedine
faktore prema polu, Srbija 2000. godine

8. INTERVENTNE MERE I AKTIVNOSTI

U CILJU MODIFIKACIJA RIZIKA

23
 U cilju otkrivanja prisutnih faktora rizika, pri kontaktu sa pacijentom potrebno je sprovesti
sledeće postupke:
1. Anamneza (lična i porodična)
2. Fizikalni pregled: pregled po sistemima, merenje krvnog pritiska i antropometrijska merenja
(telesna masa, telesna visina, obim struka)
3. Dijagnostičke procedure:
- Biohemijske analize krvi i urina (krvna slika, hematokrit, glikmija, Na, Ca, K, urea, kreatinin,
troponin i dr.)
- Kompletan lipidni status (ukupni holesterol, HDL – holesterol, LDL – holesterol, trigliceridi i
dr.)
- Elektrokardiografija- snimanje električnih potencijala srca sa površine tela.
- Druge dopunske analize

Ovi postupci doprinose identifikovanju glavnih faktora rizika (hipertenzija, pušenje,

dislipidemija, starost, pozitivna porodična istorija), posebnih faktora rizika (povišene
vrednosti fibrinogena, homocisteina, mikroalbuminurija kod dijabetesa) i faktora rizika zbog
životnih navika (gojaznost, fizička neaktivnost, neadekvatan način ishrane, povećan unos
alkohola i soli).
U daljem postupku vrši se porcena desetogodišnjeg rizika smrtnosti od kardiovaskularnih
bolesti, kako bi se identifikovale osobe koje zahtevaju intenzivnu terapiju.
Postoji vfiše sistema za procenu opšteg kardiovaskularnog rizika. Ne postoji idealan sistem
ali je važno da na osnovu željenih faktora procenimo zdravstveno stanje osobe i verovatnoću
da u narednom period, obično 10 godinma, doživi neželjeni kadiovaskularni događaj.Procena
individualnog ukupnog kardiovaskularnog rizika može se sprovesti primenom modela
SCOREsistema (Systematic Coronary Risk Evaluation), koji uzima u obzir faktore rizika:
pol, godine, pušenje, sistolni krvni pritisak i ukupni holesterol. Granica visokog rizika
bazirana je na fatalnim kardiovaskularnim događajima, definisana kao rizik >5%, slika7.

24
Slika 7. SCORE (Systematic Coronary Risk Evaluation)

Pored ovog sistema, postoje I mnogi drugi kao npr. HeartScore, Procam itd 28-38.

8.1. FAKTORI RIZIKA NA KOJE MOŽEMO UTICATI

Postoje faktori rizika na koje možemo uticati, delovati i tretirati (promenom načina života,
uzimanjem lekova) , i na taj način prevenirati pojavu kardiovaskularnih bolesti. Najznačajni
od njih su povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL- holesterol, nizak HDL-holesterol,
diabetes mellitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost i dr. Iako to deluje
lako, redukovanje navedenih faktora rizika nije uopšte lako i zahteva podršku kako porodice,
okoline a po pravilu i samog društva.

25
8.1.1. ARTERIJSKA HIPERTENZIJA

Povišen krvni pritisak se definiše kao stanje koje karakteriše povćanje vrednosti sistolnog
pritiska iznad 140mmHg I dijastolnog iznad 90 mmHg. Povećani pritisak krvi vremenom
dovodi do a, što predstavlja pogodno tlo za taloženje masnih naslaga I stvaranje
arterosklrotskog plaka. Stvaranjem plaka, dolazi do suženja lumena krvnog suda što
uslovljava dalje povećanje krvnog pritiska. Pacijent sa povišenim krvnim pritiskom i ostalim
fizičkim faktorima rizika (pozitivna poordična anamneza, dijabetes, višestruki faktori rizika
vezani za životne navikekao što su gojaznost, pušenje ili bolesti bubrega), pripadaju visoko
rizičnim grupama.
Skrining za hipertenzijuse sprovodi jednostavnim merenjem vrednosti pritiska a pod
normalnim vrednostima smatraju se vrednosti sistonog <120 mmHg I dijastolnog <80
mmHg. Osobe koje pripadaju visokorizičnim grupama treba češće kontrolisati, tabela broj 7.

Tabela 7. Klasifikacija vrednosti krvnog pritiska prema preporukama udruženja kardiologa*:

Dijastolni
Kateorija Sistolni (mmHg)
(mmHg)
Optimalni <120 i <80
Normalni 120-129 i/ili 80-84
Visoki normalni 130-139 i/ili 85-89
Prvi stepen hipertenzije 140-159 i/ili 90-99
Drugi stepen hipertenzije 160-179 i/ili 100-109
Treći stepen hipertenzije ≥180 i/ili ≥110
Izolovana sistolna hipertenzija ≥140 i <90

* Kategorija krvnog pritiska (KP) se definiše po ustanovljenom kliničkom KP i po najvišem

nivou KP, bilo on sistolni ili dijastolni
Krvni pritisak se meri u sedećem položaju nakon odmora od 5 minuta, sa odgovarajućom
manžetnom. Pola sata pre merenja krvnog pritiska pacijent ne treba da jede, pije kafu,
alkohol, da puši ili da bude fizički aktivan. Za potvrđenu hipertenziju, treba odrediti stepen
ukupnog rizikaza kardiovaskularne bolesti. Posle pregleda procene apsolutnog

26
 kardiovaskularnog rizika (SCOREiliHeartScore) potrebno je preduzeti određene preventivne
mere i dati savet pacijentima, slika 8.

Slika 8.Merenje krvnog pritiska

Prvi korak je identifikacija visokorizičnih osoba i njihovo uključivanje u prevetivni program,

koji obuhvata korekcije telesne težine, promenu načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti.
Radi povećanja efikasnosti otkrivanja sprovode se sledeće aktivnosti:
- Javne akcije merenja krvnog pritiska (u domovima zdravlja, mobilnim automobilima, na
trgovima, seoskim mesnim zajednicama- pregledi bez zdravstvene knjižice).
- Sistemski pregledi odraslog stanovništva po radnim organizacijama, mesnim ambulantama ,
školama itd.
Kod potrebe lečenja hipertenzije treba preporučiti promenu životnog stila, što podrazumeva:
- Smanjenje prekomerne telesne mase kod gojaznih osoba
- Pravilnu ishranu: naročito smanjenje unosa soli manje od 5 gr/dan I alkohola
- Sprovođenje redovne umerene fizičke aktivnosti
- Prestanak pušenja
- Izbegavanje stresnih situacija
- Regulisanje dislipidemije (stroga dijeta)
- Upoznavanje sa medikamentnom terapijom i lečenjem preporučenom od strane kardiologa.

27
- U terapiji arterijske hipertenzije koriste se: diuretici, beta-blokatori, blokatori kalcijumskih
kanala, ACE inhibitori, angiotenzin II antagonisti i sedati 16-48.

8.1.2. PUŠENJE

Pušenje je značajan faktor rizika razvoja kardiovaskularnih bolesti srca, dejstvo zavisi
prvenstveno od količine dnevno popušenih cigaretai dužine pušačkog staža. Nikotin, kao
glavni sastojak duvanskog dima, uzrokuje povećanje vaskularnog tonusa i povećanje nivoa
kateholamina u organizmu, snižava nivo korisnog HDL holesterola. Nikotin sužava krvne
sudove, ugljen monoksid može da ošteti unutrašnjost krvnih sudova, što ih čini više
osetljivim na arterosklerozu.
Rizik za pušače za razvoj koronarne bolesti srca je 2-4 puta veća nego u nepušača. Učestalost
srčanog napada kod žena koje puše najmanje 20 cigareta dnevno je 6 puta veći nego u žena
koje nikada nisu pušile. Za muškarce koji puše, incidencija KVB je trostruko veća od
nepušača. Prestankom pušenja smanjuje se rizik od KVB za oko 50% u toku jedne godine, a
izjednačava se rizikom nepušača tek nakon 5-15 godina.
Za naviku pušenja treba pitati prilikom prvog pregleda i svakom pušaču treba savetovati da
prestane da puši, bez obzira na dnevnu količinu.
Odvikavanje od pušenja je težak i kompleksan proces, pa ipak mnoge osobe to učine bez
specijalnih programa ili lečenja. Savet daje najbolje rezultate kod osoba koje su spremne i
motivisane za prestanak pušenja i kojima je podrška potrebna.
Kratko ponavljanje o kardiovaskularnim rizicima i štetnosti pušenja uz popularnu literature je
od posebnog značaja. Potrebno je da lekari isestre daju primer pacijentima time što isami ne
puše. Podrška bračnog druga i porodice je veoma važna kod prestanka pušenja.
Pacijentu treba pomoći tokom perioda odvikavanja kako bi opstao u svojoj odluci.
Prevencija i prestanak pušenja je najefikasnija mera unapređenja zdravlja, jer je pušenje
povezano sa mnogim bolestima, tako prestanak pušenja ima koristi u smanjivanju rizika za
nastanak malignih bolesti, koronarnih bolesti, hroničnih opstruktivnih bolesti pluća i
moždanog udara.
U cilju prevencije treba sprovoditi:
- Edukativne programe, za decu i mlade kako bi se opredelili za život bez cigareta.
- Informisanje stanovništva o štetnom delovanju duvanskog dima.
- Zabrana reklamiranja duvanskih proizvoda.
- Osiguranje radnog i životnog prostora od duvanskog dima.

28
- Obezbeđenje stručne, medicinske i psihološke pomoći, onima koji žele da prestanu sa
pušenjem i primena programa za odvikavanje od pušenja.
- Obeležavanje duvanskih proizvoda porukama a kasnije i fotografijama patološki izmenjenih
organa pušača.

Slika 9. Štetni efekti duvanskog dima

8.1.3. LIPIDI I LIPOPROTEINI

Dokazano je da osobe sa povišenim nivoom ukupnog holesterola u serumu imaju veći rizik za
razvoj ishemijskih bolesti. Porastom koncentracije ukupnog LDL holesterola raste i rizik za

29
razvoj arteroskleroze i ishemijske bolesti srca. Aterogene efekte LDL holesterola pojačavaju
niske vrednosti HDL holesterola, pušenje, hipertenzija i šećerna bolest. Lipoproteini bogati
trigliceridima dovode do ubrzane arteroskleroze. Snižavanjem nivoa HDL holesterola raste
rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Skrining lipidskog i lipoproteinskog statusa: Treba započeti u 20. godini života.
Potrebno je odrediti nivo ukupnog holesterola, HDL – holesterola, triglicerida i izračunati
LDL – holesterol. Radi se kompletan lipidski i lipoproteinski status kod bolesnika sa
kardiovaskularnom bolešću i/ili šećernom bolešću, i kod osoba sa visokim ukupnim rizikom
(hipertenzija, porodična anamneza, gojaznost).
Kod bolesnika koji imaju nizak rizik i nizak nivo ukupnog i LDL – holesterola, provera
lipidskog i lipoproteinskog statusa vrši se na 5 godina. Krv za određivanje lipidskog i
lipoproteinskog statusa treba uzeti našte, 12-14 sati posle gladovanja, slika broj 10.

Slika 10. Prikaz normalnog i povišenog lipidskog sastava u krvi

Preporuke Odbora za lipide Endokrinološke sekcije Srpskog lekarskog društva i Udruženja za

arterosklerozu Srbije, objavljenih kao Vodič za dijagnostikovanje i lečenje lipidskih
poremećaja, Nacionalni vodič za zdravstvene profesionalce 2011.godine prikazane su u tabeli
broj 8.

30
 Tabela 8. Klasifikacija parametara lipidskog i lipoproteinskog statusa

Ukupni holesterol Poželjne <5,2 mmol/l

Granično visoke 5,20 – 6,19 mmol/l
Visokorizične ≥6,20 mmol/l
Trigliceridi Poželjne <1,7mmol/l
Granično visoke 1,7 - 2,29 mmol/l
Visokorizične ≥2,30 mmol/l
HDL-holesterol Poželjne ≥1,60 mmol/l
Graničan rizik 1,01 – 1,59 mmol/l
Visokorizične ≤1,00 mmol/l
LDL-holesterol Optimalan <2,6 mmol/l
Poželjan <3,4 mmol/l
Granično visoke 3,4 – 4,1 mmol/l
Visokorizične ≥4,10 mmol/l

Nakon skrininga treba preduzeti određene preventivne aktivnosti:

Lečenje hiperlipidemije sprovodi se odgovarajućom dijetetskom ishranom, povećanjem
fizičke aktivnosti i uopšte promenom dosadašnjeg stila života.
Aktivnosti primarne prevencije su:
- definisanje programa kontrole i postavljanje ciljeva,
- edukacija stanovništva (posebno dece i omladine) o značaju pravilne ishrane i zdravih stilova
života,
- otkrivanje osoba sa dislipidemijama,
- održavanje ukupnog holesterola nižim od 5mmol/l, I LDL – holesterola nižim od 3mmol/l,
- održati HDL holesterol višim od 1mmol/l i triglicerida nižim od 2mmol/l

1. Pravilnom ishranom
2. Održavanjem telesne težine u normalnim granicama (da BMI bude 20-25 kg/m2)
3. Zadovoljavajućom fizičkom aktivnošću, odnosno takvom fizičkom aktivnošću u toku dana
pri kojoj se osoba najmanje 30 minuta bavi nekim poslovima pri kojima se oznoji ili zaduva.

31
Primarna prevencija se obavlja na nivou primarne zdravstvene zaštite, davanjem saveta svim
korisnicima zdravstvenih usluga, a posebno onima koji imaju druge faktore rizika za
koronarno oboljenje, o tome kako treba da se ponašaju da bi se sprečio nastanak
dislipidemija.
Aktivnost preko programa promocije zdravlja u predškolskim ustanovama i školama,
sprovođenjem kampanja i različitih akcija. Pri tome uloga mass-medija je od posebnog
značaja. Obzirom na to da faktori rizika za kardiovaskularna oboljenja počinju da deluju u
detinjstvu, sa primarnom prevencijom treba početi još od najranijeg uzrasta. U tom smislu
pravilna ishrana u vrtićima i školama , kao i povećanje fizičke aktivnosti predškolske dece i
đaka su od posebno velikog značaja. Deci u predškolskim ustanovama, trebalo bi obezbediti
svakodnevno fizičko vežbanje, a deci u osnovnim i srednjim školama svakodnevne časove
fizičkog vaspitanja. Ukazati na to, da prilikom kupovine hrane obavzno provere energetsku
vrednost, sadžaj masti i holesterola namerinica, da bi lakše izabrali proizvod najprihvatljiviji
za njihovo zdravstveno stanje.
Prvi korak u lečenju hiperlipoproteinemija jeste promena načina ishrane i nivoa fizičke
aktivnosti. Dijeta nije samo redukcija telesne težine, već stil života i ne može biti
privremena . Zato je u sestrinskom pristupu sa ovakvim bolesnicima najvažniji deo edukacija
o ishrani. Ishranu je potrebno prilagoditi vrsti poremećaja i uskladiti sa dosadašnjim životnim
navikama. Potrebno je predložiti raspored obroka i kalorisjki unos i zajedno sa bolesnikom
definisatiterapijski cilj. Definisanje malih, lako ostvarivih ciljeva, daje dodatnu motivaciju i
omogućuje dalju uspešnu saradnju lekara i sestre sa bolesnikom. Uspeh lečenja prvenstveno
zavisi od pravilne ishrane i pridržavanja sledećih upustava:
-telesnu masu dovesti u granicu normale,
-svakodnevno se baviti fizičkom aktivnošću,
-smanjiti unos kuhinjske soli i šećera i izbaciti alkohol,
-ostaviti pušenje,
-koristiti isključivo hladno ceđena ulja,
-konzumirati manje mesa, zameniti gasa morskom ribom ili sojom,
-povećati unos dijetalnih vlakana(integralnih žitarica, povrća, voća u sirovom obliku).

Sekundarna prevencija tj.lečenje dislipidemije podrazumeva:

1. Dijetoterapija
2. Povećanje fizičke aktivnosti pacijenta
3. Medikamentozna terapija
32
Grupe medikamenata koje se mogu koristiti u lečenju lipidskih i lipoproteinskih poremećaja:
-inhibitori HMG-CoA reduktaze (statini) su hipolipidemici prve linije u dostizanju ciljnih
vrednosti LDL – holesterola. Imaju dodatni antitrombotski i antiproliferativni efekat i
doprinose stabilizaciji aterosklrotske ploče.
-derivati fibrične kiseline (fibrati)
-derivati nikotinske kiseline
-jonski izmenjivači i inhibitori apsorpcije holesterola

Osnovni cilj lečenja hiperlipidemije nije samo sniženje lipida već produženje života
bolesnika i poboljšanje kvaliteta života 27-46.

8.1.4. DIABETES MELLITUS

To je metabolička bolest koja se odlikuje postojanjem hiperglikemije zbog defekta u sekreciji

insulina (apsolutno ili relativno), uzrokovano genetskim i brojim faktorima okoline koji
najčešće deluju udruženo. Diabetes mellitus predstavlja značajan faktor rizika za nastanak
ishemijske bolesti srca, često se javlja udruženo sa hiperlipidemijom, povišenim krvnim
pritiskom.
Izraziti oksidativni stres dovodi do oštećenja bazalne membrane krvnog suda, a time i do
izmenjene funkcije i dolazi do razvoja ubrzane arteroskleroze.
Bolesnici sa tipom 2 dijabetesa imaju rizik nastanka koronarnih događaja (infarkta miokarda
i KV smrtnosti) poput rizika koji imaju bolesnici sa postojećom kardiovaskularnom bolesti
bez šećerne bolesti. Iz tih razloga, tip 2 dijabetesa je definisan kao KVB ekvivalent, slika 11.

33
 Slika 11. Prikaz sniženog, normalnog i povišenog šećera u krvi

Šećerna bolest se dijagnostikuje na osnovu kriterijuma koji podrazumevaju:

- Glikemija našte >7mmol/l
Glikemija našte se određuje u plazmi najmanje 8 sati posle poslednjeg obroka.
- Glikemija u bilo kom slučajnom uzorku krvi >11,1 mmol/l, uz prisustvo karakterističnih
simptoma (poliurija, polidipsija, redukcija telesne mase).
- Vrednost glikemije u toku OGTT (oral glucose test tolerans) ( >11,1 mmol/l u 120. minutu
testa)
Skrining dijabetesa tipa 2 podrazumeva određivanje glikemije našte u osoba starijih od 45
godina, u periodima od 3 godine.
Aktivnosti primarne prevencije podrazumjevaju:
-identifikaciju rizične populacije
-edukacija o samoj bolesti kroz brojne grupne metode zdravstvenog vaspitanja,
-redovnu kontrolu glikemije,
-informisanje o načinu lečenja:

Dijeta, smanjenje telesne težine i povećana fizička aktivnost su prve potrebne mere lečenja u
kontrolisanju nivoa glukoze u krvi kod oba tipa dijabetesa. Kod bolesnika sa dijabetesom tipa
I neophodna je terapija insulinom, a kod tipa II ako promena načina života ne daje
odgovarajuće smanjenje šećera, priimenjuje se terapija oralnim hipoglikemicima, ako je
potrebno i terapija insulinom.

34
 Samostalna kontrola, tj.samostalno merenje nivoa glukoze u krvi je neophodna mera za
uspešnu terapiju kod bolesnika sa tipom I. Samostalno merenje nivoa glukoze u krvi je
potrebno i kod bolesnika sa tipom II, na terapiji sa oralnim antiglikemicima ili insulinom.
Bolesnike sa tipom I diabetes mellitusa (insulin zavisni):
- Pravilno edukovati za aplikaciju insulin.
- Potrebno edukovati i članove porodice za prepoznavanje simptoma i znakova hiper odnosno
hipoglikemije i pravilnu aplikaciju insulin.
- Neophodna je i obuka za samostalnu kontrolu,samostalno merenje nivoa glukoze u krvi sa
ciljem sprečavanja akutnih i hroničnih komplikacija šećerne bolesti.

8.1.5. GOJAZNOST

Predisponirajući faktor rizika za razvoj ateroskleroze, predstavlja prekomerno nagomilavanje

masnog tkiva u telu, naročito oko struka (abdominalni tip) i posledica je prekomernog
energetskog unosa ili zbog nedovoljne energetske potrošnje. Gojaznost je najčešće udružena
sa hipertenzijom , dijabetesom tip 2, i hiperlipidemijom što zajedno čine visoko rizičnu grupu
za razvoj KVB, slika 12 i tabela 9.

Slika 12. Metabolički sindrom (sindrom X)

35
Tabela 9. Prevencija gojaznosti kod odraslog stanovništva Srbije (20+) 2000.i 2006.godine

Rizik za koronarnu bolest imaju sve osobe sa vrednošću BMI iznad 25, a naročito je značajan
kod osoba kod kojih je BMI iznad 30. BMI (body mass index) se izračunava tako što se
telesna masa (u kilogramima), podeli sa telesnom visinom (u metrima), tabela 10.

Tabela 10. Kategorije uhranjenosti prema BMI i rizik od komorbiditeta.

KATEGORIJA BMI-body mass index RIZIK OD

UHRANJENOSTI (kg/m2) KOMORBIDITETA
Normalna uhranjenost 18,8-24,9 prosečan
Prekomerna uhranjenost ≥25
Predgojaznost 25,0-29,9 lako povišen
Gojaznost ≥30
Gojaznost 1 stepena 30,0-34,9 umereno povišen
Gojaznost 2 stepena 35,0-39,9 veoma povišen
Ekstremna gojaznost 3
≥40,0 višestruko povišen
stepena

Veličina intraabdominalnog masnog tkiva se procenjuje merenjem obima struka. Osobe

muškog pola koje imaju obim struka preko 94cm imaju povećan rizik, a preko 102cm jako
povećan rizik za razvoj komorbiditeta, pre svega onih na kardiovaskularnom sistemu. Kod

36
žena koje imaju obim struka veći od 80cm imaju povećan rizik, a preko 88cm jako povećan
rizik za razvoj komplikacija, slika 13.

Slika 13.Komplikacije gojaznosti i povišenog krvnog pritiska.

Pregled gojaznog bolesnika uključuje: anamnezu, fizički pregled (merenje telesne mase,
merenje telesne visine, izračunavanje BMI i obima struka odraslih, merenje krvnog pritiska,
evaluacija znakova koji ukazuju na prateće komorbiditete) i laboratorijske analize (EKG,
fizičko-hemijski pregled urina, glikemija našte i 2 sata posle jela, AST, ALT gama GT,
lipidski i lipoproteinski status, TSH).
U cilju prevencije koronarne bolesti, aktivnosti zdravstvene nege treba da budu usmerene ka:
-identifikaciji rizične populacije i smanjenje telesne mase kod svih osoba sa BMI iznad 25.
-Osobe sa rizikom treba edukovati i motivisati da samoinicijativno smanje telesnu težinu
putem povećanja fizičke aktivnosti i smanjenja energetskog unosa.
-Pomoći im u izračunavanju potrebnog individualnog energetskog unosa (u odnosu na pol,
staros i aktivnost).
-Rana prevencija kod dece predškolskog i školskog uzrasta ima poseban značaj.
-Odgovarajućim programima edukacije treba omogućiti promociju zdravlja i negovanje
zdravih stilova života među mladima, na nivou predškolskih ustanova i škola, preko javnog
informisanja, uz pomoć celokupne društvene zajednice.
Sekundarnu prevenciju, odnosno lečenje gojaznosti , treba da obavljaju stručnjaci, lekari u
specijalizovanim savetovalištima za ishranu, obavezno uz podrški nutricionista i u saradnji
sa porodicom, odnosno sredinom u kojoj pacijent živi. Osnovni cilj lečenja gojaznosti je kako
redukcija prekomerne telesne mase, tako i prisutnih faktora rizika ,i pratećih komorbiditeta,
uz poboljšanje kvaliteta života. Lečenje gojaznosti obuhvata odgovarajuću hipoenergetsku
ishranu, povećanu fizičku aktivnost i promenu stila života.Postavljen cilj u smanjenju telesne

37
mase mora biti realan. Smatra se da je gubitak telesne težine 0,5-1 kg nedeljno sasvim
prihvatljivo. Uspešno smanjenje telesne težine zahteva spremnost i motivaciju određene
osobe i dugotrajnu podršku lekara , kaoi adekvatne savete tokom mršavljenja. Odgovarajući
program redovnih vežbi uz dijetu sa smanjenimunosom kalorija i masti omogućiće smanjenje
i održavanje telesne težine . Međutim, i pored mnogobrojnih preporuka za održavanje
poželjne telesne mase , uspešan tretman ne zahteva samo modifikovanje izbora hrane, navika
u ishrani i nivoa aktivnosti , već takođe mora podrazumevati promenu ukupnog stila života ,
adaptaciju porodice, promenu nekih kulturnih tradicija uz dobru psihološku pripremu 28-48.

8.1.6. NEPRAVILNA ISHRANA

Pod nepravilnim ishranom podrazumeva se ishrana koja ima veću energetsku vrednost od
preporučene za određenu energetsku potrošnju (što zavisi od fizičke aktivnosti osobe).
Ishrana bogata zasićenim mastima i holesterolom značajan je faktor rizika za nastanak
ishemijske bolesti srca i dovodi do posledičnog porasta koncentracije LDL – holesterola.
U ovakvoj ishrani, bogatoj mastima , zasićenim masnim kiselinama, holesterolom i solju,
prostim ugljenim hidratima –šećerima, nedovoljan je unos povrća, voća, integralinih žita
(složenih ugljenih hidrata, dijetnih vlakana, nekih vitamina i minerala), a zaštitni efekti
pravilne ishrtane pokazani su u više kliničkih istraživanja na bolesnicima sa koronarnom
bolešću.
Aktivnosti za unapređivanje načina ishrane:
Korekcija ishrane treba da bude deo preporuka za dijetetsku ishranu i promenu stila života u
sprovođenju mera redukcije rizika za razvoj ishemijske bolesti srca.
Promene u načinu ishrane značajno mogu doprineti smanjivanju učestalosti KVB.
Međutim, veoma teško se postižu promene u ishrani , jer se navike teško menjaju.
-Zbog toga edukacija u vezi sa ishranom treba da bude inkorporiran kako u zdravstveno
vaspitanje , tako i u sve druge oblike obrazovnih programa , sredstava javnog informisanja.
-Unapređenje nivoa znanja i informisanosti stanovništva o značaju pravilne ishrane
-Treba potencirati na značaj ishrane u smanjenju telesne težine , sniženju krvnog pritiska ,
sniženju lipida u krvi i u kontroli glukoze u krvi kod dijabetičara.
Uloga porodice je vrlo značajna u procesu usvajanja principa pravilne ishrane i njenog
trajnog sprovođenja , s obzirom na to da je ona vrlo odgovorna za izbor i pripremu
namirnica.

38
 -Porodicu moramo dobro informisati o tome koju je hranu najbolje odabrati , kako je
pripremati i u kojim je količinama konzumirati i kako se sve to može praktično postiči.
-Umerenost u konzumiranju alkohola treba da se uvek savetuje pri preporučivanju pravilne
ishrane.
Uvođenje programa edukacije o značaju pravilne ishrane i prevencije nutritivnih faktora
rizika i gojaznosti u školama i organizovati sistematske preglede, radi kontinuiranog
praćenja rasta, uhranjenosti i navika ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta.
Preporuke za pravilnu ishranu:
Prilikom razgovora sa bolesnikom treba ga edukovati o dijeti koju će koristiti , treba dati
brošure o zdravom mršavljenju i dati popis namirnica koje se ne smeju konzumirati (usmene i
pismene upute).
U toku dana treba imati što više malih obroka , optimal pet. Treba da budu zastupljene
namirnice iz svih grupa:
1. Žito i proizvodi od žita i brašna: Prednost uvek treba dati integralnim vrstama žitarica (crnom
brašnu, proizvodima od crnog brašna, pahuljicama i sl.)
2. Povrće: Treba jesti što raznovrsnije vrste povrća , posebno one koje se mogu jesti u sirovom
stanju. Dnevno treba konzumirati najmanje 300g povrća (bez krompira i pasulja ), a poželjne
su i veće količine ovih namirnica , posebno salata.
3. Voće: Voće treba jesti tri puta dnevno, a prednost dati voću koje se jede u sirovom stanju.
Dnevno se može pojesti tri komada voća ili tri porcije (šolje) sitnijeg voća. Suvo voće se
takođe može jesti svaki dan ali ne u količini koja je veća od 30 grama.
4. Semenke: Prednost uvek treba dati neprženom i nesoljenom semenju.
5. Mleko i mlečni proizvodi: Treba jesti dva do tri puta dnevno po jednu šolju ili porciju.
Prednost uvek treba dati mlečnim napicima sa što manjim sadržajem masti, kao i
proizvodima načinjenim od ovakvog mleka. Ako su u pitanju mleko i mlečni napici porcija
iznosi jednu šolju , ako su u pitanju beli sirevi porcija je pola šolje, a ako se jedu tvrdi sirevi
(kačkavalji) porcija ne treba da bude veća od 30grama na dan.
6. Meso i proizvodi od mesa: Namirnice iz ove grupe dovoljno je jesti jednom dnevno u
količini od 90-120 grama. Ukoliko se u toku dana jedu mlečni proizvodi ili jaja, meso se ne
mora jesti. Prednost uvek treba dati mršavom mesu, belom mesu bez kožice i ribi. Ribu treba
jesti najmanje dva puta nedeljno. Sve vrste proizvoda od mesa treba izbegavati, naročito ako
su masni i slani.
7. Jaja: Izbegavati više od 2-3 cela jaja nedeljno. Belance se može jesti i češće.

39
8. Masti i ulja: Prednost uvek treba dati biljnim uljima i margarinu. Dovoljno je konzumirati
jednu do dve kašike ovih namirnica dnevno. Najbolje je koristiti sveža ulja, a izbegavati
prženje masti i ulja.
9. Šećerni koncentrati: Prednost u odnosu na druge slatkiše treba dati medu i proizvodima od
voća (pekmezi) načinjenim bez dodatka šećera.

Šematski prikaz pravilne ishrane prikazan je na slici 14.

Slika 14. Piramida zdrave ishrane i fizičke aktivnosti

8.1.7. NEDOVOLJNA FIZIČKA AKTIVNOST

Redovno umereno vežbanje smanjuje sve uzroke mortaliteta,incidence kardiovaskularnih

oboljenja, tipa 2 dijabetesa, hipertenzije, povišenog holesterola, osteoporoze, karcinoma
creva, anksioznosti i depresije , a dovodi i do smanjenja telesne mase, i ukupne i abdominalne
masti. Povećanje fizičke aktivnosti treba da bude deo preporuka za dijetsku ishranu i
promenu stila života u sprovođenju mera redukcije rizika razvoja ishemijske bolesti srca.
Ovo može biti potpomognuto savetom. Svima treba savetovati fizičku aktivnost u zavisnosti
od zdravstvenog stanja i načina života. Umereno vežbanje je zdravstveno opravdano. Manje

40
pokretljive osobe treba upozoriti na posledice naglog započinjanja napornijeg vežbanja , te
im treba preporučiti umerene vežbe.
Preporuke za fizičku aktivnost moraju da definišu intezitet, trajanje i učestalost vežbi.
-Intezitet fizičkih vežbi: za zdrave osobe najbolje se definiše preko srčane frekvencije za
vreme fizičkih vežbi i treba da iznosi 60-75% od prosečne maksimalne srčane frekvencije za
određeni urast osobe. Maksimalna srčana frekvencija se izračunava za svaku osobu posebno,
tako što se od 220 oduzme broj godina života.
Maksimalna srčana frekvencija/min=220 - broj godina života.
-Tipovi fizičke aktivnosti: Treba preporučiti vežbe pri kojima se osećaju prijatno.
Umerena fizička aktivnost: Silaženje niz stepenice, brzo hodanje, kućni poslovi (pranje poda,
prozora i sl.), rad u bašti, plivanje. Brzi hod je I najbolji tip vežbanja.
Intenzivna fizička aktivnost: Penjanje uz stepenice, sport (fudbal, košarka), aerobik, vožnja
bicikla uzbrdo…
-Trajanje fizičkih vežbi trebalo bi da bude 30-40 minuta, a njihova učestalost 4-5 puta
nedeljno, a najbolje je svakodnevno. Intezitet, trajanje i učestalost fizičke aktivnosti treba
postepeno povećavati.
Preporuke za vežbe bolesnika sa klinički utvrđenom KVB moraju se zasnivati na kliničkom
mišljenju I rezultatima testova opterećenja.
Aktivnosti u sprovođenju edukacije za fizičku aktivnost:
Opšti cilj je promocija i implementacija fizičke aktivnosti u svakodnevni život stanovništva.
Budući da sedentaran način života ima značajnu ulogu u razvoju KVB, zdravstveno-
promotivni programi preporučuju fizičku aktivnost u toku celog života.
-Najviše pažnje se poklanja školskoj deci koja treba da steknu navike redovne fizičke
aktivnosti kao društvene norme.
-Preporuke za podsticanje organizovanja radničkih sportsko-rekreativnih takmičenja, kao i
sportsko-rekreativnih igara penzionera.
-Najvažnije je započeti fizičku aktivnost što ranije, u čemu svakako veliku ulogu ima i
fizičko vaspitanje u školama. Treba dati preporuke u vezi sa povećanjem fonda časova fizičke
kulture za osnovno i srednje obrazovanje.
-Na random mestu treba ohrabriti sve zaposlene da koriste stepenice, a po mogućstvu i
obezbediti prostor za rekreaciju.

41
 8.1.8. PSIHOSOCIJALNI I SOCIOEKONOMSKI FAKTORI

A. Mentalni stres
Stres je neizbežni pratilac svakodnevnog života. Hronični mentalni stres dovodi do
fizioloških promena (promene krvnog pritiska, lipida u serumu, nivoa šećera, pulsa, hormona,
dovodi do gojaznosti i aritmije) i do poremećaja u ponašanju (kao kompenzatorni faktori
stresa, npr. pušenje, alkoholizam, poremećaj ishrane, fizička neaktivnost, razni oblici
depresija).
Otuda prevencija kao i rehabilitacija kardiovaskularnih oboljenja, podrazumevaju primenu
različitih metoda kontrole mentalnog stresa (npr.psihološke radionice i sportsko-rekreativne
vežbe) kao način prevazilaženja stresa u svakodnevnom životu.
B. Socioekonomski status
Zapaženo je da nizak socioekonomski satus je povezan sa većinom mortaliteta od KVB . To
se objašnjava pre svega niskim nivoom standada i obrazovanja.
Poznavanje povezanosti psihocijalnih faktora i KVB, ukazuje na to da lečenje obolelih osoba
zahteva promenu u njihovom socijanom okruženju i na poslu.
C. Prekomerna konzumacija alkohola
Alkohol može da povećava krvni pritisak, povećava nivo triglicerida, izaziva srčanu
insuficijenciiju i može dovesti do moždanog udara.
Pri savetovalištima za dijetetiku, dobijaju se i informacije o dejstvu alkohola.
Pri centrima za socijalni rad i pri savetovalištima Zavoda za bolesti zavisnoti postoje
edukovane osobe koje mogu da pomognu pri odvikavanju od alkohola 42-58.

8.2.FAKTORI RIZIKA NA KOJE NE MOŽEMO UTICATI

1. Uzrast: Rizik linearno raste sa godinama starosti. Jednostavno starenje povećava rizik od
oštećenja i suženja arterija.
2. Pol: Muškarci imaju veći rizik od bolesti koronarnih arterija i oni imaju napade ranije u
životu, jer su žene zaštićene dejstvom ženskih polnih hormona (estrogena) do menopauze,
kada se rizik postepeno izjednačava.

42
3. Nasleđe: Pozitivna porodična istorija srčanih oboljenja, naročito ako su se srčane bolesti
razvile kod bliskog rođaka u mlađem uzrastu (u muških rođaka prvog stepena srodstva
mlađih od 55 godina, a ženskih rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 65 godina)

U poslednje vreme se veliki značaj pridaje i novootkrivenim faktorima rizika , koja su ciljana
meta budućih medicinskih istraživanja.
Među njima se posebno ističu nivo C-reaktivnog protein, homocisteina i fibrinogena u krvi.
-C-reaktivni protein(CRP) je normalan protein, koji se pojavljuje u većim količinama kada
postoji neko zapaljenje u telu. Visok nivo CRP-a može biti faktor rizika za bolest srca.
-Homocistein je amino kiselina koju telo koristi za izgradnju i održavanje tkiva. Ali, preteran
nivo homocisteina može povećati rizik od koronarne bolesti.
-Fibrinogen je protein u krvi, igra centralnu ulogu u zgrušavanju krvi. U većim količinama
može da poveća agregaciju trombocita i formiranje krvog ugruška u arteriji, što dovodi do
infarkta srca ili moždanog udara. Fibrinogen takođe može biti indikator zapaljenja koji prati
process ateroskleroze.36-58.

43
ZAKLJUČAK
Medicinske sestre i prevencija kardiovaskularnih bolesti:

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju veliki medicinski, socio-ekonomski i opšti društveni

problem. U kontrolu ovih oboljenja zdravstvena nega i edukacija imaju značajno mesto ,
budući da prevencija ovih bolesti podrazumeva eliminisanje poznatih faktora rizika.
U rutinskom radu medicinska sestra na kardiološkim odeljenjima sprovodi kontinuiranu
edukaciju bolesnika, koja je od velike važnosti jer omogućuje boolesnicima bolji uvid u
prirodu svoje bolesti, mogućnosti prevencije i lečenja. Ciljevi edukacije su upoznavanje
bolesnika sa faktorima rizika , simptomima i znakovima ishemoijske bolesti srca ,
mogućnostima i načinima lečenja , te važnosti promena životnih navika i redovnog uzimanja
lekova.
Prema Nacionalnom planu i programu za prevenciju bolesti srca i krvih sudova , izrađene su
mere, kojima se ukazuje na potrebu informisanja ,educiranja i podsticanja stanovništva na
prihvatanje zdravijeg načina života i menjanje štetnih navika.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije jeste dobra saradnja zdravstvenih radnika na
svim nivoima zdravstvene zaštite na sprečavanju i suzbijanju faktora rizik. Budući da su
medicinske sestre najbrojniji zdravstveni kadar na svim nivoima zdravstvene zaštite
neophodno je ojačati ulogu medicinskih sestara u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Budući da boljim razumevanjem faktora rizika i njihovim otklanjanjem može jedino postići
željeni rezultat , aktivnosti edukacije i zdravstvenog prosvećivanja su od izuzenog značaja.
Visoko obrazovane medicinske sestre, koje su stekle potrebna znanja i veštinu za planiranje
aktivnosti programa prevencije, dijagnostiku i lečenje kardiovaskularnih bolesti, su u stanju
da raznim edukativnim akcijamapreuzmu jednu od značajnih uloga u smanjenju morbiditeta i
mortaliteta od kardiovaskularnih bolesti.
Najefikasniji način suzbijanja globalne epidemije kardiovaskularnih bolesti jeste
upoznavanje iprevenmcija rizičnih faktora kod dece i omladine , kao i kod odraslih.
Posebnu pažnju treba posvetiti psihosocijalnim faktorima , da bi se od rane mladosti usvojile
zdrave životne navike. Školski program treba da uključi odgovarajuću edukaciju (mere rane
prevencije kardiovaskularnih bolesti),koja treba da budu usmerena na obuku dece , da steknu
pojmove da znaju šta znači zdrava ishrana i fizička aktivnost za njihovo zdravlje i psiho-
fizički razvoj.

44
Važno je da izbegavaju pušenje, korišćenje alkohola i shvate značaj održavanja normalne
telesne težine . Program prevencije ima najveći efekat ako se započne što ranije, još pre
ulaska u srednje i starije životno doba, kada postaju manje podložni za zdravstveno vaspitni
rad.
Israživanja su pokazala da mere prevencije (zdrav način života-adekvatna ishrana,
izbegavanje pušenja, redovna fizička aktivnost) imaju veći efekat nego dugotrajna
medikacija, što ima veliki ekonomski i materijalni značaj.

Ciljevi edukacije i prevencije su:

-Da na osnovu najnovijih , naučo proverenih znanja i preporuka, olakša rad zdravstvenih
radnika koji će se baviti identifikacijom rizičnih grupacija i njihovom zdravstvenom
edukacijom u primarnoj zaštiti.
Da ukazuje na značaj ranog prepoznavanja osoba sa faktorima rizika, da bi se na njih na
osnovu preporuka pravovremeno moglo uticati i praktičnim savetima olakšati modifikaciju
načina života, tako smanjiti morbiditet i mortalitet od kardiovaskularnih oboljenja.

Model prevencije podrazumeva:

-Primarnu prevenciju, što su prevntivne mere usmerene protiv faktora rizika kod osoba koje
nemaju simptome i znake ishemoijske bolesti srca.
To su mere i aktivnosti usmerene na poboljšanje uslova života i promene životnih navika.
Rizični faktori za razvoj kardiovaskularnih bolesti su usko povezani sa stilom života i radnim
uslovima , pa osnovni pravci delovanja u smislu njihove reakcije su : unapređenje načina
ishrane, eradikacija pušenja, povećanje fizičke aktivnosti, i smanjivanje štetnih
psihosocijalnih faktora koji utiču na kardiovaskularne bolesti.
Primenom ovog pristupa može doći do drastičnog smanjivanja broja pojedinaca kojima je
potreban medicinski tretman.
-Sekundarnu prevenciju, koja obuhvata mere i aktivnosti usmerene protiv progresije bolesti,
identifikaciju i modifikaciju faktora rizika kod bolesnika sa ispoljenim znacima bolestri tj. u
osoba sa utvrđenom koronarnom bolesti.
Važna je rana detekcija primenom skrining metode.Cilj detekcije je da se pronađu obolele
osobe još u ranoj fazi, kada su relativno pogodni za lečenje.

45
-Tercijarna prevencija, obuhvata sprovođenje planiranih mera i aktivnosti da bi se sprečio
nastnak invaliditeta kod bolesnika, odnosno rehabilitaciju osobe sa već nastalim posledicama.
Osnovni cilj prevencije je sprečavanje nastanka koronarne bolesti i edukacija stanovništva sa
ciljem podizanja nivoa informisanosti, znanja i svesti o značaju zdravog stila života, sa kojim
osposobljavamo ljude da povećavaju kontrolu nad svojim zdravljem.

46
LITERATURA

1. World Health Organization. World Health

Statistics 2010. http://www.who.int/whosis/whostat/EN_WHS10_Full.pdf
2. World Health Organization. World Health Report 2004: Changing history.
Geneva, Switzerland,2004.
3. Kardiovaskularne bolesti. U: Đ. Jakovljević, V. Grujić, M. Martinov-Cvejin ,
B. Legetić. Socijalna medicina. Novi Sad: Medicinski fakultet; 2003: 144-150.
4. Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Prevencija
kardiovaskularnih bolesti. Republička stručna komisija za izradu i
implementaciju vodiča u kliničkoj praksi. Ministarstvo zdravlja Republike
Srbije; 2005.
5. Nešković A, Vlahović A, Otašević P. Ishemijska bolest srca. U: Kardiologija
ur. Bojić M, Mirić M. Univerzitet u Beogradu, Beograd 2000.
6. Sans S, kesteloot H, Kromhout D. The burden of cardiovascularis disease
mortality in Europe. Eur Heart J. 1997, 18:1231-1248.
7. WHO. Cardiovascularis disease. Prevention and control. CVD strategy
2001/2002, http:/www.who.int.ncd/cvd.
8. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Registar akutnog
koronarnog sindroma . Institut za javno zdravlje Srbije, Beograd, 2006.
9. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Registar akutnog
koronarnog sindroma . Institut za javno zdravlje Srbije, Beograd, 2007.
10. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Nacrt strategije za prevenciju i
kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti Republike Srbije , Beograd 2007.
11. Savezni zakon o statističkim istraživanjima i Program statističkih istraživanja
u oblasti zdravstva , Sl. List SRJ br. 46/98
12. Savezni zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, Sl. list SRJ 12/98.
13. Pravilnik o sredstvima za vođenje evidencija u oblasti zdravstva, Sl. List SRJ
6/2000.
14. Day INM, Wilson DI. Genetics and cardiovacularis risk. BMJ 2001; 323:
1409-1412.

47
15. Nabel EG. Cardiovascularisdisease. The New England Journal of Medicine
2003; 349: 60-72.
16. Stephens JW, Humphries SE. The molecular genetics of cardiovascular
disease: clinical implications. Journal of Internal Medicine 2003; 253: 120-
127.
17. Topol EJ. The genetics of heart attack. Heart 2006; 92: 855-861.
18. Hrvatski zavod za javno zdravstvo. Ur. Erceg M. Kardiovaskularne bolesti u
Republici Hrvatskoj. Zagreb 2004.
19. Hrvatski zdravstveni pokazatelji. Ministarstvo zdravstva i socijalne skrbi RH,
Hrvatski zavod za javno zdravstvo. Zagreb 2008.
20. Hrabak-Žerjavić V, Kralj V, Ćorić T. Kardiovaskularne bolesti na prijelazu
tisućljeća. Medix 2006; 12(65/66): 62-66.
21. B. Srdić, E. Stokić. Faktori rizika razvoja kardiovaskularnih bolesti u
populaciji Novog Sada. Novi Sad, Antropološko društvo Srbije. 2008;
(43):398-408.
22. Preporuke za prevenciju ishemijske bolesti srca. Nacionalni komitet za izradu
vodiča kliničke prakse u Srbiji. Radna grupa za kardiovaskularne bolesti 2002.
23. Daničić L, i sar. Faktori rizika u nastanku koronarne bolesti –Mesto i uloga
organizatora zdravstvene nege. Novi Sad: Medicina danas. 2009; 8(10-
12):381-385.
24. Nacionalni program prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti u
Republici Srbiji do 2020. Godine. Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd,
2010.
25. Nacionalni vodič kliničke prakse. Diabetes Mellitus. Nacionalni komitet za
izradu vodiča kliničke prakse u Srbiji. Radna grupa za dijabetes, Ministarstva
zdravlja Republike Srbije, 2002.
26. Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Gojaznost.
Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj
praksi. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 2004.
27. Jakovljević Đ, Planojević M. Dvadeset godina MONICA projekta u Novom
Sadu. Institut za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica i Dom zdravlja
Novi Sad 2005: 34-157.

48
28. Bolesti kardiovaskularnog sistema. U: Mihailo Stajić i sar. Repetitorijum iz
interne medicine. Četvrto izdanje. Beograd: Savremena administracija; 2005:
3-9.
29. Ljubas A, Marković M. Zdravstvena njega u kardiologiji jučer, danas, sutra.
Medicinski fakultet, Sveučilište u Zagrebu, 2007.
30. Šarić M. Proces zdravstvene nege kod bolesnika oboljelog od akutnog infarkta
miokarda. Sestrinski edukacijski magazin 2007; 4(3):21-24.
31. Fučkar, G. Proces zdravstvene njege. Medicinski fakultet Sveučilišta u
Zagrebu 1992.
32. Videnović M. Sestrinske intervencije i prva pomoć u tretmanu bolesnika sa
akutnim infarktom miokarda u vanhospitalnim uslovima. Služba hitne
medicinske pomoći Zaječar , 2006.
33. Tijanić M, Rudić R, Đuranović D, Milivoj Lj. Zdravstvena nega i savremeno
sestrinstvo u internoj medicini. Beograd, Naučna KMD, 2002.
34. Grujić V, Martinov-Cvejin M, Ač-Nikolić E, Nićifirović-Šurković O.
Epidemiologija gojaznosti odraslog stanovništva Vojvodine. Med Pregl 2005;
63(5-6): 292-95.
35. R. Miškulin. Riječko iskustvo u liječenju ishemijske bolesti srca (LIBS
studija) . Medicinski fakultet Rijeka, 2010.
36. Kanjuh V, Milosavljević S, Kanjuh S. Faktori rizika za aterosklerozu. Srpska
akademija nauka i umetnosti, Beograd, 2004.
37. Farmakologija kardiovaskularnog sistema. U: V. Varagić, M. Milošević.
Farmakologija. Dvadeseto izdanje. Beograd, Elit medica, 2005.
38. Mc Gill HC. The pathogenesis of Atherosclerosis, Clin. Chem 1998;34:33-39.
39. Grundy S, Pasternak R, Greenland P, et al. Assessement of cardiovascular risk
by use of multiple-risk-factor assessment equations. Circulation,
1999;100:1481-92.
40. WHO. Cardiovascular disease. Prevention and control. CVD strategy 2001-
2002.
41. Novaković B, Popov M. Učestalost metaboličkog sindroma u populaciji grada
Novog Sada. Med Pregl 2001; 54(1-2): 17-20.
42. Conti CR. Cardiovascular risk profiles around the world. Clin Cardiol 2005;
28: 213-4.

49
43. De Backer G, Ambrosini E, Borch-Johnsen K, Brontos C, Cifkova R,
Dallongeville J et al. European guidelines on cardiovascular disease
prevention in clinical practice. Third Joint Task Force of European and other
Socienties on cardiovascular disease prevention in clinical practice. Eur Heart
J 2003; 24: 1601-10.
44. Grundy SM, Benjamin IJ, Burke GL, Chait A, Eckel RH, Howard BV et al.
Diabetes and cardiovascular disease: a statement for healthcare professionals
from the American Heart Association. Circulation 1999; 100: 1134-46.
45. Sans S, Kesteloot H, Kromhout D. et al. The Burden of cardiovascular
diseases mortality in Europe. Eur Heart J 1997; 18:1231-1248.
46. World health Organization. Ed. Tunstall-Pedoe H. MONICA monograph and
multimedia sourcebook. World largest study of heart disease, stroke, risk
factors and population trends 1979-2002. Geneva, 2003.
47. WHO: Obesity: Preventing and managing the global epidemic. Report of a
WHO consultation. WHO Technical Report Series 894, Geneva 2000.
48. Rayner M, Petersen S. European cardiovascular disease statistics. British
Heart Foundation Health Promotion Research Group. Oxford, UK, 2000.
49. Nacional Health and Medical Research Council. Preventive interventions in
primary health care - cardiovascular disease and cancer. Report of the
Assessment of Preventive Activities in the Health Care System Intiative.
Camberra: AGPS, 1996.
50. Manson JE, Tosteson H, Ridker PM, et al. The primary prevention of
myocardial infarction. N Engl J Med 1992;326:1406-16.
51. Practice Guidelines For Primary Care Physicians: 2003 ESH/ESC
Hypertension Guidelines Journal of Hypertension 2003; Vol 21 (10): 1779-
1786.
52. De Backer G, Ambrosini E, Borch-Johnsen K et al. European guidelines on
cardiovascular disease prevention in clinical practice. Third Joint Task Force
of European and other Societies on cardiovascular disease prevetion in clinical
practice. Eur Heart J 2003, 24:1601-1610.
53. Vasan RS, Larson MG, Leip EP, et al. Impact of high-normaln blood pressure
od the risk of cardiovascular disease. N Eng J Med 2001, 245:1291-97.

50
54. He J, Vupputuri S, Allen K, Prerost MR, Hughes J, Whelton Pk. Passive
smoking and the risk of coronary heart disease- a meta-analysis of
epidemiologic studies. N Engl J Med 1999;340:920-6.
55. Mosca L, Grundy S M, Judelson D, et al. Guide to preventive cardiology for
women. AHA/ACC Scientific statement: Concensus panel statement.
Circulation 1999;99(18):2480-2484.
56. Mayfield J. Diagnosis and classification of diabetes mellitus: new criteria. Am
Fam Physician 1998; 58(6): 1355-63.

51
BIOGRAFIJA:

Zovem se Nataša Matić, rođena sam 20.08.1995. godine u

Vrbasu. Osnovnu školu “Vuk Karadzić” u Bačkom Dobrom
Polju (2002-2010) i srednju medicinsku školu “Kozma i
Damjan” (smer medicinska sestra-tehničar, 2010-2014) sam
završila u Vrbasu, sa odličnim uspehom.
Nakon završene srednje škole zaposlila sam se u Opštoj bolnici Vrbas (2015- i dalje). Radim
na Odeljenju neurologije gde obavljam poslove kako smenske sestre, terapeutske, ambulantne
tako i poslove glavne sestre odeljenja.
Stažirala sam na Odeljenju ortopedije 6 meseci i radila na Odeljenju urologije 6 meseci.
Studije zdravstvene nege sam upisala 2019.godine na ICEPS-u u Novom Sadu. Sve ispite
sam uspela na vreme da položim, sa prosečnom ocenom tokom studiranja: 8.52.
Odčetvrte do dvadeset četvrtegodine sam aktivno igrala folklor, gde smo se bavili i
takmičarskim delom odnevši mnogobrojne nagrade, medalje, pehare, priznanja i zahvalnice.
Upisana sam u Ginisovu knjigu rekorda kao učesnik u najvećem i najdužem kolu na svetu,
održanom u Novom Sadu 2015.godine.
Takođe imam i ljubičasti pojas u Karateu, solidno poznavanje nemačkog jezika.
U junu 2022.godine sam odabrana za člana izvršnog odbora podružnice medicinskih sestara i
tehničara u Opštoj bolnici u Vrbasu.

Ključna dokumentacijska informacija

Tip dokumentacije (TD): Monografska dokumentacija

Tip zapisa (TZ): Tekstualni štampani materijal

52
Vrsta rada (VR): Završni rad

Autor (AU): Ime Prezime

Mentor (naučni stepen / ime i prezime / zvanje / visokoškolska ustanova)

(MN):

dr Ime Prezime, zvanje

Ime VŠU, Grad

Naslov rada (NR): ____________

Jezik publikacije (JP): Srpski (latinica)

Jezik izvoda (JI): Srpski (latinica)

Zemlja publikovanja (ZP): Srbija

Uže geografsko područje (UGP): Republika Srbija

Godina (GO): 20__.

Izdavač (IZ): autorski reprint

Mesto i adresa (MA): Visoka strukovna škola – Internacionalni

centar za profesionalne studije, Beograd

Fizički opis rada (FO): Poglavlja __; strana __; lit. citata __;
shema __; slika __; priloga __.

Naučna oblast (NO): ____________

Naučna disciplina (ND): ____________

Predmetna odrednica (ključne reči (PO): ____________, ____________,

____________

Izvod (IZ):

______________________________________________
__
______________________________________________
__
______________________________________________
__
______________________________________________
__
______________________________________________
__

Članovi komisije (naučni stepen / ime i prezime / zvanje / visokoškolska

ustanova) (KO):

53
Predsednik: dr Ime Prezime, zvanje
Ime VŠU, Grad
Član: dr Ime Prezime, zvanje

Ime VŠU,
Grad

Član: dr Ime Prezime, zvanje

Ime VŠU, Grad, mentor

54
 Popunjava visokoškolska ustanova:

Redni broj (RBR):

Identifikacioni broj (IBR):
Datum prihvatanja teme od strane Nastavnog veća (DP):

Datum odbrane (DO):

UDK:
Čuva se (ČU): Visoka strukovna škola – Internacionalni
centar za profesionalne studije, Beograd;
biblioteka

11.000 Beograd, Topličin venac 7

Važna napomena (VN):

55