ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ПРИМЕНА МЕДИЈАЦИЈЕ
У РАДУ СА ПОРОДИЦОМ

Студент: Александра Кузмановић Професорка: Тамара Џамоња

Број индекса: 153/21

Београд, 30. август 2022.

 САДРЖАЈ

УВОД.....................................................................................................................................................3

ЛИЧНИ ПРОФИЛ МЕДИЈАТОРА...........................................................................................................3

ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ МЕДИЈАЦИЈЕ – ПОРОДИЧНИ КОНФЛИКТИ.........................................................4

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................6

ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................6
 УВОД

Тема којом ћу се бавити у свом есејском раду тиче се вештина медијатора које сматам
важним у процесу медијације у раду са корисницима. Поред наведеног, направићу
осврт на вештине мог рада са корисницима у пракси, а које се уклапају у концепт
доброг медијатора, као и оне особине које још увек нису развијене довољно и на чијем
стицању треба да радим. У раду ћу поменути како доживљавам значај улоге
комедијатора и које вештине треба да поседује. Други део рада базираће се на анализи
примене медијације у области социјалне заштите, код породичних конфликата.
Навешћу шта је оно што је карактеристично за ову област, које су то добити које
корисници могу имати применом медијације, као и потенцијалне препреке. На основу
наведених идеја изнећу закључак којим ћу завршити свој есеј.

ЛИЧНИ ПРОФИЛ МЕДИЈАТОРА

Медијацију сматрам изузетно важном и ефикасном праксом, која би требало да се још

више интегрише у наше друштво кроз промоцију значаја њене примене. Улогу
медијатора доживљавам сличној улози социјалног радника, као хуманог помагача који
активно слуша кориснике, изржава разумевање и емпатију за специфичност ситуације
у којој се особа налази.

Као приправник у Центру за социјални рад, имала сам прилике да сарађујем са људима
који имају различите проблеме, потребе, капацитете, ставове, порекло, стилове
комуникације. Том приликом сам увидела особине које поседујем а које могу бити
значајне за улогу медијатора. Уочила сам да поседујем вештину активног слушања,
трудим се да увек будем присутна и концентрисана, да своју пажњу усмерим на
корисника како би смо се што боље разумели. Поред наведене вештине, уочавам да
поседујем комуникативност, углавном постављам питања која отварају комуникацију
како бих се што више упознала са корисником у циљу бољег разумевања потреба и
решавања проблема. По природи нисам ауторитативна особа, што сматрам битном
карактеристиком за вођење поступка медијације, мислим да је важно да сви будемо
равноправни. Трудим се да одговорност буде подељена сразмерно поступцима које су
корисници предузели. Емпатија је једна од значајнијих особина коју поседујем, мислим
да је она карика без које сам процес медијације не би могао да функцинише, корисници
треба да осете да их неко разуме и да нису усамљени, у супротном би поступак
медијације изгледао само као процедура која испуњава форму али је лишена суштине.

С обзиром на моје искуство почетника у раду са људима, сматрам да постоји још много
вештина и особина које би требало да развијем и унапредим како бих била добар
медијатор. Неке од тих вештина и особина су: усмеравање и вођење комуникације,
вештине подстицања, редефинисања, сигурност. Веома често у практичном раду са
корисницима може да ми се деси да корисници воде разговор, да пређу на теме које
нису везане са иницијалном, некада ми буде тешко да проценим где је граница и када
је прави тренутак да преусмерим ток разговора на релевантну тему. Због тога што сам
почетник у раду са корисницима нисам увек сигурна у своје способности, те сам
увидела да некада не примењујем неке технике, попут подстицања јер не желим да
потенцирам неку тему која је непријатна кориснику. Сматрам да бих још морала да
вежбам технику редефинисања јер сам стекла утисак да бих могла лако да постанем
сугестибилна што није почетна сврха саме технике и процеса медијације.

Ко-медијатора сматрам важним учесником у поступку медијације, мислим да је важно

да има особину флексибилности и отворености у сарадњи са медијатором, као и да би
требало да поседује вештине које медијатору недостају или нису довољно развијене.
То је добар начин за размену вештина између медијатора и ко-медијатора али и
прилика да се постојеће особине и вештине додатно усаврше.

ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ МЕДИЈАЦИЈЕ – ПОРОДИЧНИ КОНФЛИКТИ

Током свог приправничког ангажмана имала сам доста прилика да се сусретнем са

породицама чији су чланови у међусобном сукобу. Сматрам да је примена медијације у
овој области од изузетног значаја како за саме учеснике, тако и за друштво у целини.
Породицу посматрам као изузетно сложену и важну организација живота, чији чланови
деле порекло, обичаје и веровања, између којих постоје блиске емотивне везе, који
функционишу по принципу узајамности, старији чланови се старају о млађим
генерацијама, обликују их за живот у заједници, а потом млађи чланови породице
пружају помоћ и подршку старијим члановима када уђу у дубоку старост.
Када чланови породице престану једни другима да буду подршка услед различитих
сукоба, значајно је пружити им подршку применом поступка медијације, како би
породица повратила своје капацитете уз помоћ којих ће наставити да функционише
тамо где је и стала.

У раду са породицама чији су чланови у сукобу, важно је да као медијатори не будемо

пристрасни, да не правимо „кривце“ и „победнике“, јер на тај начин правимо још већи
раздор међу њима. Битно је да сваки члан породице партиципира, јер се конфликт не
тиче само оних чланова који су директно у њему укључени, већ се тиче и других
чланова који су укључени на посредан начин. Током рада са породицом у конфликту,
уочила сам да је процес веома емотиван и да је од изузетног значаја да водимо рачуна о
томе да сваки члан добије шансу да изнесе своја осећања и да их изрази осталим
члановима породице. Изношењем осећања у медијацији чланови породице могу да се
упознају са садржајем мисли и осећањима сваког од њих, што им може помоћи у томе
да боље разумеју поступке, мотивацију и потребе друге стране. Медијатор мора да
води рачуна о свом комуникацијском стилу, мора га прилагодити узрасту чланова
породице, њиховим знањима и капацитетима.

Следећи корак којег сматрам да медијатор требе да предузме јесте да омогући

breinstorming. На тај начин се чланови породице подстичу да сами смисле
потенцијална решења за свој проблем, подстиче се креативност чланова породице, а
самим тим и осећај уважености и самопоуздања, јер имају прилику да стекну осећај
одговорности за себе и контроле над својим животом.

Добит рада са породицом је вишеструка. С једне стране породица има прилику да на

ефикасан начин реши проблем, без уплитања судова и других институција што
смањује осећај зависности од система, породичи капацитети јачају, ствара се добра
основа за даљи напредак у породичним релацијама. Поред породичне добробити,
уочавам да је медијација корисна и за саму заједницу и институције у њој. Јачањем
породичних капацитета, смањују се ресурси и ангажман у институцијама, што
омогућава фокус на неке друге врсте проблема који се применом медијације не могу
решити. Заједница на тај начин смањује своју одговорност и даје простора породици да
се организује на уникатан начин који одговора потребама породице.

Примена медијације код породичних конфликата, може имати и потенцијалне

потешкоће. Неки од потенцијалних проблема могу бити супротне идеје и различита
перцепција проблема, постојање више проблема на којима треба паралелно радити,
када је више чланова укључено у конфликт. Наведени примери представљају
потенцијалне проблеме који могу бити факор ризика за успешност медијације, али не
значе аутоматски да ће доћи до њеног неуспеха. Мотивација породице да реши
проблем је најјача услед јаке емотивне привржености њених чланова, што је значајан
протективни фактор који може да спречи даље неповољне исходе.

ЗАКЉУЧАК

С обзиром на диверзитет карактера и потреба људи, уочавам да је рад са људима

веома комплексан и да захтева стално допуњавање и усавршавање вештина како би
био што ефикаснији за све учеснике медијације. Јако је важно да себе као медијатора
сагледамо објективно, да будемо увек свесни својих капацитета и недостатака. Само на
основу искреног приступа према себи можемо да остваримо просперитет. Значај ко-
медијатора је велики, он помаже медијатору, на тај начин обоје имају прилику да
допуне своја знања и искуства, да поделе одговорности и обавезе.

Добити примене медијације са породицом су велике и вишеструко значајне. Медијатор

мора да буде добро припремљен за процес медијације, мора уважити све чланове
породице како би се медијација завршила успешно, односно у интересу свих учесника.
Због потенцијалних потешкоћа у примени медијације са породицом, сматрам да је
битно укључити ко-медијатора, како би рад био ефикаснији и квалитетнији.

ЛИТЕРАТУРА

Џамоња-Игњатовић, Т. (2014). Медијација – принципи, процес, припрема. Београд: Центар за

примењену психологију