Електрична

проводљивост
метала
Радош Брзаковић
 Увод
Велики број важних физичких особина метала, могу да се објасне полазећи од
модела слободних електрона.

По том моделу, најслабије везани електрони атома крећу се скоро слободно кроз
запремину метала. Валентни електрони атома постају проводници електрицитета
у металима и називају се проводним електронима.

Дакле, класична теорија проводљивости метала заснована је на слободним

електронима који се усмерено крећу у проводној зони метала под дејством
електричног поља.

На основу овог модела објашњени су многи феномени повезани са

протицањем електричне струје кроз метални проводник.
 Суперпроводљивост
Ипак извесни експериментални резултати се нису слагали са теоријским предвиђањима. На пример,
зависност електричне отпорности (проводљивости) метала од температуре и вредности
специфичног топлотног капацитета.

Класична физика такође није успела да објасни ни појаву суперпроводљивости.

 Слободни електрони
Слободни електрони подлежу законима квантне механике.

Најједноставнији модел који објашњава особине метала кретањем слободних

електрона је модел Фермијевог гаса.

Према овом моделу слободни електрони у металу су у потенцијалној јами унутар које се
крећу не интерагујући међусобно. Потенцијалну јаму стварају позитивни јони својим
привлачним дејством. Дубина потенцијалне јаме је приближно једнака излазном раду
електрона из метала.

Могуће енергије електрона у јами имају само одређене дискретне вредности, а размак
између суседних нивоа је много мањи него код суседних нивоа у атому.

Што је виша енергија, то су енергетски нивои гушћи.

 Фермијев ниво
Сви нивои се попуњавају, почев од најнижег, тако да су на
сваком нивоу по два електрона. Квантна теорија предвиђа
да ће на Т = 0К бити потпуно попуњени сви најнижи
поднивои потенцијалне јаме до одређеног поднивоа који
се назива Фермијев ниво.

Дакле Фермијев ниво је највиши још увек попуњени

подниво потенцијалне јаме на апсолутној нули.

Сви поднивои испод Фермијевог нивоа су тада попуњени, а

сви изнад њега су празни.
 Фонони
Са порастом температуре, мења се и расподела електрона по енергетским
нивоима.

Кристална решетка метала осцилује и те осцилације су веће што је виша

температура метала. У квантној физици се посматра осциловање решетке као
целине. Енергије тог осциловања су квантоване. Кванти осцилација решетке
називају се фонони.

Слободни електрони при топлотном кретању размењују енергију са кристалном

решетком метала. Електрони се термално побуђују апсорбовањем једног или
више фонона.

Ред величине једног кванта енергије осциловања - фонона је . Електрон се може

термално побудити када апсорбује један квант ове величине и то само ако је
слободан енергетски ниво на који треба да пређе.

Ако је тај ниво заузет, електрон не може да прими ову енергију

 Простирање електрона
У квантној теорији кретање електрона кроз метал посматра се као простирање де
Брољевих таласа електрона кроз кристалну решетку.

Кроз идеалну решетку де Брољев талас може да се простире без расејања. То би

практично значило да метални проводник, кроз који се простире елекронски талас без
расејања, не би пружао никакву електричну отпорност без обзира на његову
температуру. Ако би решетка била идеална, метал не би имао електричну отпорност –
талас електрона би пролазио кроз метал без расејања као што светлост пролази кроз
хомогену средину.

До расејања ипак долази.

Узрок расејања је одступање решетке од идеалне структуре. У решетки могу да

се појаве дефекти различите природе.
 Eлектрон – фонон интеракције
С обзиром да се кванти осциловања кристалне решетке називају
фонони, може се рећи да се електрони као Де Брољеви таласи
расејавају на фононима, тј. да је електрична отпорност у металу
последица електрон – фонон интеракције.

На основу изложених разматрања могу да се добију изрази за

електричну проводљивост чије се температурно понашање
слаже са експерименталним – проводљивост опада са порастом
температуре.

Ова теорија се слаже са експерименталним резултатима у домену собних

температура, али није у сагласности са експериментима у области ниских
температура.
Хвала на пажњи

Радош Брзаковић