-

1
" . , , ." . ,
, . (
, ) , .
, "" (
) ., ,
,
. , ",
, ."

. , ( )
. , ,
, .
,
.,
. . ;
; . .
,
. 1,2 .
, , -
.
, ;
, ,
. , .
.
, ,
.
, .
, . ,
. .
" ",
. ,
. ,
. ,
. ,
. ( )
, ,
. , 64 , . 5
.. , .
, .,
.
. , - .
. ,
.


. ,
. " []
." ,
. , ,

. , .
. ,
. ( )
.
, . ,
, . , "
?" Imao je mek pusteni eir okrugle glave i iroka oboda
(skinuo ga je kadje koveg prolazio kroz vrata), odelo ije su se pantalone obavijale
oko cipela i manu od crnog tofa, i suvie malu za njegovu koulju s velikim belim
okovratnikom. Usne su mu podrhtavale ispod nosa punog crnih takica. Iz njegove
sede i tanke kose trale su neobine klempave i nepravilne ui, ija me je kao krv
crvena boja nasuprot bledom licu zapanjila. Nametenik pogrebnog zavoda nam
odredi mesta. , 3,4 , 50 .
a () .
,
. . ,
,
. .
(!).
, , ,
.
2
,
. , ,
.
. , , ,
, .
.
, . ,
. .
.
, , ", , "
, ", ,
." . ,
. ,
. , ,
.
, .
Najpre su se videleporodice koje su ile u etnju, dva deaka u marinskom odelu, u
kratkimpantalonama, malo sputani u svojim krutim odelima i jedna devojica
savelikom crvenom manom i crnim lakovanim cipelama. Iza njih, majka,ogromna,
u smeoj svilenoj haljini i otac, mali slabaan ovek, koga sam znao iz vienja. Imao
je slamni eir s ravnim obodom, leptir-manu i tap u ruci.Gledajui ga sa enom,

shvatio sam zato u ovoj gradskoj etvrti govore da jeotmen. Malo kasnije prooe
neki mladii iz predgraa, zalizane kose i sacrvenim manama, utegnuti u kapute, s
izvezenom maramicom u depiu, ucipelama etvrtastog vrha. Poto su poli tako
rano i urili prema tramvajusmejui se vrlo glasno, pomislih da idu u bioskope u
centru.Iza njih, ulica je polako opustela. Predstave su, mislim, svuda poele. Na ulici
suostali samo sitni trgovci i make. Nebo je bilo vedro, ali bez sjaja, iznad fikusa koji
su se pruali du ulice. Na ploniku preko puta, prodavac duvana izneo je stolicu,
stavio je ispred vrata, opkoraio je oslanjajui se obema rukama na naslon. Maloas
krcati, tramvaji su sada bili skoro prazni. U maloj kafani Kod Pjeroa, pored
prodavca duvana, konobar je istio strugotinu u praznoj sali. Zaista se osealo da je
nedelja. Okrenuo sam stolicu i postavio je isto onako kao i prodavac duvana, jer
sam smatrao da je tako ugodnije. Popuio sam dve cigarete, uao u sobu da uzmem
pare okolade i vratio se da je pojedem na prozoru. Malo kasnije nebo se natmurilo
i pomislio sam da e doi do letnje oluje. Meutim, postepeno se razvedrilo. Ali od
prolaznog naoblaenja to je nagovetavalo kiu, ulica postade mranija. Dugo sam
posmatrao nebo. U pet sati tramvaji su pristizali s bukom. U njima su se sa stadiona
u predgrau vraale gomile gledalaca, koje su visile po stepenicama i ogradama.
Sledeim tramvajima vraali su se igrai, koje sam poznao po njihovim malim
koferima.Urlali su i pevali iz sveg glasa da njihov klub nee izgubiti. Neki su mi
mahali. Jedan je ak doviknuo: Udesili smo ih. A ja sam dodao: Tako je,
potvrdivi glavom. Potom poee da pristiu automobili u velikom broju.Dan je ve
malo odmakao. Iznad krovova nebo je postalo crvenkasto i sa sumrakom koji se
sputao, ulice su oivele. etai su se vraali malo-pomalo. Poznavao sam meu
ostalima onog otmenog gospodina. Deca su plakala ili molila da ih nose. Odmah
zatim, iz bioskopa u etvrti izlio se talas gledalaca. Meu njima mladii su bili
ivahniji u pokretima nego obino i verujem da su gledali, neki avanturistiki film.
Oni koji su se vraali iz bioskopa u gradu stizali su malo kasnije. inilo mi se da su
ozbiljniji. Jo su se smejali, ali s vremena na vreme su izgledali zamiljeni i umorni.
Zadravali su se na ulici, etajui po ploniku preko puta. Gologlave devojke iz ove
gradske etvrti drale su se za ruke. Mladii su se postrojili u redove da im prepree
put i dobacivali im ale na koje su se one smejale okreui glavu. Mnoge koje sam
znao davale su mi znakove.
.
. , , .
,
, , .
3
.
, .
- ,
, ,
, .
. , ,
. ,
. . ,
, .
, -
- .

 , ,
. , -,
.
Penjui se mranim stepenicama, sudario sam se sa starim Salamanom, susedom iz
hodnika. Bio je sa svojim psom. Ve deset godina viaju ih zajedno. Prepeliar je
imao neku konu bolest, mislim neko zapaljenje, od koga mu je opala sva dlaka i
dobio pege i smee kraste. ivei tako s njim, obojica sami ujednoj sobici, stari
Salamano bio mu je najzad potpuno slian. I on je imao crvenkaste kraste na licu i
ukaste i proreene dlake. A i sam pas bio je povijen kao i njegov gospodar, imao
isturenu njuku i izduen vrat. Izgledalo je kao da su iste rase, mada su jedan
drugog mrzeli. Dva puta dnevno, u jedanaest i u est sati, stari je vodio psa u
etnju. Ve osam godina idu uvek istim putem. Svako moe da ih vidi du Lionske
ulice kako pas vue oveka sve dok se stari Salamano ne spotakne. Tada on psa
izmlati i izgrdi. Prestravljen pas poinje da se vue po zemlji i puta da ga stari
vue. U tom trenutku je red na starog da ga vue. Kad pas na to zaboravi, ponovo
povue gospodara, i ovaj ga opet tue i grdi. Tada se obojica zaustave na ploniku,
gledaju se, pas sa strahom, ovek sa mrnjom. I tako je to svakog dana. Kad pas
hoe da mokri, stari ga ne puta i povue ga, a prepeliar ostavlja iza sebe trag
sitnih kapljica. Ako to uini u sobi, sleduju mu batine. Tako to traje ve osam godina.
Selest uvek kae da je to nesrea, ali u stvari o tome niko nita ne zna. Kad ga
sretoh na stepenicama, Salamano je upravo grdio psa. Govorio mu je prljavko,
mrcino, a pas je cvilio. Rekoh mu: Dobro vee, ali stari je i dalje grdio. Na to ga
upitah ta mu je pas uinio. Ne dade mi odgovora. Samo je grdio: prljavko,
mrcino. Bi mi jasno tek kad se sagnuo da mu neto popravi na ogrlici. Progovorih
glasnije. Zatim mi, ne osvrui se, odgovori nekom vrstom priguenog besa: Uvek
je tu. Potom ode vukui ivotinju koja je, ukrutivi sve etiri noge, pustila da je on
vue, ali je pri tom cvilela. Upravo u tom trenutku ue moj drugi sused iz hodnika. U
ovom kraju grada govorilo se da ivi od ena. Kad bi ga neko upitao ta je po
zanimanju,odgovarao bi da je magacioner. Niko ga nije voleo. Ali sa mnom
estoporazgovara i katkada provede po neki asak kod mene, jer ga ja sluam.
Smatram da je ono to kae zanimljivo. Nemam, uostalom, nikakvog razloga da s
njim ne razgovaram. Zove se Remon Sentes. Omalen je, irokih plea i bokserskog
nosa. Uvek je besprekorno odeven. Govorei o Salamanu, on mi ree: Zar to nije
nesrea? Upita me ujedno da li mi se to gadi, ali mu odgovorih: ne.
, .
-
. ,
.

.Zatim mi je ispriao kako je naao u njenoj torbi sreku i da mu nije mogla objasniti
kako ju je kupila. Neto kasnije naao je kod nje potvrdu zalagaonice iz koje se
videlo da je zaloila dve narukvice. Sve do tada nije znao da te narukvice postoje.
Dobro sam video da me vara. Tada sam je ostavio. Pre toga sam je izudarao.
Potom sam joj sve skresao. Rekao sam joj da je ona htela samo da se zabavlja s
onom svojom stvari. Kako sam joj to rekao, vi razumete, gospodine Merso: ,Ti ne
vidi da ti svi zavide na srei koju ti dajem. Tek kasnije spoznae sreu koju si
imala'. Prebio ju je namrtvo. Ranije je nije tukao. Tukao sam je, ali tako da kaem,
neno. Malo bi vikala. Zatvarao sam kapke, i to se svravalo kao i uvek. Sada je

ozbiljno. to se mene tie, nisam je dovoljno kaznio. Potom mi je objasnio da zbog

toga treba da se posavetuje sa mnom. Zastao je da popravi fitilj na petrolejki koja
se dimila. Ja sam ga neprestano sluao. Popio sam skoro litar vina i ono mi je
udarilo u glavu. Puio sam Remonove cigarete, jer svojih vie nisam imao. Prolazili
su poslednji tramvaji i sa sobom odnosili sada ve daleku buku predgraa. Remon
je nastavio. Bilo mu je krivo to je jo eleo da ima s njom odnoaj. Ali hteo je da
je kazni. Najpre je mislio da je odvede u hotel i da pozove policiju za javni red i
moral da bi izazvao skandal, tako da joj daju knjiicu prostitutke. Zatim se obratio
svojim prijateljima u podzemlju. Nita nisu smislili. I kako Remon primeti, ba ti
mnogo vredi to pripada podzemlju. To im je rekao, i oni su mu tada predloili da je
obelei. Pa ipak, on to nije hteo. Razmislie. Pre toga hteo je neto da me pita.
Uostalom, pre no to me upita, hteo je da zna ta mislim o tom sluaju. Odgovorih
mu da nita ne mislim, ali da je zanimljiv. Upita me da li mislim da ga je varala;
meni se zaista inilo da ga je varala; zatim, da li smatram da je treba kazniti i ta
bih uradio na njegovom mestu. Rekoh da se to nikada ne moe znati, ali da
razumem to je eli kazniti. Popih jo malo vina. On zapali cigaretu i otkri mi svoju
nameru. Hteo je da joj napie pismo, da je izgrdi, ali da joj napie i neto neno to
bi je navelo da se pokaje. Zatim, kad se vrati, lei e s njom i upravo u trenutku
kad ona treba da svri, pljunue joj u lice i izbaciti je napolje. Pomislih da e na taj
nain biti zaista kanjena. Ali Remon mi ree da se ne osea sposoban da napie
takvo pismo i da je mislio na mene da ga ja sastavim. Kako sam utao, upita me da
li bi me mrzelo da to odmah uinim, a ja mu odgovorih da ne bi. Poto popi au
vina, ustade, odgurnu tanjire i ono malo hladne kobasice to nam je preostalo.
Paljivo je obrisao muemu na stolu. Izvadi iz fioke nonog stoia list kockaste
hartije, uti koverat, malu dralju od crvenog drveta i etvrtastu mastionicu s
ljubiastim mastilom. Kad mi ree ime ene, videh da je Mavarka. Napisao sam
pismo. Napisao sam ga pomalo nasumce, ali sam setrudio da zadovoljim Remona,
jer nisam imao razloga da ga ne zadovoljim. Zatim sam glasno proitao pismo. On
me je puei i klimajui glavom sluao, zatim me zamoli da mu ga ponovo proitam.
Bio je sasvim zadovoljan. Ree mi: Znao sam ja dobro da ti poznaje ivot. Nisam
odmah primetio da mi govoriti. Tek kad mi je rekao: Sad si mi pravi prijatelj to
me je iznenadilo.Ponovio mi je tu reenicu, a ja rekoh: Da. Bilo mi je svejedno da
li sam mu prijatelj, ali on je to izgleda zaista eleo. On zatvori pismo, zatim popismo
vino. I dalje smo, utei, neko vreme puili. Napolju je sve bilo tiho, sluali smo kako
automobil prolazei klizi. Rekoh: Kasno je. I Remon je tako mislio. Primetio je
kako je vreme brzo prolo, i to je donekle bilo istina. Spavalo mi se, ali mi je bilo
teko da se dignem. Mora da sam izgledao umoran, jer mi Remon ree da ovek ne
treba da klone. Nisam ga odmah razumeo. Onda mi objasni da je saznao za smrt
moje majke, ali da je to pre ili posle moralo doi. I ja sam takomislio.Ustao sam,
Remon mi stegnu ruku i dodade da se mukarci uvek izmeu sebe razumeju.
Izlazei, zatvorio sam vrata i trenutak ostao u mraku u hodniku. U kui je vladala
tiina, sa stepenita je dopirao mraan i vlaan dah. uo sam samo kako mi navire
krv i zuji u uima. Stajao sam nepomian. U sobi starog Salamana pas je prigueno
cvileo.
GLAVA 4
. ,
. ,
.

 je .
, .
, . :
, .
. , ;
.
uo se najpre otar enski glas, potom Remon kako govori: Izvrgla si meruglu,
izvrgla si me ruglu. Nauiu ja tebe koga ti izvrgava ruglu. Nekoliko tupih udaraca
i ena je tako strano jaukala da se na stepenitu odmah skupilo mnogo sveta.
Marija i ja takoe iziosmo. Zena je i dalje vikala, a Remon ju je I dalje tukao. Marija
mi ree da je to strano, ali joj nita ne odgovorih. Zamoli me da potraim policajca,
ali joj odgovorih da ne volim policajce. Jedan je ipak stigao zajedno s nekim
limarom, stanarom na drugom spratu. Zakuca na vrata,ali se nita vie nije ulo.
Zakucao je jae, a malo zatim ena je zaplakala, i Remon je otvorio. Drao je
cigaretu u ustima i izgledao licemerno. Devojka jurnu ka vratima i ree policajcu da
ju je Remon tukao. Tvoje ime? upita policajac. Remon mu kaza. Izvadi
cigaretu iz usta kad sa mnom razgovara ree policajac. Remon je oklevao,
pogledao me i dobro povukao jo jedan dim. U tom trenutku policajac mu opali
amar svom snagom. Cigareta pade nekoliko metara dalje. Remon se promeni u
licu, ali nita ne ree, a zatim upita poniznim glasom moe li da podigne pikavac.
Policajac ree da moe, i dodade: Drugi put da upamti da s policijom nema ale.
Za to vreme devojka je plakala i ponavljala: Tukao me je. On je podvoda.
Gospodine policaje, upita Remon, da li je po zakonu da se oveku kae da je
podvoda? Ali mu policajac naredi da zavee. Tada se Remon okrenu prema
devojci i ree: ekaj, mala, nai emo se. Policajac mu ree da umukne, da
devojka treba da ide, a on da ostane u sobi i da saeka dok ga pozovu u
komesarijat. Dodade da bi trebalo da se stidi to je tako pijan da se sav trese.
Remon mu na ovo dobaci: Pijan nisam, gospodine policaje. Tresem se, jer sam
pred vama, to je neizbeno. Zatim zatvori vrata i svet se razie. Marija i ja zavrili
smo sa pripremanjem ruka. Ona nije bila gladna, i ja sam gotovo sve pojeo. Otila
je u jedan sat, ja sam malo spavao. Oko tri sata neko zakuca na vrata i Remon udje.
Ostao sam leei u krevetu. Seo je na kraj kreveta. Za trenutak je bio bez rei, a ja
ga upitah kako se cela stvar odigrala. Ispria mi da je uinio to je hteo, ali da ga je
ona oamarila, i on ju je tada istukao. Ostalo sam video. Rekoh da mi se ini da je
sada kanjena i da treba da bude zadovoljan. To je bilo i njegovo miljenje, i on
primeti da se policajac uzalud upinjao, on joj nee skinuti batine koje je dobila.
Dodao je da dobro poznaje policajce i da zna kako s njima treba postupati. Zatim
me upita jesam li oekivao da e policajcu uzvratiti amar. Odgovorih mu da nita
nisam oekivao i da, uostalom, ne volim policajce. Remon je izgledao vrlo
zadovoljan. Upitao me elim li s njim da izaem. Ustao sam i poeo da se eljam.
Rekao mi je da bi trebalo da mu budem svedok. To mi je bilo svejedno, ali nisam
znao ta treba da kaem. Po njegovom miljenju, bilo je dovoljno da izjavim da ga
je devojka izvrgavala ruglu. Pristao sam da mu budem svedok. Izili smo, i Remon
mi ponudi konjak. Zatim je hteo da odigramo partiju bilijara, i ja sam je s pravom
izgubio. Hteo je zatim da idemo u javnu kuu, ali ja sam rekao da neu, jer to ne
volim. Tada smo se polako vratili kui i on mi ree koliko je zadovoljan to mu je
polo za rukom da kazni svoju ljubavnicu. Bio je vrlo ljubazan prema meni i mislio
sam da je to vrlo prijatan trenutak. Izdaleka sam na pragu kapije spazio starog

Salamana, koji je izgledao uzbuen. Kad se pribliismo, video sam da je bez svog
psa. Zurio je na sve strane, osvrtaose oko sebe, pokuavao da prozre tamu hodnika,
mrmljao rei bez veze i nastavljao da svojim malim, crvenim oima ispitivaki
posmatra ulicu. Kad ga Remon upita ta mu je, on ne odgovori odmah. Jedva sam
uo kako mrmlja: Prljavko, mrcino ne prestajui da se uzbuuje. Upitah ga gde
mu je pas. Brzo mi odgovori da je nestao. Zatim odjednom poe brzo da govori:
Poveo sam ga kao i obino na Manevarsko polje. Bilo je mnogo sveta oko
sajamskih baraka. Zastao sam da pogledam Kralja u bekstvu. I kad sam hteo da
poem, nije ga vie bilo. Zaista, ve poodavno hteo sam da mu kupim manju
ogrlicu, ali nikad ne bi poverovao da bi ta mrcina mogla na taj nain da ode.
Remon mu potom objasni da je pas mogao da zaluta i da e se vratiti. Naveo mu je
nekoliko primera kako su psi prelazili i desetine kilometara da bi se vratili svojim
gospodarima. Uprkos tome, stari je izgledao jo vie uzbuen. Ali uzee mi ga,
razumejte! Kad bi ga jo neko prihvatio. Ali to je nemogue, svima se gade njegove
kraste. Uhvatie ga policajci, sigurno. Na to mu rekoh da treba da ode u kafileriju i
da e mu ga vratiti ako plati taksu. Upita me da li je taksa velika. To nisam znao. On
se razbesni: Dati novac za tu mrcinu. O, neka crkne! I poe da ga psuje. Remon
se nasmeja i ue u kuu. Pooh za njim i rastadosmo se na odmoritu sprata. Malo
kasnije uo sam stareve korake i on zakuca na vrata. Kad otvorih, on asak zasta
na pragu i ree: Oprostite, oprostite! Pozvah ga da ue, ali nije hteo. Gledao je u
vrh svojih cipela, dok su mu krastave ruke podrhtavale. Ne gledajui rne, on upita:
Nee mi ga uzeti, recite, gospodine Merso. Vratie mi ga. ta bi inae bilo od
mene. Rekoh mu da u kafileriji dre pse tri dana na raspolaganju vlasnicima, a
posle toga ine s njima ta im je volja. Zanemeo je. Onda mi ree: Laku no.
Zatvorio je vrata, uo sam kako eta amo-tamo. Njegov krevet zakripe. Meutim,
po neobino tihom zvuku koji je dopirao kroz pregradni zid, razabrao sam da plae.
Ne znam zato pomislih na majku. Trebalo je sutra rano ustati. Nisam bio gladan,
legoh bez veere.
GLAVA 5
Remon mi je telefonirao u kancelariju. Rekao mi je da me jedan njegov prijatelj (on
mu je priao o meni) poziva da provedem nedelju u njegovoj vikend kuici, kraj
Alira. Odgovorih mu da bih se rado odazvao, ali da sam taj dan obeao svojoj
prijateljici. Remon odmah uzvrati da i nju poziva. ena njegova prijatelja bie vrlo
zadovoljna da ne bude sama u drutvu mukaraca. Ceo dan pratila ga je grupa
Arapa, meu kojima se nalazio i brat njegove bive ljubavnice. Ako ga, kad se
bude veeras vraao vidi u blizini kue, javi mi. U redu, odgovorih.

.
, /
.
M .
. ,
,
, .
, ,
. , ,
, . , ,
, , ,

. , ,
. ,
. ,
. ,
. , ,
. ,
.
Ve sam poeo da jedem kad ue neka udna mala ena i upita me moe li da
sedne za moj sto. Razume se da je mogla. Pokreti su joj bili mehaniki, a oi sjajne
na licu malom kao jabuka. Skinula je aket i nervozno bacila pogled na jelovnik.
Pozvala je Selesta i odmah poruila sva jela,
odreito i na brzinu. ekajui predjelo, otvori torbu, izvadi pare etvrtaste hartije i
olovku i, dodavi napojnicu, sve srauna unapred, a zatim iz novanika izvadi taan
iznos koji stavi ispred sebe. Donesoe joj predjelo, koje je lakomo na brzinu
progutala. Dok je ekala sledee jelo, izvadi iz torbice plavu olovku i neki nedeljni
asopis koji objavljuje programe radioemisija. Jednu za drugom, vrlo paljivo je
podvukla skoro sve emisije. Kako je asopis imao dvanaestak stranica, ona je
savesno nastavila ovaj posao za sve vreme ruka. Ja sam ve bio ruao, a ona je i
dalje podvlaila s istom marljivou. Potom se digla, obukla aket s onim istim
pokretima preciznog automata i otila. Kako nisam imao ta da radim, iziao sam i
ja i jedno vreme iao za njom. Stala je na ivicu plonika i, ne skreui i ne osvrui
se, neverovatno brzo i sigurno krenula svojim putem. Najzad sam je izgubio iz vida i
vratio se istim putem. Mislio sam kako je udna,ali sam je brzo zaboravio.

. .
: " , ",
.
, ,
.
, .
, .
.
.
,
. ,
, .
6
; .
" ", .
. ,
,
. , .
,

.
. ,
., ,
. , ,
. ,
.Remonov prijatelj
stanovao je u vikend-kuici na kraju plae.
Kuica senaslanjala na stene, a prednji stubovi ve su se kupali u moru. Remon nas
predstavi. Njegov prijatelj se zvao Mason. Bio je to visok, krupan ovek, irokih
plea, sa punakom i prijatnom enicom, koja je govorila pariskim akcentom.
Odmah nam ree da se oseamo kao kod svoje kue i da je ve isprio ribe koje je
jutros ulovio. Rekoh da smatram da mu je kua lepa. On mi uzvrati da ovde provodi
subotu, nedelju i ceo godinji odmor. Dobro se slaem sa enom dodade. Zena
mu se upravo neto smejala sa Marijom. Tada sam moda prvi put pomislio da u se
i ja oeniti. Mason je hteo da se kupa, ali njegova ena i Remon ne htedoe poi.
Nas troje se spustismo i Marija se odmah baci u vodu. Mason i ja malo poekasmo.
Govorio je lagano i primetio sam da je imao obiaj da sve to bi rekao upotpuni sa
dodao bih jo ak i onda kad u stvari nita ne bi dodao smislu reenice.Sto se
tie Marije, ree mi: Sjajna je, i dodao bih, draesna. Nisam vie obraao panju
na ovu ravu naviku, jer sam oseao kako mi sunce prija.
, , . , ,
; . . ,
,
. , . ,

. .
, , . ,
.

. . !
, , .
; .
,
. . ,
.
.
, , ,
, . 1:30
(, , ),
. ,
. , .
.
,
.
. ,
.

, , ,
, " ."
, .
:
. . ,
.
.
,
.
. , ,
. .
, -
. , .
.
.

.
. ,
, .
.
. . .
Zbog ove vreline koju vie nisam mogao podneti, koraknuo sam napred. Znao sam
da je to glupo i da se neu osloboditi sunca ako se pomaknem za jedan korak. Ali
uinio sam ve jedan korak, samo jedan korak. A tada, ne diui se, Arapin trgnu
no, koji mi pokaza na suncu. Svetlost iknu na elik i uini mi se kao da me duga,
blistava otrica pogodi u elo. U istom asu znoj skupljen u obrvama potee
odjednom niz one kapke i prekri ih mlakim i gustim velom. Ova koprena od suza i
soli zaslepi mi oi. Oseao sam samo kako mi sunce kao cimbal udara po elu i
nejasno, blistavo seivo kako seva na nou stalno uperenom u mene. Ovaj usijani
ma palio mi je trepavice i kopao oi. Tada mi je sve zaigralo pred oima. S mora je
dopirao teak i vreo dah. inilo mi se kao da se nebo nada mnom irom otvorilo i
kao da iz njega pada ognjena kia. Napregnuh se svim svojim biem i ruka mi stee
revolver. Obara okinu, dodirnuh glatko ispupenje drke, a tada uz prasak, u isto
vreme rezak i zagluan, sve poe. Sa sebe stresoh znoj i sunce. Bi mi jasno da sam
poremetio ravnoteu dana i onu vanrednu tiinu plae na kojoj sam bio srean. Tada
opalih jo etiri puta u nepomino telo, u koje su meci neprimetno prodirali. I to je
bilo kao etiri kratka udarca kojima sam zakucao na vrata svoje zle kobi.
1
, ,
. ,
.
. , .
,
"", .
""
. ,
.
. -

, , ...
.
, .
, , "
" . .
, . ,

;
. . , ,
, , , ,
. ,
, , ,
. , .
. , , ,
,
., .
, , .
, .
- . .
? .
, .
.
.
, .
, .
. ,
. , ,
-
. ,
.
.
.
- ,
.
2
. .
.
, , ;
. .
, " ."
. ,

. ,
; .
. ,
"?" ,
.

 ,

, .

.
. . ,
.

. , ,
. , . ,
.
. , .
,
.
, ,
.
-
. , , , .
Izmeu slamarice i dasaka kreveta naao sam neko pare starih novina, gotovo
prilepljeno za tkaninu, poutelo i providno. Na njemu se prialo o nekom dogaaju
kome je nedostajao poetak, ali koji se morao dogoditi negde u ehoslovakoj.
Jedan ovek otputovao je iz nekog ekog sela u nameri da se obogati. Posle
dvadeset i pet godina vratio se sa enom i detetom kao bogat ovek. Njegova
majka i sestra drale su hotel u njegovom rodnom mestu. Da bi ih iznenadio,
ostavio je enu i dete u nekom drugom hotelu, a sam je otiao majci koja ga, kad je
doao, nije prepoznala. Da bi se naalio, doe na pomisao da kod njih najmi sobu.
Pokazao im je svoj novac. Da bi ga opljakale, majka i sestra ga ubiju nou
udarcima ekia i telo bace u reku. Izjutra je dola ena, i, ne znajui nita o svemu,
otkrije ko je putnik. Majka se obesi. Sestra skoi u bunar. Mora da sam ovu priu
proitao hiljadu puta. S jedne strane, bila je neverovatna, s druge, prirodna. U
svakom sluaju, smatrao sam da je to putnik malo i zasluio i da se nikada ne treba
aliti.
, - ,
( ).
. ...
... . .
3
( ),
, .
, ,
.
. - , ,
, , ,
. ,
.
.
. ,

 .
. , ,
, .
.
. ,
, ,
. , .
, . ,
, ?
, . ,
, .

. , . .
, .
, .
"" , "", ,
, . ,
, .
; . "
", .
, .
, , .
,
.
.
, ""
. ,
, . - ,
, .,
, : "
:. " .
, ,
, . ,
. ,
,
, "".
.
,
, "" .
.
. ,
. , ,
, . ,
. , , - .

. - !
.
.

. . .
. ,
, .
.
.
, ; ",
, ."
"
."
.
. , "",
. ,
,
.
4
, .
, ,
. ,
. ,
.
, , ,
.
, ?
.
, ;
. ;
.
, .
,
.
. .
...
. .
. ,
.
, .
( ) (
). , .
.
, .
,
, , .
, .
5

 ; .
,
. "
"; , .
. ,
, .,
. ""
. , ,
- .
.
, . ,
. ,
, .
.
.
.
: (
) .
. ,
. , . , ,
- . , ,
; .
. , ,
. , .
. , ,
. . ,
.
. .
, , .
, , "" .
. ,
" ." ,
,
. , .
, .
; , ,
?, ,
, ,
... .
; , .
"" . .
, , , ,
.
, , ,
, . . ,
. .

 ; ,
. . " "
- , . ,
.

Stranac Albert Camus Kompozicija djela:

Roman se sastoji od 2 dijela:

I dio 6 poglavlja

II dio 5 poglavlja

Stranac Albert Camus Kratki sadraj:

Radnja romana dogaa se u Aliru. Glavni junak je mali namjetnik Mersault, mladi s
banalnim ivotom bezbroja malih, beznaajnih ljudi. Roman, pisan u prvom licu,
zapoinje jednostavnom konstatacijom: Danas je majka umrla. Od te prve jednostavne
reenice u romanu svi dogaaji djeluju tako na glavnog junaka oni najglavniji,
presudni, kao i svakodnevni. Upravo je ta beznaajna svakodnevnost i ispunila prvi dio
ove ispovjedi. Mir i ravnodunost kojom Mersault putuje na pokop majke, mir koji u
njemu uestvuje, produuje se do posljednjeg retka knjige. U njegovu ivotu nema
potresa. Imati prijatelja, djevojku, izlaziti s njima, ljubiti to je okvir njegova ivota, okvir
koji ispunjava iz dana u dan na isti nain. Jedan dogaaj odjednom unosi promjenu u taj
ivot. Za uobiajnog izleta u okolici grada Alira s prijateljem i djevojkama, dolazi do
sukoba sa koji je za Mersaulta bio presudan. On i njegov prijateljRaymond potukli su se
sa dvojicom Arapina. Najgore je proao Raymond kojeg je Arapin ranio noem. Kad su se
strasti smirile i inilo se da je sve zaboravljeno dolazi do preokreta. Mersault pitoljem
ubija tog Arapina.
Drugi dio romana odvija se u zatvoru bez ikakvih dogaaja osim ispitivanja i suenja, on
sadri osjeanja i misli Camusova junaka, koji ne moe dati nikakvo objanjenje za svoj
postupak; isto tako ne moe pronai nijedan razlog pokajanja, niti eli da se spasi. Smrt
na koju je osuen prima potpuno ravnoduno, uvjeren da je, napokon, sve svejedno, da
nema vrijednosti zbog kojih bi trebalo neto poduzeti. Uasavanje koje izaziva svojom
otvorenom ravnodunou oito je uasavanje koje ovjek pokazuje pred otkriem
besmislenosti, apsurda svog postojanja. Mersault ide miran u smrt uvjeren da ona nije ni
u emu gora od ivota, ni besmislenija, uvjeren da je ona apsolutni kraj.

Stranac Albert Camus Analiza likova:

Mersault
Sitni bankovni inovnik koji ni od koga nita ne trai, i koji priznajedrugima pravo da
rade to ele. Otuio se od majke. Nakon majine sahrane zapoinje vezu s Marijom.
Ona hoe da se oni vjenaju no njemu je svejedno. On je ravnoduan, nezainteresiran,
za sve mu je svejedno. Prepustio se ivotu. Nita ne poduzima da bi bolje ivio. Ubija
Arapa te mu sude za to ubojstvo. Na suenju je nezainteresiran, kao da se to njega ne
tie.
Otuenje alijenacija od majke:
Djelomice je i zbog toga nisam u posljednju godinu dana gotovo uope
posjeivao. Pa i zato to bih tada izgubio cijelu nedjelju a da ne
govorim o naporu koji je bio potreban da odem na autobus, kupujem
kartu i putujem dva sata.
Besmislenost:
Ali svi ljudi znaju da ne vrijedi ivjeti. Uglavnom sam znao da je gotovo svejedno hou li
umrijeti u tridesetoj ili sedamdesetoj godini ivota, jer e, naravno, u oba sluaja drugi
ljudi i druge ene i dalje ivjeti i to na tisue godina. Zaista, nita nije jasnije od toga
Cinizam (nakon majine smrti):
uostalom, nisam se imao zbog ega ispriati. Zapravo je trebalo da mi on izrazi
suut. Vjerojatno e to uiniti prekosutra, kada budem u crnini. Zasad kao da mama nije
ni umrla. A nakon pokopa bit e to neto svreno i sve e poprimiti slubeniji izraz.
Raymond Sintes
Onizak, pleat, ima boksaki nos. Najbolji Mersaultov prijatelj. Uvijek je besprijekorno
obuen.ivio je u stanu s jednom sobom i kuhinjom bez prozora. Imao jeljubavnicu koju
je pretukao jer ga je varala. Mersault je pristaosvjedoitida ga je ona varala i izvrgla
ruglu. Potukao se je sa njezinim bratom.
Salaman
Mersaultov prvi susjed. Imao je starog psa prepeliara koji je imao nekukonu bolest pa
mu je poispadala sva dlaka i tijelo mu je bilo osuto pjegama i krastama. On i pas ivjeli
su u istoj sobi. Salaman je imao crvenkaste kraste na licu i ute rijetke dlake. Svakog
dana starac je psa izvodio u etnju. Uvijek je grdio psa i tukao ga, ali ga je stvarno

volio. On mu je bio sve. Kada ga je izgubio bio je utuen i sve je pretraio da bi ga

naao.
Marija
Mersaultova prijateljica. Biva daktilografkinja u njegovom uredu. Srela je Mersaulta na
kupanju i od tada su oni u vezi. eli se udati za njega, ali njemu je svejedno. Posjeuje
ga u zatvoru i rasplae sena suenju.
Perez
Nosio je seir okrugla tulca i irkoga oboda, odijelo kojem su hlae padale u naborima na
cipele, i kravatu od crne tkanine, koja bijae premalena za njegovu koulju s velikim
bijelim ovratnikom. Iz njegove sijede i prilino njene kose virile su udne, klempave i
nepravilne ui kojih je boja crvena kao krv iznenadila svakoga na tom bljedunjavom licu.
Ostali likovi:
Celeste(Mersaultova mama)
Emanuel(Nadstojnik i upravitelj doma za starce)
Vratar doma
Mason i njegova ena
Vlasnica restorana u kojem se Mersault hrani