ALEKSANDRA PUTICA PREDAVANJE BROJ 5 - TRANSLACIJA

TRANSLACIJA

Translacija predstavlja proces prenošenja genetičke informacije sa iRNK u polipeptidni niz.

U procesu translacije učestvuju:
 ribozomi - strukture u okviru kojih se vrši proces translacije
 zrela iRNK koja je nakon obrade kontrolisanim procesom napustila jedro i zahvaljujući
strukturama koje je zadobila u toku obrade ima mogućnost da se pravilno postavi u
okviru ribozoma
 tRNK - 20 različitih tipova RNK molekula koje prenose 20 različitih amino kiselina koje
će biti inkorporirane u polipeptidni niz
 veliki broj enzima odgovornih za pravilno odvijanje procesa i prenos šifre sa iRNK u
polipeptidni niz.
Translacija se može podeliti u 4 osnovne faze:
1. Faza aktivacija amino kiselina – vezivanje amino kiseline za odgovarajuću tRNK
2. Faza inicijacije translacije – započinjanje sinteze polipeptida
3. Faza elongacije translacije – sinteza, dodavanje novih AK
4. Faza terminacije translacije – završetak.
Osnovni tip veze koji se formira prilikom sinteze proteina je peptidna veza između 2 susedne AK
Sinteza proteina u eukariotskoj ćeliji se dešava u okviru ribozoma koji su vezani za membrane
endoplazmatičnog retikuluma. Membrane ER predstavljaju sistem membrana koji se nadovezuje
na membransku ovojnicu jedra gde zrele iRNK molekule ulaze i gde se vrši sinteza proteina.

AKTIVACIJA AMINO KISELINA

Aktivacija AK je prva faza translacije i predstavlja proces vezivanja odgovarajuće AK za
odgovarajuću tRNK. Ovaj proces nije nasumičan već je pod dejstvom enzima aminoacil-tRNK
sintetaze. Ovaj enzim katališe aktivaciju AK.
U prvoj fazi ovog procesa AK se vezuje za AMP (adenozin monofosfat) koji predstavlja energiju
neophodnu za ovaj proces.
U drugoj fazi AMP se oslobađa, te se COOH grupa AK prenosi na OH grupu molekula riboze na
3' kraju odgovarajuće tRNK (na ovom kraju je odgovarajuća sekvenca CCA koja predstavlja
mesto vezivanja AK). Ovim vezivanjem nastaje kompleks aminoacil-tRNK, AK je aktivirana
odnosno vezana za odgovarajuću tRNK i spremna za proces translacije.
Osnovni koraci procesa: enzim aminoacil-tRNK sintetaze ima mesto za vezivanje ATP-a, mesto
za vezivanje odgovarajuće AK kao i mesto za vezivanje tRNK. Energija dolazi u formi ATP-a
ALEKSANDRA PUTICA PREDAVANJE BROJ 5 - TRANSLACIJA

čijim se vezivanjem za AK oslobađa pirofosfat i u formi AMP se vezuje za odgovarajuću AK.

AK je vezana za AK-mesto na enzimu a AMP za ATP mesto. Ovako aktivirana AK u kompleksu
sa enzimom predstavlja signal za vezivanje odgovarajuće tRNK. Prilikom vezivanja tRNK oni se
nađu u blizini, AMP se oslobađa i ova energija služi vezivanju specifične AK za odgovarajuću
tRNK. Zatim tRNK sa AK napuštaju ovaj kompleks i AK je spremna za proces translacije.

Proces translacije odvija se po principu čitanja kodona na iRNK po principu 3 nukleotida po 3

nukleotida. Startnu poziciju na iRNK zauzima START kodon – AUG. Ovaj kodon biva
prepoznat od antikodona koji je njemu komplementar, a to je UAC. tRNK sa antikodonom UAC
nosi metionin. AK metionin uvek predstavlja prvu AK ugrađenu u polipeptidni lanac.
Po principu čitanja kodona poslednji je jedan od 3 STOP kodona – UAA, UGA ili UAG. Ovi
kodoni ne kodiraju AK već njihov ulazak u odgovarajuće mesto na ribozomu predstavlja signal
za završetak procesa translacije. Ne postoji tRNK koja sadrži antikodon koji će prepoznati stop
kodone.

Primer:
Kod od 3 nukleotida na DNK – TAC se prepisuje u 3 nukleotida na RNK molekulu - AUG koji
predstavlja start kodon. AK koju kodira ovaj kodon je metion. tRNK koja nosi antikodon UAC
će prepoznati start kodon i postaviti metionin kao prvu AK polipeptidnog lanca.
Sledeći kod je TTC na DNK molekuku i on se prepisuje u kodon po principu komplementarnosti
- AAG. AAG kodon biva prepoznat od strane antikodona UUC koje se nalazi na tRNK koja
donosi lizin. Stvara se peptidna veze između metionina i lizina i spremno je očitavanje naredne
genetičke šifre odnosno kodona. Proces se odvija sve do signala terminacija koji predstavlja
jedan od 3 stop kodona.
ALEKSANDRA PUTICA PREDAVANJE BROJ 5 - TRANSLACIJA

Sekvenca na tRNK za vezivanje AK je na 3' kraju – CCA, a za antikodon je na suprotnom kraju,

na antikodonskoj petlji. Ovakva sekundarna stuktura tRNK omogućava tercijarnu strukturu koja
zadovoljava uslov da antikodonski kraj bude slobodan kako bi prepoznao kodone na iRNK i
doveo odgovarajuću AK.

RIBOZOMI
U ribozomima se odvija proces translacije. Oni su izgrađeni od velike i male subjedinice. Na
velikoj subjedinici razlikuju se 3 mesta: A (akceptorsko ili aminoacil-tRNK mesto), P
(peptidilno) i E mesto (mesto izlaska – exit).
ALEKSANDRA PUTICA PREDAVANJE BROJ 5 - TRANSLACIJA

Prilikom translacije iRNK se počevši od 5' kraja umeće između velike i male subjedinice. Kapa
na 5' kraju olakšava prepoznavanje iRNK i njeno vezivanje.
Na samom početku iRNK nalazi se čeoni niz koji nije translatoran – ne prevodi se u proteinski
produkt. Nakon ovog niza kreće translatorni region sa start kodonom.
Translacija se odvija u 5' – 3' pravcu. U momentu kada se start kodon nadje u P mestu signal
biva prepoznat od tRNK koja nosi metionin i ona se postavlja u P mesto. Naredni kodon je u tom
trenutku u A mestu.

Položaj iRNK uslovljava da su uvek 3 nukleotida prisutna u P i A mestu. U A mesto dolazi

odgovarajuća tRNK komplementarna kodonu.
ALEKSANDRA PUTICA PREDAVANJE BROJ 5 - TRANSLACIJA

FAZA INICIJACIJE
Čeoni (uzvodni) niz predstavlja signalno mesto za
vezivanje prvo male subjedinice, a zatim i dovođenje
velike subjedinice ribozoma. Proces vezivanja male
subjedinice reguliše više od 10 regulatornih proteina koji
koordiniraju fazu inicijacije. Mala subjedinica postavlja
se tako da se neposredno iza nje nalazi start kodon koji
biva prepoznat od tRNK koja nosi metionin što je signal
za pozicioniranje velike subjedinice na način da se tRNK
nađe u okviru P mesta. U A mestu nalazi se sledeći
kodon.

ELONGACIJA
Slobodni kodon u A mestu predstavlja signal za dolazak nove tRNK koja ima komplementaran
antikodon. Ona ulazi u A mesto, komplementarno se vezuje za odgovarajuće nukleotide i dovodi
se u blisku vezu sa prvom AK metioninom. Između njih se formira peptidna veza u okviru P
mesta, tako da metionin predstavlja N kraj budućeg polipeptida, stvara vezu sa narednom AK,
oslobađa se od svoje tRNK koja napušta P mesto i deaktivirana je. iRNK se pomera kroz
ribozom i pomerena je za 3 naredna nukleotida. Ovo pomeranje dovodi drugu tRNK u P mesto
koja nosi aminokiselinski niz – 2 AK, i oslobađa se A mesto sa narednim kodonom. Proces se
ponavlja sve dok sekvanca koja se nađe u okviru A mesta nije jedan od tri stop kodona.
ALEKSANDRA PUTICA PREDAVANJE BROJ 5 - TRANSLACIJA

TERMINACIJA
Kada se stop kodon nađe u A mestu on predstavlja signal za proteinski oslobađajući faktor.
Dolazi do oslobađanja formiranog polipeptidnog lanca tako što enzim peptidil transferaza
katalizuje hidrolizu veze između prethodne tRNK i polipeptidnog lanca.
Na N kraju lanca je metionin, a na C kraju je poslednja ugrađena AK.
Oslobađanje polipeptidnog lanca je signal za deasembliranje ribozomalne mašinerije i
oslobađanja svih komponenti koje učestvuju u procesu translacije.
ALEKSANDRA PUTICA PREDAVANJE BROJ 5 - TRANSLACIJA

Proces sumiran u tri koraka:

1. Prepoznavanje kodona u okviru A mesta velike subjedinice ribozoma
2. Stvaranje peptidne veze između 2 susedne AK koje nose 2 susedne tRNK
3. Translokacija – premeštanje naredne tRNK iz A u P mesto kako bi se oslobodilo mesto
za vezivanje tRNK

Završetkom translacije genetička informacija je prenesena sa DNK, preko iRNK na

polipeptid. Taj polipeptid najčešće nije spreman da vrši svoju funkciju. Poslednji nivo
regulacije kontrole ekspresije gena je POSTTRANSLACIJA. Najčešće dolazi do:
 proteolize prvog metionina
 proteolize određene sekvence peptida
 hemijskih (kovalentnih) modifikacija – metilacija, glikozilacija, fosforilacija
 udruživanja više polipeptida koji će formirati zreli protein.
Svi enzimi koji kontrolišu posttranslacione procese su takođe kodirani od strane jedarnih gena, te
se kaže da je posttranslaciona modifikacija genetički kontrolisan proces.
Put sinteze zrelih proteina podrazumeva put od jedra, preko granuliranog ER (u kom se vrši
proces translacije), do posttranslacionih modifikacija koje se delimično mogu vršiti i u
granuliranom ER, ali glavno asembliranje i modifikacije polipeptida se dešavaju u okviru
Golžijevog aparata. Nakon sazrevanja proteina, oni mogu biti sekretovani van ćelije ili unutar
ALEKSANDRA PUTICA PREDAVANJE BROJ 5 - TRANSLACIJA

ćelije. Kada obave funkciju proteini, pre ili kasnije (zavisno od dužine njihovog života ili
potreba ćelije), bivaju degradirani na nivo AK. Proces razgradnje odvija se u lizozomima ili
peroksizomima.
Još jedan put koji imaju formirani proteini u procesu translacije jeste da bivaju uvezeni u
odgovarajuće organele kao što su mitohondrije i plastidi (u biljnoj ćeliji). To predstavlja jedan od
vidova kooperacije između genoma u jedru i genoma mitohondrija.
Cela putanja sinteze proteina u širem smislu je aktivan proces u kome učestvuju sve ključne
organele.