Perspektiva prednosti

 Perspektiva prednosti je način rada koji pomera fokus socijalnog radnika sa

problema, nedostataka prema interakcijama i intervencijama koje se oslanjaju na
prednosti, sposobnosti i resurse.
 Problematična područja su sekundarna u odnosu na područja klijentovih
prednosti .
 Perspektiva prednosti ne odbacuje patnju i probleme, već naglašava otkrivanje
klijentovih prednosti.
Poreklo perspektive prednosti
 Poreklo perspektive prednosti kao formalne teorije i metode datira iz
osamdesetih godin 20ih kada su socijalni radnici kritikovali profesiju zbog
usredsređenosti socijalnih radnika na patologiju, veoma često usled primene
modela zasnovanog na problemu ili medicinskog modela.
 Jedna od prvih naučnika koji su počeli da se udaljavaju od mišljenja da su
čovekovi problemi odraz moralne slabosti i da prihvataju pravu dijagnozu bila je
Meri Ričmond koja je prva upotrebila termin društvena dijagnoza.
 Perspektivu prednosti razvili su akademici socijalnog rada, kao što su Denis
Selibej, Čarls Rap i En Veik.
 Praksa zasnovana na prednostima razvijena je kako bi se praksa socijalnog rada
vratila svojim osnovama: vrednovanju klijenta i saradnji sa njim.
Objašnjenje perspektive prednosti
 Termin prednost podrazumeva kapacitet da se osoba nosi sa poteškoćama, da
nastavi da funkcioniše kada je pod stresom, da se oporavi od teške traume, da
koristi spoljašnje izazove kao stimulans za rast i da društvenu podršku koristi
kao izvor izdržljivosti.
 Prednosti mogu biti bilo koji lični atributi ili oni koji potiču od okoline a koji
imaju potencijal da stimulišu rast i dovode do rešavanja problema.
 Prednosti kada je u pitanju osoba mogu biti aspiracije, kompetencije i
samopouzdanje a kada je zajednica u pitanju mogu biti društvene mreže, resursi
i materijalne usluge.
 Selibej- prednosti mogu biti prikazane kao trougao CPR. C označava
kompetentnost, kapacitet i hrabrost, P simboliše obećanje, mogućnost, pozitivna
očekivanja i potencijal, a R označava otpornost, rezerve, resurse i snalažljivost.
Pretpostavke i principi perspektive prednosti
 6 pretpostavki
1. Svaka osoba, grupa, porodica ili zajednica imaju svoje prednosti
2. Trauma, zlostavljanje, bolest i teškoće mogu naneti mnogo bola, ali mogu biti i
izvor novih prilika i izazova
3. Ozbiljno shvatite težnje osobe, grupe zajednice i pretpostavite da ne znate gornje
granice kapaciteta rasta i promene
4. Od najveće smo koristi klijentima kada sarađujemo sa njima
5. Svaka sredina je puna resursa
6. Brinuti o nekome, ali i o tome kako i gde živi je osnova blagostanja svakog čoveka

 6 principa
1. Inicijalni fokus procesa pomoći je na prednostima interesovanjima,
sposobnostima, znanju i mogućnostima svakog pojedinca, a ne na dijagnozama,
nedostacima, simptomima i slabostima. Klijenti su svesni problema sa kojim se
suočavaju, ali veoma često nisu svesni pozitivnih karakteristika koje poseduju i
unose u vezu. Fokusiranje na probleme užasno negativno može uticati na
klijente. Fokusiranje na ono što klijenti rade dobro povećava i osećaj
posredništva. Otkrivanje i prihvatanje onoga što klijenti rade dobro pomoći će im
u prihvatanju sebe kao sposobnog bića. Socijalni radnici mogu da iniciraju ovaj
proces pokazujući klijentima svoje poštovanje i divljenje kao i interesovanje za
njihova nadanja, snove i aspiracije.
2. Veza koja može pomoći je ona koja je zasnovana na saradnji, zajedništvu i
partnerskom odnosu. Moć uz nekoga a ne nad nekim. Glavna karakteristika
pristupa fokusiranog na problem je ta da socijalnog radnika postavlja na poziciju
moći u odnosu na klijente. Uz saradnju i stvaranje partnerske veze, socijalni
radnici i klijenti prihvataju da klijenti imaju moć i da su sposobni da pozitivno
utiču na svoje živote, umesto da im eksperti rešavaju probleme.
3. Svako je odgovoran za svoj oporavak. Mi smo konsultant. Proces oporavka se
odigrava na više nivoa. Dok je posao socijalnog radnika da pomogne klijentu u
pronalaženju potencijalnih rešenja, klijenti su ti koji odlučuju da sprovedu
planove intervencije u delo. Malo je verovatno da će klijenti pristati na životne
promene ukoliko sami ne uvide kolika je važnost promena.
4. Sva ljudska bića imaju urođen kapacitet da uče, rastu i menjaju se. Klijenti su
ograničeni etiketama nastalim kao posledice siromaštva, fizičkog ili neurološkog
invaliditeta, strukturne represije, raznih obeležavanja, diskriminacije ili rasizam.
Takva etiketiranja mogu da ograniče sposobnost klijenta da rastu i razvijaju se, a
mogu da ograniče i njihovu veru u sebi same. Socijalni radnici umanjuju
negativan efekat etiketiranja i ohrabruju svoje klijente da postanu mnogo više od
onoga što njihove etikete predviđaju da mogu poslati.
5. Ohrabriti one aktivnosti koje mogu biti od pomoći u okruženju u okviru
zajednice. Rap i Goša smatraju da in vivo pristup u radu sa klijentima omogućava
da se veštine naučene u toku tretmana mogu primeniti i u okviru zajednice. Uz to,
rad u zajednici dovodi do prihvatanja tretmana i omogućava socijalnom radniku
da napravi precizniju procenu prednosti i resursa klijenta i zajednice. Rad u
zajednici dodatno destigmatizuje klijente.
6. Celo okruženje se smatra oazom potencijalnih resursa, koji svima mogu biti
dostupni. Prva mogućnost su ti resursi koji se prirodno javljaju. Selibej smatra da
su sve sredine čak i one koje se mogu učiniti otrovnim, ispunjene resursima.
Postoje pojedinci, zajednice, grupe, institucije koje mogu pružiti nešto što je
drugima potrebno: znanje, utehu, resurse, talenat ili jednostavno vreme i mesto.
Traženje rešenja za klijentove probleme u okviru zajednice, a ne u okviru
 tradicionalnih tretmana, još više pomažu reintegraciji klijenata u tu zajednicu i
ublažava osećaj izolovanosti.
Elementi pristupa zasnovanog na prednosti
4 elementa
1. U teškoćama-nagoveštaji prednosti: klijenti dolaze socijalnom radniku zbog
problema bilo da su ga sami definisali ili je on definisan od strane nekog
spoljašnjeg izvora. U takvim situacijama klijenti su često fokusirani na problem a
i ne shvataju da imaju svoje prednosti. Dok pričaju o svojim bolnim iskustvima,
dešava se da pomenu i uspehe koje su imali u prošlosti, veštine koje im koriste da
se nose sa problemima, svoje nade i aspiracije. Dok slušaju priče svojih klijenata
o problemima, socijalni radnici bi trebalo da u njima pronađu izvore prednosti i
kada se javi prilika da o tome razgovaraju sa klijentima.
2. Stimulisati diskurs i priču o izdržljivosti i prednostima. Kako se razgovor
nastavlja, tako socijalni radnik mora pomoći klijentima da sjrenu sa priče o
patologiji i problemima na priču o prednostima i kapacitetima. Ovo može biti
teže, jer su prednosti zatrpane pod slojevima višegodišnje sumnje u sebe, osećaj
krivice..
3. Delovanje u okviru konteksta-projekat: Pored toga što klijenti moraju otkriti
svoje prednosti, oni sebe moraju doživljavati kao nekoga ko je ispunjen
prednostima i sposobnostima. Pošto je projekat zasnovan na saradnji, socijalni
radnici će na sebe preuzeti advokatsku ulogu, time što će povezivati klijenta sa
spoljašnjim resursima ili zajedno sa njima raditi na prevazilaženju prepreka koje
se ispreče na putu ka zacrtanom cilju.
4. Pokretanje ka normalizaciji i korišćenju prednosti. Kako tretman odmiče,
sposobnost klijenta da prepoznaju svoje prednosti i prednosti u svojim
zajednicama, mora biti ojačana. Klijenti moraju da budu osposobljeni da ono što
su naučili u toku rada sa socijalnim radnikom mogu i da primene na ostale
aspekte svojih života.
Dva dodatna aspekta prakse zasnovane na prednostima: Prvi je procena prednosti-
veoma često procena prednosti svodi se na nekoliko redova na kraju obrasca za
procenu ili planiranje. Ako se procena fokusira samo na nedostatke, veliki su izgledi da
će nedostaci i ostati fokus, kako za socijalnog radnika, tako i za klijente. Posvetiti pažnju
nedostacima ili prednostima može dovesti do samoispunjavajućeh proročanstva. Drugi
aspekt je upotreba jezika- da socijalni radnik koristi jezik svrsishodno. Koristiti jezik
prednosti, mogućnosti, aspiracija i nada. Kada se klijent vrati priči fokusiranoj na
problem- socijalni radnik bi trebao da sluša, pokaže empatiju, a onda da diskretno
skrene pažnju na definisanje ciljeva za bolju budućnost. Socijalni radnici mogu koristiti
pitanja koja su vezana za pronalaženje rešenja. Postavljati sledeća pitanja:
 Pitanja vezana za opstanak(identifikacija nekadašnjih i trenutnih veština
preživljavanja i veština borbe sa problemom) (Kako ste uspeli da opstanete do
sada?)
 Pitanja vezana za podršku(identifikacija mreže/ljudi u klijentovom životu koji
mogu pružiti podršku)(Na koga se možete osloniti?)
  Pitanja vezana za izuzetne situacije(identifikacija trenutaka kada je situacija bila
bolja u klijentovom životu ili kada je problem bio redukovan)(Kada su stvari bile
bolje?Šta je u tom periodu bilo drugačije?)
 Pitanja vezana za mogućnost(identifikacija klijentovih nadanja, snova, ciljeva,
aspiracija)(Šta želiš od svog života? Gde želiš da budeš za pet godina?)
Dvanaest smernica za procenu prednosti
1. Dati prednost klijentovom razumevanju činjenica, pošto je on ekspert svog
životnog iskustva
2. Verovati klijentu, jer su klijenti vredni poverenju
3. Otkriti šta klijent želi kroz zajednički rad
4. Usmeriti procenu na lične prednosti i prednosti okoline, a ne na probleme
5. Praviti višedimenzionalnu procenu, koja obuhvata lični, međuljudski i socio-
politički nivo
6. Koristiti procenu radi otkrivanja onoga što je jedinstveno za svakog klijenta
7. Koristiti klijentove reči pri pisanju procene i definisanju prednosti
8. Načiniti procenjivanje zajedničkom aktivnošću socijalnog radnika i klijenta
9. Doći do zajednilkog dogovora oko procene
10. Izbegavati krivicu i okrivljivanje jer se tako fokus vraća na probleme
11. Izbegavati razmišljanje o uzrocima i posledicama jer ono vodi ka osećanju krivice
12. Proceniti a ne davati dijagnozu
Prednosti i ograničenja
PREDNOSTI
♦ Pristup zasnovan na osnaživanju. Pretpostavka da svaki klijent ima svojih
prednosti i mogućnost da rastu i da se razvijaju.
♦ Perspektiva prednosti može se koristiti u kombinaciji sa drugim teorijama i
metodama. Socijalni radnici mogu koristiti perspektivu prednosti kada vrše
procenu, a onda mogu primeniti motivaciono intervjuisanje kada žele da
pomognu klijentu da promeni određeno ponašanje.
♦ Perspektiva prednosti bavi se procenjivanjem prednosti i resursa na ind,
međuljud i socio-pol nivou. Ovo omogućava procenu i određivanje strukturne
represije ili diskriminacije koja doprinosi klijentovom problemu.
♦ Može se koristiti u raznim okolnostima i sa klijentima koji imaju različite
probleme.
KRITIKE
 Zamaskirano pozitivno razmišljanje(podrazumeva korišćenje ličnih prednosti i
prednosti okoline)
 Ponovno uobličavanje patnji(per pred prihvata patnju i bol i pomaže klijentima
da razviju jedan stav i jezik prema samoj prirodi mogućnosti i šanse i pojedinca
koji se nalazi ispod dijagnostičke etikete.
 Apsurdno optimistična(prihvata činjenicu da se nekim ljudima ne može pomoći.
Umesto da se krene sa pretpostavkom da se klijentima ne može pomoći, per pred
ohrabruje socijalne radnike da klijente pred sobom gledaju u svetlu promene.
  Ignorisanje realnosti klijentovih problema(U razgovoru između socijalnog
radnika i klijenta, uključujući i one koji se odnose na probleme, soc radnik
pokušava da pronađe njegove prednosti koje bi mogle biti iskorišćenje u
rešavanju trenutnog problema.
Etička i kulturološka razmatranja
 Socijalni radnici bi trebalo da budu otvoreni za sve načine na koje klijentova
kultura definiše prednosti, posebno zbog toga što je kulturološka prednost
jednog klijenta slabost drugog.
 2 principa koji se koriste u razumevanju duhovnosti: Poštovati različite religijske
i nereligijske izraze duhovnosti u okviru životnog konteksta klijenta. Uspostaviti
kooperativni odnos zasnovan na upućivanju na i saradnji sa duhovnim vođama i
mentorima zajednice kao značajnim faktorima duhovne perspektive klijenata.
Najpouzdanija istraživanja prakse zasnovane na prednostima mogu se naći u literaturi o
mentalnom zdravlju. Istraživanja pokazuju da je pristup zasnovan na prednostima
primenjen u radu sa osobama koje pate od teških mentalnih oboljenja mnogo efikasan