1

LHC АКЦЕЛЕРАТОР
 2

Акцелератори

Акцелератори су уређаји у којима се наелектрисане честице убрзавају до

високих енергија. Честице високих енергија су потребне за нуклеарне реакције
при високим енергијама и за испитивање структуре елементарних честица.
Постоје различите врсте акцелератора с обзиром на то које честице користе и
на који начин их убрзавају: линеарни акцелератори, циклотрони,
синхоциклотрони, бетатрони, колајдери.

Линеарни акцелератори и колајдери

У линеарним акцелераторима сноп убрзаних честица (пројектили) удара

у честице које мирују (мета), такав је SLAC у Стенфорду, Калифорнија
(Stanford Linear Accelerator Center). У колајдерима се сударају два убрзана
снопа честица (collide-сударити се). То омогућава да се оствари много већа
енергија него у линеарним акцелераторима, помоћу које се може испитивати
грађа протона, неутрона и других елементарних честица.

Колајдери

У колајдерима се најчешће сударају снопови честица и античестица.

Такви колајдери се дијеле према називима честица и античестица које се у
њима сударају. Најпознатији су електрон-позитронски и
протон-антипротонски.
Колајдери у којима се остварује највећа енергија при сударима честица
су теватрон и LHC акцелератор. Теватрон, још се стручно назива и FermiLab
(Fermi National Accelerator Laboratory), налази се у Фермијевој лабораторији у
близини Чикага. По својој снази је први у САД-у и други у свијету. У теватрону
су остварени први протон-антипротонски судари 1986. године. Снопови
протона и антипротона убрзавају се до енергије 0,9 TeV (900 GeV) тако да се
при судару оствари енергија 1,8 TeV.
 3

LHC акцелератор

LHC акцелератор од Large Hadron Collider (Велики Хадронски Колајдер)

је највећи и најмоћнији акцелератор честица на свету. Изграђен је од стране
CERN-а -Европске организације за нуклеарна истраживања (фр. Conseil européen
pour la recherche nucléaire) са намјером различитих тестирања у области
физике високих енергија у циљу разријешавања темељних питања физике, те
унапређивања људског знања о законима природе. Први пут је покренут 10.
септембра 2008. и представља најновији додатак CERN-овом акцелераторском
комплексу. Термин Хадронски се ондоси на хадроне - субатомске честице
изграђене од више кваркова повезаних јаком нуклеарном силом.1 LHC се
састоји од суправодљивих магнета са бројним убрзавајућим структурама за
повећање енергије честица на путу који леже у тунелу кружног облика, обима
27 км, 175 метара под земљом испод француско-швицарске границе, недалеко
од Женеве, Швицарска.2 Грађен је између 1998. и 2008. године у сарадњи са
преко 10.000 научника и стотинама универзитета и лабораторија, као и више од
100 земаља.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Hadroni#:~:text=Hadron%20(prema%20gr%C4%8D.%20%E1%BC%81%CE
%B4%CF%81%CF%8C%CF%82%3A%20gust%2C%20jak%2C%20temeljan)%20je%20subatomska%2
0%C4%8Destica%20koju%20%C4%8Dine%20kvarkovi%20povezani%20jakom%20nuklearnom%20silo
m
2
The Large Hadron Collider | CERN (home.cern)
 4

10. септембра 2008. године, први снопови протона успешно су почели да

циркулишу кроз главни прстен LHC-а, али је девет дана касније рад обустављен
због озбиљне хаварије. Поновно пуштање у рад уследило је 20. новембра
2009. Године, а само три дана касније забележени су први судари протона при
енергијама од 450 GeV. Након зимске паузе 2009. године, LHC је наставио са
радом и тада је успешно обављено подизање енергије снопа на 3,5 TeV, што је
једнако половини пројектоване енергије постројења. 30. марта 2010. године
обављени су први судари снопова са енергијама од 3,5 TeV по снопу, чиме је
постављен нови светски рекорд у енергији ослобођеној при судару честица
које је извео човек.

Дизајн
Табела преглед основних параметара дизајна3

Параметар дизајна Бројна вриједност

Обим 26 659 m

Радна температура дипола 1.9 K (-271.3 ºC)

Број магнета 9593

Број главних дипола 1232

Број главног четворопола 392

Број шупљина 8 по једном снопу

Енергија, протони 7 TeV ( 6.5 TeV достигнуто до сада)

Енергија, јони 2.76 TeV/u (Енергија по нуклеону)

Максимално магнетно поље дипола 8.3 T

Удаљеност између група протона у снопу ~7.5 m

Лумиисценција (протони) 1034 cm−2s−1

Број група по снопу протона 2808

Број протона у групи 1.1 x 10

11

3
CERN-Brochure-2021-004-Eng.pdf стр. 30
 5

Параметар дизајна Бројна вриједност

Број обртаја у секунди 11245

Број судара у секунди 1 билион

LHC користи тунел који је изграђен за CERN- ов претходни велики

акцелератор- LEP (Велики елетронско-позитронски колајдер), демонтиран
2000. Бетонски тунел, ширине 3,8 метара, изграђен је у периоду између 1983. и
1988. године. Подземни тунел је био најбоље решење за смештај машине
обима 27 км јер је јефтиније ископати тунел него набавити земљиште за
грађење на површини. Поред тога, Земљина кора пружа добру заштиту од
зрачења. Тунел је изграђен на средњој дубини од 100 м, са благим нагибом од
1,4%. Његова дубина варира између 175 м (под Јуром) и 50 м (према
Женевском језеру). Тунел има нагиб због трошкова. У време када је изграђен за
смештај LEP-а, изградња вертикалних шахтова је била веома скупа. Стога је
дужина тунела који лежи испод Јуре сведена на минимум.4 У објекте на
површини смештена су помоћна постројења као што су компресори,
вентилациона опрема, контролна електроника и расхладна постројења.

Унутар акцелератора, два снопа честица високе енергије путују брзином

блиској брзини светлости пре него што се сударе. Зраке путују у супротним
смеровима у одвојеним цевима које се укрштају у четири тачке.
Главни елементи акцелератора:
● Вакумске цијеви
−13
Вакуумски притисак зрака је 10 atm (ултрависок вакум), да би се
избегли судари са молекулима гаса. Највећа запремина која се
3
пумпа у LHC је изолациони вакуум за криомагнете (~ 9000 𝑚 )
● Магнети
Постоји велики број магнета у ЛХЦ-у, укључујући диполe,
четворополе, шестополе, осмополне, десетополне итд. - укупно
око 9600 магнета. Свака врста магнета доприноси оптимизацији

4
CERN-Brochure-2021-004-Eng.pdf str 20.
 6

путање честице. Већина корекцијских магнета је уграђен у хладну

масу главних дипола и четворопола.

● Шупљине
Убрзавајуће шупљине су
електромагнетни резонатори који
убрзавају честице и затим их
одржавају на константној енергији
надокнађивајући губитаке енергије.

Цеви се налазе у ултрависоком

вакууму. За усмеравање снопа око
акцелератора користи се јако
магнетно поље које одржавају
хиљаде суправодљивих
електромагнета различитих врста и
величина. То укључује 1232
диполна магнета, дужине 15 метара,
који савијају зраке, и 392
четворополна магнета, сваки
дужине 5-7 метара, који фокусирају
зраке. Непосредно пре судара, други
тип магнета се користи да „стисне“
честице ближе једна другој како
чиме се повећавају шансе за
интеракцију између честица у
тачкама укрштања снопова. Честице
су толико сићушне да је задатак
њиховог судара сличан испаљивању
две игле на удаљености од 10
километара са таквом прецизношћу
да се сретну на пола пута.5
5

https://home.cern/science/accelerators/large-hadron-collider#:~:text=The%20particles%20are%20so%20t
 7

Електромагнети, од којих већина има тежину од око 27 тона, су

направљени од намотаја специјалног електричног кабла који ради у
суправодљивом стању, ефикасно проводећи електричну енергију без отпора
или губитка енергије. Ово захтева хлађење магнета до -271,3°C – температуре
хладније од свемира. Из тог разлога, већи део акцелератора је повезан са
дистрибутивним системом течног хелијума, који хлади магнете, као и на друге
услуге снабдевања. За одржавање радне температуре магнета потребно је
приближно 96 тона течног хелијума, што LHC чини највећим криогеним
постројењем на свету.
Све контроле за акцелератор, његове услуге и техничка инфраструктура
смештене су под једним кровом у Контролном центру CERN-а. Одавде се
снопови унутар LHC-а сударају на четири локације око акцелераторског
прстена, што одговара позицијама четири детектора честица:
● CMS - компактни мионски соленоид
● ATLASТ - тодоирални LHC апарат (A Toroidal LHC Apparatus)
● LHCb - детектор за физику b кваркова (Large Hadron Collider beauty)
● ALICE - детектор а физику тешких јона (A Large Ion Collider
Experiment)
Сваки од експеримената има своју улогу. Поред ових који су изграђени у
периоду од 1996-1998. касније су им се придружила три мања експеримента:
● TOTEM - инсталиран поред CMS-а
● LHCf - поред ATLAS-а
● MoEDAL - поред LHCb-а

Начин рада6
Једном или два пута дневно, како протонима енергија буде убрзавањем
повећавана од 450 GeV до 7 TeV, поља суперпроводних двополних магнета
биће појачавана од 0,54 до 8,3 тесле (Т). Сваки од протона поседоваће
енергију од 7 TeV, што ће резултовати сабирањем ових енергија приликом
судара, и она ће износити 14 TeV. На овим енергијама Лоренцов фактор

iny%20that%20the%20task%20of%20making%20them%20collide%20is%20akin%20to%20firing%20two
%20needles%2010%20kilometres%20apart%20with%20such%20precision%20that%20they%20meet%2
0halfway.
6
Veliki hadronski sudarač — Википедија (wikipedia.org)
 8

износиће око 7.500, и они ће се кретати брзинама од око 0.999999991 c, или

око 3 метра у секунди спорије од брзине светлости (c). Протонима ће требати
мање од 90 микросекунди (μs) да обиђу један круг кроз прстен, тј. обилазиће
11.000 кругова кроз прстен у секунди. Снопови неће имати континуалну форму,
већ ће бити издељени у 2.808 група, тако да ће до интеракција долазити у
дискретним интервалима, на сваких 25 наносекунди. Приликом првог пуштања
у рад број ових група ће бити нешто мањи, чиме ће интервали пресецања група
снопова бити повећани на 75 наносекунди.Пројектована луминенција LHC-а
износи 1034 cm−2s−1 чиме ће бити обезбеђена учестаност судара снопова од 40
MHz.
Пре увођења у главни акцелератор, честице ће проћи кроз ланац
подсистема који ће им каскадно повећавати енергију:
● Први подсистем је линеарни акцелератор честица LINAC 2, који ће
генерисати протоне са енергијама од 50MeV.
● Протони ће даље бити увођени у протонски синхротрон бустер (PSB), где
ће се убрзавати до енергија од 1.4 GeV
● Затим ће се прослеђивати протонском синхротрону (PS) који ће им
повећавати брзину до енергија од 26GeV
● На крају, супер-протонски синхротрон ће имати задатак да протонима
повећа енергију на 450 GeV, пре него што буду уведени у главни прстен
(током периода од 20 минута).
● У главном прстену, групе протонских снопова ће бити акумулиране и
убрзаване (током периода од 20 минута) до вршних енергија од 7 TeV, а
затим ће у периоду од 10 до 24 сата циркулисати кроз прстен, док ће на
пресечним тачкама долазити до судара група снопова.
Програм рада LHC-а је претежно базиран на протонско-протонским
сударима. Ипак, током једног месеца у години, предвиђени су експерименти са
сударима тешких јона. Циљ ових експеримената је проучавање кварк-глуонске
плазме, која је постојала у раној фази постојања универзума.

Сврха
Тренутно разумевање универзума је непотпуно. Стандардни модел честица и
сила садржи све досадашње знање о физици честица. Стандардни модел
 9

тестиран је многим експериментима и показао се посебно успешним у

предвиђању постојања раније неоткривених честица. Међутим, оставља многа
нерешена питања за која се научници надају да ће LHC помоћи у проналажењу
одговора.7 Неки од проблема који се истражују помоћу LHC-а укључују:
● Питање Хигинсовог механизма:
Један од главних задатака LHC-а била је потрага за Хигсовим бозоном-
последњом честицом Стандардног модела физике честица која још увек
није дефинитивно откривена. Средином 1970-их, физичари су започели
потрагу за Хигсовим бозоном. 4. јула 2012, CERN је извијестио о открићу
Хигсовог бозона, што је и потврдило постојањ еХигсовог поља и
Хигсовог механизма.. Међутим, проналажење није крај приче, и
истраживачи морају детаљно проучити Хигсов бозон да би измерили
његове особине.
● Својства тамне материје:
Космолошка и астрофизичка запажања су показала да сва видљива
материја чини само око 5% масе-енергије универзума. У току је потрага
за честицама или феноменима одговорним за тамну материју (27%) и
тамну енергију (68%). Веома популарна идеја је да је тамна материја
направљена од неутралних – али још увек неоткривених –
суперсиметричних честица.
● Питање суперсиметрије:
Суперсиметрија - теорија по којој све честице у стандардном моделу
морају да имају партнере зване суперчестице, које за сада нису опажене
у лабораторији. Суперсиметрија може да обједини све честице у
универзуму у један објекат.8
● Мистерија антиматерије:
Материја и антиматерија су морале бити произведене у истој количини
за време Великог праска, али према досадашњим истраживањима, наш
универзум је направљен само од материје. Зашто? LHC би могао помоћи
у тражењу одговора.9
● Природа кварк-глуонске плазме:

7
CERN-Brochure-2021-004-Eng.pdf стр. 22.
8
Supersimetrija — Википедија (wikipedia.org)
9
CERN-Brochure-2021-004-Eng.pdf стр. 23.
 10

поред проучавања протон-протон судара, судари тешких јона у LHC-у ће

дати увид у природу материје које је постојала у раном универзуму,
названом „кварк-глуонска плазма“. Када се тешка језгра сударе при
високим енергијама, на тренутак формирају „ватрену куглу“ веома вруће,
густе материје која се може проучавати експериментима.