Likovi: (fotka ili skrinšot)

Prostori:
Prva replika (ko i šta govori)
Motivi:
Analiza likova:
Važne napomene:
Ukratko prepričavanje/narativ:
Dom Bernarde Albe​​
– Federiko Garsija Lork

Prostori​: Bela soba u Bernardinom domu; Debeli zidovi... (opis na fotki; prostor se ne menja tokom
radnje)
Prva replika​: Služavka: ​Ova zvona mi probiše uši​– iz crkve se čuju zvona sa opela Bernardinog muža
Narativ/prepričavanje​: Prvi čin: Umro Bernardin muž, samo ga je Magdalena volela (svog oca).
Ponsija (stara služavka) i Služavka konstatuju kako ih užasno Berdnarda tretira, spremaju kuću za
dolazak gostiju. Dolaze žene iz kraja u posetu nakon sahrane Bernardinog muža. Ogovaraju, traže
tračeve svuda gde pođu, Bernarda ih mrzi zbog toga (iako je i sama takva). Dolazi Prosjakinja sa
detetom, Bernarda i žene (u poseti nakon opela) konstatuju da su siromasi kao životinje, da su
stvoreni drugačije nego one. Žene i Bernarda ćaskaju, a čim ona okrene glavu one je ogovaraju kako
je zla zmijurina. Žene odlaze; Bernarda ćerkama zapoveda još veću ograničenost kretanja – sad su u
žalosti i niko ne sme da izlazi ili komunicira sa bilo kim; naređuje im da vezu. (​Igla i konac su za ženu.
Bič i mazga za muškarce​). Ponsija ispostavlja Bernardi izveštaj o novim tračevima koje je čula. Sestre
1
ostaju same, konstatuju (Magdalena prenosi šta se priča po selu) da će ​Pepe Romano ​uzeti
Angustiju za ženu, jer će njoj otići najveći deo očevog nasleđa. Adela se smorila najstrašnjije.
Drugi čin: Angustija izvezla tri prostirke, jedva čeka da ode iz tog pakla. Nastaje tenzija među
sestrama – Adela je zaljubljena u Pepea ali to ne otkriva javno (kasnije saznajemo da je i Martirio u
njega zaljubljena, doduše neuzvraćeno). Pepe i Angustija se od sinoć nalaze da ćaskaju na njenom
prozoru, preko rešetke, i Ponsija je to skontala (s tim što ona čuje da on odlazi u 4 ujutru, a Angustija
kaže da odlazi u 1 – kasnije skapiramo da on do 1 malo ćaska sa Angustijom i onda ode kod Adele).
Adela je sve očajnija, samo leži u svojoj sobi. Ponsija ju je provalila i Adela odlučuje da se zauzme za
sebe i da se bori i sa njom i sa sestrama i sa majkom. Sestre i služavke slušaju pesmu žeteoka i
maštaju o njima, iako znaju da Bernarda nikad ne bi dozvolila radnicima da isprose njene ćerke.
Angustiji nestaje iz sobe Pepeova slika, Ponsija je nađe kod Martirio i Bernarda je izudara. Adela se
naslađuje. Bernarda (u razgovoru sa Ponsijom) odlučuje da otera Pepea. Ponsija prenosi da je neka
žena iz kraja rodila dete van braka, pa ga je udavila i zatrpala da se ne sazna, ali su ga našli psi i
doneli ga na njen prag i sad selo vodi inkviziciju na nju. Bernarda smatra da treba da je kamenuju,
Adela se hvata za stomak i zapomaže da to ne urade.
Treći čin: Bernarda, ćerke i Prudensija (prijateljica) večeraju. U susednoj sobi Marija Hosera udara u
zid, Bernarda se pred gošćom pravi da je to ždrebe i kaže služavkama da ga puste u dvorište.
Napolju pomračina i magla, ništa se ne vidi. Ponsija i Služavka komentarišu da je stvar krenula da se
zahuktava i da su ćerke spremne na svašta, pogotovo Adela i Martirio. Izlazi Marija Hosera i recituje
svom jagnjetu. Adela i Martirio se otvoreno sukobljavaju, Martirio je ubeđuje da ostavi Pepea jer je
zaručen za Angustiju, ali Adela ne planira da odustane šta god bile posledice, ona je njegova makar
se on oženio njenom sestrom; Martirio priznaje da ga i ona voli. Adela hoće da izađe da se vidi s
Pepeom, Bernarda joj staje na put – Adela otima majci štap i slama ga preko kolena (kaže ​ovo radim
sa štapom nasilnice​). Bernarda uzima pušku i izleće napolje, čuje se pucanj, Martirio slaže da je
Pepe mrtav i Adela se zaključava u sobu. Martirio priznaje ostalima da je Pepe odjurio na konju. Čuje
se još jedan pucanj iz sobe. Upadaju u Adelinu sobu – ubila se. Bernarda naređuje da se prave da je
umrla nevina, i naređuje ćerkama da ne plaču.
Motivi​: zvona, crkva, ogovaranje, mišljenje sredine, manastir (kuća puna neudatih sestara), puška,
vezene plahte...
Analiza likova​: ​Ponsija (60) je već 30 godina sa Bernardom i ona je jedina koja se usuđuje da joj
protivureči i da joj skrene pažnju kad nešto ide po zlu. U praksi joj Bernarda ovo dozvoljava, ali je
konstantno ponižava, podseća na to da je ona rodom posluga i da joj čini uslugu što joj dozvoljava
da služi u tako dobroj kući. Ponsija je u ovom odnosu ponizna i slaže se sa svim što Bernarda kaže, i
zna kako da nađe način da joj se obrati. Ponsijin odnos prema braku je zanimljiv – ona pristaje na sve
tradicionalne patrijarhalne postulate (navikni se da će 15 dana nakon venčanja muž da se zasiti i da
napusti postelju da bi blejao u kafani), ali je istovremeno i jaka i ne dozvoljava da je muž (pokojni)

1
Ključan lik ali se ne pojavljuje na sceni, samo čujemo topot ili riku njegovog konja (tj likovi čuju pa prepričaju).
Opisan kao lep i ugledan mladić.
maltretira, već i sama preuzima silu i bije ga kad joj nešto nije po volji. Ona razume da ljudi imaju
svoje potrebe, pa je svojevremeno platila sinu seansu sa lokalnom seks radnicom.
2
Bernarda ​(60) drži svoju majku, Mariju Hosefu (80), zaključanu u odvojenu prostoriju, pošto je
dementna pa da narod ne sazna, pukla bi bruka. Marija Hosefa malo malo pa uspe da pobegne
služavkama i onda je vidimo na sceni kako recituje svom jagnjetu (bebi Bernardi) o tome kako je voli
i kako je štiti (pretpostavljam jer joj se život uništio što joj je ćerka monstrum). Kad baš krene da
luduje izbace je u dvorište ili joj daju malo mesa za pse. Bernarda čuva svoje ćerke pod ključem, kao
i majku, i zavodi red – sada nakon muževljeve smrti više nego ikada. Sve radi tako da se zataška od
javnosti, to je jedina motivacija (kad joj se na kraju najmlađa ćerka ubije njen jedini komentar je da
3
će svima reći da je umrla nevina ). Ne dozvoljava ćerkama da plaču kada im umre otac ili sestra, ako
ćeš da plačeš – zatvori se u sobu.
Magdalena ​(30) ​je sestra koja se najviše izdvaja, i ona se jedina suprotstavlja poretku stvari (osim
Adele koja to radi afektivno i nepromišljeno). Ona je volela oca – onesvestila se na njegovoj sahrani.
Ona jedina prihvata činjenicu da se nikad neće udati i gleda kako da pomogne Adeli, najmlađoj, koja
jedina još uvek ima šanse da se uda i ode iz te kuće. Jedina nije ljubomorna na ostale sestre.
Angustija (39) je najstarija ćerka i ona nasleđuje sve od oca, zbog čega se za nju i javlja prosac. Ona
je tu priliku čekala ceo život i ne planira da se propusti zbog bilo koga. Bolesna je i stara.
Martirio (24) je imala jednog prosca (Enrike Umanas) koga je volela, ali ga je Bernarda oterala jer mu
je otac bio sluga, a ne dolazi u obzir da se ona orodi sa poslugom.
Amelija​(27) – ne ističe se ni po čemu, jedna od sestara.
Važne napomene​: Albe žive u selu, u kom su dobrostojeće, ali za njih nema mnogo prosaca jer su
ćerke uglavnom ružne i bolešljive. Čak i oni udvarači koji se pojave budu oterani jer Bernarda smatra
da niko nije dovoljno dobar za njene ćerke. Ćerke žele da se udaju da bi pobegle iz tog doma gde ih
majka maltretira, ali su svesne da ni bračni život nije idealan (pogotovo jer je brak ugovoren i ko zna
kakav je taj muž kog ne biraš) – jedna njihova rođaka se tako udala i sad joj muž ne da da izađe iz
kuće.
Amelija: ​Najgora je kazna roditi se ženom​. Magdalena: ​Ništa nam ne pripada, čak ni oči​. (nakon što
setno slušaju pesmu žeteoka koji prolaze u daljini)

2
Čak i Marija Hosefa želi da se uda, sva se nakinđuri kad čuje da dolazi prosac. Isto kao i Bernardine ćerke, ona
od braka očekuje izbavljenje iz te kuće.
3
Što verovatno nije, jer se noćima viđala sa Pepeom Romanom i sama priznaje da je bila u njegovom zagrljaju.
Šest lica traži pisca​– Luiđi Pirandelo

Prostori​: prostor je sve vreme pozornica, s tim što se menja scenografija i svetlo; u početku je
postavka radna, sa nekoliko stolica i stolova i šaptačeva školjka a kasnije se menja tako da se
prilagođava scenama koje su Lica doživela i koje sada rekreiraju (Očeva kuća, soba u kući Madam
Pače, bašta sa šumom i ribnjakom)
Prva replika​: Majsor scene: ​Hej, šta radiš? –​ pita Tehničara, koji zakucava deo scenografije a proba
samo što nije počela.
Narativ/prepričavanje​: Na sceni u pozorištu je u toku proba direktora drame (reditelja) i njegovih
glumaca i glumica; standardne situacije tipa prva glumica kasni. Imaju probu za Pirandelov komad
4
Igra uloga . Pre nego što proba počne glumci sviraju klavir i plešu na sceni. Počinje proba, Sufler
redom čita tekst i Direktor na licu mesta donosi odluke o režiji (vrlo površno, samo izvršavajući ono
što didaskalije propisuju). Ulazi Vratar i najavljuje dolazak Šest Lica. U didaskalijama je naznačeno da
njih treba u inscenaciji obeležiti drugačije u odnosu na likove Glumaca, za početak razmeštajem
(sede jedni naspram drugih), a onda i kostimom i, što ističe kao potencijalno najbolje rešenje,
maskama koje obeležavaju njihovo osnovno osećanje (Otac-griža savesti, Pastorka-osveta,
Majka-patnja, itd). Direktor se u početku protivi tome da bilo ko prekida njegovu probu, ali Lica su
uporna da pronađu pisca koji će zabeležiti njihovu ličnu i porodičnu tragediju. Vremenom Direktor
pristane, nakon što shvati da je njihova priča autentična i intrigantna i da je plodna za pozorišno
prikazivanje. Ukratko priča Lica: Majka i Otac su se rastali tako što je Otac pogurao (Majka kaže
primorao, on kaže da je on to uradio primarno zbog nje) da bude sa drugim čovekom; onda je ona sa
tim čovekom otišla u drugu zemlju, a njihovog jedinog zajedničkog Sina je Otac dao dojilji i posle
živeo s njim ali su bili otuđeni jer je on već odrastao. Majka je sa tim drugim čovekom imala troje
dece: Pastorku, Devojčicu i Dečaka. Kada je Pastorka bila mala Otac je skapirao da je usamljen pa je
odlazio da proganja P. dok se vraća iz škole i jednom prilikom joj poklonio veliki damski šešir. Ona je
taj Drugi čovek umro i Majka i deca su bili primorani da se vrate u prvobitnu državu i da se ona
zaposli. Ona se zaposlila kao švalja kod Madam Pače, za koju se ispostavilo da je vlasnica javne kuće i
da je pikirala Pastorku, a Majku zaposlila kao švalju samo kao paravan. Otac je jednog dana bio
usamljen i otišao je u tu javnu kuću, i tu došao baš kod Pastorke, koja je još nosila šešir i crninu
nakon očeve smrti, a on joj je rekao ​hajde da skineš tu haljinicu droljo mala (parafraziram). Majka se
sa decom u određenom trenutku vratila kod Oca, ali je Sin pravio problem. Iz cele toksične situacije
izlaze Devojčica, koja se udavila u ribnjaku u bašti, i Dečak koji to gleda iza drveta i puca u sebe iz
pištolja.
Lica tokom trajanja drame u prvom delu pričaju uvod u svoju porodičnu istoriju, a u drugom delu
(nakon što tehničar greškom ugasi svetla i Direktor proglasi pauzu) rekreiraju scene, sa završnicom
gde se ne zna da li Dečak i Devojčica zapravo umiru ili ne, da li je sve bila iluzija ili stvarnost, nakon
čega se Direktor zablažnjava, traži električaru da pogasi svetla, on ih pogasi sva, Direktor kaže ​ostavi
mi bar jednu sijalicu da vidim kuda idem​, zatim se pali jedan zeleni reflektor koji baca senke Lica na
platno, svih sem Devojčice i Dečaka, i oni, jedno po jedno, napuštaju pozorište i poslednji se čuje
kikot Pastorke iz foajea.
Motivi/teme​: Teme su integrisane u radnju, odnosno kroz na koji se Lica i Direktor postavljaju prema
drami koji zajedno pokušavaju da naprave je zapravo preispitan niz aristotelovskih i drugih postulata
pozorišta. Na samom početku se pokreće pitanje istinitosti/verovatnosti. Drama koju su Lica
doživela nema potrebe da bude verovatna, jer je već istinita. Ona je za njih jedina realnost, što je
čini istinitijom nego realnost ljudi (u ovom slučaju Glumaca), koji se svakodnevno menjaju i svaki
sledeći dan jučerašnja perspektiva (odnosno realnost) može da nam se čini smešna. Suprotno tome,
realnost Lica je zacrtana, ovekovečena i nepromenljiva, što je čini stvarnijom. Pokreće se i pitanje
mimezisa i glumačke interpretacije – Lica poštuju rad Glumaca ali glumci nikad neće ​biti oni, već će
ih samo igrati. Preispituje se i prostor – Lica sve vreme pružaju otpor kada se gradi neka scena koju
su proživeli jer se Direktor vodi logikom da je dovoljno da neki predmet markira predmet iz drame,
ne mora da bude identičan, što Lica ne mogu da prihvate jer to, opet, nije deo njihove realnosti. Sa

4
Direktorova opaska da im iz Francuske ne dolaze dobre komedije pa su spali na to da igraju Pirandela.
druge strane, preispituje se i aristotelovski prostor: da li mogu prostor sobe i prostor bašte da se
prikažu istovremeno ili prostor mora da bude jedinstven, pa se radnja prilagođava tom postulatu i
priča se menja tako da su se dva toka desila na jednom mestu.
Odnos glumaca i publike se okreće i ovog puta glumci sede i gledaju predstavu koju im priređuju Lica
(dok sve to gleda prava publika kad se postavlja ovaj komad u pozorištu).
Svim licima je izrazito važno da se priča ispriča onako kako su je oni doživeli (Rašomon efekat), i oni
su svi izrazito ganuti svojom pričom (Pastorka činjenicom da je njeno telo uprljano, Majka sudbinom
svoje dece, Otac svojom krivicom koju pokušava da opravda).
Pitanje identiteta: konglomerat. Otac iznosi da je čovek sačinjen od nekoliko identiteta ili uloga koje
igra u kontekstu odnosa prema nekom drugom. On jeste otac, ali je u nekom trenutku bio i usamljeni
muškarac kome treba žensko prisustvo i nežnost, i smatra da mu ne treba suditi zbog tih sat
vremena slabosti, i da on za Pastorku nikada nije trebalo da bude to, ali se greškom tako ispostavilo.
Analiza likova​: ​Otac se nameće kao neko ko ih je sve okupio i nagovorio da dođu tu i ispričaju svoju
priču. On je standardni sredovečni čovek, koji je i saosećajan i sebičan na momente (uslovno rečeno
čovek po sredini). ​Pastorka je najekspresivniji lik, često se dešava da više ili nekontrolisano prasne u
smeh; nepristojna je ali neposredna i iskrena. Odnosi se zaštitnički prema Devojčici i Dečaku, a Sina
mrzi. ​Majka je uništena patnjom zbog svoje dece i sudbine, nju jedva nateraju da ispriča ili odigra
svoj deo priče. Ona događaje koje rekreiraju emocionalno proživljava u realtime-u. ​Sin pruža otpor,
odbija da učestvuje u inscenaciji drame, ali kad želi da ode iz pozorišta ostaje kao prikovan, kao da
mu neka sila ne dozvoljava da ode. Besan je na Oca što je sjebao celu porodicu, na porodicu što su
mu se iznenada uvalila u život i kuću, i istraumiran jer je video utopljenu Devojčicu i Dečaka kako
puca sebi u glavu. ​Devojčica i ​Dečak ništa ne progovaraju tokom celog trajanja drame. Kada im
zatreba ​Madam Pače (debela rospija sa španskim akcentom) summonuju je kao demona i ona se
samo pojavi.

Crnina priliči Elektri​– Judžin O’Nil

https://www.sparknotes.com/drama/mourning/summary/
Prvi deo - Povratak
- u daljini grada orkestar svira ‘leš džona brauna’ (druga tematska pesma koja će se provlačiti je
Šenando, setna mornarska pesma; nju peva Set i kasnije pijanica na Brantovom brodu)
- Ejmas, Luiza i Mini - prijatelji batlera Seta, dolaze kod Seta da im pokaže predrkanu kuću
Manonovih
- Prva replika: Set peva i onda komentariše kako dobro peva da bi impresirao Mini, ona ga kulira

Završava se rat (građanski rat u Americi)

Lavinija je bliska sa Setom, batlerom

Kristina ga naziva ‘starom pijandurom’
I Set ima masku, jer je već decenijama sa Manonovima
Njih dve su veoma različite ali u isto vreme i mnogo liče, ali Lavinija daje sve od sebe da naglasi one
crte po kojima se razlikuju; Lavinija je hladna i ima vojničko držanje (kao Heda - i njen otac je
general)
Brant je možda sin brata L. dede (kog je deda izbacio iz kuće nakon što se smuvao sa
služavkom-negovateljicom svog bolesnog deteta čime je osramotio porodicu)
I Brant kao da ima masku na licu
Toliko detaljne didaskalije (opisi postupaka, likova - izgleda i osećanja, namera, prostora) da prelazi u
proznu formu
Kristina otvoreno govori Laviniji da ima Elektrin kompleks - oduvek je želela da je zameni
Ezra ima tegobe sa srcem, i Kristina je to razglasila okolo (rekla lekaru koji je tračara)
Čak i kuća ima masku: fasada kao antički hram nalepljena na hladnu sumornu kamenu kuću
Ezra shvata da je između njih nastao zid kada su se venčali ali ne zna zašto; on Kristinu idalje voli
*Ezra je general, sudija i vlasnik brodogradilišta (sve jer ga Kristina nije volela)

Drugi deo - Progonjeni

*Posetioci kuće - malograđani (u prvom činu Setovi prijatelji, sad Bordenovi, Hils i doktor Blejk) su
malograđanski tipovi - hor koji predstavlja grad kao ljudsku pozadinu drame Manonovih
prva scena drugog dela: malograđanski hor (navedeni gore) komentarišu kako su Kristina i Lavinija
podnele Ezrinu smrt - Kristina skrhana, niko nije očekivao da će je toliko pogoditi; Lavinija hladna, ali
sigurno krije osećajnost; komentarišu kako je trebalo da izlože Ezru u većnici, da svi dođu na veliki
svečani pogreb
*I Orin (kao Brant) je maštao o ostrvima u Južnom moru i kako je tamo sam sa Kristinom (majkom)
Orinu se, kad je ubijao u ratu, činilo kao da uvek ubija istu osobu, i kao da je ta osoba zapravo on
(posle su ga progonila lica tih koje je ubio, pa bi u njima video svoje i Ezrino lice); kasnije kad upuca
Branta i u njegovom licu vidi dokaz te teorije
Razgovor Branta i pijanog mornara koji peva ‘Šenando’ (koji je u prethodnom delu pevao batler Set)
Lavinija Orinu dokazuje da je Kristina ubila Ezru kroz scenu mišolovku: na grudi Ezrinog leša stavi
kutijicu od otrova (koju je uspela da uzme jer se Kristina posle ubistva onesvestila) i pustila Orina da
gleda Kristininu reakciju kad to ugleda
Kristinin najveći strah je da će ostariti i poružneti
Lavinija na momente govori vojnički, zapovedajući, kao svoj otac (sličnost sa Hedom Gabler)
Kad shvati da je oterala majku u smrt nekoliko put ponavlja da je to pravda, očeva pravda, kako bi
ubedila sebe da je pravilno postupila

Treći deo – Opsednuti

(godinu dana kasnije)

Prvi čin trećeg dela počinje kao prvi prvog - Set i Ejmas Ejms + još tri malograđanina klade se sa
Abnerom (jednim od njih) da ne sme da ostane u kući Manonovih do pada mraka za 10$ *svi su
pijani
Posle godinu dana vraćaju se Vini i Orin da Dalekog istoka, sa Blagoslovenog Ostrvlja, izgledaju kao
Kristina i Ezra više nego ikad (Orin komentariše da je Vini i dušom postala ista majka - to orin i sam
primećuje); Vini je obučena u zelenu haljinu (identična Kristininoj iz prvog čina) - više ne nosi crno!!
Sad su se zamenili - Orin se oseća kao Manon a Vini ne
Vini je skroz preuzela Kristininu ulogu - manipuliše Piterom kako bi se otarasila Orina
Orin (po želji oca, kao poslednji muški Manon) piše povest porodice
Sve vreme jedni drugima prete i ucenjuju se; u poslednjem činu Orin ucenjuje Vini spisom porodične
povesti, da ga ona ne bi ostavila i otišla s Piterom; ona ne sme da bude srećna (on smatra) - mora da
bude kažnjena
Zato daje u koverti spis Hejzel da ga ušteka i da Piteru na dan venčanja (ipak joj ne da jer ga Lavinija
ubedi)
U poslednjem činu je Vini opet u crnini (ubio se Orin) i opet je mršava i ravna (u prethodnom činu je
bila obla kao Kristina)
Lavinija kao poslednja od Manonovih odlučuje da ostane sama u toj kući i sa na taj način kazni sebe
Galeb​– Anton Pavlovič Čehov

Prostori​: Prvi čin – deo parka na Sorinovom imanju, pregrađen pozornicom napravljenom na brzinu
za amatersku predstavu; drugi čin – teren za kroket, u dubini kuća sa velikom terasom, podne
vrućina; treći čim – trpezarija u kući Sorina, kofer i kutije za šešire, vidi se da se vrše pripreme za
put; četvrti čin – jedan od salona u kući Sorina, koju je Konstantin Trepljev pretvorio u radni kabinet,
sumrak;
Prva replika (dijalog između Maše i Medvedenka): Medvedenko pita Mašu zašto uvek nosi crninu,
ona kaže da je to crnina za njenim životom; on se pita zašto kad je on mnogo siromašniji od nje
Likovi​: ​Arkadina je (saznajemo od njenog sina, Trepljeva (25)) sujetna, mrzi kad je bilo ko drugi u
centru pažnje, pogotovo druge, mlade glumice; takođe je i sujeverna, škrta – ima 70k u banci a ako
joj tražiš nešto ona počne da plače; ona se zabavlja sa Trigorinom, piscem (za koga njen sin Trepljev
kaže da lepo piše ali ni blizu kao Tolstoj ili Zola); ​Nina je mlada devojka, talentovana glumica, živi u
selu i ima strogog oca koji je nakon majčine smrti svu imovinu zaveštao drugoj ženi; na nju se loži
Trepljev, i ona kinda na njega, ali ne kapira njegove drame, dosadne su joj; nju zanima slava, divi se
poznatim ljudima (Arkadinoj i Trigorinu), zavidi im; ​Dorn​, lekar, šmeker, dok je bio mlađi bio još veći
šmeker, voli da filozofira i citira stihove pesama; ​Maša je depresivna, nema volju da živi, loži se na
Trepljeva ali neuzvraćeno, nju neuzvraćeno voli učitelj Medvedenko; ona pije rakiju i šmrče burmut,
uvek nosi crninu; ona obožava njegova dela i kako se on ozari kada ih recituje; ​Sorin ​(60) (Arkadinin
brat, Trepljevljev ujak) je 28 godina služio u sudskoj struci i sad je došao trenutak da i on malo živi i
iskusi različite stvari; Medvedenko je učitelj, zaljubljen u Mašu; nakon što se njih dvoje venčaju ona
ga tretira kao poslednje govno, a on je nepodnošljivo ponizan
Motivi/teme​: Trepljev smatra da su pozorištu potrebne nove forme, da je savremeno pozorište
šablonsko i trivijalno; muči ga što mu je majka poznata glumica i druži se sa pozorišnim veličinama,
a on je niko, dropout; smatra da pozorište ne treba da prikazuje život onakvim kakav jeste, već
onakvim kakav treba da bude; sukob između njegovog pristupa i pristupa Arkadine, njegove majke,
koja se zalaže za ljutu klasiku i smatra da su to što on piše budalaštine; mnogi likovi se dosađuju na
selu i čeznu za gradom; život pisca (govori Trigorin) je konstantno proždiranje sopstvenog života i
skladištenje zapleta, opisa i fraza jer će sigurno zatrebati, kao i stalno osećanje da mora još da se
piše, da čeka sledeća novela, i sledeća, i sledeća... komplimenti i slava su samo obmana koja kratko
traje; kad zamisli čitaoca ili publiku, uvek su neprijateljski nastrojeni – svi kažu za njega da piše
darovito i simpatično, ali ni približno dobro kao Turgenjev ili Tolstoj – i to će slušati do kraja života;
Trepljev ima malo Edipov kompleks, a posebno je ljubomoran na Trigorina koji ne samo da je majčin
ljubavnik, nego je i uspešan pisac, što bi Trepljev voleo da bude; Sorin – čovek koji je hteo (kaže za
sebe) da bude književnik, da se oženi, da živi u gradu – ništa se nije obistinilo, a pri kraju života je
Narativ/prepričavanje​: ​prvi čin​: Medvedenko se udvara Maši, ona je dirnuta ali ne može da uzvrati;
zapara u vazduhu, noćas će biti oluje; Čekaju početak Tepljevljeve predstave; zatim ona počinje (u
njoj igra Nina), Trepljev je prekine i besno ode; Nina mora da ode jer je čeka otac; nikom nije jasan
komad, Dornu se dopao, bodri Trepljeva da samo tako i nastavi – važno je baviti se apstraktnim
idejama; Trepljev ga ne sluša, odlazi za Ninom da je vidi; Maša ga svuda traži, on je odjebe; Maša se
žali doktoru Dornu – ona voli Kostju (Trepljeva)
drugi čin​: Arkadina govori kako je mlađa od Maše jer vodi računa o sebi; svi nagovaraju Sorina da se
leči i ostavi duvan i vino; Šamrajev odbija da ustupi konje Arkadinoj da se odveze u Moskvu, ona
besno ode u kuću i plače – svi idu za njom da je ubede da ostane; Polina (Šamrajevljeva žena) moli
doktora Dorna da je povede sa sobom, da ne kriju svoju ljubav više, ali i sama kaže da verovatno nije
jedina i da mu samo dosađuje tim zahtevima; ​Trepljev donosi Nini mrtvog galeba​, kaže da ga je
upucao kao što će i sebe uskoro – ljut je i razočaran u nju što je postala hladna prema njemu od
kako mu je propao komad, njoj ništa nije jasno; Nina se divi Trigorinu što je slavan pisac, on joj
dekontruiše kako njegova ​slava i posao izgledaju – nije tako dobro kako se njoj čini; ona bi sve
žrtvovala za slavu; Nina prilazi rampi i posle kraćeg razmišljanja kaže ​San!
treći čin​: između drugog i trećeg čina je Trepljev pokušao da se ubije i sad se pojavljuje sa zavojem
na glavi; Maša i Trigorin piju zajedno, ona je odlučila da se uda za Medvedenka da pokuša da
zaboravi na Trepljeva; pozdravljaju se; Nina poklanja Trigorinu ​medaljon na kom je ugravirano
njegovo ime, ime jednog njegovog dela, stranica i red na kome piše ​Ako ti kadgod zatreba moj život,
dođi i uzmi ga​; Arkadina previja Trepljevljevu glavu, oni se svađaju jer on mrzi Trigorina – ona ga
vređa da je netalentovan pa je zato ljubomoran... Trigorin moli Arkadinu da ostanu još jedan dan da
bi mogao da iskusi mladalačku ljubav sa Ninom – Arkadina odbija, baca mu se pred noge i očajnički
govori o njegovim vrlinama, kako ga voli i kako je u potpunosti njen – on pristaje na sve što ona kaže
– ona se, čim ga ubedi, vraća u ležeran mod; Arkadina, Sorin i Trigorin odlaze u Moskvu (svi pomažu
Arkadinoj da se obuče i da joj ponesu stvari, ona im daje napojnicu od jedne rublje da podele na njih
troje); Trigorin se vraća po štap i sreće Ninu, koja je odlučila def. da ode u glumice te i ona dolazi u
Moskvu – srešće se opet njih dvoje (dogovaraju se i u kom tačno hotelu); zagrle se, dug poljubac;
Konstantin Trepljev ostaje da živi na selu
između III i IV čina prolaze dve godine
četvrti čin​: Medvedenko ubeđuje Mašu da se vrati kući, njihovom detetu koje je već treću noć bez
majke; ona odbija, kaže da je dosadan i da će prespavati tu (kod oca i majke – Šamrajeva i Poline,
koji održavaju Sorinovo domaćinstvo valjda); Trepljev je u međuvremenu napravio karijeru kao pisac,
sad mu šalju novac iz časopisa; Polina komentariše da je Maša i dalje nesrećno zaljubljena u njega,
Maša kaže da će sve zaboraviti kad joj muža premeste u drugi srez; Medvedenko i Dorn doguraju
Sorina na fotelji u prostoriju, Sorin kapira da je ozbiljno bolestan pošto su svi došli, stižu i Arkadina i
Trigorin; Trepljev prepričava šta se desilo sa Ninom Zarečnom: bila je onomad pobegla od kuće,
živela s Trigorinom, dobila dete koje je umrlo, Trigorin se od nje ohladio; glumila je po provincijama,
ali grubo, bez ukusa (Trepljev ju je u početku svuda pratio); posle mu je slala pisma, pametno
napisana ali je on osećao da je duboko nesrećna, ​potpisivala se kao galeb​; a sada je ponovo tu, u
selu/gradu, živi u gostionici, u sobama za prenoćište; Trigorin donosi vesti da se o Trepljevu raspituju
u Moskvi i Petersburgu (posebno jer izdaje pod pseudonimom) – donosi mu i novine u kojim je
izašao njegov tekst (Trepljev primećuje da ih nije ni otvorio na toj stranici, a da je svoj tekst
pročitao); Arkadina, Dorn i Maša igraju tombole, Trepljev bojkotuje, svira u susednoj sobi klavir (to
radi kad mu je teško); u novinama ga mnogo grde, kaže Šamrajev; Dorn i dalje veruje u Trepljeva i
njegovu umetničku viziju; ARKADINA JOŠ NIJE ČITALA TEKSTOVE SVOG SINA; Šamrajev kaže
Trigorinu da je kod njega ostao preparirani galeb koga je Trepljev ubio a Trigorin tražio Š. da mu
preparira, T. se pravi da se ne seća; Trigorin pobeđuje u tomboli; Trepljev kontemplira o pisanju:
dugo je zagovarao nove forme, a sad razmišlja da je možda poenta da čovek piše ne razmišljajući o
formi, već onako kako mu reči slobodno teku iz duše;
dolazi ​Nina​
, priča kako je galeb, kako je glumica, kako je ​slično galebu kojeg je Trepljev upucao, nju
uništio Trigorin – došao je neki čovek, video i prosto iz dosade upropastio ​(za šta je Trigorin još
tad konstatovao da je dobar siže za malu priču); misli joj se gube, nepovezane rečenice; shvatila je
da u njihovom poslu (bilo da je pisanje ili gluma) nije važna slava, već da čovek zna da podnosi
patnju, da ume da nosi svoj krst i da veruje; ona idalje voli Trigorina, možda i više nego pre; citira
Turgenjevljevu dramu sa početka, naglo ga zagrli i otrči kroz staklena vrata; Trepljev cepa svoje
rukopise i odlazi u desnu sobu; ostali se vraćaju tu, čuju pucanj, Dorn ode i vidi da je eksplodirala
bočica sa etrom (a ustvari se Trepljev upucao), sklanja Trigorina sa strane i tiho mu kaže da se
Trepljev ubio i da treba da sklone Arkadinu odatle nekako.
Napomene​: u četvrtom činu se čuje melanholični valcer iz druge sobe – kao u Hedi Gabler

Tri sestre ​– Anton Pavlovič Čehov

Prostori: ​promena prostora od salona kuće Prozorovih: prvi čin: prepodne, svetlo, vedrina, proleće;
Irinin imendan; drugi čin, u salonu, protok vremena – deset meseci je prošlo, noć je, zima; ništa se
ne čuje do zvuka harmonike spolja; u kući je mrak; Nataša nosi sveću i gospodari kućom; treći čin –
Olgina i Irinina soba (Irina je svoju prepustila Bobu, Natašinom i Andrejevom sinu); požar u gradu;
prostor se sužava (tu dolazi gomila ljudi – svi likovi drame); one su stešnjene, povlače se; četvrti čin:
metaforično su izbačene iz kuće – bašta; odlazak; Nataša je zagospodarila kućom; Tuzenbah je
poginuo – jedini dramatični događaj;
u stanu ispod njihovog živi doktor Čibutkin, i s njim se čuju kuckanjem po podu/plafonu
Prva replika​: Olga se seća kako je otac umro tačno pre godinu dana na ovaj dan, na Irinin imendan (+
Irina je već u beloj haljini, Maša idalje u crnoj, Olga u plavoj profesorskoj uniformi); otac je pre 11
godina dobio brigadu i sa njima otputovao iz Moskve
Narativ/prepričavanje​: ​prvi čin: Irini je imendan, okupljaju se njihovi prijatelji (viši vojni činovnici +
Maša i njen muž); Olga je umorna, boli je glava (radi u gimnaziji po ceo dan, a posle drži privatne
časove) – volela bi da se uda, da može da bude kod kuće i da se odmori; Verišnjin dolazi danas, sve
se raspituju kakav je; (sa njima u salonu u kući bleje baron Tuzenbah, potporučnik Fedotik, kapetan
Soljoni, koji se svi nabacuju Ireni, ali ona uzima u obzir samo Tuzenbaha iako je ružan); Irina se to
jutro probudila presrećna, kao da zna tačno šta treba činiti – raditi i samo raditi, čezne za radom
(Tuzenbah je razume, i on čezne za radom, nije radio nikad u životu); Čebutikin poklanja Irini
skupoceni srebrni samovar (star je i samo njih ima); dolazi Veršinjin, iz Moskve – sve tri nekoliko puta
pitaju da provere da li je to istina; oni se znaju od ranije, on je poznavao njihovog oca i seća se njih
kad su bile male, tada su njega zadirkivali da je ​zaljubljeni major – sada tako zadirkuju Andreja, koga
to jako smara; iza pozornice čuje se Andrej kako svira violinu; Kuligin (Mašin muž) čestita Irini
imendan i poklanja joj knjigu o istoriji gimnazije koju joj je poklonio i za Uskrs; pridružuje im se na
imendanskom doručku i Nataša (sestre komentarišu da je loše izabrala boje), strašno joj je
neprijatno, nije često u društvu, paniči da je svi mrze;
drugi čin​: ​poklade su​; trebalo bi da im uveče dođu maškare ali Nataša izmanipuliše svima tako da ne
dođu maškare + da odu standardni gosti, misli da je sinu Bobu loše, juče je imao temperaturu, pa da
se ne pravi gužva; dala je Bobu Irininu sobu jer je bolja, njegova je hladna; ulaze Maša i Veršinjin,
Maša konstatuje kako su joj civili nepristojni (pati kada je u društvu prijatelja svog muža), kako su
samo oficiri fin i ljubazan svet; Veršinjin izjavljuje Maši ljubav, ona ne odbija ali se prenemaže;
Tuzenbah se udvara Irini, kaže da će je pratiti kući zauvek ako treba, ona ga tera od sebe; Irina
nezadovoljna svojim poslom u telegrafu, svake noći sanja Moskvu; Irini se udvara Čebutikin;
Veršinjin i Tuzenbah se prepiru – Veršinjin smatra da nema sreće i pravde (ali društvo ide ka tome,
buduća pokolenja će ih imati), a Tuzenbah je srećan sad; Fedotik se udvara Irini; Veršinjinu stiže
pismo – njegova žena je opet pokušala da se ubije; Soljoni i Tuzenbah se nešto prepiru pa se pomire
– dovoljan razlog da se napiju; Tuzenbah donosi odluku da da ostavku i zaposli se (prvi od mnogih
ovakvih njegovih impulsa); Nataša ih, šapnuvši jednom koji je ostalima preneo, rasteruje odatle;
Soljoni se udvara Irini; Nataša prvo lepo zamoli Irinu da prepusti sobu Bobu, a onda odmah zatim
pretvori to u naređenje; Nataša odlazi da se provoza sa Protopopovim; svi su zbunjeni što nema
okupljanja kod njih kao što su svi planirali; Olga menja direktorku i sad je još umornija; Andrej se
navukao na kocku i sve više i više novca gubi; sa ulice se čuje haromnika, dadilja peva pesmu;
treći čin​: Olgina i Irinina soba, prošlo je dva posle ponoći; izbio je požar i svi se okupljaju kod njih u
kući; pre svega dolaze Veršinjinove ćerke, u donjem vešu i preplašene; Olga izdvaja odeću za njih i
ostale nastradale u požaru, poziva sve likove da prespavaju kod njih; Nataša govori da i treba
pomoći siromašnima, ali bolje da se ne pravi gužva da Bobo ne dobije grip; Kuligin se malo udvara
Olgi (kaže da nije Maše on bi bio s njom); vojnici ugasili požar, već je 3 ujutru; Čebutikinu ispadne i
polomi se sat majke Prozorovih; on konstatuje da se Nataša muva s Protopopovim a svi se prave
ludi; Andrej podigao zajam na celu kuću bez konsultovanja sa sestrama, da otplati dug; Irina shvata
šta je zapravo rad i da verovatno nikad neće otići u Moskvu; Olga savetuje Irini da se uda za
Tuzenbaha, to joj je jedini način da ode odatle; Nataša maltretira poslugu; zvono za uzbunu – znak
da im premeštaju brigadu nekud daleko
četvrti čin​: u ​bašti ispred kuće Prozorovih; svi odlaze (vojnim činovnicima je raspuštena jedinica, a
Irina ide da se uda za Tuzenbaha i da radi kao učiteljica), selo/grad u kome žive ostaje pust više nego
ikad; saznajemo da su se ispred pozorišta Soljoni i Tuzenbah posvađali i da je S. izazvao T. na dvoboj;
svi se pozdravljaju, teško im je... Olga je postala direktorka (i time istovremeno i uznapredovala i
ukopala se u mestu – sad sigurno neće otići u Moskvu); Nataša rodila i ćerku – Sonju – sad Andreja
planira da izbaci iz sobe i da njegovu sobu da Sonji; Čibutikin odlazi, ima još godinu dana do penzije
kad planira da se vrati tu kod njih; Veršinjin i Maša se pozdravljaju, ljube se i pred sestrama i pred
Kuliginom (M. mužem), svi već navikli; Maša plače, kreće da bunca (meša joj se neka pesma koju
sve vreme citira – valjda Puškin); Čibutikin prenosi Irini da je baron Tuzenbah umro u dvoboju; Irina u
očaju, ponovo govori kako treba raditi, ona će nastaviti da radi, itd; tri sestre stoje pribijene jedna uz
drugu, čuju neku veselu muziku, govore o prolaznosti i kako će sve biti dobro;
Likovi​: ​Soljoni uvek pravi budalu od sebe i govori neke odvratnosti tipa da je rakija od bubašvaba, pa
ga svi prozivaju; ​Maša se udala za profesora Kuligina kad je imala 18 godina, tek završila gimnaziju,
on joj delovao kao najpametniji najšarmantniji čovek na svetu – sad vidi da nije tako, on je preterano
obasipa pažnjom i ljubavlju i ona ga je prezrela zbog toga, dosađuje joj (slično Maši iz ​Galeba​;
sličnost im je i što i ovde Maša pije rakiju), tera ga od sebe, muva se sa Veršinjinovim; ​Natašu sestre
opisuju kao da nema stila, da se neukusno oblači, ona se deklarativno zalaže za ljubaznost i brigu
prema ljudima, ali postupa suprotno (izbaci Irinu iz sobe, staru služavku Anfisu vređa, ne da joj da
sedne i posle kaže Olgi da je potpuno beskorisna seljančura), trebalo je da se uda za Protopopova
(predsednika zemske uprave u kojoj Andrej radi), ali se udala za Andreja i idalje se viđa sa P. (on je
vozi na svom motoru ili nečemu sličnom); fascinirana je svojim detetom i tvrdi da je nadprosečno
pametan i pronicljiv; u ​Andreja na početku prvog čina svi polažu velike nade: on je naučnik, svira
violinu, izrađuje stvari od drveta, očekuje se da će biti profesor na moskovskom univerzitetu, ali u
trećem činu se zapošljava u zemskoj upravi kao sekretar, i tek posle postaje njen član; nezadovoljan
je generalno svojim životom, sve odluke donosi Nataša, on je rezigniran, potpuno mu je svejedno;
navukao se na kocku-karte i upao toliko u dugove da je digao kredit na celu kuću bez konsultovanja
sa sestrama; ​Irina je u početku puna života, ustaje u 12 i veruje da je rad smisao života; posle se
zaposli kao telegrafistkinja, pa posle toga u nekoj administraciji i zamrzi svoj život – sve što radi mrzi,
nema nikakvu satisfakciju, stari, poružnela je, smršala; ipak hoće da se uda da bi se iz toga izbavila,
može čak i za Tuzenbaha, koji joj je ružan, ali ga poštuje; sestre i Andreja je njihov otac dobro i
strogo vaspitao i školovao, svi govore 3-4 jezika (za šta oni smatraju da je nepotreban, suvišan
luksuz za sredinu u kojoj žive); u četvrtom činu Andrej govori o tome kako je usamljen, iako mu je tu
žena, ali ona nije čovek (pre toga govori o njoj da je plemenita, dobra, itd), da mu se Nataša gadi jer
je prosta; ​Olga je umorna, boli je glava (radi u gimnaziji po ceo dan, a posle drži privatne časove) –
volela bi da se uda, da može da bude kod kuće i da se odmori, savetuje i Irini da se uda iz istog
razloga; Olga je osetljiva, jako joj teško pada Natašina zloba i grubost, ne zna ni kako da reaguje;
Čebutikin ​je lekar, ali ne zna apsolutno ništa, sve je zaboravio – pre neki dan su mu dali da leči neku
ženu i ona je umrla; alkoholičar, udvara se Irini, voleo je njihovu majku i zato se nikad nije oženio;
Veršinjin je oženjen i ima dve ćerke, ženu koja stalno pokušava da se ubije i njega grize savest što
devojčice nemaju bolju majku (a ne pada mu na pamet da je problem što je on stalno odsutan, pijan,
itd)
Teme/motivi​: otac je bio brigadni general (zato su one došle tu na periferiju); sve vreme čeznu za
Moskvom i zamišljaju da će im to rešiti sve probleme; pitanje vremena – kad nemaju o čemu da
pričaju pitaju se kako će njihov život ili društvo izgledati za mnogo godina; s tim u vezi – eskapizam:
Veršinjin stalno govori da je željan života (kao Sorin u ​Galebu​), stalno mašta o budućem svetu i
društvu gde će ljudi (verovatno ne oni nego njihovi potomci, za njih se sada oni žrtvuju) živeti dobro
i biti srećni; motiv stranosti/otuđenosti/usamljenosti: kaže Andrej – u Moskvi sediš sam u restoranu
i ne poznaješ nikog ali se ne osećaš stranim – ovde se svi znaju i stalno je gužva ali si opet stran i
usamljen; Veršinjinu se stalno pije čaj; motiv vere: Maša smatra da čovek mora ili biti vernik ili
tražiti veru, inače njegov život gubi smisao; Maši često dolaze neke reference na književna dela
Puškina, Gogolja; životni ciljevi – mnogi od njih su planirali karijeru i brak ali su stalno čekali neku
bolju priliku i na kraju ništa nisu uradili i sad žale za prošlom mladošću

Ujka Vanja​– Anton Pavlovič Čehov

Prostori​: I čin: park, vidi se deo kuće s terasom, u aleji ispod starog jablana postavljen sto za čaj; II
čin: trpezarija u kući Serebrjakova, noć, čuje se kako u parku lupa noćni čuvar; III čin: salon u kući
Serebrjakova; IV čin: soba Ivana Petroviča (Vojnickog – ujka Vanje)
Likovi su jako samosvesni i samokritični
Njihova kuća (koja je zapravo kao neka vikendica) ima 26 soba??!
Dadilja ima majčinski odnos prema svima
Svi (Serebrjakov, Vojnicki-Vanja i lekar Astrov) kukaju kako su stari
Sonja je tužna jer je ružna
Serebrjakov ima giht i u penziji je; ranije su Sonja i Vanja rintali na imanju da bi njemu slali novac za
akademsku karijeru
Astrov sadi šume (u III činu ima scena gde on Jeleni pokazuje karte sa info o tome kako izumiru
šume i životinjske vrste, pa priča o tome da je tome uzrok ljudska inertnost, neprosvećenost i borba
za preživljavanje); veruje da se treba cimati da bi buduće generacije uživale u plodovima rada
sadašnjih ljudi (kao ? u tri sestre)
Treći čin​- septembar; salon
Jelena Andrejevna umire od dosade (Sonja konstatuje da je uticala i na ostale da se ulenje)
Sonja voli Astrova već 6 godina, a on kaže da ne bi nikoga mogao da voli, ali mu je Jelena lepa
Jelena je obrazovana i načitana, školovana na konzervatorijumu
Jelena uzela da ispituje Astrova da l’ voli Sonju, Astrov krenuo njoj da se nabacuje, utom ulazi
Vojnicki-vanja sa buketom ruža i zatiče ih zagrljene
Serebrjakov predlaže da prodaju imanje (koje zakonski pripada Sonji jer ga je deda kupio majci u
miraz, tako što se Vanja odrekao svog nasledstva u sestrinu korist + radio 10 godina da se otplati
dug-kredit za to imanje)
*Telegin je Slavica Hinić (osim toga je propali spahija koga zovu Oblanda jer je rošav)
Vanja sve saspe Serebrjakovu u lice
Sonja se zauzima za njega (i sebe)
Vanja puca iz revolvera na S. i promaši
IV čin​- Vanjina radna soba i kanc imanja; pored je mali sto za Astrova sa priborom za slikanje
Jelena i S. odlaze u Harkov da žive, dadilja i Telegin konstatuju da sad mogu da žive kao pre, kao sav
normalan svet

Vanju jako muči osećaj stida što je pucao dvaput i promašio

Vanja ukrao Atrovu iz ručne apoteke bočice morfijuma
Jelena ostaje čvrsta u odnosu sa Astrovim i odbija ga, iako je razmišljala o tome da mu se preda
(dosadno joj je a on je kul lik); ipak ga zagrli na rastanku, ali ne više od toga
J i S odlaze, sve se vraća u početnu poziciju, dadilja plete čarapu, ovi će im slati novac kao i do sad,
Vojnicki samo ponavlja ‘da radimo, da radimo...’
On i Sonja sedaju za radni sto da ispišu račune
Astrov odlazi, pozdravlja se (prilazi karti Afrike i konstatuje da je tamo sada vruće)
Sonjin monolog o tome kako će se mučiti i raditi do kraja života za druge, ali će onda otići na onaj
svet gde će se zasluženo odmoriti
Sonja: ‘Odmorićemo se!’
Višnjik​– Anton Pavlovič Čehov

Prostori​: prvi čin​: soba koja se i sad naziva dečja; sviće, maj je ali je u vrtu hladno, jutarnji mraz,
prozori u sobi su zatvoreni: ​drugi čin​: polje, stara napuštena kapela, bunar i stara klupa; vidi se put
ka imanju Gajeva; vedro vreme, zalazak sunca; Epihodov svira na gitari; ​treći čin​: salon odvojen
svodom od sale, gornji luster, čuje se iz predsoblja jevrejski okrekstsr (koji se čuje i u drugom činu);
četvrti čin​: dekor iz prvog čina; nema ni zavesa na prozorima ni slika, ostalo malo nameštaja u
ćošku za prodaju; oseća se praznina; naslagani koferi, sanduci; oktobar
Prvi čin
Prostor: soba koja se i sad naziva dečja; sviće, maj je ali je u vrtu hladno, jutarnji mraz, prozori u sobi
su zatvoreni
Dunjaša sa svećom i Lopahin s knjigom u ruci

Prva replika​
: Lopahin (trgovac): ‘Stigao je voz, hvala bogu’, dolaze ljubov, gajev i anja iz pariza
*Lopahinu je otac bio seljak, a on je sad bogat i obučen kicoški, ali se u duši idalje oseća kao seljak,
čita knjigu i ništa ne razume
Epihodov (poslovođa) donosi cveće da se stavi u trpezariju; zaprosio je Dunjašu (ona priča)
Dolaze Ljubov Andrejevna, Anja (17, ćerka) i Gajev (brat)
*Varja (posvojkinja) je već bila tu sa poslugom; ona bi najviše volela da zbrinu Anju, da je udaju za
bogatog čoveka, pa da ona ode u manastir, zamonaši se i uživa u pobožnosti
Dosta Anjinih replika se ne nadovezuje na replike drugih likova, ne sluša ih, samo tera svoje
Prodali su neku vilu, u avgustu prodaju i ovo imanje, a Ljubov i njena posluga bacaju pare na skupe
obroke i ogromne bakšiše
Trofimov, student, je bivši učitelj Griše, pokojnog sina Ljubov Andrejevne
Drugi čin:

Prostor: polje, stara napuštena kapela, bunar i stara klupa; vidi se put ja imanju Gajeva; vedro
vreme, zalazak sunca; Epihodov svira na gitari
Šarlota je siroče, ne zna svoje poreklo; dok su joj roditelji bili živi išla je sa njihovim putujućim
pozorištem i izvodila salto mortale

Dunjaša je sobarica, smara je Epihodov da se uda za njega, ona strahuje

Dunjaša i Jaša (lakej) se vole; kasnije ona njega smara a on se pravi lud
Lopajin ubeđuje Lj. i G. da izdaju zemlju za izgradnju vila
Trofimov, večiti student (50) stalno filozofira i svi se dive kako je pametan
Gajev govori o prirodi i smrti
Čuje se neki zvuk iz daleka, Firs kaže da se tako čulo i pred nesreću (kad ne Griša umro valjda)
Ljubov daje prosjaku zlatnik...
Lopahin im stalno daje u zajam
Trofimov i Anja se muvaju
Trofimov: nema veze što mi nidmo srećni, neko drugi jeshe
Treći čin:
Prostor: salon odvojen svodom od sale, gornji luster, čuje se iz predsoblja jevrejski okrekstar (koji se
čuje i u drugom činu)
*bilijar
Šarlota izvodi mađioničarske trikove, trbuhozbori
Varju ubeđuju da se uda za lopahina
U toku je licitacija za imanje, nadaju se da će ga bogata baba kupiti i vratiti ga njima
Čekaju Gajeva (baba njihova mu dala pare da u njeno ime kupi višnjik)
Mortiv mladosti/starost
Večiti student Trofimov ima 30 zapravo, Ljubov bi mu i dala Anju ali mora da se uozbilji, da
doplomira i ošiša bradu
Ljubov u Parizu čeka neki ljubavnik koji je bolestan i svaki dan joj šalje telegrame da dođe, da bude
uz njega
Anja javlja da je višnjik prodat
Varja tera Epihodova, neradnika, napolje
Ona zamahne štapom i greškom udari Lopahina (fizički humor niotkuda)
Vraćaju se Gajev i Lopahin sa licitacije - Lopahin kupio višnjik, od sad njima sa oduševljenjem priča o
tome - kupio je imanje na kome su mu i otac i deda bili robovi
Čuje se orkestar kako se štimuje
Ljubov plače; lopahin likuje da je trebalo da ga poslušaju za zajam
Anja teši majku
Četvrti čin
Prostor: dekor iz prvog čina; nema ni zavesa na prozorima ni slika, ostalo malo nameštaja u ćošku za
prodaju; oseća se praznina; naslagani koferi, sanduci; oktobar
Lopahin ispraća ove; Ljubov van sebe
I Lopahin odlazi u Harkov na zimu (znači višnjik ostaje prazan)
Trofimov se vraća u Moskvu (na studije); ne može da nađe svoje kaljače (simbol?); on odbija svaku
Lopahinovu pomoć i pozajmicu da bi očuvao svoju slobodu koja mu je ključna
Dunjaša tuguje nad Jašinim odlaskom
Ljubov odlazi u Pariz, Anja se seli u varoš
Piščik (posednik) sluđen, dao svoje imanje u zajam na 24 godine, pa sad vraća dugove (prvo
Lopahinu)
Šarlota nuna fejk bebu (zavežljaj)
Lopahin treba da zaprosi Varju ali to ne uradi
Gajev hoće da održi govor ali ga sprečavaju
Varja ide kod nekih drugih ljudi u službu
Svi odlaze
Ulazi bolesni stari Firs, na njega su zaboravili; prilegne da se odmori i leži nepomično (umro?)
Ćelava pevačica​- Ežen Jonesko

Gospodin i gospođa smit komentarišu ručak, on samo pukne jezikom svaki put umesto svoje replike
Meri (služavka) bila na dejtu pa prepričava
Gosti gosp i gđa Martin pričaju o tome odakle se znaju ali se ne sećaju (a u braku su) - otuđenost
Svi govore robotizovano i pevajući
Svi
Gđa Martin priča neverovatnu priču kako se neki čovek na ulici sagao da veže pertle
Nekoliko puta zvone vrata ali nema nikoga
Poslednji put gospodin smit otvori i ispred vrata je vatrogasni kapetan
Pokušavaju da utvrde ko je zvonio ko je otvorio itd
V. u očajanju traži neki požar da ugasi
V im priča anegdote i basne, Gđa Smit i gdja martin malo malo pa ga poljube
Svi redom pričaju anegdote/basne
V. priča besmisleni priču o nečijem rodoslovu
Gđa Smit: svaki put kad se čovek dokopa popa, on se zakopa
U nedogled multiplikovanje imena i motiva u govoru
Vatrogasac je u ljubavi sa Meri, ostali se zgražavaju jer je ona služavka
Meri im recituje pesmu o vatri
A ćelava pevačica? Još uvek se češlja
Mnogo aliteracija i asonanci (usled mnogo povanjlanja)
Svi besni urlaju u glas
Pada zavesa, diže se i ide sve isto kao na početku samo umesto Smitovih Martinovi
Baal ​Bertold Breht

*boldovani ili caps lock su prostori

Koral o velikom baalu: Parekselans poročan, uživa i zalaže se za to - alkos (ponekad završi u bolnici),
kad vam žena sve da otarasite je se jer ona više nema ništa; voleo je nebo i pre nego što se rodio
TRPEZARIJA​
:
Meh (izdavač i trgovac) hoće da bude Baalu mecena, Baal je pesnik a radi kao pripravnik u kancelariji
Svi ga redom hvale i porede s velikim pesnicima, a on samo jede i pije (gladan je?) i pita za košulje
(nema šta da obuče)
Baal svoje pesme govori kočijašima umesto da ih objavi
Baal odbija Meha jer osim izdavaštva trguje cimetovim stablima i životinjama
BAALOVA MANSARDA (POTKROVLJE):
Baal i Johanes: J još nije spavao sa ženom jer misli da je to prljavo i boji se da je ne povredi (žena ima
17 godina), Baal mu objašnjava kako je to lepo, ali da i treba da se čuva toga
KRČMA​:
Pre podne, baal, kočijaši, ekart pozadi s kelnericom ljjzom, kroz prozor se vide beli oblaci
Baala je vlasnik krčme oterao pa je otišao s njegovom ženom Emilijom; Johanes se loži na Baala,
kaže J verenica
Baal o boji neba - kako se menja kad se napiješ
Emilija je tužna što je Baal uvek takav kakav je sad
Ubacuju se kočijaši i komentarišu
Baal svira gitaru i peva; nastavlja da pije
Ekart (‘đavo’) ga poziva na boemski put; svi ga ubeđuju da ne ide
Baal se pred Emilijom muva s Lujzom, tera Emiliju da poljubi kočijaša (ona uplakana) inače je sve
među njima gotovo; svi joj se smeju a onda je on isproziva da je preljubnica
BAALOVA MANSARDA (POTRKROVLJE, TAVAN):
Baal razdevičio Johanu koju rođeni muž nije imao srca da takne, ona se sad oseća prljavo; Baal je
tera odatle
Podne. Baalu dolaze dve sestre i svlače se, nije im baš prijatno. Jedna pominje da se Johana bacila u
brzak i ubila. Baal 0 reakcije
Dolazi Gazdarica rasteruje sestre, grdi ih i otkazuje Baalu stanovanje
Veče. Baal sedi za stolom.
Pokušava da piše ali samo pije rakiju
Tuguje za Johanom, traži drugu ženu, bilo koju
*dole harmonijum svira Tristana
Baal doveo Sofiju tu, ona zbunjena, on je oteo i doveo tu a ona sad ne sme nazad; konstatuje da je
toliko ružan da je plaši; ona je devica,
*čuje se prosjakov vergl iz ​dvorišta
OKREČENE KUĆE SA SMEĐIM BRVNIMA
Dubok zvuk zvona. Baal. Skitnica, bled pijan čovek
Skitnica voli Isusa, koji je voleo zlo, kao i Baal
MAJSKA NOĆ POD DRVEĆEM
Baal opet kara Sofiju (a govori o ljubavi) čija majka već nedeljama ne zna gde ne ona
KABARE ‘KOD NOĆNOG OBLAKA’
Baal peva bestidno
Publika se raduje, pijanista se buni
Baal odlazi u wc s gitarom, beži kroz prozor jer mu nisu dali sledovanje rakije
ZELENA POLJA PLAVE ŠLJIVE
Baal oseća kako mu se lobanja nadima sa svakim otkucajem srca; kaže da Ekart ne razume njegovu
dušu; njih dvojica odlaze da se kupaju (jul je)
SEOSKA KRČMA. VEČE
Baal loži ljude iz krčme da će kupiti bikove, pa ga oni časte hranu piće i smeštaj
Sveštenik skreće pažnju koliko je ta podvala detinjasta; njih dvojica beže
DRVEĆE UVEČE
6-7 drvoseča + Baal sede oslonjeni o stabla; u travi jedan leš - pričaju o njemu da je bio dobar i da je
imao dućan koji je zatvorio zbog žena
Jedan od njih konstatuje da oni tu pričaju samo laži; Baal nad lešem govori da je nebo crno, da
drveće podrhtava, da je to doktor, itd; ne znaju kud će s lešom (Tedijem) - na svetu nije imao nikog
sem sebe... ipak ima ženu i 4 dece; ovi odlučuju da popiju bure rakije koje je ostalo za njim, svi sem
Baala - prazno je, optužuju Baala da je sve sam popio
KOLIBA
čuje se kiša
Baal, Ekart; zima?
Sofija (Baalova žena) ih prati, on je izbegava
RAVNICA. NEBO. VEČE​.
Baal, Ekart, Sofija
Ekart kori Baala što kulira Sofiju koja je s njim trudna (Sofija ne mari, voleće ga šta god radio), i što
mu je oteo dve ljubavnice koje je voleo (Baal na to kaže da je oskrnavio dva leša da on ne bi morao);
Baal voli Ekarta
Sofija moli Baala da ostane s njom, on joj kaže da se ubije i sahrani dete; Ekart bi je vodio sa sobom
ako kaže da ne voli Baala, ali ga i dalje voli
Baal i Ekart zagrljeni odlaze u šumarak
DRVENA MEKA PROSTORIJA U KRČMI. NOĆ. VETAR
Za stolovima Gugu, Bolebol, Stari prosjak i Maja s detetom u kutiji (svi su teško bolesni al’ kažu ‘nije
ništa strašno’)
Baal i Ekart dolaze u bolničku krčmu
Prosjak: čovek ništa ne razume, ali mnogo šta oseća. Priče koje se razumeju loše su ispričane
*Baal ne veruje u boga, ali je uvek verovao u sebe
*Baala često nazivaju cirkuskim slonom
*likovi stalno govore da se čuje vetar
Maja peva uspavanku svojoj bebi
Guguova arija (o smrti) - svi trule, rapsadaju se, sve jeste a nije ništa; Baal kreće da paniči, hoće da
pobegne, Ekart ga ubeđuje da ostanu da piju još; Baal se pridružuje toj morbidnoj pesmi
Baal voli Ekarta, Ekart odbija da nastavi s njim tim putem, hoće da se vrati svojoj misi
Nastaje tuča između njih i ljudi iz krčme, oni beže
ZELENI ČESTAR *IZA NJEGA REKA
Baal voli Ekarta, više ne želi žene
DRUM. VRBE
Vetar, noć, Ekart spava u travi
Baal recituje nešto kao o lešu žene koji nosi reka
Ljubomoran je na riđokosu koju Ekart dovodi
*Ekart sve vreme piše misu
*mrak; vetar još svira u orgulje
MLADI LEŠTAK
Duge crvene hrane koje vise; u leštaku sedi Baal; podne
Baal se sveti Ekartu tako što će karati njegovu riđokosu na njegove oči - pravi zasedu
Riđokosa ga odbija, voli Ekarta, a on joj je prljav; Baal je siluje u grmlju (i možda ubije)
JAVOR NA VETRU. OBLAČNO NEBO
Baal recituje Ekartu pesmu koju je napisao ‘Smrt u šumi’; gleda u krošnju javora i smeje se
KRČMA​- prošlo 8 godina
Veče. Ekart, kelnerica, Vacman, Johanes, odrpan u pohabanom kaputu sa podignutim okovratnikom,
beznadežno propao; Kelnerica ima Sofijine crte.
Baalu umrla majka, juri pozajmice za pogreb; Johanes, Vacman pričaju kako je uvek bio govno od
čoveka, Ekart ga brani - on ga voli, ništa mu ne zamera jer je dete
Ulazi Baal, konstatuje da je krčma postala rupa
Johanes se predao boemskom životu (‘postao genije’); njega idalje proganja Johana koja se udavila u
reci, ponekad oseća kako njen leš pliva u rakiji koja teče niz njegovo grlo
Baal gitarom razbija svetiljku i onda peva pesmu o ubicama, Vacman se prepoznaje (Baal prvo falšira,
pa mu je nenaštimovana gitara); teraju ga da ne prestane da svira
Baal ubija nožem (u mraku) Ekarta jer mu je u krilu bila kelnerica
10° ISTOĆNE ŠIRINE OD GRINIČA
Šuma, Baal se udaljava s gitarom, s rukama u džepovima pantalona
Baal putuje, pokušava da zaboravi onu ‘malu aferu’
DRUM. VEČE. VETAR. PLJUSAK.
Dva žandara se bore s vetrom, traže Baala - ubicu, pesnika, sopstvenika vrteške, drvoseče,

💛
ljubavnika milionerke, robijaša i podvodača, misle da je zbog kelnerice ubio najboljeg prijatelja; i oni
traže rakiju i žene; Baal rizikuje da ga uhvate time što staricama odnosi drva ​
BARAKA U ŠUMI
Noć. Vetar. Baal na prljavom krevetu. Ljudi se kartaju i piju
Ljudi komentarišu Baala kako je propao, ugojio se, piša po sebi
On ih moli da ostanu još pola sata da ne umre sam, oni mu se smeju u facu, jedan ga čak i pljune
Kroz odškrinuta vrata se vidi plavo nebo
Baal na samrti doziva majku, Ekarta i sebe; pokušava da se dovuče do vrata i izađe napolje
ZORA U SUMI
Drvoseče konstatuju da se Baal već sigurno ohladio (raduju se jer im više neće piti rakiju i krasti
jaja); jedan od njih prenosi Baalove poslednje reči: ‘Još slušam kišu’
Majka hrabrost​​
– Bertold Breht
Lica:
Majka Hrabrost
Ajlif
Švajcarko – njeni sinovi
Katrin – njena ćerka
Vrbovnik
Narednik
Kuvar – Lula, kurvar
Komandant, švaleriše se sa Ivetom
Magacioner
Iveta, kurva
Sveštenik
Čovek sa zavojem
Pukovnik
Pisar
Vojnik
Mladi vojnik
Stariji vojnik
Prvi vojnik
Drugi vojnik
Starica
Mladić
Zastavnik
Seljak
Seljanka

Majka Hrabrost (Ana Firling) je po profesiji kantinerka

:​vrbovnik ne zna kako da skupi ljude, pomišlja na samoubistvo
Prva replika​

Poljska (kasnije delovi Nemačke); 1600 i neka, 30ogodišni rat

MH ima troje dece: Ajlifa koga vrbuju za vojnika, glupog Švajcarka koga angažuju za blagajnika i
mutavu Katrin koja ništa ne progovara
Oni su valjda iz Finske? Mada ona kaže da se dovezla iz Rige (Letonija) posle pominje Estoniju?
Iveta (kurva) priča kako je volela dušmanina koji ju je onda odbacio i sad je kurva i ima sifilis

Kad je krenuo napad MH zaboravila da skloni zastavu koju nosi već 20 godina

Prepričavanje:
I scena: Proleće 1624. Komandant Oksenšterna vrbuje u Dalarni trupe za vojni pohod na Poljsku,
kantinerka Ana Firling, poznata po imenu Majka Hrabrost, gubi jednog od svojih sinova.
Narednik: Oseća se to da ovde odviše dugo nije bilo ratova. Otkuda bi onda i bilo morala, ja se
pitam? Mir, to ti je teški krkljanac. Tek rat vaspostavi red. Čovečanstvo odviše prolista za mirnih
vremena. Razbacuje se ljudima i stokom kao da su bez vrednosti. Svako ti tu jede šta mu duša zaželi.
Drama počinje scenom vrbovnika i komandanta. Hoće da nađu još vojnika za rat. Zaustavljaju Majku
Hrabrost, i traže njene sinove da se pridruže. Ona im govori kako nisu sposobni za rat, jedan je
mnogo glup, a drugi je lakomislen. To je ona scena kada je pitaju za ime, a ona govori kako ne moraju
da svi imaju isto ime. Takođe, ona im na neki način predviđa budućnost. Stavlja na papire crne
krstove i meša ih sa blanko paprima i daje ima da izvlače. Svi izvlače crne krstove osim nje. Već se
najavljuje sudbina njene dece u ratu. Ironično je što je ona najavlje, koja živi od rata i koja ratom
hoće da prehrani i sačuva svoju decu. Na kraju scene, Ajlif uslobno rečeno, beži sa komandantom i
vrbovnikom u rat. Švajcarko ostaje, ali želi i on da krene sa njima.
Narednik: KO hoće s ratom da trguje, mora njemu nešto da žrtvuje.

II scena: Godine 1625 i 1626 vukla se Majka Hrabrost u koloni sa švedskom vojskom kroz Poljsku.
Pred tvrđavom Valhof sretne se sa svojim sinom. Srećna prodaje kopuna. Veliki dani hrabrog sina.

III scena: Nakon tri godine Majka Hrabrost dopada zarobljeništva sa delom Finskog puka. Ćerku
uspeva da izbavi, kao i kola ali joj njen čestiti sin gine.
Švajcarko je u ovoj sceni vojnni blagajnik. Bitno – majka mu govori da je previše glupa da bi mu palo
na pamet da pobegne sa novcem iz blagajne.
Majka Hrabrost i Iveta govore o Ivetinoj ,,bolesti'' (konatam jer je kurva, pa je svi izbegavaju).
Iveta priča o svojoj aferi sa kuvarom iz Flandrije (Piter Lula – Lamb). Tu peva pesmu o tome.
Dolaze Sveštenik i kuvar sa vestima od Ajlifa da mora ponovo u boj.
Kraljn je zaveo porez na so (momenat začudnosti?).
Protestanti napadaju, kuvar i sveštenik odlaze, kuvar zaboravi lulu (to je taj piter lula).
Dolazi Švajcarko sa pukovskom kasom. Hoće da stavi kasu u kola, ali mu Majka Hrabrost ne
dozvoljava.
Majka hrabrost govori kako porazi onih ,,gore'' i onih ,,dole'' nikako nisu isto, jer ovi poraz za elitu
može biti dobir za sirotinju.
Švajcrko hoće da se vrati do svog puka da odnese kasu da isplati vojnike.
Katrin je ukrala Ivetine crvene cipele (vidimo da žudi da bude žena i majka)
Švajcarko odlazi da sakrije kasu pored reke. Dolazi vojska da traži protivnike. Katrin polišava da
upozori Švajcarka ali on ništa ne primećuje. On odlazi, hvataju ga vojnici i vraćaju. Majla Hrabrost
negira da ga poznaje. Odvode Švajcarka. Majka Hrabrost pokušava da ga spase, hoće da proda svoja
kola Iveti, koja je pukovnikova ljubavnica i da otkupi svog sina. Na kraju se predomišlja i samo hoće
da da u zajam, onda se cenjka predugo i ubijaju Švajcarka. Donose ga ispred Majke Hrabrosti da je
pitaju da li ga zna. Ona samo odmahuje glavom (momenat začudnosti ili suzbijanje emocija da ih ne
bi sve pobili)

IV Majka Hrabrost peva pesmu velike kapitulacije

MH je i u najekstremnijim uslovoma uvek za to da se treba pobuniti, zauzeti za sebe i tražiti ono što
zaslužuješ

Ubeđuje vojnika da se pobuni, da nije dovoljno dugotrajno ljut, a onda i sama odustane od pobune
Majka Hrabrost hoće da se žali što su je optužli da je skrivala zarobljenika, jer su joj juzeli pare i
oštetili kola. Zanimljiv razgovor između nje i nekog vojnika koj je pokazao veliku hrabrost u ratu i koji
je došao da ubije komandanta, jer mu nije dao nagradu. Ona mu govori kako nije dovoljno ljut da bi
zaista učinio ono što je naumio, da nema dugotrajan bes. On u jednom trenutku seda, i ona ga
ismeva, jer vidi da je već na pola odustao. Posle toga peva pesmu o kapitulaciji:
Za proleća mojih mladih dana
Bila sam sebi ja važan soj.
Tražla sam uvek dlaku u jajetu
Prkosna bila,
Čovek sasvim svoj.
Al čvorak tek šane:
Čekni malo lane!
Ićićeš po taktu marša.
Polako, brzo, kako kad.
A sve bliže biće groba hlad.
Pevaćeš tim tankim glasom!
Eto ti sad!
Sve mi se zamrsi!
Moliš: Bože spasi!
Kad ono, vraga!
I leto jedno još nije prošlo,
A ja sam znala već svog boga.

V
Sveštenik traži platno da zavije stradalu seljačku porodicu - MH ne da, neće oficirske košulje na to
da protraće
Dve godne su prošle. Rat zahvata sve nove i nove krajeve na putu bez počinka. Mala kola Majke
Hrabrosti prevalila su Poljsku, Moravsku, Bavarsku, Italiju i opet Bavarsku. Godine 1631. Talsova
pobeda kod Megdebulga stajala je Majku Hrabrost 4 oficirske košulje.
Vojnici se otimaju o njene košulje jer nemaju čime da plate. Godi seljačka kuća, u kojoj je još uvek
zarobljeno dete. Karin, iako joj majka brani, uskače u kuću i spašava dete.

VI
U bavarskoj sprovod za komandanta koji je zbog magle krenuo da se povlači u suprotnu stranu i
pogodio ga metak
MH: siromasi moraju biti hrabri
Po luli njenog dragog kuvara se vidi da je bio nasilnik
Sveštenik predlaže da se MH i on planiraju karaju u šatoru; ona odbija, jedina volja joj je da svojim
kolima prehrani sebe i svoju decu
Vraća se Katrin sa ranom preko čela i oka
MH proklinje rat
Pred gradom Ingolštat u Bavarskoj. Majka Hrabrost prisustvuje sprovodu palog carskog komandanta
Tilija. Vode se razgovori o ratnim junacima i trajanju rata. Sveštenik se žali da njegov talenat leži
neiskorišćen. Mutava Katrin dobija crvene cipele. Godina gospodnja 1632
Komandant je pao i govori se o miru. Pada kiša. Tu je i neki pisar. Katrin odlazi do grada po neke
stvari za Majku u pratnji pisara. Na putu nazad je napadaju vojnici koji pokušavaju da je opljačkaju.
Ne uspevaju, ali je ranjavaju na glavi i ona dobije ožiljak preko oka. Majka se vajka što sad definitivno
nikada neće naći muža a toliko voli decu. Ovde (mislim) saznajemo i zašto je nema – kada je bila
mala, neko joj je stavio nešto u usta i ona je to progutala i od tada ne govori. U ovom delu sveštenik
predlaže Majci Hrabrosti malo prisnije odnose, u prevodu da postanu ljubavnici, što ona odbija
(Brehtova kritka crkve?)
Majka Hrabrost: Siromasi moraju biti hrabri. Inače su izgubljeni. Već to što moraju da ustanu rano ili
da preoru njivu usred rata, što rađaju decu, pokazuje da imaju hrabrosti, jer deca im nemaju nikakvih
izgleda. Moraju jedan drugom da budu krvnici i jedan drugog da tamane. A kada hoće jedan drugom
da pogledaju u lice, i za to im je potrebna hrabrost. Trpe cara, trpe papu, i to dokazuje strahovitu
hrabrost jer ih to košta života. (kritika pasivnosti proletera – poređenje sa Cankarom?)
VII
Majka Hrabrost na vrhuncu svoje trgovačke karijere.
Umire švedski kralj, mir preti MH biznisu
Logor
Rat katolika i protestanata?
MH je Katrin obećala muža kad dođe mir, al’ K to više ne želi jer misli da je sad ružna zbog ožiljka na
licu
Kuvar i Sveštenik se svađaju oko MH; sveštenik ga moli da ga ne izgura odatle
Svi hoće da se uštekaju kod MH, dolazi i Iveta (kurva) koja je postala majorica i to udovica
Iveta rasvetljava istinu o Kuvaru: hiljadu žena je unesrećio i ostavio (njegovu je lulu čuvala i pušila
MH)
Kuvar lamentira nad tim kako je bilo za vreme rata
Dovode Ajlifa vezanog jer je upao u nečiju kuću (što je i do sad radio ali je sada mir), dovode ga kod
MH da se pozdravi pre nego što ga obese; u ratu su ga zbog toga (što je krao seljacima stoku) slavili
- sedeo je pored komandanta; odvode ga (ne vidi se s MH)
MH sva srećna javlja da je prestao mir i da je ponovo rat
Majka Hrabrost: Ne dozvoljavam da mi zgadite rat. Kažu da slabe proždire. Ali oni su izgubljeni i u
miru. Samo kada bi rat bolje hranio svoje ljude.
VIII
Iste godine gine švedski kralj Gustav Adolf u bici kod Licena. Mir preti da uništi poslove Majke
Hrabrosti. Njen sin počini jedno smelo delo više, i sramno okonča.
Majka Hrabrost, sveštenik i Katrin diskutuju o tome da li će ratu doći kraj. Sveštenik ubeđuje Majku
Hrabrost da rat nikada neće da se završi. Ipak, dolazi kuvar i govori im da je sklopljen mir. Dolazi i
Ivet, i Majka Hrabrost je moli da joj pomogne da odu do grada i da po što većoj ceni razdele robu
koju je dokupila. Iveta isto otkirva kako je kuvar u ratu bio veliki ženskaroš, i kako je Iveta bila
zaljubljena u njega. Ona hoće da ga ocrni pred Majkom. Sve vreme iščekuju Ajlifa da dođe iz rata.
Kada Majka Hrabrost ode u grad, dolaze vojnici koji dovode Ajlifa kao zarobljenika da vidi svoju
majku poslednji put pošto ga vode na vešala. Kako majka nije tu, oni nastavljaju. Ovde je bitna
njegova rečenica ,,Pa radio sam sve što sam radio i pre nego što je došao mir'' – u prevodu ono što
je hrabro delo u ratu, za vreme mira je gnusan zločin (opljačkao je neku seljačku kuću i pobio ih sve).
Ajlif hoće da se pozdravi sa Karin, ali ona kao da je čuje, jer se ne javlja. Kuvar i sveštenik odlučuju da
ne kažu Majci Hrabrost za njenog sina. Čuju se bubnjevi da naznače da je pogubljen, u trenutku kada
se ona vraća. Ona se vraća vesela jer su joj u gradu rekli da je rat ponovo počeo. Pita za Ajlifa, a oni
joj govore da je došao i morao brzo da ode i da će ih sustići uz put. Sveštenik odlazi u grad sa
Ajlifom, da mu se nađe u poslednjim časovima (iako on kaže kao će pokušati da ga izbavi).
IX
veliki verski rat već 16 godina; surova zima, nema posla
Kuvaru stiže pismo iz Utrehta - umrla mu je majka i nasledio je krčmu
Pesma o Solomonu - sve vrline čoveku dođu glave
Veliki verski rat sada već traje 16 godina. Nemačka je izgubila preko polovine svog stanovništva.
Strašna kuga mori sve što je pokolj poštedeo. U nekad cvetnom kraju hara glad, vuci lutaju
popaljenim gradovima. U jeden 1634 nalazimo Majku Hrabrost u nemačkom Filtergebrigu izvan
druma, kojim se kreću švedski pukovi. Zima je te godine došla rano i surova je. Poslovi idu slabo,
tako da je samo još preostalo prosjačenje. Kuvar dobija pismo iz Utrehta i biva otpušten.
Ovde se peva Solomon song, kuvar pokušava da ubedi Makju Hrabrost da pođe sa njim, ali da ostavi
ćerku iza sebe. Majka Hrabrost odbija. Boje se da neće moći više da žive od rata.

X
Seljani žrtvuju mladog seljaka zarad vola
Seljani se mole dok im pale selo
Katrin kreće da udara u doboš, vojnici i seljani pokušavaju da je zaustavljaju; pucaju u nju i prekidaju
je ali kasno - grad je već obavešten, čuje se zvonjava za uzbunu i kreće kontranapad
MH kraj K peva uspavanku; daje seljacima novac za pogreb i odlazi da nađe Ajlifa
Prolazi još jedan puk i MH polazi s njima
Tokom cele godine 1635 putuju Majka Hrabrost i njena ćerka Katrin drumovima srednje Nemačke za
razbijenim pukovima

XI
Januae 1636. Carske trupe ugrožavaju protestanstki grad Hale. I kamen je progovorio. Majka
Hrabrost gubi svoju ćerku i sama putuje dalje. Rat se još dugo ne završava.
Prezentacija:
Šta nije Brehtovski?
Predoređenje – sudbina
Predviđa stradanje – njena taktička greška
Likovi su fiksirani
Katarina je izdvojen lik, nema je posle neke nemile seksualne traume.

Šta je Brehtovski?
Fau efekat:
• pevanje uspavanke * Pričanje narednika sa Majkom o tome kog su joj porekla njena deca
(otkud smo svi Firling, samo ja sam Firling)
• scena kada se kuvar i majka cenkaju oko kokoške
• špijun ne može dobro da vidi
• prostituka, ona upravlja pukovnikom kao da ima autoritet
• songovi – pesma o kapitulaciji, Brehtovski, ali i antibrehtovski jer može da izazove emocije
• natpisi
• Glavna začudnost je ta da majka živi rat sa ciljem da spasi njenu decu, a rat njenu decu
odnosi
• Emotivost majke hrabrosti – sin joj je umro a ona odmahuje glavom * nije potpuni fau
efekat, jer može da se tumači kao da u sebi suzdržava osećanja da ne bi povredila svoju drugu decu,
a potpuni fau efekat bi bio da kada vidi sina mrtvog počne da peva.
• Verski rat

Svi likovi se mogu psihološki tumačiti, čak i Stanislavski metodom. Katrin ima najveći tragični
potencijal, ima traumu i zbog toga ima potrebu da bude bolja majka od svoje majke.
Ovaj komad se može posmatrati kao politički angažovani Brehtovski komad, što je neko bliže
tumačenje, ili sudbinsko tragični, tj tragedija... Ima elemente oba.
Crnina priliči Elektri - Judžin O’Nil
Opera za tri groša​- Breht
Predigra

Moritat o makiju noži

Vašar u sohou;

Dan krunisanja kraljice Viktorije

Miki nož je osuđen na bešenje ili mora da beži

Prvi čin

Pičwm ima prosjačku firmu i u njoj kategorije prosjaka koji rade za njega (sa štakom, sa patrljkom,
itd)

Pičem angažuje Filča u svojoj prosjačkoj firmi (prvo mu dodeljuje tip/operemu prosjaka) u kojoj ima
preko 150 zaposlenih

Gđa pičem bi da uda ćerku poli za kapetana (vole se) ali se pičem protivi - to bi bilo loše za biznis jer
onda mušterije ne bi mogle da gledaju poline noge; pičem joj oktriva da je taj kapetan ustv maki nož
(otkrili su ga ožiljak na vratu i bele rukavice)

Pičemi pevaju song ‘mesto da’ - ljubavna pesma o nekom džoniju

2. Duboko u sohou svadba poli pičem i makina noža

Prostor: konjušnica

Ljudi tu unose ukradene stvari i konjušnicu pretvaraju u luksuzni prostor; pripremaju prostor za
njihovu svadbu

Poli je tužna jer je sve ukradeno

Trojica svatova (razbojnika? Makovih prijatelja) pevaju song: svatovac za siromaške (o bračnom paru
koji su pljačkaš i seks radnica)

Poli izvodi song: Dženi Piratuša (o devojci koja pere sudove za užasno male pare, živi u ritama i
mašta da će doći ratni brod i pobiti sve za koje ona naredi (a naredila bi za sve redom)

Mak je hvali pa je kori za tu pesmu

Dolazi Šerif Braun, ali privatno (iako je Mak razbojnik oni su idalje prijatelji; a Mak mu ponekad i
pošalje deo onoga što ukrade)

*za songove je zlatno osvetljenje

Spušta se tabla na kojoj piše naziv songa i onda kreće Song o topovima (Mak ga najavljuje kao song,
samosvesno) o neka tri vojnika

Poli kroz song obaveštava roditelje da se udala (iako ranije to nikad nije planirala - jer se to ne sme):
odbijala je sve redom dobre i pristojne udvarače al’ baš za ovim joj srce zatreperi

Oni joj govore da je razbojnička droca; ona je srećna

Dolazi jedan prosjak-radnk i žali se na uslove rada; pregleda im sve redom kraste, fejk opekotine itd;
otpušta jednog što se ugojio
Song o tome kako je čovek sklon zlu

Drugi čin (prostor je opet konjušnica)

Maki nož se oprašta od svoje žene jer beži od njenog oca; beži u hajgetsku močvaru

Poli pokušava da ubedi Maka da beži, donela optužnicu kojoj nema kraja, prete mu vešanjem

Mak joj daje instrukcije kako da vodi biznis, a onda da sav novac odnese u banku a spisak saradnika
preda Šerifu Braunu; Maki prelazi u bankarski fah; obećava joj da će joj biti večno veran i odlazi

Mak odlazi u javnu kuću

Bludnice govore o vešu

Mak peva song o Dženi, seks radnici koja je bila s njim i dok je bio niko; dolazi ona i dodaje da je on
nju zapravo podvodio i maltretirao, čak je bila i trudna ali je imala pobačaj

Ples

Dolazi gđa Pičem s policajcima i odvode Makhita; Jakov ništa ne izvaljuje jer je udubljen u čitanje

Zatvor u Old Bejliju

Pošto su ga izdale bludnice, Maka oslobađa ljubav jedne druge žen

Maka dovode u ćeliju, šerifa Brauna grize savest (mak govori publici da je znao da će tako biti, žao
mu ga je)

Mak vadi čekovnu knjižicu da podmiti stražare, kao po zvaničnoj proceduri

Mak je spavao sa Braunovom ćerkom (Lusi)

*song o životu u blagostanju

Sazi Lusi i napušava ga zbog Poli

Dolazi i Poli i svi se obračunavaju

SONG: DUET LJUBOMORE

Lusi se pravi da je trudna?

Makhit uspeva da pobegne

Dolazi Pičem i preti Braunu da je najebao jer ne M. pobegao a danas je krunisan

DRUGO FINALE ZA 3 GROŠA - jer od čeg čovek živi?

Mak: prvo nas nahranite pa onda od nas očekujte moralno ponašanje

Dženi: isto peva što i Mak

Hor: porvrđuje - čovek živi od svog zlodela

Treći čin

Iste te noći priprema Pičem akciju da demonstriranjem bede omete krunidbenu povorku
Dolaze bludnice u kuću Pičema da traže pare za Maka

(*Dženi je ta koja je bila ocinkarila Maka, Pičemi su je podmitili)

*Pičem: bogati mogu stvarati bedu ali je ne mogu i gledati

Dolazi policija da ih uhapsi zbog prosjačenja na ulici

Na Pičemov kju orkestar kreće da svira pssmu o nedovoljnosti čovečijeg napora

Pičem preokreće priču za Brauna: ova njegova grupa sprema za kraljicu bal pod maskama, a pravi
bednici će doći na hiljade; Mak je pravi razbojnik njega treba uhapsiti - Dženi provajduje adresu

Odlaze da uhapse maka

Dženi sa verglom peva Song o Solomonu (Cezara upropasti hrabrost, Brehta radoznalost, a Makhita
čulnost)

Poli i Lusi se mire, Lusi prizna da je beba fejk, Poli joj prepušta Maka - začudno;

Gđa Pičem javlja da će Maka obesiti, donosi Poli crninu da se presvuče (*bili su u braku 8 dana)

PETAK UJUTRU PET SATI MAKIJA NOŽA KOJI JE OPET OTIŠAK BLUDNICAMA BLUDNICE SU PONOVO
IZDALE OVOG PUTA ĆE BITI OBEŠEN

Sav narod nižih slojeva će nagrnuti ka vestminsterskoj palati gde će on biti obešen i kraljica će
morati da prođe praznim ulicama

Mak pokušava da posmiti Smita

Mak se dogovara sa Jakovom i Matijom (ortacima) da podignu sve pare koje imaju i izbave ga

Dolazi mu Poli u posetu

Braun donosi knjigu i ispostavlja Maku račun koliko mu duguje... Braun cmizdr

Mak kaže za sebe da je prestavnik klase osuđene na propast; šta su njegovi zločini u odnosu na ono
što rade banke, šta je ubistvo u odnosu na zapošljavanje

Song: balada u kojoj Makhit mpli sve za oproštenje

Kad se Makhit popne na vešala Pičem se obraća publici - da će sad zarad njih napraviti ustipak i M
neće biti onešen

tabla: TREĆE FINALE ZA TRI GROŠA pojava kraljevog glasnkka na konku

Braun kao glasnik lrenosi da je kraljica, povodom svog krunisanja, naredila da kapetan Makhit bude
oslobođen, da mu se dodeljuje plemstvo, dvorac i doživotna godišnja renta od 10k funti (rex ex
machina)

Svi pevaju uz vergl: ne progonite nepravde - i same zamrznuće se

Pitanja sa usmenog:

1. Koji dramski pisac ima socijalni a koji filofofski pristup: Ć​elava pevačica-​Ežen Jonesko /
Čekajući Godoa​-Semjuel Beket?
2. Dramska funkcija i metaforičko značenje prostora i vremena kod Čehova na primeru ​Tri
sestre​. Generalno odnos Čehova prema prosoru i vremenu.
3. Motiv rada u Čehovljevim dramama na primeru drama ​Višnjik,​​Ujka Vanja​i ​Tri sestre​(izaberi
dve)